2 duše 1 telo

Zima 2009. nikad to neću zaboraviti.

Tako je smiješno bilo sve. Zašto pitate se… E pa zato što taj momak se udvarao prvo mojoj mami i kada mu je ona rekla da ima ćerku njegovih godina i da ostavi nju na miru, počeo je meni da piše…

Tako je čudno sve bilo. Čudno i smiješno ustvari. Pamtim još svaki detalj naše veze… Samo oni koji vole mogu da upamte baš sve! Možete reći da sam fanatik, luda, opičena itd ali ja sam bila dijete tada koje je željelo ljubav. Dragi moji priča pocinje ovako…

zima Decembar 19 2009 MOJ RODJENDAN. Napunila sam 16 godina i krenula da upoznam dečka kojeg sam upoznala preko fb. Tada još mlada i sa životom užasnim bila sam debeljuckasta cura. Priznajem ja tada sama sebe ne bi htjela ali eto. Ulazim u “SARA CENTAR“ na Ilidži u Sarajevu, izlazim iz lifta i tu je on… Sjedi kao da je osvojio cijeli svijet. Onaj njegov izgled nikad neću zaboraviti. Crno-bijeli šal, crna košulja, bijele patike, plave farmerke. Kosu je namjestio gelom da izgleda kao neki pravi frajer. Priznajem, bio je rom… Oooo to u porodici kao mojoj nije smjelo ni da se spomene. Ja sam morala da budem cura visoke klase, cura koja će da se uda za bogataša i da ima 6 djece i vilu od 13 spratova… Ali dok sam ga gledala u oči znala sam “on nije obični rom… ON JE ČOVIJEK KAO I SVI DRUGI“! Nije bio siromašan, imao je i kuću i pare i auto i šta god je poželio imao je. Sjedili smo tu i pili kafu i… Nikad neću zaboravit riječi koje mi je rekao… “Pa bona dodi sjedi ovamo kod mene,sto si se tako udaljilja“?! A ja se pretvaram da neću a jedva čekam da sjednem kraj njega i da udahnem svaki dio njegovog mirisa. Sjela sam kraj njega a on romantičar kakav jeste odmah me je zagrlio i rekao “Obećala si mi nešto preko fb sad ispuni obećanje“. Ja se pravim luda kao da ne znam da sam mu obećala da kad se vidimo dobiće mali poljubac na obraz. On nije htio da padne na moje izgovore, okrenuo mi je glavu, usne su se spojile i ponovo sam oživjela nakon 5 godina patnje. Nikad neću zaboraviti taj dan taj sekund taj sat. Bilo je tačno 8 sati i 15 minuta navečer. A pamtim sve to jer je to bio moj najljepši rođendan ikada… Posle toga sve je islo super, hodali smo, ljubili se, grlili ma bili smo par iz bajki… Ali i to je kratko trajalo…

Priče su se proširile u mojoj porodici kako hodam sa romom i odmah su svađe počele. Moj otac koji je rasista na bilo kakve crne ljude je odmah počeo svađe sa mojom majkom govorio joj kako je glupača koja ne zna da odgaja djecu a ja osjetljiva u duši nisam mogla to da trpim. Svaki dan je bio pun svađa. Otac bi me gađao stvarima po kući samo zato što kažem da volim tog momka. I kad je prešlo granicu i kad je rekao da će da ga ubije ja to nisam mogla podnijet i uzela sam 39 tableta za spavanje. Jedva sam preživila tu noć, ali ni tad moj otac nije mogao da shvati da volim tog momka. Ja sam samo htjela da bude mir u kući, nisam htjela da ga ubiju pa sam ga ostavila odmah posle zaruka… Maj 2010 smo se zaručili a jun 2010 smo raskinuli zaruke jer je moj otac tako naredio.

Posle toga sam našla drugog tipa kojeg i ne volim i hodala sa njim. Ništa ja za njega nisam osjećala ama baš ništa ali sam s njim bila jer su ljudi tako htjeli… Kad sam videla da ću da umrem ako ga ne ostavim i ne vratim se starom dečku, raskinula sam s njim i ponovo se našla sa dragim. Oprostio mi je jer je razumio kakvu porodicu imam i da sam bila prisiljena na to. Posle svega toga kad je svako iz moje porodice se pomirio s tim da ću biti sa njim stvari su se smirile. Svi su ga počeli voljeti.

Vodili smo ljubav na tako čudnim mjestima… Ispod vedrog neba, u autima, u parkovima haha eh kad se sjetim… Sve je bilo super i zima 2010 ja nisam išla u školu, bježala sam sa nastave da bi bila s njim duže. U 8 ujutru se nađemo na stupu u Sarajevu i odlučimo da pijemo kafu… Sjedimo mi i on se okrene i kaže “Moram nešto da ti priznam“ Ja sam znala odmah o čemu je riječ ali sam šutila… Rekao je blagim glasom “Poljubio sam ovu jednu ime joj je bilo… Iste sekunde sam ga zaustavila u govoru i rekla “Ime joj je bilo Sejla jelde?“ On me je tako čudno pogledao i rekao “Pa kako znaš“? Jesi li nas to videla majke ti? Ja se nasmijem i kažem “Ne, nisam vas videla ali sam nju srela i ona mi je sama rekla da te je poljubila… Kad je to rekla ubila sam boga u njoj… Slomila sam joj ruku i 2 rebra… On se smijao jer nije mogao da vjeruje tako nešto da neko kao ja uradi međutim 3 sedmice posle ta ista glupača izlazi iz hitne u gipsu oko ruke i zamotana oko rebara… On me samo pogledao i ušutio se… Od tada me nikad više nije prevario…

Posle toga je sve bilo super proslavili smo 2011 godinu u cipelarniku jer smo tu nažalost i zaspali haha duga priča kratka ja sam se napila kao budala i rekla njemu ajmo ovdje spavat a on me budala poslušao. Na prvi dan nove godine sjeo je sa mnom i rekao “Otvori usta i ja ću svoja i ja ću tebi dat zrak usta daj i ti meni u usta i progutaćemo to tako da zauvijek budu 2 DUŠE 1 TIJELO“ Tako je i ostalo… Došlo je proljeće 2011 ti okrutni dani… Nikad neću zaboraviti spavao je kod mene u stanu od početka aprila do 12 maja a razlog tome je tako okrutan i tužan da jedva mogu da ga napišem… Moja majka  je uzela svima karte za Ameriku u martu i tek mi rekla u aprilu… Imam samo mjesec dana sa voljenim da provedem a ni sama ne znam kako ću kad nas putevi razdvoje… Taj mjesec je bio najbolji mjesec u mom životu jer sam u njemu pokazala svu svoju ljubav, sreću, tugu, radost ama baš sve emocije sam pokazala u tih mjesec dana… Ali kratko je trajala sreća….

13 maj 2011 4 ujutru… Došla je moja nana, moj dajda, moj amidža, i povrh svega bio je tu i moj voljeni dragi… Krenuli smo na mjesto rastanka… Prokleti aerodrom…

5 sati i 30 minuta ujutru, stvari su spakovane i odnesene u prtljažu za let… Ja i on sjedimo uplakani, njemi i puni tako jakog bola da ne možemo ni da se pomjerimo… Samo ćutimo i gledamo u prazno… Neki bi rekli da pretjerujemo i da je to samo mlada ljubav meni 17 njemu 20 šta je to ma ništa ali u dubini duše mi smo bili muž i žena… I došla je ta prokleta minuta rastanka… 5 i 50 ujutru… Sarajevo je bilo tako hladno, činilo mi se kao da je i ono tugovalo i plakalo pa se 2 mlade zaljubljene duše rastaju… Ponijela sam ostatke života sa sobom a u dubini duše sam molila Boga da kad krenem on će mi uzeti ruku i reći “OSTANI VOLIM TE TREBAM TE“…. Međutim samo me je snazno zagrlio… Tako snažno da sam osjetila kako dio njega ulazi pod moju kožu zauvijek…. Okrenula sam se i pošla na avion on je samo stajao i plakao, ništa nije rekao… Da je bar rekao nemoj ići kunem se bogom koji svime vlada ostala bih… Ali kao da je želio da me nema više… Samo se okrenuo i otišao…

Kad je avion krenuo gledala sam 7 godina svog života ispod nogu… Prolaze kao da nisu tu ni bile… Plačem kao nikad, suza za suzom ide ali ništa mi to pomoglo nije jer nijedna moja suza njega nije vratila meni… 7 sati i 25 minuta navečer, nakon 5 promjena letova konacno smo stigli u ovu stranu zemlju… Zemlju gdje sam rasla 7 godina ali kao da nisam ni rasla…. Čim sam stala na to Američko tlo osjetila sam tako jaku tugu da je neopisivo bilo… Kao da hodam po vazduhu… Nema onog sarajevskog meraka… Nema kafića na sve strane… Nema Bosanaca da kažu “EJJ BA DZESI AJMO POPIT KAFU“… Sa tugom sam započela svoj prvi dan u toj stranoj zemlji… I od tog dana znala sam taj dan je bio POČETAK KRAJA…

Sve je bilo super, pisali smo jedno drugom, svaki dan dolazili na internet i gledali se, slali poruke jedno drugom kao ludi, plakali kao mahniti na chatovima ali februar 2012 je sve stalo… Kao da je neko uzeo naš ljubavni sat i zaustavio ga….

Poruke postale hladne, pozivi stali, nije dolazio na net kao prije jer je uvijek našao izgovor “Radim, spavam, pomažem mami, itd“. Nije ni meni mane, tako sam tužna bila da sam morala naći prijatelje da se malo družim da ne mislim na tugu toliko… Malo trave tu i tamo da ublaži bol za voljenim ali na moju glupu sreću on je postao ljubomoran… Nisam smjela da izlazim iza 10, nisam smjela imat muške prijatelje, morala sam pobrisat pola prijatelja sa fb samo zato što ih on ne zna i ne voli, morala sam mu reći kad se kupam, jedem, gledam tv, kad sam na netu itd veza nam je postala kao interigacija… Svaki put kad bismo se vidjeli na kameri na netu bilo bi 1001 pitanje… Zašto, ko, gdje, kad, s kim, kuda, kada itd to me počelo ubijat u dušu… Osjećala sam se tako jadno i očajno… Znala sam da mi ne vjeruje… Nakon svega što smo imali i imamo opet mi ne vjeruje… Pa su onda počele sumnje i laži… Svaki put kad me vidi kaže mi “Znam da imaš nekog vidim ti u očima“ a ja samo ćutim i pustim da vjeruje sam u svoje laži i izmišljotine… Ako sam slučajno napravila novi msn ili otvorila neku chat stranicu vatra nastane… “Ti mene varaš, ko je ovaj ko je onaj, jel spavaš s njim itd“ Svaki dan me ubijao više i više dok nije došlo do tog tužnog trena da nisam mogla više…

Decembar 2011 sam mu poslala vizu da dođe u Ameriku… Od decembra 2011 do maja 2012 ništa ama baš ništa nije poduzeo za tu vizu ma ni pokrenuo je nije… Neko bi jedva dočekao da dođe u Ameriku, zemlju para, posla, dobitka a ne gubitka ali ne on. Njegov je san bio da ja dođem u Sarajevo i da idemo u Belgiju gdje nemamo ni svoj dom, ni stabilan posao, ni ništa ama baš ništa ni nikog… Ja taj san nisam mogla da ispunim… Sve sam mu dala šta god je htio dala sam mu ali ništa nije bilo dosta… I u maju kad je rekao te okrutne riječi nisam mogla ništa osim da slažem i skratim muku i sebi i njemu… Rekao je 30 maja 2012 u 1 sat i 23 minute popodne “Znam da imaš drugog priznaj mi bar to da me manje duša boli“ Ja nisam mogla ništa osim da ga slažem pa sam rekla kroz suzne oči i lažne riječi “JESTE IMALA SAM DRUGOG ALI SAMO SAM GA POLJUBILA I SHVATILA SAM DA TEBE JOŠ VOLIM“… Ne znam zašto sam ga slagala, ustvari znam slagala sam ga jer je on htio da čuje nešto što nije istina i to sam mu dala… On i dalje misli da imam nekoga ali prava istina je da sam još sama jer ako se on ne sjeća ja se sjećam… Kad sam krenula rekla sam mu… DAJEM TI RIJEČ DA CU BIT TVOJA ILI NIČIJA… MAKAR UMRLA ČEKAJUCI ALI VOLJEĆU SAMO TEBE… Ja kad dam riječ ja tu riječ ne pogazim nikad… On je našao drugu… Priznao je da je ljubio, dirao mazio itd… Svaka riječ o njoj me ubila u dušu ali pravila sam se i dalje da imam nekoga tek da njemu udovoljim njegovim prljavim okrutnim mislima… Zove se MIRNESA… Neću da je mrzim, neću da je kunem, ona sad ima nešto sto je bilo moje, uzela je nešto što je bilo moje i sad je njeno… Zašto da je mrzim… Neeeee ja nju ne mrzim… Ja je PREZIREM… A njega… E, pa JOŠ GA VOLIM, MADA NE BIh SMJELA…