Prejedanje kao reakcija na stres

 Neke gojazne osobe jedu previše, jer su pod stresom, a uspevaju da utehu proma]u u hrani. Stres je reakcija na stresore, odnosno na stresne situacije, koja razvija negativne emocije. Stresor se često suzbija protivmerama koje organizam poteže da bi se vratio u stanje ravnoteže, stanje bez stresa. Mehanizmi kojima se organizam bori protiv stresora nazivaju se adaptacioni mehanizmi.
Ako problem ne može da se reši, organizam zove u pomoć mehanizme odbrane, koji bi trebalo da smanje anksioznost i negativne emocije. Ovakve odbrane organizma se često ispoljavaju kupovinom odeće, odlaskom na putovanja ili hranom. Konzumacija namirnica, posebno onih koje su omiljene, postaje prirodni odgovor, koji treba da dovede do olakšanja.
Nasklad
Gojaznost je problem prekomerne težine koji se kod nekih osoba javlja kao posledica nesklada u odnosima između hrane i utehe za stres. Ako ovaj mehanizam više ne funkcioniše, osoba počinje da jede kompulsivno, jer više ne nalazi utehu u hrani. Ovaj problem je izazvan psihološkim uverenjem da će hrana pomoći, pa se konzumiraju sve veće količine hrane i one namirnice koje inače osoba ne bi jela. Iako jede ogromne količine hrane koja joj je nekada pružala spas sada i dalje ostaje anksiozna i pod stresom. Dakle, ako su odbrambeni organizmi neke osobe u odnosu na stres da počne da jede, onda će ona to činiti svaki put kada se ne bude osećala dobro. Pošto joj hrana pruža samo trenutan osećaj zadovoljstva, posebno slatkiši, ubrzo će se crne misli i problemi vratiti. Ovaj mehanizam odbrane se ustaljuje, ali ako se poremeti njegovo funkcionisanje, hrana ne pruža zadovoljstvo i smirenje, pa se javlja kompulsivno prejedanje i osoba postaje gojazna, jer ne može da kontroliše unos namirnica.
Gube se nadražaji
Ova poremećenost povlači za sobom i druge probleme sa ishranom. Osoba počinje da jede zabranjenu hranu, a svaki put kaže da je više nikada neće probati. Oseća se obaveznom da jede što je više moguće pre nego što se suoči sa sledećom krizom. Ranije je bila dovoljna kockica čokolade, a sada nije dovoljna ni cela tabla.
Uverenje da hrana pomaže vodi do gubitka osećaja za glad. Naime, osoba se više ne vodi sopstvenim osećajem gladi i sitosti i ne uspeva da reguliše autonomni način uzimanja hrane.