Borovnica raste u obliku malog grma sa čvornatim stabljikama, visine od 20 do 30 centimetara i puzavim korenom. Mladi listovi su jajastog oblika, sa kratkom peteljkom i na rubu su sitno nazubljeni. Cvetovi su okruglasto-zvonastog oblika i svetlo-ružičaste boje. Plod je sočna crno-modra bobica veličine graška, koja se na vrhu završava kružnim udubljenjem.
Lekoviti deo biljke su listovi koji se beru pre sazrevanja plodova i suše na senovitom mestu sa protokom vazduha. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja, a suše se na suncu.
Borovnica ima izuzetno lekovito dejstvo. Listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline kao i za lečenje kod povraćanja, proliva, želudačnih grčeva, kašlja i šećerne bolesti. Bobice se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je delotvoran da ga neki zovu biljni insulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Čaj od listova ne sme se piti bez nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni C.
Listovi preliveni vrelom vodom ublažavaju upalu mokraćnih kanala i bešike. Bobice jedemo sveže ili osušene i ubačene u rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili mermeladu.
Sok je najbolji za ispiranje grla, a marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je svež sok. Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje hemeroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.
