Maske ljubavi i ponosa

Uvek postoji deo kada sve prestaje.Ne mogu reci da sam ostala ravnodusna prema njemu,ali izgleda da nas sudbina ne zeli.Mrzim da zavisim od nekoga,od necega.Ali je to i istina.Samo Bog zna koliko sam plakala za njim.Uglavnom bez razloga.Jer nisam zelela da ga izgubim.I znam da me je on voleo,mozda me i jos voli.Ali putevi su nam se jednostavno razisli.Svako bira svoj,ima nove osobe u svom zivotu,neke nove momente…On je prvi krenuo dalje.Ranije sam mu se i nadala i verovala u nas,zelela da mi se opet vrati,smisljala razne strategije kako da poludi zamnom ako to vec nije…A njegov smeh mi nije izlazio iz glave,a oci pune sjaja,gotovo iste kao moje,sve se tako poklapalo…

Dok se nije smuvao sa jednom od mojih drugarica.Od tog trenutka,kada sam to saznala,nesto se u meni slomilo.I dalje sam ga zelela,sa istom ceznjom,secala ga se ali sve je nekako bilo zatrovano ljubomorom.Naravno,ja prokleto ponosna,nikada mu ne bih prizanla ni delic svega ovoga,a i nisam podnosila da dozivim poraz.Zato sam odlucila da mu sve vratim,da ga zaboli onoliko koliko je i mene.Ako me je stvarno voleo,bolece ga kada me vidi sa drugim.I da,to je bila istina.Videla sam onaj zar u njegovim ocima,pogled decka koji ne da svoju ljubav,patio je,zanla sam.Ne znam da li mi je bilo drago ili me je sve bolelo.Ja osvetu nikada nisam volela i ne znam sta je tad uslo u mene.Od tada sam se promenila.Postala sam hladnija prema porodici i prijateljima,zapostavial skolu…Sve da bih ga videla kako pati.A i sama sam znala da to nisam zelela.Pa mene bi najvise na svetu bolelo kada vidim da moj andjeo pati.Ali tako me je povredio…Razmisljala sam da jednostavno prestanem.Da ga pustim da ide iz mog zivota,sto dalje,bas kao sto je i on mene…Ali nisam mogla.Ne mogu da ga pustim.Volim ga.Kazu da je najveca kazna zaborav.Zelela sam da ga zaboli,ali malo,da bi pozeleo da mi se vrati.Ali jednostavno nisam mogla…Pokusala sam krenuti dalje,ali on me je tamo i docekao…Sve je bilo tako komplikovano.On bi odustao od nas kada ja ne bih,a kada bih ja odustala on ne bi.Nikako nismo mogli da nadjemo sredinu.Oboje smo previse temperamentni.Ja nisam nikog jurila.A on je mojoj drugarici,ujedno i njegovoj najboljoj kojoj je sve govorio,rekao da je pokusao da me vrati nazad ka njemu ali da je jureci mene tesko poput jurenja oblaka.Zaprepastila sam se kada sam to cula.Sve mu se cinilo preteskim pa je odustao.A mnogo me je voleo.Istina.Znate,on me je voleo jos od prosle godine,kada ga ja nisam ni primetila.Valjda se istrosio do sada.Znam ja vrlo dobro kako je to.Ali bih nekako volela da jos jednom pokusa.Ali ne,nece.Zbog toga smo oboje krivi.Oboje prebrzi,razliciti,mrzeli smo se i obozavali,bili smo sposobni za sve…I sada smo.Samo sto on ima drugu.Alex,ta drugarica,mi je rekla da je on sa drugom da bi me preboleo.To smo samo nas dve znale.Nikada to nikome necu reci,do kraja vremena.Nas dvoje smo se tako dobro poigravali jedni dugome.Ali smo se beskrajno voleli.Zbog toga ga nikad necu zaboraviti.Neka on radi sta mu je volja.Mozda je kasno za sve.Pokusavam naci drugog.Ali,gde god se okrenem,svuda on,svuda polomljena srca i ocekivanja,svuda nemoguce…Bas smo takvi i mi.Nemoguci.Boze,koliko toga mu imam reci.Ali ne smem.Pomislice svasta.Mozda ce tu biti i ismejavanja.A to ne mogu izdrzati.Znate,smesno je to sto nekako svi znaju da se volimo ali nas dvoje jedino ne.Samo osecamo,ne vidimo.To tek sada vidim.I istina je da nisam cenila njegovu ljubav kada ju je bilo,nisam je ismejavala nego nisam verovala.I kada on nastavi,ja ga zavolim.Kad me on ponovo zavoli,ja nastavim.I tako ukrug.Ali,dokle cemo ovako?Ne mogu.Na kraju niko nije srecan,niko nije nevin.Necu biti glupa i necu mu se svetiti.Mozda cu se jos boriti.Lavice nikad ne ostavljaju voljenog.Mozda je nemoguce,ali sada.Ona ne zna sta sam mu ja znacila.Sta mu znacim,jos uvek.Za pocetak cu se ponasati kao da me nije briga.Mozda dosta igramo igre,mozda cemo biti povredjeni,ali osecam da cemo bar biti jedno pored drugog.Napokon.I jednom cemo skinuti maske i sve ce biti razotkriveno.Ja znam skoro sve,ali cu to cuti iz njegovih usta.Jer znam da smo nas dvoje posebni.