Nedelja, 18.08.2019

Magazin » Zabava » Na današnji dan » Svi patenti Nikole Tesle

Svi patenti Nikole Tesle

Objavi ovaj članak na

22.10.2009 12:01 AM

nikola tesla 22. oktobra 1887. godine u agenciji za patente u Njujorku, Nikola Tesla je prijavio šest pronalazaka, među kojima i višefaznu naizmeničnu struju.
Njegove izume je 1888. godine otkupila firma “Vestinghaus” i njihovu primenu je pokazala na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine. Lista patenata koje je Tesla dobio u zemljama Sjedinjenih Američkih Država, načinjena je na osnovu dokumenata u arhivi Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
Ukupan broj zemalja na ovoj listi je 25, a broj patenata je 109. Zanimljivo je da nema patenata iz oblasti elektroenergetike i da se prvi patenti odnose na Teslin varnični oscilator iz 1891. godine. Postoji deset zemalja u kojima je Tesla zaštitio teledirigovano vozilo. Centrala građena na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu bila je jedno od svetskih čuda tog doba.
Neki od najznačajnijih Teslinih patenata su varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom, kao i patenti za prateće uređaje, prekidače kola, kondenzatore i slično. Takođe je svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju čime je otkrio put ka modernom radiju.
Jedan je od prvih naučnika koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Takođe je prvi istraživač koji je ukazao na štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju.
Mnogi patenti su mu posmrtno, pred vrhovnim sudom SAD, doneli prioritet u otkriću radija…

Pregled komentara (504)

Pošaljite komentar

Ocena: 3,17 od 6 glasova 12345

Komentara (504)

  1. Mitar Boroja

    Sticanja zvanja na Teslinom stvarala[tvu
    Dr Mark Đž.Sajfer doktorirao je na Univerzitetu Sejbruk, sa doktorskom disertaciom posvećenom životu i radu dr Nikole Tesle Predaje psihologiju na Univerzitetu Rođžers Vilijam u Brstolu, u Rod Alendu i radi kao ekspert grafolog i kao sudski veštak za oblast grafologije. Piše za mnoge časopise, autor je nekoliko rmana i scenarija.
    U našim školama i na fakultetima napsani su mnogi stručni i naučni radovi na temu Teslinog života i stvaralaštva. Odbranjen je jedan mafistarski rad i jedna doktorska disertacija (Bramimir Jovanović je doktorirao).

    Ocena komentara: Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Mitar Boroja

    Teslini kondenzatori

    “Neka je Teslino proročanstvo samo fantazija – zahvalni smo mu za tu divnu fantaziju”.
    (Ruski naučnik i pronallazač S. O. Maizelj)

    “ Nikola Tesla je bio veći prorok nego što je i sam znao, i nego šo je iko mogao da nasluti”,
    Đžon O* Nil

    “Čovek koji želi da sazna istinu o Tesli, ne oseća možda potrebu da mu se mnogo govori o Tesli, nego traži pre svega čistu vodu sa izvora. Treba objaviti dokumenta…
    ” Časopis “Radioamater”

    Dr Nikola Tesla je rekao: “ Bio sam naročito zainteresovan za elektricitet i to pod uticajem svog profesora fizike….Hteo sam da saznam nešto više o ovoj čudesnoj sili žudio sam za eksperimentom i istraživanjem… Ja se bavim elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju… Elektricitet je za mene sve….Dan kada budemo tačno znali šta je “elektricitet”, obeležiće događaj možda veći i značajni od ma kog drugog koji je zabeležen u istoriji čovekovog rada…Vidite elektricitet daje umornom telu baš ono što mu najviše treba – životnu snagu, snagu za nerve….”

    Dr Nikola Tesla je Zemlju, atmosferu i jonosferu posmatrao kao prirodni kondenzator. Istini za volju, planeta Zemlja je bila sastavni deo Tesline laboratorije. Tesla je sa obe noge, čvrsto, stajao na Zemlji za razliku od Milankovića koji je Zemlju posmatrao iz Kosmosa.Tesla je goovorio da se Zemlja u odnosu na svoje ogromne dimenzije u električnom smislu ponaša kao mala metalna kuglica.

    Dr Nikola Tesla svoju “Bajku o elektricitetu” počinje od starogrčkog filozofa Talesa iz Mileta i njegovih razmišljanja o zagonetnim varnicama, koje se javljaju trenjem ćilibara, zatim opisuje vekove istraživanja sve do Džilberta, Franklina, Galvanija, Volte, Ersteda i Faradeja.

    Đž. Gilbert je 1600-e godine objavio prvu naučnu raspravu o Elektricitetu i Magnetizmu. U to doba nauka je bila privilegovana malom broju ljudi, a ono do čega se došlo ljubomorno se čuvalo. Ali Gilbertove opisane mašine kako se trenjem izdvaja Elektricitet i tako privukao pažnju mnogim eksperimentatorima. Svet je 1745. godine bio ushićen vešću da su Klaist i Lajden uspeli da zatvore u bocu ( Lajdensku bocu koja ima samo istorijski značaj zbog malog kapaciteta) “tajanstveno biće”, koje iz boce beži uz prasak razvijajući rušilačku snagu.To je bio prvi električni kondenzator.
    Radeći u Parizu 1892. godine dr Nikola Tesla je dao jedno rešenje kako da se ublaži varnica na kontaktnim aparatima kod releja koji su se koristili u telefonskim sistemima i drugim uređajima npr uređeji za paljenj gsnih smesa kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem Sl. 1. Taj Teslin izum sastoji se u tome da se paralelno sa kontaktnim aparatima (platinskoj dugmadi) u strujno kolo jednosmerne struje ugradi kondenzator.
    Indukcioni namotaj (bobina) -A- sastoji se od primarnog -a- i sekundarnog -b- namotaja.Jedan (donji) kraj sekundarnog namotaja galvanski je spojen sa primarnim namotajem u tački -s- . Ako je strujno kolo zatvoreno (slučaj a) onda struja iz baterije (akumulatora ) teče kroz primarni namotaj. Kada se strujno kolo otvori (slučaj b) polukom -D- u sekundaru se indukuje visoki napon 15.000 volti, Između elektroda svećice -S- preskače varnica, pali radnu smesu, i sekundarno električno kolo se zatvara prko mas -M-.
    Pri zatvaranju platinske dugmadi (slučaj a) kondenzator se prazni, a pri otvaranju platinske dugmadi (slučaj b) kondenzator se puni i jedan deo ukupne struje (struje primara) ne ide preko platina nego puni konndenzatro i tako ublažava varnicu.

    Sl.1. Teslino paljenje
    Teslinim sistemom paljenja radnih smesa mogu da se napajaju Teslina oscilatorna kola.
    Patentnu prijavu pod nazivom: “Električni upaljač za gasne mašine” Tesla je podneo Američkom patentnom zavodu 17. februara 1897. godine. Prijava je odobrena 16. avgusta 1898. godine.U navedenoj patentnoj prijavi Tesla nije naveo tačnu konstrukciju i odgovarajući raspored pojedinih elemenata, nego je dao samo odgovarajući princip sistema za paljenje radne smese.
    Kod ovoga sistema električna varnica je “skakala” sa elektrode na čelo klipa u gornjoj mrtvoj tački.Od tada do današnjih dana, širom sveta, skoro svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem na benzin i gas koriste ovaj Teslin sistem paljenja.

    Sl. 2. Teslin indukto

    Prve svoje transformatore, bez željeznog jezgra, Tesla je napajao induktorima svoje konstrukcije.Teslini induktori su se sastojali od jednog zajedničkog fero jezgra, jednog zajedničkog primarnog namotaja, a od dva ili više, odvojenih, i obično serijski spojenih, namotaja sekundara. (Sl.2.)

    Teslin visokonaponski transformator, veće snage, sastoji se od dva primara niskonaonska namotaja i dva sekundara visokonapnska namotaja postavljenih na jedno zajedničko fero-jezgro.
    Primarni I sekundarni namtaji se mogu spajati serijski ili paralelno, što zavisi od primen.

    Sl. 3. Tslin visokonappnski transformator

    Električni kondenzator čini sistem od dva provodna tela, razdvojena dielektrikom, naelektrisana istom količinom naelektrisanja, ali suprotnog znaka.
    Provodna tela koja obrazuju kondenzator nazivaju se elektrode ili obloge kondenzatora. Unutrašnja obloga je u potpunosti okružena sa spoljašnjom oblogom.Između obloga nalazi se dielektrik. Za dielektrik, između obloga kondenzatora najčešće se primenjuju: vazduh, vazduh pod pritiskom, razne vrstegasova,papir,staklo,porsulan,liskun,gutaperku,kaučuk …Kao tečne izolatore Tesla je najčešće koristio prevrelo laneno ulje, prvo ga je mešao sa kiselinom da bi kiselina za sebe vezala nestabilne čestice iz ulja. Nakon toga vršio je neutralizaciju mešanjem sa bazom, a zatim ispirao sa vodom, filtrirao i sušio.
    Konačno čišćenje vršio je ceđenjem ulja kroz neke vrste gline koja je apsorbovala polarne sastojke iz ulja.Ulje koje se koristilo za kondenzatore mešalo se sa nekom glinom i pod pritiskom ubrizgavalo u vidu magle u posude koje su bile pod potpritiskom.
    Sistemom hlađenja ulja Tesla je ujedno hladio obloge kondenzatora koje su se zagrejavale naročito na visokim frekfencijama.Visoke frekfencije Tesla je proizvodio visokofrekfentnim generatorima Sl.4.

    Sl.4. Teslini slajdovi

    Tokom 1890 godine Tesla je izgradio više raznih topova visokofrekventnih generatora koji su davali 20.000 i više perioda u sekundi.Tokom 1891. godine dr Nikola Tesla je objavljivao rezultate svojih istraživanja u raznim časopsima, patentnim prijavama i u poznatim predavanjima u Američkom društvu elektroinženjera na Kolumbija koleđžu i drugim naučnim krugovima, a odnosila su se na generatorskom napajanju i visokofrekventnom transformatoru u otvorenom kolu antene.Frekvencije koje su davali elektrodinamički vsokofrekventni generator i za Tesline ciljeve su bili vrlo mali.
    Veze kao na slajdovima (sl.4.) sreću se kasnije u dva patenta 1897. godine u kojima je Tesla zaštitio svoju aparaturu i sistem za prijenos električne energije bez žica (kao alternativa
    visokofrekventnom generatoru u ovom patentu se pominje Tslin varnični oscilator).
    Da bi dobio veće frekvencije Tesla je primarno kolo visokofrekventnog transformatora priključio preko varničara. Na ovaj način frekvencija Teslinog transformatora ne zavisi pd frekvencije generatora nego od oscilatornog kola primara , a brzina punenja kondenzatora u oscilatornom kolu zavisi od snage generatora i njegove frekvencije.
    Na Teslinoj patentnoj prijavi br. 568.179. prikazan je jedan generator napajanja.Da bi se dobo beći napon napajanja Teslinog transformatora, energija generatora se akumulira u namotaju (prigušnici) koja se pri prekidanju samoindukcijom podiže na visok napon i tako napaja primarno kolo Teslinog transformatora.Na patentnoj prijavi br. 568.176 i br, 568.178
    generatori imaju ulogu i autotransformatora, a prikazana je uloga i dodatnog (ekstra) kalema.

    Tesla o kondenzatorima

    “Pražnjenje kondenzatora daje mogućnost da se dobije daleko veća brzina promene, nego mehanička sredstva i zato sam koristio kondenzatore u svojim eksperimentima.” (Tesla)

    Dr Nikola Tesla je Patentnom uredu SAD.-a podnio patentni zahtev pod nazivom : “Električni konenzator”.
    Specifikacija koja je sastavni deo patentnog spisa br. 567.818. od

    15. septembra 1896. godine. Prijava podneta 17. juna 1896. godine (bez modela).

    “ Svima koga se može ticati:
    Neka je znano da sam ja, Nikola Tesla, iz Smiljana u Lici, nastaljen u Njujorku (A ne državljanin SAD-a p. a), pronašao izvesna nova i korisna poboljšanja električnih kondenzatora, prema sledećoj specifikaciji, u kojoj upućujem na priložene crteže koji sačinjavaju njen sastavni deo.
    Ja sam do sada objavljivao i dokazivao da se, u normalnim
    uslovima, gubici u elektičnom kndenzatoru znatno smanjuju ako se iz dijalektrika izvuče vazduh ili uopšte gasovite materije. U patentnom pismu br. 464. 667. koje mi je izdato 8. decembra 1891. godine pokazao sam i opisao jedan praktičan način postizanja tog rezultata – potapanjem provodnih ploča ili obloga kondenzatora u izolacioni fluid, kao što je ulje.
    Prema mom novom pronalasku, ja upotrebljavam kao materijal za obloge kondenzatora elektrolit ili provodljivu tečnost umesto čvrstog materijala, pod uslovom koji će bti potpunje opisan….-”

    Dr Nikola Tesla je govorio da je uloga kondenzatora kod visokih frekvencija od neobičnog značaja, jer kako kaže Tesla, kondenzator postaje vrlo aktivan i u stanju je da prenese vrlo veliku energiju. Pomoću eksperimenta našao sam da izolatori kao staklo, ebonit itd. za aparate visoke frekvencije i napona nisu toliko pogodni koliko oni koji imaju veliku sposobnst izolacije, ali manji indukovani kapacitet.
    Upotrebom ulja kao dielektrika ostvario sam kondenzatore pouzdane u radu i velikog dejstva. Osim toga regulišem kod njih kapacitet prostim rastojanjem ploča. Zatim, da sniženjem temperature omski otpor jako opada i oscilacije postaju znatno intezivnije, dugotrajnije i konstantnije. Ovo Teslino otkriće našlo je široku primenu u radiotehnici. Tesla je u Kolorado Springsu, kako je opisao u Dnevniku istraživanja iz Kolorada Springsa (1899/1900 ) kao kondenzatre koristio Tankere sa bocama.
    Dr Nikola Tesla je u Koloradu Springsu kondenzatore za svoje transformatore koristio tankere u kojima su se nalazile staklene boce. Obično u jednom tankeru nalazilo se 36 boca. Obično kapacitet jedne boce je iznosio 0,001 mikro Farad, a to znači da bi kontejner imao kapacitet od 0.0324 mikro Farada. U zavisnosti od induktiviteta primara Tesla je obično koristio 18 boca (½ tankera), 36 boca (jedan tanker), 72 boce (2 tankera), 144 boce (4 tankera). 288 boca (8 tankera)….
    Pri izvođenju eksperimenata u Koloradu Springsu Tesla je imao pripremljenih osam tankera. U nekim ogledima je pojedine tankere spajao mešovito….
    Ispitujući boce i dobijene kapacitete Tesla je zaključio da su najbolje boce od jedne vinarije iz Francuske. Tesla se obratio vinariji za nekoliko stotina boca i oni su Tesli poslali boce, ali jedan dio je bio sa vinom. Kad je Tesla dobio pošiljku tri dana nije ušao u laboratoriju kao nikad do tada. Od tog dana konobari su Tesli za ručak donosili bocu vina i čašu. Bocu bi otvorili, a posle ručka kad bi Tesla otišao vino popili…

    Sl.1. Teslini (tankari) kondenzatori

    Na Sl.1. prikazana je oprema koju je Tesla koristio u otpremnoj stanici u Kolorado Springsu. Vidi se sedam sanduka (tankera) , (verovato je jedan negde u ogledima) , visokonaponski Vestinghausov napojni trasformator, motor rotacionog prekidača, deo visokonaponskog transformatora i drugi uređaji.

    Spajanje kondenzatora u primaru Teslinog transformatora

    Dr Nikola Tesla je 1889. godine objavio svoje eksperimente sa staklenom cevi u kojoj se nalazio cink-sulfid i druge fluoroscentne i floroccentne materije sa kojima je dobio svetlosne efekte pri delovanju visokog napona.

    “Jednom u tri ujutro došao sam do zaključka da sam savladao sve teškoće, da će aparat raditi i poslao sam svoje ljude da nešto prezalogaje. Kada su otišli okončao sam sve pripreme tako da nije ostalo ništa drugo, no da uključim nožasti prekidač. Kada su se moji saradnici vratili stao sam u centar laboratorije, pri čemu između mene i naprave koju smo ispitivali nije bilo nikakvih prepreka. U rukama držao sam dugu staklenu cev… Naredio sam da se prostorija zatamni i da se uključi nožasti prekidač; staklene cevi su se jako zasvetlile. U velikom uzbuđenju cevima sam opisivao krugove iznad svoje glave. Prizor je bio toliko neobičan da su se moji monophonic čak i uplašili…. Svetlost bez provodnika postala je stvarnost…” Tesla

    Tesla je u naučnom radu pod nazivom: “ Električna moć elektriciteta”, pored ostaloga, psao: “ Mehanizam upotrebljen u ovome postupku e jednostavan. Osoba stoji na jednoj izolovanoj metalnoj ploči I drži elektrodu, koja je žicom spojena sa oscilatorrom. To je ovaj instrument koji transformiše običnu struju u naizmeničnu struju ogromnog potencijala… Izložen tome eksperimentu telo izbacuje sjajne električne varnice u svim pravcima…”

    Najjednostavnija vrsta kondenzatora je tzv. ravni ili pločasti kondenzator, koji se sastoji od dve paralelne provodne ploče čije je međusobno rastojanje malo u poređenju sa linearnim dimenzijama ploča. Celokupno električno polje lokalizovano je u prostoru između elektroda kondenzatora i homogeno je, što je posledica ravnomerne raspodele površinske gustine naelektrisanja na površinama elektroda. Odstupanja nastaju uz okolinu ivica (ivični efekat), i manja su ukoliko je rastojanje manje.

    Dr Nikola Tesla je prvi konstruisao kondenzator sa promenljivim kapacitetom. Teslin pločasti kondenzator se sastojao od elektroda u obliku polukruga. Jedne elektrode su bile fiksne, a druge su se rotirale između njih Kao dijelektrik Tesla je koristio vazduh, a u specijalnim primenama mineralna ulja. Rotirajući pokretne ploče, između nepokretnih kapacitet kondenzatora se menjao.
    Ove kondenzatore svoje konstrukcije Tesla je koristio pri uvođenju oscilatornih kola u rezonanciju.

    Da bi dobio veće frekvencije Tesla je počeo koristiti statički sistem proizvodnje vosokofrekventnih struja i elektromagnetskih talasa i njihovu primenu u bežičnom prenosu energije, radio sistemima, medicini i drugim naučnim disciplinama. Osnovni element sistema su bila oscilatorna kola s1.5.

    Sl.5.Teslino induktivno – kapacitivno (LC ) oscilatorno kolo. (Guugl)
    (Francuski radioamateri su ovo kolo u tehničkoj literaturi zvali
    “Tesla”)

    Sl.6. Paralelan spojkondenzatora i primarnog namotJa

    Kao najednostavni slučaj uvođenja kola u rezonanciju, ako je napajanje naizmeničnom strujom, da se promenom kapacitivnosti kondenzator, pri određenoj induktivnosti, kolo uvede u rezonanciju.
    Radeći na konstrukciji svojih transformatora tj. Teslinih transformatora bez željeznog jezgra dr Nikola Tesla je u Dnevniku istraživanja iz Kolorado Sprngsa dao na stotine spojeva kondenzatora u oscilatornim kolima. Ovom prilikom, navodimo najpraktičnija:Jedan od najjednostavnih načina spajanja kondenzatora, varničara i primarnog kola Teslinog transformatora prikazan je na sl.6.Sl.6. Paraena spoj kondenzatora primrnog namotaja

    Kao što se vidi na crtežu br. 6. varničar i prmarni namotaj spojeni su serijski, a konenzator paralelno sa primarom I izvorom napajanja. Nedostatak ovoga spoja je u tome što struja pražnjenja kondenzatora , a to prouzrokuje brzo prigušenje i jaku varnicu na prekidaću, a naročito ako je transformator veće snage.jer struja izvora I kondenzatora ide preko varničara.

    Na crtežu sl. 6. prikazan je spoj kondenzatoora i primara. Ovaj spoj kondenzatora u oscilatornom kolu Teslinog gransformatora jenajjednostavni I najčešće se koristi kod transformatora manje snage.
    Dr Nikola Tesls je konstruisao kndenzator promenljive kapacitivnosti. Sa ovim kondenzatorima Tesla je lakše oscilatorna kola uvodio u rezonanciju. Često je oscilatorno kolo uvedio u rezonanciju diektno sa mrežom naizemične struje promenom kapasiteta kondenzatora sl.7. (ili induktiviteta primara).

    Sl.7. Napajanje Teslinog transfrmatora direktno iz mreže

    Napajanje Teslinog transformatora bez željeznog jezgra direktno iz gradske mreže (linijski ili međufazni napon : L – N ili L1-L2) induktivnost primarnog namotaja (Z) treba da bude oko 49 oma.

    Sl .8. Spoj kondenzatora u trougao

    Ovim načinom spoja kondenzatora (trogao) obično se koristi da napaja Teslin visokonapnskg ansformatora koji se koristi za napajanje oscilatornh kola.

    Sl. 9 . Spoj kondenzatora u zvezdu

    Jedna od najvažnijih primena Teslinih visokofrekventnih struja i prenosa informacija elektromagnetnim talasima (Teslinim medijuom) je u radio-telekomuniacijama. Rudimente ovoga sistema prenosa signala Tesla je dao u svojim predavanjima tokom 1891. godine .

    Sl. 10 . Teslin osnovni plan prenosa energije elektromagnetnim talasima
    Dr Nikola Tesla govoreći o bežičnom prenosu signala rekao je: “ Sećam se kako su me samo pre dve godine, kada sam počeo da uvodim svoj sistem svetske bežične telegrafije, Edison, Pupin i Markoni otvoreno ismejavali što pokušavam prenos preko Atlantika. A danas, oni se samnom takmiče u istim onim nastojanjima kojima su se ismejavali…”

    Teslin sistem radio – veze pomoću elektromagnetnih talasa Tesla je prvi put javno izložio u svom predavanju na Visokoj školi u Beogradu 2. juna 1892. godine, Tesla je predavanje počeo rečima: “ “Gospodo i braćo !
    Ne bih bio Srbin, i ne bih srpski osećao u najsretnije i najdragocenije časove u životu….;, ” A predavanje je završio:”… Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to delo jednoga Srbina. Živelo Srpstvo!”

    Jovan Jovanović Zmaj je tom prilikom ispevao poznatu pesmu: “Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd”
    Pesmu je počeo stihovima:
    “Ne znam šta je, jel” suština,
    Li” to čini samo mis”o -
    Čim smo čuli: dolaziš nam,
    Odmah si nas elektis”o.”
    ……………………………………
    Pesmu je završio stihovima:
    “Razumeće listak svaki
    Svaku žilu svoga stabla,
    /(Elektriku naših srca)
    I bez žica i bez kabla.”

    Ovo je bio prvi pisani trag o Teslinom bežičnom prenosu signala!(Od našega slavnoga pesnika J.J. Zaja 2. jun 1892. godine)
    Dr Nikola Tesla je predavanje na ovu temu izložio 14. februara 1893. godine u Franklinovom institutu ( sl. 11 )
    prema patentu br. 464. 667. od 01, 08, 1891. godine. sa detaljnim opisom svih elemenata sistema bežičnog prenosa energije elekltromagnetnim talasima (Teslinim medijumom).
    Teslin sistem radio komunikacije, kao što je Tesla izložio, zahteva po dva podešena kola na predajniku i prijemniku, pri čemu su sva četiri podešena na istu frekvenciju.

    Dr Nikola Tesla je Patentnom uredu SAD.a podnio patentnu prijavu pod nazivom: Električni konmdenzator:

    “Specifikacija koja sačinjava sastavni deo patentnog spisa br. 464.667, od 8. decembra 1891. godine. Prijava podneta 1. avgusta 1891. godine, br.401.356. (bez modela)

    Svima koga se može ticati:
    Neka je znano da sam ja, Nikola Tesla, iz Smiljana u Lici, naseljen u Njujorku ( a ne državljanin SAD-a p.a.), pronašao izvesna nova i korisna poboljđanja električnh kondenzatora, prema sledećoj specifikaciji, u kojoj upućujem na priložene crteže koji sačinjavaju njen sastavni deo.
    Predmet ovog mog patentnog zahteva je nov i poboljšani električni kondenzator…. “ Prijava se završava Teslinim zahtevima: “Prema tome tražim da se zaštiti sledeće:
    1. Električni kondenzator, sastavljen od ploča ili obloga, potopljenih u ulje.
    2. Električni kondenzatr, sastavljen od ploča ili obloga, uzajamno podesivih i potopljenih u ulje. ( U potpsu Nikola Tesla).

    Autor rukopisa: Prof. dr Mitar Boroja iz Bjelajca.

    Ocena komentara: Thumb up 0 Thumb down 0

  3. Mitar Boroja

    Teslini spojevi kondenzatra kod asinhronih mašina

    Asinhrona mašina se u primeni najčešće susreće kao motor jednofazni i trofazni.a generatori ređe. Prednosti asinhronih mašina, u odnosu na ostale vrste električnih mašina su mnpgobrojne: nemaju komutatore, jednostavna konstrukcija, lako se menja smer rotacije, motori manje snage se lako pustaju u rad, jeftini, manji momenat inercije, robusnost, pouzdanost i sigurnost u radu, lako održavanje.
    Radeći u Vestinghausovoj kompanji Teslin glavni radni zadatak je bio da konstruie asinhrone motore za jednosmernu tj. monofaznu strujuu. Neke od desetina tehničkih crteža Tesla je patentirao. Jedna od verzija bila je upotreba kondenzatora Sl. 1.

    Sl.1. Teslin jednofazni asinhroni elektromotor

    Klasične kondenzatore dr Nikola Tesla je koristio za napajanje tzv. pomoćne faze kod asinhronih elektromotora za
    jednofazno (monofazno) napajanje.sl.2.
    “Kod asinhronih motora koji su kontruisani za jednofazni rad, namotaj rotora je kavezni. Namotaj statora se sastoji iz dva dela- glavne faze smeštene u 2/3 ukupnog broja žlebova i pomoćne faze smeštene u preostale 1/3 žlebova, koja je u odnosu na glavnu fazu prostorno pomerena za 90o . Pošto je za stvaranje obrtnog magnetskog polja, pored prostornog pomeraja, potreban i vremenski pomeraj struja, obično se na red sa pomoćnom fazom priključuje kondenzator (Slika 1-27). Pomoćna faza može da bude uključena samo za vreme zaletanja, kada motor radi kao dvofazni, ili trajno, pri čemu se u prvom slučaju primenjuje zaletni kondenzator, dok se u drugom slučaju primenjuje pogonski kondenzator, ili opciono odvojeni pogonski i zaletni kondenzator. Kada rotor postigne određenu brzinu, obično 70-80% sinhrone brzine, centrifugalni prekidač isključi namotaj pomoćne faze” (Guugl)

    Sl.2. Jednofazni asinhroni elektromotor (Guugl)
    Gde su: U – ulazni naizmenični napon, C – kondenzator, m – glavni (vučni) namotaj, a pomoćni namotaj i sklopka za promenu smera rotacije.
    Tesla je na svojim tehničkim crtežia i eksperimenta pokazao da se kondenzatorskim spojevima može vršiti promenu smera i brzine elektromotora.

    Spajanke kondenzatora kod elektrometora kod kojih se menja smer rotacije i brzina obrtanja danas se koristi kod Elektromotori za veš mašine

    Sl.3. Spoj kondenzatora za jedan smer rotacije

    Sl.4. Spoj kondenzatora za drugi smer rotacije

    Sl.5. Spoj kondenzatora za veću brzinu (centrifugu)

    Dr Nikola Tesla je primenom kondenzatora napajao trofazne asinhrone elektromotore jednofaznom strujom. Sl.6,

    Sl.6. Spoj kondenzatora za zvezdu i za trougao
    (Monofazno napajanje trofaznih asinhronih motora)

    Tesla je koristio kondenzatore kod trofaznih asinhronih elektromotora kad su radili kao trofazni asinhroni generatori Sl.6.

    Sl. 7.. Trofazni asinhroni generator (Guugl)

    “Generatorski režim rada asinhrone mašine nastupa kada se rotor mašine obrće stranom pogonskom mašinom u smeru obrtanja magnetskog polja brzinom većom od sinhrone. U ovom režimu rada generator predaje aktivnu snagu mreži, međutim zbog potrebe za snabdevanjem reaktivnom snagom za stvaranje magnetskog polja pobude, asinhroni generator ne može da radi sam na sopstvenu mrežu, već samo paralelno bar sa jednim sinhronim generatorom”(Guugl).

    Danas se dosta radi na konstrukciji asinhronih trofaznih generatora sa rotacijom elektroprovodljvih fluidan (elektrolitom) u statoru trofazng asinhronog motora ili generatorima.Sl.8.

    Sl.8. Rotacija žive (elektro-fluida) u Teslinom obrtnom magnetnom polju

    Ako bi se živa (elektrolit) rotirao stranom pogonskom mašinom (pumpom ili slobodnom padom) u smeru obrtanja magnetskog polja većom brzinom od sinhrone onda bi generator predavao aktivnu snagu mreži. Za stvaranjem magnetnog polja statora neophodno je da se snabdeva reaktivnom snagom, a to se ostvaruje ako je na mreži bar jednog sinhronog generatoea ili da se u njegovu mrežu ugrede kondenzatori kao što je Tesla radio. Namotaji statora generatora i pobudni kondenzatori mogu da se spajaju na više načina npr, namotaji statora generatora mogu da se spoje u trougao, a kodenzatori u zvezdu Sl.9.

    Sl. 9. Spoj trougao- zvezda

    Namotaji statora generatora i pobudni kondenzatori mogu da se spajaju na više načina npr, namotaji statora generatora mogu da se spoje u zvezdu i kodenzatori u zvezdu S- 10.

    Sl.10. Spoj zvezda trougao

    Namotaji statora generatora i pobudni kondenzatori mogu da se spajaju na više načina npr, namotaji statora generatora mogu da se spoje u zvezdu i kodenzatori u zvezdu S- 10.

    Sl. 10. Spoj zvezda- zvazda

    To su tzv generatori bez mehaničkih pokretnih delova.Doduše, pokretan je samo elektroprovodljvi fluid (elektrolit). Pored ovih rotacionih generatora bez pokretnih delova posmatraju se i lnearni i osciltorni asinhroni generatori bez mehaničko poktretnih delova.

    Autor rukopsa rof.dr Mitar Boroja iz Bjelajca

    Ocena komentara: Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Mitar Boroja

    TESLINI ENERGETSKI TRANSFORMATORI

    Dr Nikola Tesla je za vreme školovanja u realci počeo sa ispitivanjem i konstrukcijom transformatora.Kao i svi drugi konstruktori transformatora I Tesla je polazio od Faradejevih ogleda koji su rešili jednu od zagonetki magneta.Analogno pojavi da se jedno telo naelektriše ako se nađe u električnom polju drugog naelektrisanog tela, Faradej je pretpostavio da će u jednom strujnom kolu teći električna struja kada se nađe u magnetnom polju drugog provodnika, tj. ako se nađe u neposrednoj blizini električnog kola kroz koji teče električna struja. Faradej je u svom Dnevniku istraživanja opisao 16.041 ogled – opisujući uspele i neuspele oglede. Veliki broj ogleda odnosio se na uzajamnu indukciju, jer obično je izvodio oglede sa jednosmernom strujom pa mu se nekad javljala struja, a onda nestajala itd. Faradej je svoja razmišljanja o Aragovom neobjašnjenom ogledu sa stalnim magnetom i bakarnom pločom ovako opisao:
    “Da li nema neke veze izeđu tih trenutnih udaraca struje i onih uzajamnih delovanja koji se pojavljuju između magneta koji se okreće i bakarne ploče u Aragovom eksperimentu?”
    Napomenimo, da je Faradej četrdeset godina, sa sobom, nosio stalne magnete i metalne provodnike električne struje. Podstaknut Aragovim eksperimentima (elektromagnetom) i opisom udara groma u brod 28. avgusta 1831. godine otkrio Prvi zakon transformacije.ili po fizici Zakon elektromagmetne indukcije. Jedan od ogleda Faradej je izvodio tako da je nepsredno spojio dva potkovičasta elektromagneta. Tim ogledom Faradej je dao princip rada transformatora. a kasnije je napravio zajedničko jezgro u obliku prstena na kojem su bili namotaji primara i sekundara i tako napravio prvi torusni transformator Sl.1.

    Sl. 1. Faradejev torusni transformator

    Po Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije Rumkorf je u Parizu 1851. godine napravio aparat pod imenom Rumkorfov induktor. Napajanje primarnih namotaja nazmeničnom strujom prvi je izveo ruski pronalazač Jabločkov.Za svoj transformator Jabločko je 1877. godine u Engleskoj dobio patent sa ovim patentnim zahtevom: “Iskorišćenje indukcionih kalemova
    koji se uključuju u primarnu struju, u cilju da bi indukovali u sekundarnom kolu odvojene međusobno odvojene struje za osvetlenje jedne ili više lampi”.
    Enlezi se ne prave Englezi oni su rođeni Englezi, Zašto Jabločku nisu priznali da je OTAC tansformatora, nego samo jednu od njegovih primena, da bi druge primene prisivali drugima.

    TESLA O TRASFORMATORU

    “O Tesli se mnogo govorilo i pisalo, i još treba mnogo da se govori i piše. Ali se sada ukazuje mogućnst i prilika da i sam Tesla dođe do reči” (Časopis “Radioamater”).
    Dr Nikola Tesla je na javnom predavanju 16. maja 1888. godine pred Američkim institutom elektrotehničkih inženjera u Njujorku, pored ostaloga, rekao : “ Transformatorima današnje konstrukcije proizvodimo struju u sekundarnom kolu menjajući jačine primarnih ili indukujućih struja. Ako uzmemo proporcionalnost u pogledu gvozdenog jezgra,biće indukujuće dejstvo koje je izvršno na sekundarni kalem u jedinici vremena proporcionalno numeričkom zbiru promena jačine indukujuće struje, iz čega izlazi da za datu promenu svako izduženje promene struje dovodi do proporcionalnog gubitka.Da bi dobili brze promene jačine struje, kakova je bitna za efikasnu indukciju, potrebno je upotrebiti veliki broj talasa. Iz te prakse nastaju velike nezgode. Oni su veći troškovi i manji stepen dejstva generatora; Veći gubitak energije zbog zagrevanja jezgra nije dovoljno iskorišćeno zbog suviše brzih promena smera. Indukujuće dejstvo je zbog toga u izvesnim fazama vrlo malo, kao što se može prikazati grafičkim prikazom, i mogu nastati periodi bez dejstva., kada između strujnih impulsa i talasa koji dolaze jedan za drugim postaju intervali.Ali ako proizvodimo pomeranje polova u transformatoru i na taj načinn indukujemo struju, indukcija je idealnog karaktera, jer se uvek održava maksikmum akcije”.

    Prvo Teslino naučno predavanje je bilo posvećeno polifaznom sistemu proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, kao i asinhronim motorima, energetskim i regulacionim transformatorima.
    Ovo Teslino predavanje je objavljeno više puta i prevedeno na više svetskih jezika.
    U svom predavanju Tesla je istakao preimućstva koja transformatori sa obrtnim magnetnim poljem tj. Trofazni transfrmatori sl. 2. imaju prema transformatorima kod koji polja dejstvuju naizmenično u suprotnim smerovima tj. jednofaznih naizmeničnih transformatora. Ta preimućstva stvarno postoje kod dobrih konstrukcija transformatora kod kojih su jezgra , oko kojih su smešteni namotaji, spojena (laminirana) gvozdenim limovima u jednu celinu tako da se obrtno magnetno polje zatvara neprekidno kroz gvožđe, jer tada magnetno polje ne prolazi kroz vazdušnni prostor ….

    Sl. 2. Teslin energetski transformtor

    Teslinim polifaznim sistemom naizmeničnih struja rešen je problem efikasnog prenosa i uptrebe električne struje. jer su omogućili da se struja i napon proizvedeni u nazmeničnom generatoru transfrmišu na određenu vrednost struje i, obično,većeg napona, prilagodi prenosu, a onda drugim energetskim transformatorom struja i napon prilagode potrošačima. Rasporedom potrošača po potrošnji treba rasprediti po fazama. Poželjno je da su sve faze opterećene simetrično. Na sl.3. Prikazan je instrument za merenje simetrije opterećenja.

    Sl,3, Instrument simetrije opterećenja

    Na zajedničkom stubu trofaznog transformatora nalazi se jedan namotaj. Ako je simetrično opterećenje, što je najređi slučaj, u njemu se ne indukuje struja. Indukovana struja zavisi od nesimetrije opterećenja. Ovim uređajem može da se vrši ispitivanje simetričnost opterećenja instalacija, potrošača, naročito motora veće snage, preseljavane faza. Stimulisanom nesimetrijom mogu da se šalju informacije itd.

    Polazeći od značaja energetskih trasformatora u sistemima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije dr Nikola Tesla je podnio patetni zahtjev pod nazivom: “Električni transformator”. br.433.702; od 5. avgusta 1890. godine, prijavljen
    26. marta 1890. godine.

    Pored klasičnog uvoda u patentne zahteve Tesla je napisao: “….Ovaj pronalazak predstavlja usavršenje u električnim transformatorima ili konvertorima a glavni mu je predmet predviđanje sredstava za obezbeđenje, prvo, fazne razlike između primarnih i sekundarnih struja podešeni za rad mojih motora naizmenične struje i za druge slične ciljeve, i za drugo za proizvođenje konstantne struje kod svih opterećenja nametnutih sekundarnom kolu…..
    Pošto sam opisao pronalazak tražim da se zaštiti:
    1. U električnim transformatorima ili indukcionim aparatima kombinacija magnetnog jezgra primarnih i sekundarnih kalemova ili strujnih kola, i magnetnog štita ili zastora
    namotanog ili izgrađenog oko jednog kalema.

    2. U električnim transformatorima ili indukcionim aparatima kombinacija magnetnog jezgra primarnih i sekundarnih kalemova ili strujnih kola, i magnetnog štita ili zastorom
    postavljenim između pomenutih kalemova kao što je ovde izloženo.

    3. U električnim transformatorima ili indukcionim aparatima kombinacija magnetnog jezgra primarnih i sekundarnih kalemova ili strujnih kola, i magnetnog štita ili zastorom
    koji opkoljava samo jedan od pomenutih kalemova.

    4. U električnim transformatorima ili indukcionim aparatima kombinacija magnetnog jezgra primarnih i sekundarnih kalemova ili strujnih kola, i magnetnog štita ili zastorom
    postavljenim između kalemova kao što je izloženo.

    5. U električnim transformatorima ili indukcionim aparatima kombinacija magnetnog jezgra primarnih i sekundarnih kalemova ili strujnih kola, i magnetnog štita ili zastorom
    postavljenim između pomenutih kalemovima, koji opkoljavaju jedan od njih i prilagođen je da bude sposoban da se magnetno zaštiti unapred određenom jačinom struje koja se nalazi ispod maksimuma primarne struje.” U potpisu Nikola Tesla)

    Autor rukopisa prof. dr Mitar Boroja

    Ocena komentara: Thumb up 0 Thumb down 0

Napiši komentar




avgust 2019.
P U S Č P S N
« jul    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031