Šta pokazuje PAPA test koji se radi u ginekološkoj ordinaciji?

Papa test, postupak je skrininga za rak grlića materice. Ispituje prisustvo prekanceroznih ili kancerogenih ćelija na grliću materice.

Tokom rutinskog postupka, ćelije sa grlića materice se nežno stružu i ispituju da li postoji abnormalni rast. Postupak se radi u ginekološkoj ordinaciji. Možda je blago neprijatno, ali obično ne izaziva dugotrajan bol.

Kome je potreban Papa test?

Većina ginekologa preporučuje ženama da redovno rade Papa test na svake tri godine, počev od 21. godine. Neke žene mogu biti izložene povećanom riziku od raka ili infekcije. U nekim slučajevima potrebno ih je raditi češće ako:

• Ste HIV pozitivni
• Imate oslabljeni imunološki sistem od hemoterapije ili transplantacije organa
• Ako ste stariji od 30 godina i niste imali neregulrne  PAPA testove, pitajte svog doktora da li ćete ih raditi svakih pet godina ako je test kombinovan sa skriningom na humani papiloma virus (HPV).
• HPV je virus koji uzrokuje bradavice i povećava šansu za rak grlića materice. HPV tipovi 16 i 18 su primarni uzroci raka grlića materice. Ako imate HPV, možda imate povećan rizik od razvoja raka grlića materice.
• Žene starije od 65 godina sa istorijom normalnih rezultata papa-testa možda će u budućnosti moći da prestanu sa testiranjem.
• I dalje bi trebalo da radite redovne Papa testove u zavisnosti od godina, bez obzira na status seksualne aktivnosti. To je zato što virus HPV može godinama da miruje, a zatim odjednom postane aktivan.

Evo kratkog pregleda koliko često je potrebno raditi PAPA test u zavisnosti od uzrasta pacijentkinje:

• Pre 21.godine – ne bi trebalo raditi
• Od 21 – 29. godine - na svake tri godine
• Od 30 – 65 – na svake tri godine, a na HPV svakih pet godina.
• Žene starije od 65 godine bi trebalo da se knsultuju sa svojim ginekologom oko prestanka testiranja na PAPA test.

Ove preporuke se odnose samo na žene koje imaju grlić materice. Žene koje su imale histerektomiju sa uklanjanjem grlića materice i nisu imale rak grlića materice u istoriji bolesti ne moraju raditi skrining.

Preporuke se razlikuju i treba ih individualizovati za žene sa kompromitovanim imunološkim sistemom ili anamnezom prekanceroznih ili kanceroznih lezija.