Bezbroj romanticnih filmova,bezbroj ljubavnih prica…godinama sam imao promasene veze koje su trajale kratko,neke su u meni budile strast,neke su ucinile da se zaljubim na kratko,ali mi ni jedna nije dotakla dusu jer se nisam osetio u potpunosti voljenim.Iako sam se trudio da imam nesto posebno u vezi,ono pravo,uvek sam imao nekog pored sebe zbog koga sam se osecao sam i prazan jer mi je falio najbitniji deo,a to je kada znas da te neko voli zbog onoga sto jesi.Delom sto sam cesto bio povredjen u vezi,delom razocaran zbog laznih ljubavi,sve manje sam verovao u pravu ljubav i to verovanje je sve vise umiralo u meni.Razocaran ogradio sam svoje srce i prestao sa trazenjem jer kada si sam ne moze te niko emotivno povrediti…i iako je zivela hiljadu kilometara od mene,jedina zenska osoba koja je uvek bila tu u dobrim i u losim trenucima bila je Slavica,prijateljica sa kojom sam se znao vise od 10 godina.Sa njom sam mogao o svemu da pricam kao i ona samnom,jedina osoba suprotnog pola kojoj sam verovao a da nismo bili u srodstvu.Zivela je u Minhenu i kad god je bila na odmoru svratila bi da me vidi i da me zove da dodjem kod nje u goste ali teska vremena za dobijanje vize nisu to dozvoljavala,sve dok nismo dobili pasose sa vizama i prvo sto sam zeleo je da odem da je iznenadim.
Bio je Oktobar pretprosle godine (2011),otisao sam kod nje a ona me je docekala pogledom kao da sam joj doneo celi svet.I iako je imala puno obaveza svaki dan je odvajala vreme da idemo na njena omiljena mesta,pokazivala mi grad,setali pored jezera…vreme sa njom me je toliko ispunjavalo i svakim danom sam imao osecaj kao da je tek upoznajem,svojom paznjom je lagano rusila zidove oko mene i kao iznenadni plamen sagorevala put do mog srca i onaj osecaj da mi je uvek bila draga na poseban nacin je prerastao u skrivenu ljubav…
Ostao sam tri meseca kod nje,nije zelela da odem jer se plasila da vise necu doci,a ja sam zeleo da se vratim kod nje i pre nego sto sam krenuo nazad,a kada sam krenuo i ostavio je ostavio sam i veliki deo sebe sa njom.Kuci sam stigao tuzan i emotivno slomljen jer nisam znao sta da radim,zaljubljen u svoju godinama najbolju prijateljicu,kako da joj kazem to?-sve dok u torbici nisam nasao njeno pismo koje je tajno ubacila,bilo je to ljubavno pismo u kome je otvorila svoje srce i rekla mi sta oseca,nisam mogao da verujem.Godinama sam bio taj koga voli i zeli ali nije znala kako da mi kaze a da ne unisti prijateljstvo…a ja,ja sam shvatio da sam trazio pravu osobu na pogresnim mestima,jer ona je sve vreme bila tu.Ubrzo sam se vratio kod nje i od tada (29.04.2012) je postala ceo moj svet,nesto najlepse sto mi se ikada desilo…Ostao sam jos dva meseca tada i vratio se kuci,a onda je ona ucinila nesto sto niko nikada nije ucinio za mene i sto nikada necu zaboraviti,nedelju dana nakon sto sam se vratio ona je dosla jednog jutra da me iznenadi i to samo na dva dana jer sam joj nedostajao i zelela je da me vidi.Tada,tog trenutka sam shvatio da je ona ta,ona prava koja me stvarno voli i koja bi ucinila sve za mene,shvatio sam koliko mi je zivot bio prazan bez nje i koliko ga je ona ispunila svojom ljubavlju i paznjom i postala najlepsi deo njega.
Jos uvek smo zajedno i za par meseci (2014god) cemo postati mama i tata i svaki trenutak koristim da joj pokazem koliko je volim,jer je ona sve sto sam oduvek zeleo.
Zivot nije savrsen ali dobije veci smisao kada pronadjemo pravu osobu sa kojom cemo ga deliti,kao sto je i ljubav samo rec dok se ne pojavi neko poseban i da joj pravo znacenje…
Posveceno Slavici,mojoj jedinoj iskrenoj i najvecoj ljubavi.
Srecan Rodjendan medena moja…
Vojkan Becagovic