Sreda, 23.10.2019

Magazin » Zabava » Na današnji dan » Svi patenti Nikole Tesle

Svi patenti Nikole Tesle

Objavi ovaj članak na

22.10.2009 12:01 AM

nikola tesla 22. oktobra 1887. godine u agenciji za patente u Njujorku, Nikola Tesla je prijavio šest pronalazaka, među kojima i višefaznu naizmeničnu struju.
Njegove izume je 1888. godine otkupila firma “Vestinghaus” i njihovu primenu je pokazala na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine. Lista patenata koje je Tesla dobio u zemljama Sjedinjenih Američkih Država, načinjena je na osnovu dokumenata u arhivi Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
Ukupan broj zemalja na ovoj listi je 25, a broj patenata je 109. Zanimljivo je da nema patenata iz oblasti elektroenergetike i da se prvi patenti odnose na Teslin varnični oscilator iz 1891. godine. Postoji deset zemalja u kojima je Tesla zaštitio teledirigovano vozilo. Centrala građena na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu bila je jedno od svetskih čuda tog doba.
Neki od najznačajnijih Teslinih patenata su varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom, kao i patenti za prateće uređaje, prekidače kola, kondenzatore i slično. Takođe je svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju čime je otkrio put ka modernom radiju.
Jedan je od prvih naučnika koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Takođe je prvi istraživač koji je ukazao na štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju.
Mnogi patenti su mu posmrtno, pred vrhovnim sudom SAD, doneli prioritet u otkriću radija…

Komentara (556)

  1. Mitar Boroja

    Teslina teorija uništavanja sveta
    Holandski matematičar, astronom i fizičar Kristijan Hajgens izračunao je da bi tela na ekvatoru bila u bestežinskom stanju kada bi dan na Zemlji trajao 1,4 časa.( Hajgensov dan). U tom slučaju godina bi trajala 21,2 dana. Kako se Zemlja kreće konstantno usporavanjem, dan postaje sve duži, a i godina sve duža, tako da danas dan iznosi  24 sata, a godina 365,241875 ili 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi.
    Dr Nikola Tesla je proračunao da bi telo na jednoj polovini poluprečnika Zemlje pri slobodnom padu za 21 minut postiglo ibrzinu oko 7,79   k m/s a pri prolazu kroz centar zemlje za 42 minute, postiglo brzinu oko 11,2 km/s, Iz navedenih podataka Tesla je izračunao da bi jedna puna oscilacija, po prečniku Zemlje, se izvršila za 84 minuta ili 1,4 časa. (Hajgensov dan).
    Razmišljajući o ovome Tesla je govorio: “ Zamislite sada, u trenutku u kome ona počinje fazu kontrakcije, ja zapalim tonu eksploziva. Kontrakcija se ubrzava, I posle čas I četrdeset minuta stiže tako ubrzana. U času kada se talas eksplozije vraća, ja priredim eksploziju još jedne tone dinamita, pojačavajući tako njenu kontrakciju.
    Pretpostavimo da taj čin ponavljam periodično.Da li možete da naslutite ishod? Ja da: Zemlja će se raspolutiti na dva dela.Prvi put u istoriji čovečanstva ljudsko biće poseduje znalje koje mu omogućava da se umeša u kosmičke procese. “ Ali Tesline ambicije se nisu tu zaustavile.Hvali se Bersonuda bi mogao da uništi Zemlju na isti način.
    “Rascepiti je, kao što dete raspoluti jabuku. Na dva dela, I staviti tačku na čovečanstvo.
    Zemljine vibracije su periodične, I traju oko čas I četrdeset minuta, ali u stanju ekspanzije, talasi Zemlja je kao I sve ostalo, u permanentnom stanju vibriranja. Ona se neprestano skuplja I širi”.
    Kad ga je Beson upitao koliko mu vremena treba da raspoluti Zemlju, skromno je odgovorio: “ Možda više meseci, godina ili ćak dve”.
    Ali već kroz nekoliko nedelja Zemljina kora bi tolikovibrirala, da bi se podizala I spuštala I po nekliko stotina metara, reke bi iskakale iz korita, čitava civilizacija bi bila uništena…..
    Tesla je kasnije dao dodatna objašnjenja, da umiri obične ljude, princip je savšen, ali je nemoguće dobiti savršenu rezonanciju Zemlje. ( zbog velike količine fluida, na Zemlji I u Zemlji, koji bi vršili amortizaciju p.a.)

  2. Mitar Boroja

    Tesla o Teslinom transformatoru

    Oglede sa visokofrekfentnim strujama Dr Nikola Tsla je započeo 1882. godine u Parizu. Prvi uređaji sa kojima je Tesla proizvodio visokofrekventne struje bili su generatoskog tipa tj.elektrodinamočkog tipa. Radeći sa visokofrekventnim strujama Tesla je izvodio, u to vreme, neobjašnjive oglede. Ublažujućin varnicu kondenzatorima na kontaktnim aparatima (prekidačima) Tesla je otkrio pojavu negativnog električnog otpora u samoj varnici ti. Princip probojnog pražnjenja. Razmišljajući o toj pojavi i njezinoj primeni Tesla je govorio: “ Da bi se proizvodila struja vrlo visoke frekvencije i veoma visokog napona stacionarnim aparatime ( tj. Teslinm transformatorima bez željeznog jezgra p.a.) mogu se upotrebiti izvesni dobro poznati uređaji. Na primer, kao izvor struje ili električne energije može se koristiti generator jednosmerne stuje, čije se kolo može krajnje brzo prekidati mahaničkim napravama ili magneto-električnim mašinama koja su specijalno konstruisana da daju naizmeničnu struju vrlo kratke periode. U ovom drugom slučaju, ako je napon suviše nizak, može se upotrebiti jedan indukcioni kalem radi povišenja napona. ….Takvo pražnjenje razume se pod pogodnim uslovima, ima njene ogromne brzine promene. Pošto sam proizveo, na napred opsan način, struje vsoke frekvencije, ja sam polazeći od nje dobio, uz pomoć jednog indukcionog kalema, ogromno visoki napon – jednom reči, u kolu kroz koje ili u kojem se dešava probojno pražnjenje komndenzatora ja unosim na primer pogodan indukcioni kalem, a pomoću sekundarnog kalema, od mnogo dužeg i tanjeg provodnika, pretvorio sam pomenutu struju u struju krajnje visokog napona. Takve struje (Tesline stuje p.a.) koliko je meni pznato, nisu primenjivane za korišćenje na uobičajeni način; ali ja sam otkrio, ako spojim ma koji od krajeva sekundarnog kalema, odnosno izvora struje visokog napona, sa uvodnim žicama naprave kao što je, na primer, obična sijalica sa užarenim vlaknom, da će ugljen biti doveden do usijanja i održavan tako ili, uopšteno govoreći, da će ma koje telo, sposobno da provodi rečene struje visokog napona i pogodno zatvoreno u razređenim ili ispunjeni balon, biti učinjeno svetlim ili užarenim, bilo da se neposredno spoji sa jednim krajem sekundarnog izvora energije ili se, pak, postavi u blizini tih krajeva tako da bude pod njegovim induktivnim dejstvom….”

  3. Mitar Boroja

    Teslini elektromagnetni talasi

    Teslini transformatori bez željeznog jezgra su prvi izvori kontinualnog elektromagnetnog zračenja tj. Teslinih elektromagnetnih talasa koji su našli široku primenu kao Teslin medijum pri bežičnom prenosu informacija i energije. Teslini elektromagnetni talasi koje proizvodi Teslin transformator bez fero-jezgra sastoji se od velikog broja elektromagnetnih talasa, emitovanim pri pojedinim oscilacijama.( Promena brzine naelektrisanog tela dovodi do zračenja elektromagnetnog talasa.Maks Plank, pronašao je teoretskim putem zakon raspodele energije zračenja crnog tela po talasnim dužinsma i pretpstavio je da se zračenje i apsorpcija energije odvija u najmanjim i dalje nedeljivim količinama energije koje je nazvao kvant energije (porcija ili paketić) kasnije nazvan foton.
    Plankovu pretpostavku proširio je na elektrodinamiku Bor (1913. godine) pomoću svojih postulata…)
    Teslini elektromagnetni talasi su najčešće nepolarizovani, neusmereni i polihromatski, te predstavljaju skup nekoheretnih kvanata različitih talasnih dužina širokog spektra i neusmereni faza. Ukupno elektromagnetno zračenje možemo shvatiti kao emisiju talasnog sleda određene talasne dužine, ili kao talasnu grupu različitih frekvencija. Elektromagnetni talasi neprekidno odnose energiju za vreme detekcije. Energija elektromagnetnog talasa lokalizovana je u podjednakim količinama u električnom i magnetnom polju. Prostornu gustinu energije elektromagnetnog polja može se odrediti kao srednja vrednost Pointingovog vektora….

  4. Mitar Boroja

    Tesla o prekidačima u strujmom kolu visokog napoana

    Tesla je o svojim istraživanjima na ovom polju rekao: “ Pri primeni naizmenične struje vrlo visokog napona ne mogu se nikad predbideti suvišene mere pedostrožnosti da bi se sprečila pramenasta pražnjenja. U svakom provodniku kroz koji prolazi takva struja u indukciomnom kalemu ili transformatoru ili kondenzatoru, pramenasto pržnjenje povlači za sobom veliku opasnost za izoleciju…..Kada se pojavi varnica između elektroda varničara,dolazi do oscilovanja primarnog kola.Zakonom uzajamne indukcije u sekundarnom kalemu se indukuje elektromotorna sila. Kada se ugasi varnica u primarnom kolu ono se otvori, zarobljene energija u sekundarnom kolu po zakonu samoindukcije i Teslinog oscilatora podstiče sopstvenu rezonantnu frekvenciju sekundarnog kola. Da bi se prenela iz primarnog u sekundarno kolo što je moguće više energije trajanje luka mora biti što je moguće kraće (reda veličine nekoliko mili sekundi), kao što je moguće jaču magnetnu spregu….
    Zanimljiva osobina luka dobivenog ovim brzim promenljivim strujama je njegova stabilnost. Zato postoje dva razloga, jedan uvek pristutan , drugi samo ponekad. Prvi razlog je karakter struje, a drugi izbora struje. Prvi razlog je i važniji i temelji se na bazi promena.Kada se luk naizmenične struje periodično menja temperatura gasnog stube luka se menja ,a time i otpor luka. Otpor luka se bitno menja sa promenom temperature gasnog stuba,postajući praktično neizmerljiv kada je gas između elektroda hladan. Stabilnost luka zavisi, prema tome, od mogućnosti hlađenja stuba luka: zbog toga se ne može održati luk struje koja se menja nekoliko puta u sekundi. S druge strane luk jednosmerne struje se može vrlo lako održavati zbog konstantne temperature malog otpora stuba luka. Što je viša frekvencija, manji je vremenski interval tokom kojega se luk može hladiti i tome menjati svoj otpor…..Strujne bujice ili padovi mogu biti istog pravca, ali se vrlo često pored osnovne bujice struje pojavi jedna sekundarna, nametnuta oscilacija. Kada su uslovi takvi, da sekundarne oscilacije nema, strujni impulsi su jednosmerni i to bi bio način za pretvaranje jednosmernih struja visokih napona u takve iste sruje niskog napona, što bi se, držim, moglo primenjivati i u industriji.. .Frekvencija osnovnog pražnjenja zavisi od odnosnih brzina punjenja i pražnjenja kondrnzatora, može se po volji menjati u širokim granicama samim udešavanjem tih brzina, a frekvencija normetnutih ili sekundarnih oscilacija može se regulisati kapacitetom, samoindukcijom i otporom lanca…. U običnim prilikama I kada se radi sa lednosmernim strujama niskog napona, ne mogu se tako lako dobiti strujne vibracije, pa stoga je potrebno poreds varnice upotrebiti jedan prekidač i ja sam pre izvesnog vremena pokazao kako se za to može upotrebiti ili vazdušna duvaljka ili magnet ili kakva druga slična sparava.Magnet se korisno može upotrebiti naročito kod transformacije jednosmerne etruje jer onda vrlo dobro dejstvuje. Kada je prvobitna struja naizmenična onda bi bilo bolje, kao što sam to na drugim metima pokazao, da učestanost ne bude velika i da struje, koje daju varnicu budu jake, kako bi i dejstvo magnetno bilo jače….” .
    Smatra se da je prvo temeljno ispitivanje električnog luka vršila engleska naučnica Herta Ajerton 1902. godine. Njezini radovi, kao isvi kasniji radovi o luku, samo su potvrđivali sve one postavke o luku od kojih je polazio i dr Nikola Tesla.

  5. Mitar Boroja

    TESLINI ELEKTROLITIČKI PREKIDAI
    O električnim prekidačima u oscilatornom kolu Tesla je pisao U “ Electrical Revien” od 15. marta 1899.godine. Obraćajući se uredniku lista Martinu: “ Da bi postekao entuzijazm oduševljenih eksperimentetora koji veruju u revolucionaran karakter ovoga otkrića, bilo bi dobro da preporučim jedan od dva jednostavna uređaja za prekidanje struje. Na primer, jedan vrlo primitivna naprava ove vrste sadrži u sebi žarač, da, običan žarač spojen savitljivim kablom sa jednim polom generatora , i jednu kadu elektroprovodljivom tečnošću i priključenu na podesan način, preko primarne zavojnice transforamtora , na drugi pol generatora. Kada eksperimentator želi da načini jedan rendgenski snimak, on vrh žarača zagreje do belog usijanja i naglo ga zagnjuri u kadu, pa odmah postaje svedok jedne zadivljujuće pojave, naime da uzburkana i ključala tečnost uspostavlja i prekida struju u brzom sledu, a proizvedeni snažni zraci će ga odmah uveriti u veliku praktičnu vrednost ovoga otkrića, mogao bih još da preporučim da se žarać može pogodno zagrevati pomoću mašine za zavarivanje”.

    Zagrevanje žarača može da bude direktno sa strujom u oscilatornom kolu. Žarač se postavi u otvorenu izolacionu posudu (porculansko telo topljivih osigurača, sa užim krejem okrenutim naviše). Kao elektrolit može se koristiri 20 % rastvor sumporne kiseline, žarač, tj. Elektroda je od platine, a epruveta, tj. Izolator od prculana, npr telo od topljivog osigurača. Pri oscilatora tj. zatvaranju oscilatornog kola velika gustina struje će na užem otvoru porculana, zbog burne eksplozije, proizvesti oblak mehurića gas koji će da zatvori uži otvor tela osigurača, a otvori oscilatorno kolo. Zbog sile potiska mehurići gasa isplivaju, a dospeli rastvor u užem delu porculana ponovo zatvori strujno oscilatora tj. Primarno kolo Teslinog transformatora tako proces se ponavlja. Brzina zatvaranja i otvaranja oscilatornog kola elektrolitičkim prekidačem može da bude i preko 2 kHz. Šaleći se Tesla je jedno prilikom rekao da bi se kao prekidač mogli koristiti žablji ili pileći bataci, jer bi se oni pri prolazu struje grčili i tako vršili otvaranje i zatvaranje strujnog kola sa galvanskom strujom.

  6. Mitar Boroja

    Teslini živini prekidači
    “ No, nastavlja Tesla”, da se vratim, sasvim ozbiljno, opisanom “elektrolitičkom prekidaču”, to je jedna naprava koju ja savršeno poznajem, pošto sam sa njom pre dve ili tri godine iscrpno ekspeitisao. To je bil jedna od mnogih naprava koje sam ja izumeo u svojim nastojanjima da stvorim ekonomičan uređaj te vrste. Naziv joj, nestvarno, nije odgovarajući, utoliko što se može koristiti bilo koja tečnost, bilo da je provodljva, bilo da je načinnjena takvom na bilo goji način, da postane kiselina ili baza, ili ta takva postane zagrevanjem. Čak sam našao da se, u izvesnom smislu, može raditi i sa živom”.
    Najbolji efeka Tesla je postizao upotrebom živinih prekidača. Kod neke vrste živinih prekidača Tesla je rotacijom metalnog diska sa zubcima vršio prekidanje živinog mlaza i tako vršio zatvaranje i otvaranje oscilatornog kola. U ovom obliku utvđeno je, kaže Tesla, da je dovoljn mali broj zubaca za veliki broj prekidanja, jer ukupan broj prekida odgovara proizvodu zubaca na disku,a da luk ne preskače sa zubca na zubac.
    Kod druge vrste Teslinih živinih prekidača savijene dizne iz koje je živin mlaz izlazio pod pritiskom su se rotirala određenom brzinom, analogno prskalicama za vodu. Žvin mlaz koji se rotirao određenom brzinom padao je na metalne segmente, poredane kružno u kontejneru iznad kartera, prekidajući tj. Zatvararajući i otvarajući strujno kolo oscilatora. U nekim eksperimentima i metalni segmenti su se rotirali u suprotnom smeru.Ako je struja prekidanja imala veće vrednosti živa bi pri kontaktu sa metalnim segmentima isparavala, ali bi se ispod hladnjaka kondenzovala i ponovo slivala u karter gde bi pumpom ponovo bila potiskivana na dizne.
    U nekim konstrukcijama živinih prekidača Tesla je vršio otvaranje i zatvaranje strujnih kola oscilatora pomoću dva živina mlaza.

Napiši komentar




Arhiva tekstova

October 2019
M T W T F S S
« Sep    
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031