Koje sve analize je potrebno uraditi ako sumnjate da imate dijabetes?

Djabetes je bolest savremenog čoveka od koje oboljeva sve više ljudi u svetu i kod nas. Veoma često se u stručnim krugovima govori o epidemijskim razmerama ove bolesti.

Nepravilne navike u ishrani, stil života, ali i genetika smatraju se uzročnicima ove bolesti.

Nivo glukoze u krvi ukazuje na postojanje dijabetesa

Dijabetes je hronični sistematski poremećaj metabolizma, a da bi lekar utvrdio da li se o ovoj bolesti radi u pojedinom slučaju potrebno je odraditi odgovarajuće analize. Najlakši način za potvrdu dijagnoze dijabetesa ili šećerne bolesti je utvrđivanje nivoa glukoze u krvi.

Treba napomenuti da se normalna vrednost šećera u krvi kreće od 3.6 do 6,1 mmol/l. Ukoliko je ova vrednost iznad gornje granice, odnosno ako su preko 7 mmol/l  u roku od 24 sata analiza se ponavlja. Kada nakon ponovljene analize vrednosti ponovo dostižu ili su više od gornje granice, u tom slučaju se može reći da je reč o dijabetesu.

U slučaju da su vrednosti nivoa glukoze iznad 6,1 ali manje od 7,0 mmol/l najverovatnije se radi o poremećaju metabolizma i stanju koje je poznato pod imenom predijabetes. Pacijent se u tom slučaju upućuje na test opterećenja glukozom, nakon kojeg se može desiti da se dijabetes isključi kao dijagnoza, utvrdi dijabetes ili utvrdi stanje poremećaja tolerancije na glukozu.

Sve ove analize jako je bitno odraditi jer što se pre bolest otkrije to su veće šanse da se ona drži pod kontrolom i zadrži kvalitet života uz poštovanje svih lekarskih saveta i instrukcija.

Ovu bolest ne treba olako shvatiti jer komplikacije izazvane visokim nivoom šećera u krvi uključuju bolesti srca, izazivaju moždani i srčani udar, kao i oštećenje bubrega i krvnih sudova. Sa druge strane stručnjaci smatraju da sa dijabetesom, uz stalnu kontrolu, dijetetski režim i fizičku aktivnost može dugo i normalno da se živi.