Overen prevod

Overen prevod

Vrlo često se može čuti da prevod nekog dokumenta ne podrazumeva istovetnu uslugu kao kada se prevodi, na primer knjiga ili neki drugi sadržaj u pisanoj formi. Vrlo je jednostavan razlog za to, zato što prevođenje dokumenata iziskuje potpuno drugačiji način obrade, jer je tako propisano zakonom.

Naime, kada neko zahteva prevođenje bilo kog dokumenta sa srpskog jezika na neki strani ili sa ma kog stranog jezika na srpski, nije dovoljno da bude obrađen samo dokument od strane prevodioca, već je neophodno i da sudski tumač izvrši uslugu za koju je specijalizovan. Stvar je u tome da prevod bilo kog dokumenta ne može da bude smatran pravno validnim, a sasvim svejedno koja kombinacije jezika je u pitanju. A da bi bilo koji preveden dokument mogao da bude korišćen u praksi, on mora da bude i overen od strane sudskog tumača.

Overen prevod

Ako je bilo kome potrebno prevođenje dokumenata sa nekog stranog jezika na srpski ili sa srpskog jezika na strani, mora znati da je neophodno da bude i overen prevod. Zapravo u tom slučaju će biti angažovan sudski tumač, čija je obaveza da preveden dokument overi.

Jednostavno rečeno, sa pravnog aspekta bilo koji preveden dokument ne može da bude ni teoretski smatran validnim, što znači da njegov vlasnik ne može u praksi da ga koristi. Tek kada sudski tumač izvrši upoređivanje originalnog i prevedenog dokumenta i utvrdi da su u pitanju potpuno isti sadržaji, on ima pravo po zakonu da stavi svoj pečat i time dokumentu pruži validnost.

Najjednostavnije bi bilo reći da kada je overen prevod, odnosno kada bilo koji preveden dokument sadrži i pečat sudskog tumača, to znači da je on sasvim isti kao i originalan dokument. Tek kada ovlašćeni sudski tumač bude izvršio sve zakonom propisane provere i stavio svoj pečat na prethodno preveden dokument, možemo govoriti o pravno, to jest o zakonski važećem materijalu.

Praktično rečeno, bez pečata ovlašćenog sudskog tumača, bilo koji preveden dokument ili neka dokumentacija ne važe za pravno priznate sadržaje.

Pored svega toga bi trebalo naglasiti i činjenicu da u određenim slučajevima preveden i pečatom pomenutog ovlašćenog stručnjaka zvanično overen sadržaj mora da ima i posebnu vrstu pečata, takozvani Apostil. U zavisnosti od toga koja kombinacija jezika je u pitanju, vlasnik dokumenata bi trebalo da pribavi informaciju o tome da li konkretni pečat mora biti stavljen na taj dokument ili ne. Ističemo da ovlašćeni sudski tumači nisu zaduženi za overu Apostil pečatom, već je to navedeno kao obaveza vlasnika dokumenata da sve bitne informacije o tome na vreme dobije.