Jedini,slomio si mi srce…Mislila sam da nećeš biti takav,da si dosta drugačiji.Kada mi je po prvi put srce bilo stvarno slomljeno,upoznala sam tebe.Ne mogu reći da je to bila ljubav na prvi pogled.Ali je bila iskrena.Ono što je počelo samo iz šale,zavrsilo se toliko strašno a oboje smo izašli iz toga slomljeni.Hoću li ponovo sresti nekog nalik tebi?Sve bih dala da znam kako da te prebolim…Sedim u svojoj sobi,pišući ovo u suzama i bacam pogled na prozor.Tako sam sama.Imam porodicu,dosta prijatelja,pa čak i one koji su zaljubljeni u mene,ali oni nisu tu,anđele.Gledam kako kiša pere gradske ulice i pitam se:“Gde si,budalice moja?Šta si mi to uradio?“.Kako je moguće da te toliko volim sa samo 13 godina?Jednu godinu si stariji od mene i to je nešto što sam volela,što idalje volim,osećala sam se drugačije pored tebe…Nedostaješ toliko da boli.Metak u srce se ne može porediti sa ovim bolom.Ignorisanjem si mi zadao najveći metak.A kada se setim šta smo sve radili…sve ono ti ništa nije značilo,ne?Jeste?Jesi li me bar malo,bar malo voleo?Jesi li me ikada gledao sa ljubavlju?Znam da jesi.Sve ti piše u očima,ljubavi moja.Vrati mi se.Budi opet moj.Sve ono mi toliko nedostaje…Mislim da sam bar zaslužila ljubav jer sam ranije bila toliko povređena.Možda sam i ja bila kriva.Možda je samo trebalo da ti kažem sve.Sve.Ali bila sam previše ponosna.Zato sada plaćam cenu,jer u ljubavi nema ponosa.A možda si ti kriv.Oboje radimo isto.Ignorišemo jedno drugo praveći se da se nikada nismo voleli.Eto dokle smo došli.Zar je moguće da su grešili kada su rekli da si zaljubljen u mene?A i vidi se.To ne možeš sakriti.Sve me podseća na tebe.Svako mesto,svaki događaj.Naša ljubav je tako čudna.Kada me ti istinski voliš,više od sebe,ja mislim da se samo šališ i da to nije tako.A onda,kada ja bar malo uverim sebe da je sve istina,ti se onda ponašaš poput leda.Kao da ti je srce od kamena.A tvoje srce nije takvo.Dobro te poynajem.Ti si duša od čoveka.Onda je nemoguće da bi hteo da me slomiš.Možda si se samo plašio.A nisi trebao.Toliko mi trebaš…Ti si uspeo da mi izmamiš osmeh i u najtužnijim danima.Sada,kada to neko drugi pokuša,ja se setim da si to nekada radio i moj ceo svet je uništen,jer nisi tu.A imam osećaj da jesi.Bar psihički.Kako je sve ovo počelo…tako slatko,nekako naivno,kao u bajci…Na lud način.Kratko je trajalo.Jedna tvoja reč :“Nemoj više!“ je sve uništila.Da,to smo i ranije rekli jedno drugome ali u šali.Tada si imao toliko…toliko ljubavi,nevinosti u tim tvojim braon očima.I sad vidim tvoj pogled ka meni, svaki put kada smo u istoj prostoriji.Znam da nisi ravnodusan.Još uvek imaš one tvoje iskrice u očima..Ali nikada neće biti iste.Nikada.Da li sam te povredila?Reci nešto.Vrtim se ukrug.Zbunjena sam.Tako se sve i završava.
A sada?Sada prolazimo jedno pored drugog kao stranci.Ja jesam našla drugog,kao,obožavam ga,a u stvari,samo tebe tražim.Pričam o njemu a zamišljam tebe.Kažem ti da te mrzim,a u stvari te volim preko neba.To su reči koje možda nećeš čuti,ali VOLIM TE JEDINI.BUDI OPET MOJ.MOLIM TE.Ne prihvatam da je kraj.Osećam da nije.Još nešto nam život sprema.A ti ne znaš koliko sam plakala kad sam te izgubila.Ti si,vremenom,polako zadobijao moje srce,moju ljubav i na kraju…Evo šta.Bez tebe ja sam niko.Niko i ništa.A opet,postoji druga strana svega,možda si me ranije voleo…..Pa da!Sećam se.Kao i u filmu “Tengo Ganas De Ti“,postoje stvari koje su se desile pre izvesnog vremena.Pre ovoga.MOžda si me ranije voleo.Pa si bio najsrećniji kada si me konačno sreo,upoznao.Ko zna.Sve je moguće.
Ali sada,želim samo tebe.Ne znam jesam li te nesvesno povredila,ali izvini.Žao mi je.Želim te u mom životu.Možda bi mi svet bio lakši bez tebe,ali to ne bi bio moj svet bez tebe u njemu.Molim Boga da se sve nekako vrati.Jer ne želim da i tebe izgubim.Na kraju cele price,ostaje samo da ti bar ovako kažem da TE VOLIM i da mi nedostaješ.Samo sam tvoja.♥