Manje poznate analize koje možete odraditi u većini laboratorija?

Pored standardnih analiza koje možete odraditi u većini laboratorija, a koje su veoma često neophodne za dijagnostiku postoje i one manje poznate koje svakako mogu biti od koristi za svakoga ko se brine o svom zdravstvenom stanju.

Koje su to analize koje možete odraditi u dobro opremljenim laboratorijama?

Pored hematoloških i biohemijskih analiza krvi, u dobro opremljenim laboratorijama možete odraditi analize koje su od velikog zanačaja za dijagnostiku čak i veoma ozbiljnih oboljenja. Neke od tih analiza su tumor markeri koji se određuju iz krvi, urina ili uzorka tkiva korišćenjem različitih laboratorijskih metoda.

Iako je ovu vrstu analiza poželjno uraditi kada je osoba zdrava da bi se znale početne vrednosti, realnost je takva da ih većina nas ne radi dok ne dođe do situacije kada je to po savetu lekara neophodno.

Koncentracija tumorskih markera se uglavnom određuje u vreme postavljanja dijagnoze, pre, u toku, nakon završetka terapije i na kraju terapije, ali i periodično posle nje da bi se ustanovilo eventualno ponovno jaljanje tumora. U okviru ove vrste analiza moguće je odraditi tumor markere jajnika, gastrointestinalnog trakta, prostate, dojke.

Ukoliko imate ili vaš lekar sumnja na trombofiliju za detaljnu i pravovremenu dijagnostiku neophodne su takođe analize koje se vrše u laboratorijama.

Brojni genetički testovi takođe su jako bitni u procesu lečenja najtežih oboljenja. U pogledu analiza koje možete uraditi u toku trudnoće medicina je zaista otišla jako daleko. Testovi koji se mogu obaviti u trudnoći omogućavaju detekciju stanja ploda, pa u tom smislu na raspolaganju su vam prenatalne genetičke analize u ranim fazama trudnoće. Bitno je naglasiti da ove testove predlaže i propisuje ginekolog koji prati trudnoću. U okiru trudničkih testova jako je bitno i to što je uz pomoć odgovarajućih testova moguće utvrditi iili odagnati sumnje na postojanje određenih sindroma poput Daunovog sindroma, za koji na primer ne postoje nikakvi znaci ni simptomi kod majke koji bi mogli ukazati na postojanje ovog sindroma kod bebe.

U laboratorijama se takođe u toku trudnoće mogu potvrditi ili odagnati sumnje na Edvardsov sindrom, drugi najačešći genetski poremećaj kod beba posle Daunovog sindroma za koji takođe nema simptoma kod majke. Čak i jako retki genetski poremećaji ploda kao što su Patauvov sindrom mogu se dijagnostikovati uz pomoć laboratorijskih analiza.

Analize krvi, urina, kao i brojne druge analize jako su bitne u postavljanju adekvatne dijagnoze, ali i u prevencijji i očuvanju zdravlja. Dobro opremljene laboratorije iz dana u dan povećavaju broj analiza koje se kod njih mogu obaviti što je od posebne važnosti jer su odgovarajuće analize osnova za pravovremenu dijagnostiku koja je jako bitan faktor u procesu lečenja.