Ruzo moja lepa…..Najlepsi moj decace.Duso moja.Zvezdo moja….cujes li me?Mogu li ove moje reci naci put do tvog srca,do tvoje duse?Cujes li vapaj ove moje bolne duse kako te doziva?….Gde da krenem,ruzo.bez tebe?Kuda da idem?Postoji li na ovom svetu mesto gde mogu ovo moje srce da ozivim,ovu moju tugom natopljenu dusu da izlecim?Reci mi…reci mi,jer ovaj zivot koji zivim zivot nije.Tuga za tobom me je dotukla.Bol mi kida grudi.Sunca nigde ne vidim.Ptice su prestale da pevaju.Cvece je uvelo.Reci mi,najlepsi moj decace,kako da zivot nastavim?Umorila sam se od plakanja,nemam vise snage.
Koliko sam bila srecna sa tobom.Mnogo.Mnogo.Nisam hodala zemljom vec oblacima.Pruzio si mi raj,cuvao si me u svom zagrljaju,pruzio si mi srecu,pruzio si mi ljubav…..Boze,kako sam bila srecna dok sam te imala,dok si bio uz mene.Hvala ti,ruzo moja,na tome.Hvala sto si bio deo mog zivota,hvala sto si me usrecio.Kad bi mogao ovo da procitas,shvatio bi moj bol.Tako sam sama.Tako mi je tesko.Tesko mi je sto te vise nikada u ovom zivotu necu videti.Cuti tvoj glas.Zagrliti te.Poljubiti.Ruzo moja.Duso moja….kad bi ovaj zivot mogao da mi te vrati.Znas kako bih te zagrlila i vise te nikada ne bih pustila?Znas li,duso moja,koliko te volim?Znas li,najlepsi moj decace,da cu te uvek voleti?Dokle god me bude,Dokle god disem ovaj vazduh.Uvek cu te voleti.Uvek.Ljubim te,gde god da si.Ljubim te.Mozda kad se rodimo u nekom drugom zivotu,mozda se tada nase duse ponovo pronadju i mozda tada sve bude drugacije.Mozda tada budemo imali nas dom,nasu kucicu,jednu lepu bebu koja bi imala tvoje oci,koja bi licila na tebe.Mozda tada bude bilo srece za nas.Volim te,duso moja.Najlepsi moj decace.Nikada te necu zaboraviti.Voli te tvoja Sandra.Zbogom.