Šta sve spada u nadležnost sudskog tumača?

Pre nego što odgovorimo na pitanje koje je vezano za nadležnost stručnjaka, koji poseduje zvanje sudskog tumača, prvo moramo definisati o kakvom stručnjaku se radi.

Ko je ustvari sudski tumač?

Svako ko se prijavi na konkurs, koji Ministarstvo pravde Republike Srbije po potrebi objavljuje, te stekne zvanje sudski tumač, dobija i svoj pečat. Tim pečatom sudski tumač potvrđuje da je prevod nekog dokumenta veran originalu, što znači da ga u praksi klijent može koristiti isto kao da je u pitanju originalan dokument, jer je reč o pravno validnom sadržaju.

Ipak, to je samo jedan aspekt njegovih obaveza, a drugi je vezan za usmeno prevođenje. Naime, ukoliko neki stranac ima potrebu da komunicira sa nadležnim institucijama iz bilo kog razloga zvanično, mora biti angažovan sudski tumač. Takođe, prisustvo tog stručnjaka se zahteva i prilikom sklapanja brakova i vođenja brakorazvodne parnice, kao i u okviru sudskih procesa.

Praktično rečeno, gde god je potrebno zvanično komunicirati sa određenom nadležnom institucijom, a kada učestvuje strani državljanin, obaveza je da bude prisutan i sudski tumač.

Nadležnost sudskih tumača

Samim tim što znate koje poslove obavlja sudski tumač, jasno je i koja je njegova nadležnost.

U principu nijedan dokument ne može da bude pravno i zakonski validan ako na njemu nema pečata sudskog tumača. Iako u određenim slučajevima prevodi dokumenata zahtevaju i stavljanje dodatnog pečata, moramo naglasiti da apostil, kako se taj pečat naziva, nije u nadležnosti sudskih tumača.

Dakle, u zavisnosti od toga da li je u pitanju usmeno ili pismeno prevođenje, razlikuje se donekle i nadležnost sudskih tumača. Jednostavno bi bilo reći da svaka komunikacija sa državnim institucijama i zvanična komunikacija između stranih državljana i domaćih institucija ne može da bude pravno validna ako nije prisutan sudski tumač. Bez obzira da li se to odnosi na venčanja, odnosno sudski proces ili davanje izjava policiji, sudski tumač jednostavno u tom slučaju mora da bude prisutan. Isto važi i za pisanu komunikaciju, jer svaki dokument koji se prevodi sa nekog stranog jezika na naš ili sa našeg jezika na strani jednostavno mora da poseduje i pečat tog stručnjaka, da bi vlasnik dokumenta mogao da ga koristi i to bez ikakvih smetnji.