Boli i dalje. A ta rana nikad nece moci da zaraste. Jer je on bio sve sto sam imala u zivotu.on mi je bio sve. Sa njim je bilo kao u bajci. Sve savrseno. Dugo je trajalo.
Približavao se moj rodjendan,1 avgust. Rekao mi je da mi sprema neko iznenadjenje ,ali ostace tajna.. Kada je dosao taj dan,ja sam mnogo bila srecna,a on jos vise. Bila sam kuci sa drustvom i cekala sam da me zove ,da dodje po mene sa motorom i idemo na to mjesto gdje je iznenadjenje. Trebao je doci u 3 sata,ali nije dosao. Ja sam bila ljuta. Prolazio je sat po sat. Kada je bilo 6 sati,zvonio mi je telefon. Zvao me njegov drug. Javila sam se. Cula sam neki plac i histeriju. Kroz plac mi je samo rekao ‘Ej cao,Marija. Andrija je. Poginuo je’ .. Nisam znala o cemu se radi,ali kad mi je bolje objasnio ,telefon sam bacila i istrcala iz kuce u bolnicu. Kada sam.usla u bolnicu ,vec mu je srce stalo. Molila sam da ga vidim poslednji put. Kada sam stala pored njega i dotakla mu ruke,bile su tople. Nisam mogla da vjerujem ,mislila sam da je to samo san. Odvojili su me od njega,jedva. Ne znam ni kako sam ja ziva bez njega.
Ali taj dan cu zauvijek pamtiti. Proslo je vec godinu dana,ali moja ljubav nije dosla,otisao je zauvijek . zauvijek…