Samoubistvo apel za pomoć

Svi smo mi protiv suicida. Ne sam hriscanska vera. Svakako je to neki poremecaj koji je najteze leciti. Coveku se nesto desi, kosmar u glavi je najteze leciti, cela porodica mora stati iza osobe i ziveti njen zivot. Bas danas je bila sahrana mladog coveka koji se ubio. Trazio je pomoc, niko mu je nije pruzio. Ni lekar opste prakse, jer je izgledao normalno. Mozda bi se, pocev vec od osnovne skole, testirate deca kako podnose sve te razne nepotrebne pismene zadatke. U skoli vise nema interaktivnog ucenja, vec se jednostavno hvataju: e, sad to ne znas! To nije cilj edukacije. U pravoj skoli, koja ce dati ljude koji nece napraviti suicid, su profesori koji svoju decu ispituju po nekoliko puta, kao neku igru igru. Toga vise nema. Na poslu, samo cekaju da vas otpuste. Nema sigurnosti. Roditelji vas ne voli, jer nemaju vremena, kada dodju kuci u 18 sati da se bave i svojom malom decom, vec idu spavati. Na kraju ce biti kao u narodnoj pesmi : drugomovice pozeleti Turke, a Turaka vise biti nece. Tako ce i skole pozeleti ucenika, a njih vise nece biti. Pa nece biti ni suicida.
NO, malo sam se udaljila od teme. Decu treba voleti, ulivati im samopouzdanje, i kod kuce i u skoli, da izrastu u ljude koji veruju sebi. To ja najvaznije. Ljude treba ceniti, jer su oni najveci resurs drustva. Nista nema bez ljudi. Covek se ubija kada ga niko i ne pogleda i ne pruza mu pomoc – to jeste vapaj za pomoc!!! Ja sam danas celo jutro plakala za ovim mladim covekom!!! Nisu mu ni roditelji pomogli, a tek lekari, njih to i ne interesuje. Interesuje ih samo, čast izuzecima, kako da u vreme ove krize, naplate svoje višegodišnje školovanje. Dok bude cela zemlja u grabežu i otimačini, neće biti pomoći onima kojima je ona neophodna.