Htela bi da te okrivim za nesto,nesto sto mi kida grudi,razara dusu trujem me.Zar moze ljubav da kida srce ostrim bolom.Tu gde ne dopire niko gdje si u meni duboko skriven i tebi nista nebude kad je meni najgore.Pitala sam se nekad dali uopste bez tebe moze da svane,da odpocne sunce,dali cu uopste imati snage da ustanem iz postelje i krenem dalje.pitala sam se hocu li moci da sretnem oci,oci kao tvoje ili bar slicne njima i isto tako sam se bojala da ih nesretnem.plasila sam da me nezaboli jos jace.pitam se i sada da li je postojala ljubav izmedju nas dvoje_ili sam ja volela za oboje.da li su moja i tvoja zajednicka mastanja o ljubavii sreci bila samo moja mastanja na koja si ti klimao glavom.budim se tecu dani moga zivota,kao reka..tecu brzo .oko mene sve prolazi a ja stojim na istom mestu,smenjuju se godisnja doba,odlaze ptice selice i opet se vracaju,vozovi odlaze i opet svracaju,sve odlazi i opet dodje,samo ti se nevracas nikada.Ostavio si me da venem,da patim i da se pitam,na sto pitanja nemam odgovore.Htela bi naprosto da te izbrisem iz svoga zivota,sve sto si rekao i ucinio za mene.Sve uspomene da pretvorim u pepeo i da pocnem ako je moguce sve isapocetka ili da zavrsim nasu pricu.ti si bio Andjeo u mojim ocima,bio si svetlost mog dana,posle tebe je samo bol ostao .Slutim da ces doci jednoga dana kad te vise nebuem cekala,kad se vise nebudem secala i kad te izbrisem iz svoga zivota,znam da ces doci na vrata moja ,makar iz sazaljenja ili da vidis kako izgleda neko ko ti je dao svoju ljubav.Znam da ces doci jednoga dana ali se pitam dali cu biti ziva tog dana.Vjerujte u ljubav i prihvatite je makar bolela,jer svaka ljubav ima car isto se oseca,isto uzima pa makar i nebila srecna ,jer veliki dar od Boga je moci osetiti ljubav.ja volim,nisam prestala,nikada prestati necu da volim..to je moje pravo koje mi niko nemoze oduzeti,zabraniti, oteti.Neki vozovi odu,neki se vracaju a neki naprosto zauvek ostanu na stanici i nikad ne krenu vise,pitanje je koji voz vi cekate.moj je otisao zauvek.
