Tmuran,kisovit i hladan jesenji dan…imala sam na sebi izbledele farmerke,obicnu roze bluzu i neurednu kosu,bila sam tmurna bas kao i taj dan,i bas tada srela njega i privukla njegovu paznju.
Sedeo je tik preko puta mene za istim stolom u kaficu,gledala sam negde iza njega,ali par puta sam pogledala pravo u te tamne oci i pravilne crte lica.Nisam ni slutila da ce taj stranac postati deo mene i ispunjavati svaki moj sledeci dan.Razmenili smo brojeve,par poruka i eto njega ponovo u mom gradicu i dalje nisam bila sigurna da zelim vezu,ali jedan poljubac je promenio sve…
Prolazili su dani,nedelje meseci,godine ja sam volela,zelela,videla,ljubila samo njega.Bila je to ljubav,mislila sam jace nema,ljubav kojoj nece biti kraja,i on je verovao u mene,nas i nasu ljubav.
Sve se desavalo tako brzo,neocekivano.Nisam ocekivala njega bas tada,ni taj poljubac a,ni bas taj tok cele nase price.Sedeli smo nocima sami u njegovoj kucici na selu,bilo je to nase ljubavno gnjezdo,postojali samo samo mi,zavoleli se brzo i beskrajno.Brzo smo upoznali porodice,i ti ljudi za koje nisam znala do tad postali su tako bliski,dragi ,postali su deo mog zivota,i on je u mojoj porodic brzo postao ravnopravni clan.
Secam se naseg prvog izlaska,rodjendana,Nove Godine,prvomajskih praznika,naseg prvog letovanja,Budva 2009 …Proveli smo zajedno cetiri godine,verovali smo u vecnu ljubav,brak i zajednicku porodicu.Mozda ta vera,sigurnost i taj osecaj da je to to i da drugacije ne moze da bude,je i dovelo do naseg raskida.izgubila se strast jer smo bili sigurni u nas i jedno u drugo,nismo se trudili oko sitnica i malih paznji,pocelo je nezadovoljstvo,svadje i doslo je do kraja nase price i veze.
Proslo je godinu dana od kako nismo zajedno,ja sam sama i on je sam,i kada se cujemo i onako ponosno ne spominjemo ljubav i nas,iako znam da ja volim samo njega i on voli mene,znam da je moja sreca samo kraj njega,ali eto pusticu da se ljubav ugasi jer nemam snage i hrabrosti da se borim za ono sto volim.Jer ne smem da kazem „jos te volim“ .