Ljubomora je vrsta straha da će naša voljena osoba prestati da nas voli zbog nekog drugog ili da će nekog drugog voleti više nego nas.
Preduslov za postojanje ljubomore su ljubav i postojanje osobe koja bi mogla ugroziti našu poziciju. U ljubavnom odnosu mi ne želimo da imamo bilo kakvu poziciju. Zanima nas samo ekskluzivna.
Ljubomora se vrlo često poredi sa nekim sličnim emocijama. Moguće je da osoba ne voli partnera, a ipak strepi od njegovog napuštanja. Tada je reč o strahu od odvajanja ili egzistencijalnom strahu. Verujemo da sami nećemo moći da preživimo, snađemo se ili da nećemo moći da održimo ugled i poziciju, ali to nije ljubomora.
Isto tako, moguće je da se bojimo da će ljubav naše voljene osobe prema nama prestati kad se u našem odnosu izgubi nešto važno, ili ako se razvijemo u različitim smerovima, ili izgubimo zajedničke interese, iako se nije pojavila nikakva nova osoba. Možda ćemo zbog toga biti tužni, očekivati gubitak, možda će nas to ljutiti, ali ni tada se neće pojaviti ljubomora. Može nam se dogoditi da budemo zavidni kad osetimo da neko ima nešto što ne zaslužuje, a mi koji to, po našem mišljenju, zaslužujemo ipak nemamo.
Ljubomora je strah da će naša voljena osoba zavoleti nekog trećeg i da ćemo zbog toga izgubiti ekskluzivnu poziciju u njenom životu.
Kako oko nas uvek postoje zanimljivi ljudi koji zaslužuju pažnju, određena doza straha te vrste je opravdana. Ona nas podseća da nam je stalo do voljene osobe, daje nam potrebnu energiju da svoj ljubavni odnos sačuvamo i zaštitimo kao posebnu vrednost. Zbog ljubomore nećemo mirno gledati kako nam neko osvaja parnera ili to naš partner nekome čini. Uložićemo napor da vratimo svog partnera i odnosu ovratimo „stari sjaj“. Tako nas ljubomora motiviše na ulaganje u kvalitet ljubavnog odnosa, kako bi bio konkurentan kada se pojave druge ponude.
Ali, kao i sve druge emocije, ta može imati ekstremne intenzitete, biti neopravdana ili je možemo potpuno potisnuti kao neprihvatljivu. Tada će postati izvor životnih problema.
