Kako pobediti strah

Imam strah od smrti i ne znam kako se spraviti s njim, jel mi moze neko pomoci bio sam i po psihijatrima ama prodje i posle nekoliko vremena opet se pojavi

pozdrav svim clanovima ja imam svakodnevne strahove,i to po nekoliko puta na dan vec 5 godina je skoro tako,nekad sam se bavio muzikom, mogao sam da sviram na proslavama i po 3 dana sam i da mi ne smeta vrucina i niko i nista ali sad ja ne smem ni da izadjem napolju nekad smem ispred kuce malo nekad smem u auto par kilometara a nekad je to samo par metara cak i kad se tusiram ja sve mislim sad ce nesto da mi se desi,joj umrecu sve mi se tako prikazuje_tako da vise i nepokusavam da sviram jer nesmem da udjem u salu ili sator to mi je kao mnogo daleko jer mislim da cu na pola tog cilja gde treba da dodjem sve mislim da cu na sred te sale ili satora da padnem ,ili panika i da sam gotov neznam ni kako vise da objasnim moj problem a sto je jos strasnije lekari mi kazu da ja to umisljam i da sam potpuno zdrav..AKO NEKO IMA BILO KAKAV ODGOVOR ILI SAVET NEKA MI JAVI ….

STRAH OD SMRTI MOŽE DA IMA VEOMA PUNO UZROKA, ČESTO SE DEŠAVA STRAH OD SMRTI OSOBAMA KOJE SU IMALE NEKU TEŠKU BOLEST IZA SEBE.

KOD POJEDINACA JE RAZLOG DA SU NJIHOVI GLUPI RODITELJI NJIH VODILI KAO DECU NA SAHRANU NEKOG IZ FAMILIJE I KAD SE DETE SUSRETNE SA MRTVIM ČOVEKOM MOŽE DA DOŽIVI ŠOK KOJI NOSI KROZ CEO ŽIVOT KAO STRAH OD SMRTI.

ALI TU JE UMEŠANA I HEMIJA I LJUDI KOJI SU STIDLJIVI I POCRVENE IMAJU VIŠE STRAHA U SEBI.

JEDAN OD NAČINA DA SEBI POMOGNEŠ SU VITAMINSKE TABLETE ZINKA ZINK SMANJUJE STRAH A I GRAIPFRUT I LIMUN SU DOBRI.
ISHRANA TREBA DA BUDE VIŠE VEGETARIJANSKA IZBEGAVAJ FRITIRANE STVARI KAO POMFRIT I MESO.

CRNO VINO PRE SPAVANJA I TO JE TO

SVI MORAMO DA UMREMO ALI POSLE SMRTI NIJE KRAJ VERUJ BOGU I BOŽIJIM OBEĆANJIMA

Ja znam da je smesno kad vam ovo budem rekla,ali ja imam strah od povracanja…i svaki dan je sve gore…svaki put nakon obroka umisli u glavi da ce lose da mi bude i svasta nesto,ali na kraju ne bude nista…budem sasvim okej…da li neko moze da mi pomogne? zelim nekako da se resim ovog straha ali mi ne uspreva…imam ga nekih mozda mesec dana…hvala unapred

Imam veliki strah od smrti,sve analize su mi ok a ja i dalje imam crne misli… kako da se izborim,svakim danom mi je teze? hvala unapred

strah trema i depresija

strah se najbolje prevazilazi jedino susretanjem sa istim sto neznaci da ukoliko se bojite smrti skacete sa prozore 5og sprata nego sistematski eliminisati za pocetak manje strahove na pr strah od inekcije ili od kuceta ili sta vas to jos plasi pored straha od smrti jako je bitno biti psihicki fokusiran na to sto vas plasi dok traje cela situacija npr:
recimo da se plasite inekcija pa cak i ako su vam neprijatne nevolite ih znaci da ipak postoji izvesna doza straha odete kod lekara u slucaju nekog virusa i trazite inekcije sto ih vise dobijete to bolje raditi sledece tokom primana inekcije obratiti paznju vizuelno kako cela stvar izgleda i koliko boli nemojte misliti ninasta drugo sem na ono sto se desava trenutno i narvno gledajte da sve inekcije primite u isto mesto posle jedno 5 puta takve metode primanje inekcije pada kao dorucak
vadjenje krvi recimo ulazite u ordinaciju izaberite najgoreg lekara po vasem izboru gledajte da izvucete sto vise i tog iskustva ukoliko neko pre vas vadi krv
pridjite i posmatrajte ceo proces zatim dolazi vas red gledajte kako igla ulazi u venu i dopustite da osetite kako probada vasu kozu nakon samo dva puta tom metodom mozete da idete i dajete krv u humanitarne svrhe ahahaha
ukratko dozivite strah sto bolje
trema uh ona me je namucila strahove gotovo sve eliminasao pa cak i taj od smrti ali trema je cudo jako uporno cudoviste nece da ode ali nasao sam simpaticnu metodu
upisete recimo kik boks ili nindzicu ili bilo sta tog tipa verujte iako ja nemam problema sa tucama opet postoji doza treme dali cete odreagovati na vreme biti pribrani i dovolno brzi jaki i sl nakon samo mesec dana primeticete neverovatno poboljsanje u odgovorima i reakcijama na iznenadne neprijatne situacije brze razmisljanje ili dolazenje do resenja u trenu sekunde skoro pa refleksno da nepricam o smanjenju osecaja bola posto sto vise udaraca primimo i sto vise bola osetimo to smo imuniji na isti ja sam mozda preterao skoro sam se srusio sa motora naravno ja nebi bio ja ukoliko nebi zaboravio slucajno kacigu kod kuce ahhaha tako da sam ostavio pola lica na asvaltu osecaj u glavi kao da me je pogodila kometa mislio sam oci su mi ispale i setim se uuuuuuu pao sam na facu pri 90Km/h nemoze dobro da izgleda pokupim retrovizor od motora i pogledam se ahahahah
ajaoj fali mi bukvano pola lica krv siklja na sve strane ja se nasmejem i kazem -tesko doktoru koji ovo treba da zasije jedva sam se dovukao do hitne posto sam prolio par litre krvi usput vec mi se sve mantalo po glavi rane peku do iznemoglosti ali verujte peku prvih 3 min nakon toga vise bol nije bitna stvar jednostavno utrne totalno posle brze intervencije jedne sexy medicinske sestre izgledao sam kao lepi dzoni hahaha
nakon par zurki i par dana sam poskidao konce i pogledao kako cela stvar izgleda ostalo je par malih oziljaka ali jos i kul izgledaju lepsi sam za par oziljaka hahahaha
tako da ljudi ustanite sa kompa i idite nadjite vas strah i slatko mu razbite njusku nisam verovao da je to moguce uraditi ocigledno jeste nadam se da cu iskopati jos koji ako ih je ostalo bas sam im se zainatio nepodnosim ih nista lepse od pobede nad strahom nadam se da ce ovo moje cukaranje po tastaturi pomoci nekom !!!
caooooosssss

Kako pobediti strah od ludila? Svesna sam da sama izazivam paniku i strah svojim mislima,ali u teskim trenucima,toliko me strah savlada,da mora biti neko kraj mene,bojiim se da se suocim,jer mislim da cu da izgubim svest i poludim.Obicno mi se to desava nocu,kod kuce,jer mi se prvi put i desilo kuci,ma drugim mestima je ok,tacnije podnosljivo.

To sam vec znala! Ja sam ipak trazila neki vas odgovor,jer dosta raznih stranica sam ja posetila,dosta knjiga procitala,razgovarala sa strucnim licem,pila lekove,sada ih trenutno ne pijem vec 8-9 meseci,jer zelim sama da pobedim i zanima me da li je to ikako moguce,tacnije da li je neko uspeo……lekovi trenutno pomognu,ali sta dalje…..previse sam informisana i svesna svog problema,ali ipak fali mi jacina i saznanje da je neko imao slican problem kao ja i naravno pobedio ga sam,potpuno sam.

Strah od smrti i bolesti imam i ja…Mada kod mene je veoma tesko jer studiram medicinu i kad god nesto ucim ja se plasim da mi se ne desi.Tako da sama sebi od tolikog straha pravim zdravstvene probleme.Po meni psihicko stanje je osnova za bolesti a ja radim bas obrnuto,samo pogorsavam.Nocima nisam spavala lepo i kad god bih pocela da tonem u san cinilo mi se da padam u nesvest i da umirem.Kad god uzmem da jedem i pritom imam tako crne misli onda krenu i mucnine i povracanje…a to zna da potraji.Fakultet necu da promenim jer imam preveliku zelju da ga zavrsim kao i da pobedim strah i mnogo se trudim.Poenta je da mi mozak bude preokupiran nekim stvarima tako da i ne stignem sama sebi da merim puls,slusam srce kako kuca itd.Razgovor sa osobama koje cenite,citanje knjiga,resavanje ukrstenica…to je ono sto radim u slobodno vreme koje takoreci i nemam.Pa i molitve,odlazak u crkvu i to mi pomaze…a uvece kad legnem da spavam samo brojim u sebi sve dok me ne uhvati san.Lekove za smirenje nisam htela da pijem.Caj od nane,valerijane i maticnjaka takodje smiruje a takodje postoje i lekovi za smirenje na bazi bilja,nisu jaki ali ne stvaraju ni zavisnost.Pozdrav

Ja imam takodje strah od smrti i milion drugih strahova ali sam ih znatno umanjio i sve vise napredujem .Verujte jedini nacin da se prebrodi strah je da mu se suprotstavite , nema drugog izlaza !!!

pozdrav svima. Pre 4 godine sam počeo trenirati kik boks i možda nakon 7 dana treniranja na putu do kuće presreli su me neki da kažem „klošari“ i pretukli me. izbili su mi zube i tako dalje da ne pričam. Evo sad već ima 4 godine kako treniram i dosta sam ojačo ali kad opet vidim te „klošare“ mene odma obuzme strah čak iako znam da sam jači od svih njih a pogotvo kad odam sam noću osjetljiv sam na svaki zvuk , svaki šum. nemogu normalno odati uvjek se bojim da će me neko opet presresti i istući. i to mi je već tako 4 godine nimalo ne popušta. MOLIM VAS AKO MOŽETE POMOĆI: UNAPRIJED HVALA.

Brate objasnete mi kako treba pobediti strah ja treniram boks Sam vrlo dobar no imam straha pokazete mi kako da izgubim to straha bicu vas blagodaren cel zivot jas sam is makedonija :)!

Pre 4god. dobila sam prvi napad panike izazvan stresom.Isla sam kod psihijatra i posle 2god ponovo pocela da zivim i radim.U avgustu ove godine umrla mi je mama a 10 dana posle nje tata se obesio.Proslo je skoro 3 meeseca od tada a ja sam ponovo anksiozna i depresivna.Dr,_a koja mi je prosli put pomogla je na porodiljskom a u malom gradu nemamo bas neki izbor.Da li su moja bezvoljnost i tuga normalna stanja posle svega i hoce li vremenom biti lakse?

I ja imam isti problem,strah od smrti,sahrana…i ne znam kako da pomognem sebi.Svesna sam da je to cista anksioznost s panikom,ali ne mogu da iskontrolisem uznemirenost i na samu takvu pomisao.Inace,na svaku takvu neprijatnu vest,mene stomak presece osetim strah,imam utisak da mi je puls sto…i posle nekog vremena sve se stisa…sta da radim?Kako da pobedim strah?

ja sad necu reci da nemam strah jer bih lagala,jer je strah prirodna stvar,a nije me bas nesto precerano strah,al vise me bilo ranije strah,pobjedila sam strah vise se moliti Bogu i molitve,vise je strah ako je neka neprijatna vijest pa me pocne boliti stomak ,najvise su stresovi u porodicu u zivot,brinem za sve,sad najvise molim boga da mi majka ozdravi jer mi je slaba a ja na daljinu ovu pustu,sudbina sta cu,a oca sam izgubila iznenada,razne mi misli dolaze i odlaze iz glave,po mom misljenu jedino zdravje je najbitnije,….super je ovaj program

Zdravo!citam ove komentare i mislim nisam jedini!ja imam sstrah od gjavola!pojavile su mi se takve lose misli,halucinacije sve gore od goreg!u meni se razvio nepotrebni strah da ce mi se nesto desiti,da cu se razboleti!poceo sam sam da se borim ,ima napredka ali jos osecam strah!ponekad ih psijem ,sam se derem psijem sve redom djavola,lose misli,halucinacije sve redom!ima li pomoci za mene!imate li neki savet?

Pozdrav svima.Vec 20 godina imam pakao od zivota,strah od otvorenog prostora,strah od samoce i.Imalo ih je jos 100,ali ih polako eliminisem.One koji zele da pricaju na temu fobije ,pozivam na razgovor,bice nan lakse jer se razumemo.Pozdrav Jasmina veber63@gmail.com

ja se plasim od zivota ..od posla od ljudi koji me okruzuju od buducnosti…svaki put kada se probudim lose se osecam i ne znam sta da radim..strah me je od svega..plasim se da ne vredim dovoljno ..osecam kao da imam kompleks nize vrednosti ..i ne znam kako da se izvucem iz svega toga.

imam veliki strah od paukova.ne onih malih nego onih velikih i dlakavih nikako ne mogu to da prebrodim

Molitva I Pricest ( Kalemegdan ), Postovi , fizicka aktivnost u svakom pogledu , meditacija, ne piti alkohol i ne pusiti cigare (NIKAKO ) , piti kuvanu vodu , to jest cajeve , ( ne prokuvavati vodu sa cesme , nije zdrava ), druzenje sa pozitivnim ljudima , ishrana ( sto manje mesa , ako moze nikako ), vezbe disanja ….Mora se biti JAKO DISCIPLINOVAN i rezultati ce vrlo brzo doci .Ovo se drugacije zove rad na sebi !!! I JAKO JE BITNO , DA KADA POCNE DA VAM BUDE BOLJE , DA NE PREKIDATE , JER VREME U KOME TRENUTNO ZIVIMO JAKO JE NEGATIVNO I DA BISTE BILI ZDRAV SVKI DAN MORATE SEBI DA POKLONITE PAZNJU SA KONKRETNIM DELOVANJEM I IZ DANA U DAN BICE VAM SVE BOLJE I BOLJE !!! POZDRAV !!!

imam strahove vise od 12godina nesmem ostati sama u kuci,a o izlascima i da ne govorim.imam trje dece,znam da sam im potrebna,ato me najvise boli sto sam u takvom stanju aimam samo 35 godina.radila sam mnoge analize i sve je u redu.puls mi nekad i preko 100 otkucaja.očajna sam ako neko zna kako prevazici sve ove muke neka mi kaze ovo je nepodnosljivo.

Svi cemo umrijeti, prije ili kasnije. Niko, ali niko nije od toga postedjen. Jupiii! Ovo malo zivota sto imamo ne trebamo pustati strahovima da nam ga uzimaju, kad vec drugi nemilice to rade, nego trebamo da zivimo OVOGA TRENUTKA i to pod svojim uvjetima. Ucinite da stvorite te uvjete. Radite na tome i ne cekajte da vam neko drugi stvori situacije u kojima cete bitisati i prilagodjavati se. Sve je do nas samih i sve je onako kako sami kreiramo. djavoli koji nas opsjedaju su tu zato sto im mi to dozvolimo. Umjesto toga ispunite to mjesto onim sto VI volite. Radite na sebi! Pitajte sebe sta volite, sta ne volite. Prizivajte ono sto vas raduje, maknite se od onog sto vas deprimira. Zar trebamo pustiti da neko ili nesto upravlja sa OVIM NASIM TRENUTKOM. Neeeee!!!!!!

Moj sestric ima 3god i nemoze da prica sta preduzeti?

Želim da podelim svoju priču sa vama.Imam panične napade već dve godine,prethodno su se javili periodično,sada su učestali.Ali ja imam ne dam da me savladaju.A zašto?Kada sam doživela jedan napad otišla sam kod psihijatra,radim u bolnici i medicinska sestra sam.Doktor me zna.Rekao je da sačekam da pogleda ostale pacijente.A ja sam prolazila pakao i spred njegovih vrata.Kada sam se smirila,pozvao me je da udjem i pitao kako sam?To je značilo da shvatim,da mi se ništa ne može desiti,napadi jesu grozni ali treba ih znati savladati.Ako se već plašite da će vas napad uhvatiti napolju,ponesite sa sobom papirnu vreću i duvajte u nju.Vrlo brzo napad će prestati jer će doći do razmene kiseonika i ugljen diosida,i disanje će se popraviti i srce neće lupati.A Meša Selimović imao je jednu rečenicu BOJ SE OVNA,BOJ SE GOVNA,PA KADA ĆU ŽIVETI.Ne bojte se nego samo napred u život,a napade savladajte.život je tako lep da bi se stalno nečega plašili.I još nešto,nije sramota otići kod psihijatra..oni su tu da nam pomognu

ja sam 2 puta silovan u 3 godine jednom sam silovan u 6 razredu a drugi pocetkom prvog srednje ispocetka sam imao neke strahove i fobije al sto sam stariji strahovi nestaju i ja se vracam normalu

Kako…kako vidim ovdje….neki imaju strah od smrti taj pakao sam i ja prošao!
Kad je dan nije me strah ali kad dođe noć tada nastaju problemi….nisam mogao zaspati, prevrtao se po krevetu i razmišljao o smrti i strahoti da se probudim u grobu (ovo mi je bio istiniti strah…..ne smrt jer od Boga se uistinu ne može pobjeć tako da je uzalud bojat se svima nam je isto)…I tako sam ja noćima i noćima ostajao budan i na posao išao sa velikim podočnjacima tako da sam već počeo plašit djecu.Direktor me je pozvao i rekao mi je da se sredimi dao mi 2 slobodna.Otišao sam psihijatru i nije mi bilo nešto bolje.Vratio sam se na posao…KOnačno sam imao priliku da spavam (kod kuće naravno 🙂 ) i onda jednog jutra sam sebi rekao :“Kako budale kao ti upropaštavaju sebi život!!!!!“
Otišo sam do livade i glasno rekao da nema šanse da se budim nakon smrti…..Nakon nekoliko mjeseci ova užasavajuća fobija je konačno nestala…..
Treba uvjerit samoga sebe, a znamo, to je najteže!

imam straha od smrti,a znam da cemo svi umreti ali ja samo misil na to.Nw mogu da setam sa drustvo odma bezim kuci..a ne bojim se sahrana ,niti mrtvih ljudi

pronasla sam se u mnogim temam ovde…ali niko nema strah kao ja…pre 3-4 godine, sam umislila da mi se nista lose nece desiti ako sam pored majke, ne zivimo u istom gradu i kada nismo zajedno, sve mi dolaze crne misli…udata sam i imam dete od 3 godine…ako neko ima slicno iskustvo i nacin na kako se to prevazilazi, neka mi pomogne!

Zdravo!
Da se ukjucim i ja.Pre 5 godina dozivela sam prvi panicni napad.Mislila sam umrecu,ali nisam.Tada u to vreme sam pila veliku kolicinu lekova za smirenje.Stalno sam bila pospana,sa podocnjaima,ali nisam prestajala da ih pijem iako mi vise nisu pomagali.Imala sa strah da cu ostati bez lekova,tako da sam zaredjala po apotekama i kupila za sledece 2 godine,cisto da se obezbedim.Pocela sam da pijem bromazepan od 6 mg.na svakih pola sata.Muz mi je uspesan covek koji je cesto odsutan od kuce,a imam 2 sina kojima sam potrebna.Imam sve uslove koji bi mnogi pozeleli,ali nesto koci.Zavukla sam se u kucu,nisakim se nisam druzila,prestala sam da idem kod svojih u selo,jednostavno bio me je strah da izadjem iz kuce,a i da sedim u kuci,mislila sam poludecu.Svi su primetili da se samnom nesto cudno desava.Jedng dana dosao je kod mene covek kojeg izuzetno cenim,gazda mog muza i pitao me o cemu se radi.Nisam mu nista rekla,bilo me je sramota,samo sam plakala.Dosao je i sutradan.E tad nisam mogla vise da cutim i sve sam mu ispricala.Ponudio mi je svoju pomoc zato sto je i on imao problem iste prirode.Pozvao je jedan br.tel.i rekao nepitam za cenu samo dodji,hitno mi je potrebna tvoja pomoc.Sve se tako brzo desilo da nisam ni bila svesna.Sutradan se u mojoj kuci pojavio stariji gspodin s kojim sam ostala sama u kuci i sve mu ispricala sta me muci.On je bio neuropsihijatar i nacelnik jedne psihijatrijske bolnice u penziji.Tada je poceo moj zivot.Ostao je u mom gradu 10 dana.Prvo je pocelo odvikavanje od lekova,mislila sam da cu poludeti ako nepopijem lek.Poceo je terapijom koju mi je nasnimio na tel.to je kao neka autosugestja.To njegovo lecenje se sastoji od 9 snimaka,legnes,opustis se i slusas.To ti je kao da si popio lek za smirenje.Nije bilo nimalo lako bez leova,ali sam non-stop slusala te terapije,posle kojih bi zaspala.I tako mesec dana je ta kriza trajala.S tim sto mi je rekao,ako pocnem sa lekovima,da mi nema spasa i da ce me smestiti u bolnicu.Nsam smela ni da pomislim na lek.Sada u julu ce pune 2 godine kako nepijem nista,slusam povremeno te terapije i bolje mi je.Pocela sam da se druzim ponovo,da odlazim u grad,kod svojih u selo,mada to jos nije to.Promenila sam nacin razmisljanja,mislim samo na lepe stvari i kad se pojave crne misli ja ih nekako oteram.Znaci po nekom mom vidjenju,sve sto nam se desava to je u nasoj glavi.Ako sam nekome bila od pomoci,a znam da jesam,moze mi se slobodno obratiti za neki savet,ovo sto sam napisala nije ni delic onoga sto sam dozivela.Sve se to da resiti samo treba vremena i strpljenja.Pozdrav!

potpuno se slazem sa tobom…ja sam svesna da je sve u glavi…cim imam neke obaveze ja nemam vremena da mislim o tome kako sam jedino sigurna pored majke…pokusala sam sve ali mi ne ide…ne znam kako da sredim ovu moju ludu glavu!

IMAM PEOBLEM STRAHA OD IZLASKA , ALI SAMO U SOPSTVENOM GRADU , IMAM OSECAJ DA ME NEKO PRATI I DA CU IMATI NEZGODE AKO IZADJEM , NEZNAM DALI JE OVO NORMALNO ,ALI IMAM NEKU VRSTU STRAHA ..DOK KADA ODEM NEGDE DRUGDE TAJ PROBLEM JE MNOGO MANJI ALI SE U SUSTINI OPET JAVLJA DALI JE TO OPASNO ..

Poz svima! Da nas bar ovoliko nije na ovoj stranici.. Jbni strah ! Mrzim ga ! Ja nezz više čega me točno strah, ljudi, gužve.. posla.. sram od drhtanja ruku u društvu ili otvorenog prostora. Kad izađem jedva hodam, mantam.,strah me da će me panični spucat na ulici itd. al opet hodam ja nekako. ne predajem se. sve se nadam da će prestat ! 🙁

Ja bi htela da pitam kako da izlecim ovaj strah od smrti sta je vec prisutan 8 godina.Mnogo se plasim i htela bi snekim sta se izlecio da bih malo popricala.Hvala

Ja imam strah od mraka i smrti.Vec znam kako da se resim straha od mraka ali ne znam kako
da se otarasim straha od vremena i datuma svoj smrti.Kao mala bila sam kao neki zeka i plasila sam se povracanja.Ali ja se vec godinama nisam prehladila i tako pobedila svoj strah.
Sad moram da se otarasim ovih strahova.Moze li neko da mi odgovori kako?
Molim vas!!!!

Ali pre sam se plasila i zmija i ribica.Zivi sam zeka.Ali smrt me najvise brine i htela bih odgovor.

maja jedini ti je izlaz da nađeš pravog doktora psi.da ti da terapiju naravno
odgovarajuću?dovoljna su tri mjeseca korištenja terapije da ti pomogne u koliko ne slobodno traži promjenu terapije,ali ne na način da si to čula od mene nego jednostavno kažeš da ti ne odgovara.ni doktori ne mogu sve znati ali će jednom potrefiti terapiju ti to znaš i sama zbog toga si i na internetu da bih i sama dobila nekakav odgovor .samo se trebaš smiriti i nadati .u ostalom evo 8god.imaš taj problem i nisi još umrla i proći će još mnogo god ali od toga se ne umire.to moraš jednostavno svatiti isamo će nestati ja sam ti živi svjedok koi sam umirao 15 god a još sam živ.eto ako ti ove rjeći išta pomognu drago će mi biti.poz

Imam velikih problema sa zdravljem,tacnije probleme sa stomakom zbog straha i stresa.
Primer:Sedim kuci,ne planiram nista,zdrav sam.Pozovu me napolje,prihvatim i tu krecu problemi.Prvo osetim mucninu,pa onda moram da odem do toaleta nekoliko puta,praceno dijareom.Ako uspem da izadjem znoje mi se dlanovi,suse usta,imam mucninu,gasove,vrti mi se u glavi.Odustanem od izlazenja,krenem kuci i odmah ozdravim.Najgore mi je kada idem da se vidim sa nekom devojkom,povracao sam pred sastanke,ali kada se vidim sa njom bude ok,ne svaki put.Kada sam bio mali dosta sam putovao,ali kada sam napunio 7 godina poceo sam da povracam u prevozu i od tada imam strah od toga i velike mucnine iako nisam dosta godina povracao.Imam 25 god. i nikada nisam bio na moru…..jer bi se na samu pomisao da putujem razboleo,dobio tempreraturu,mucnina,problemi sa stomakom.Imam jutarnje mucnine jos od kada sam krenuo u prvi razred i sada kada idem na posao,nadjem neku zanimaciju i prestane,ali ne mogu da jedem pa se mucim po ceo dan.Ako idem autobusom na posao imam probleme,proliv,gasove,grceve,
mucninu,a kolima slabije ili uopste nemam.Imam strah da ako izadjem iz kuce da ce mi se slositi pred ljudima ili cu morati hitno u toalet,a nemam gde….Treba da budem kum na vencanju,a ja vec znam da cu biti bolestan i ne znam sta da radim.Nemam devojku zato sto ne mogu da izadjem od straha.Izadjem do nekog kluba i sto se vise priblizavam to mi je sve gore…imam mnogo stvari da vam ispricam,ali ne bi stalo :-)))
Molim za pomoc.Hvala unapred!!!

cao ja imam napade panike vec tri godine i probao sam sve i svasta eksperimentisao sam sa svim mogucim stvarima kako da se pobedi i mogu da kazem da sam uspeo do nekle nesto da uradim mislim nije nesto puno al pokusavam sve da drzim pod kontrolom.Dosao sam ovde da kazem posto sam procitao sve kometare seroxat nemojte da pijete kao ni rivotril jako stete ja sam pio godinu dana jednostavno su prestali ti lekovi da mi pomazu al sam zato naso vitamin b12 a moze i neuro b12 pa ko hoce sliku tih vitamina nek se javi na nikola.car29@hotmail.com pomaze jako i terapija pricanje sa drugim ljudima

Gospod s vama,ili ti Hristos medju nama.Mnogo dobar je blagoslov,a i Biblija kaze:ti koji mislis da cvrsto stojis,pazi se da ne padnes.Cisto da se ne zaboravi,rec Hrista ostaje doveka.Biblija kaze:sve je kroz Gospoda,za Gospoda i po Gospodu.Ne hvaliti sami sebe,ne hvaliti se jedni drugima,jer sve je vase,a vi ste Hristovi,a Hrist je Boziji.U Gospodu i Bogom svojim hvalite se.Ugodno Bogu jeste ovo:u ljubavi i iz ljubavi dobra dela ciniti.Biblija kaze:radujte se u Gospodu,uvek se radujte u Gospodu,ovim stihom Bog hoce da kaze da ne treba da brinemo,a u redu je da pazimo jedni na druge.A sto se tice zrtava,ne treba da smo zrtve ti,ja,Pera,Rada,Mika,Ana,Joca,Ivona,Jaca,Tea,Laza,Maja i dr.Za one koji ne znaju,Hrist je ta prineta zrtva za sve nas jednom zauvek.Biblija kaze kakvi treba da budemo,ovim stihom:a jedni drugima budite blagi,milostivi,prastajuci jedni drugima kao sto je i Bog u Hristu oprostio vama.Gospodu i Hristu slava.Isus vas voli,Bog vas blagoslovio.

Imam problema u vezi sa strahom.Kada krenem u sobi ja idem trčećim korakom,nakom sto udjem u nju,ja pregledam celu sobu,nekada i zaspim.Isto takva situacija je kad dolazim iz centra.Trebam proci kroz dvorište i ući na vrata.Nekada kad idem biciklom noću,moram ostaviti biciklu u garažu.Tu me hvata najveći strah,zbog toga što je jedna kuća pored mene prazna. NEZNAM ŠTA DA RADIM,AKO NEKO MOŽE NEKA MI POMOGNE ! HVALA.

mene je jako strah povraćanja

imali ko da mi pomogne da prevazidjem ovo sttanje koje vec godinu ipo traje,prosto me strah od lekara i lekova pogresnih.neznam sta je u pitanju ali moj zivot se sastoji samo od straha ja sve pretvorim u strak prosto vise nema ni sta lepo i u naj radosnijim stvari ma ja vidim strahj.recimo odlazak na odmor ja pretvorim u horor ,desice se ovo ili ono ,samo razmisljam kako od nekog ili neceg da se sacuvam,ili nesto lose kada cujem ja cak dva dana mislim o tome napravim film od toga ,jako sam zabrinuta alo neko zna neka mi pomogne.

Prije godinu dana sam imala udes ,od tada ne prestaju crne misli.Nikada prije toga nisam razmisljala o smrti ,bolesti,povredama..ali poslije toga udesa gotovo da ne mogu navecer da spavam ,stalno razmisljam o smrti ,ali ne samo svojoj,vec se bojim da mi muz ne umre brat mama !A da vam ne pricam o tome kad se vozim u autu 🙁 uzasno sam ukocena nedam da se brzo vozim sve kontam da ce nas neko pokupit ,ako mi muz ode negdje na put samo cekam kad ce se javiti da je stigao to me pojede ,dotle je doslo da ga sanjam kako je bolestan ,kako ima rak i sve te najgore bolescure!!:(ima li ko kakav savjet ,dobro bi mi dosla pomoc..ili ako ima neko slicno iskustvo!thanks

Kad sam krenuo u skolu nisam znao kako da se ponasam,tad su me neki iz odeljenja zezali, gurali,…sad sam u sedmom razredu i ne mogu da dobijem kako da kazem neko samopouzdanje,trenirao sam karate i imam crveni pojas…kad god se sa nekim svadjam uvek znam sta da odgovorim,ali kad krene da me gura,pa udara,ja vracam,ali uvek ja ,,padnem,,i i dodje mi da placem…nekako uvek mislim da mogu da pobedim ali kad krenem ko da me neko presece i uplasim se a ZNAM DA SAM JACI…nije tako uvek.,kad vidim da je neko slab onda mogu da se ,,potucem,,ali ovi sto su kao jaki u skoli ne mogu…a znam da su samo seljaci…zna li neko kako mogu da prevazidjem strah….?

Sve je u mom zivotu bilo ok,roditelji,sira i uza porodica,finansije,sve,bas sve do pre dve godine od kada imam ovaj problem koji cu vam sad ispricati i zamoliti da mi pomognete… Sasvim bezazlena situacija,sedim sa komsijom u jednom kaficu,pijemo kafu i pricamo… U toj prici pocnemo pricati kako je on postao otac ali da su se posle porodjaja njegove zene javile neke komplikacijei da ne duzim pricu,on je meni sve te komplikacije pricao u detalje a ja sam ga pomno slusao i toliko sam se udubio u njegovu pricu da sam imao slike ispred sebe kao da sam sve to gledao. Odjednom sam osetio da me je oblio hladan znoj i neverovatno jaku mucninu i zujanje u usima… To je nekako proslo,nekako sam se izvukao,ali od tod dana pa na dalje imam neverovatne strahove i mucnine koje do tada nikada nisam imao,toliko je jako da ako neko pocne da prica o obicnoj bubuljici meni postane muka,poceo sam da imam mucnine i problem ako sam kod nekog na rucku ne mogu da jedem,ako odem na razgovor za posao tolika mi se trema stvori da osetim jaku mucninu i da jedva uspem da se izvucem a da to neko ne primeti. Sto se tice price najgore je to sto ja o svemu gadnom mogu da pricam i nista se ne desava ali ako to isto meni neko drugi prica meni bude tesko i naravno sve to isprati neka vrsta mucnine koja je cini mi se svaki put sve gora i gora… Uradio sam sve preglede i svi su ok,krv,mokraca,bubrezi,ekg-srca,snimanje pluca itd. i sve je u redu. Hvala bogu nemam nikakvih drugih problema da bi mi izazivali tu mucninu,jednostavno od tog dana kada se to desilo ne mogu sebe iskontrolisati ako se nesto vazno treba desiti u mom zivotu,samim tim isprati me i jaka mucnina koja kazem svaki put bude sve veca i veca,to me mnogo brine i zato vas molim za pomoc ili ako je neko nesto slicno imao ili ima neka se javi. Pozdrav i hvala unapred.

ja imam isti problem kao zeljko… sa 14 godina sam prvi put pala u nesvest… slosilo mi se u autobusu a i imam nizak pritisak i sve je to uticalo na taj pad… od tad imam strahove i nigde ne izlazim jer sam u panici da mi ne bude lose da ne padnem u nesvest da me niko nece primetiti prici da mi pomogne… isla sam i kod lekara da vidim da li samnom nesto zdrastveno nije uredu ali sve je ok… svesna sam da mi je sve do psihe… cesto mi se desava da krenem negde i podsvesno u sebi razmisljam bice mi lose pascu i dovedem do toga da mi stvarno ne bude dobro pocne srce ubrzano da mi lupa ruke da mi se znoje… da li neko ima slicno iskustvo i koji su vasi saveti sta da radim? inace sad imam 20 godina i cela ova agonija traje vec 6 godina,pogotovo kad je leto kad su vrucine… pozdrav svima

imam43 godine, zelela bih da vam kazem, prosla sam odavno te panike kad se o tome nije govorilo uopste tako da mi je bilo jako tesko bila sam usamljena u mukama.ni makac fizicki nisam mogla bez problema, ali sam se forsirala.homeopatija mi je pomogla da dodjem u ravnotezu.ali ono sto mi je najvise pomoglo je kad sam shvatila, da kad pocnem da se proseravam i panicim kazem sebi -p…… jedna , mars napred…i pomaze…ne moze nista da vam se desi samo je to los trip.Sa verom u Boga…zivot je lep.

ja se bojim ici vani gubim ravnotezu, manta mi se, jeza me kroz tijelo prode..i zablokiram ne mogu nikud, sva se uznemirim. :((((((a tek kad ulicu treba prec..uh, uzas !!!! jesam luda ?

Citam ovdje postove i nasla sam sebe u dosta njih.Mada mislim kao i svaki pesimista da su moji strahovi najveci.Vidim pise se ovdje o par godina koje je neko proveo u strahu ,panici,opsesivnim mislima,pa bojim se reci koliko dugo traje moj strah i moji problemi.Uvjek sam jos od djetinjstva imala neke strahove,od smrti od svega,bojala se kad kazu da je neko umro,nisam smjela da gledam filmove u kojima je bilo losih stvari.Kad razmislim,nekako sam uvjek bila prepadnuta necim.Medjutim prvi napad panike sam imala prije 17 godina,odjednom pred kucom a znam da je tome prethodio neki slucaj smrti nekog mladjeg covjeka,koga doduse nisam ni poznavala ali cula sam umro od srca i kako se pricalo o tome tako sam osjetila strah probadanje neke kao simptome srcanog udara.Bilo je uzasno,Taj momenat me toliko uplasio i pocela sam strahovati od narednog.Od tada mi se zivot promjenio,sve veci strahovi,umisljanje,panika.Isla sam i kod psihijatra ali nikakvu terapiju nisam imala osim popij bensedin itd.S vremenom pocela sam da imam strah od ludila,tipa .ovo nije normalno sta mi se desava.jesam li ja vec luda cim ovko mislim…uvjek sam bila svjesna tih strahova,nisam nista nikad ni rekla ni uradila nesvjesno ali toga da cu to uraditi bojim se,da cu vrisnuti,da ce mi doci da trcim vristim itdJedan period je toga straha nestalo ili bar potisnuto negdje uglavnom rodila sam cerku i nekako zivot je isao bez takvim strahova.Naisli bi neki krizni periodi ali prolzili su bez velikih panika.Milion knjiga sam procitala o tome da ako mislis lose bice ti lose,odgledala film tajna i sve to ja znam i nacin i sve ali na sebi primjeniti tesko.Pomislim kako sama sebi vise ne dosadim sa istim strahovima,koliko puta sam u hitnoj zavrsila „ijamuci infarkt“misleci gubim razum itd.Opterecujem porodicu i bliznje sa tim.Ima godinu i vise dana strahovi su jaci,idem do te mjere,da strahujem kad neko negdje ode,za muza ,majku,cerku,totalni panicar,ako neko kaze nesto ga boli ja gotovo odmah najgore mislim,i u sali nesto kad cujem ,ma i u vicu ja klonem.imala sam i razgovor sa psihijatrom ima godinu dana.otisla zbog nalaza kicme posto imam problema sa tim i doplerom krvnih sudova vrata i neznam nije me pitala o tome ali meni doslo i rasplacem se i ispricam svoj problem,ona me slusa i kaze:slusam te sve vrijeme i tebi ne treba psihijatar psiholog il bilo ko,ti si sama sebi psihijatar,ti viis problem i gdje je i znas kako pomoci sebi ali ne pomazes.Sve ti znas samo je stvar u tome da je to tebi preslo u naviku i tebi nemoze niko pomoci osim sebe same.Sve su to tebi misli iz tvoje glave.Da,ja to i znam ali zasto nemogu sebi pomoci?Zasto sebi i svojiima opterecujem zivot?Da li sam onda normalna?Milion pitanja uvjek nadovezujem na nesto.Moj problem je i sto se poistovjecujem sa bilo cim sto cujem,vidim i u okolini cak i na tv.Neki dan bila sam na sahrani jednog decka koji je umro uslijed tromba nekog koji je otisao na srce.Od tada sam uzasna,nemogu izbiti iz glave taj prizor sahrane,plakanja.Do te mjere da sam se tada stavila u poziciju majke njegove i pocela da mislim sta ako mom djetetu se nesto tako ne daj Boze desi kako cu ovo ,kako ono,izmisljam najgore moguce scenarije uvjek,gledam cerki u dlan dal je duga linija zivota a o tim stvarima pojma nemam,zakljucim da i nije nesto duga i gotovo,ja sve crno zamislila.Muz maloprije dobio temperaturu ja aj hitno kod ljekara pregled pluca cista obicna prehlada kao iz vruceg na hladno( sto mu i jeste tako na poslu= i ja odmah nikakva.Procitam neki dan prijete nam neki razorni zemljotresi u bliskoj buducnosti bas ovaj dio gdje sam ja i odmah na internet sve moguce clanke nadjem i zovem cerku da dodje od majke da bude ovdje.Da li sam luda? Sta mi se desava? Pomislim kako te nije strah tako misliti,onda se bojim cim ja nemogu na sebe primjeniti sve sto znam to ja slutim nesto lose.Uzasna sam,dosadila sam i samoj sebi i ostalima.I pomislim da mi je zaista preslo u naviku jer i kad ne panicim ja se pitam…uuu sto ovo ne panicim i ne bojim se ..i dovoljno je to pomisliti i gotovo.Znam da sam vas udavila sa postom ali nekako lakse bude kad vidis da nisi sam i kad mozes razmjeniti s nekim neka razmisljanja.Oprostite na ovako dugackoj ispovjesti

zdravo svima! i ja imam strahova NEOSNOVANIH povlacim ovo neosnovanih uglavno su vezani za strah od smrti, kad i kako ce se to desiti, strah od npr. infarkat, mozdanog udara itd. pila sam antidepresive i ostale lekove isla na psihoterapije sve to pomaze ali mi si sami moramo pomoci najvise druge nam nema, pozitivno misljenje. mi nismo bolesni samo smo malo skrenuli sa puta u ovom haosu oko nas. okupirajte svoje misli nekim lepim stvarima i znam da zelite kao i ja da to nestane odmah sad i da zalite za onim danima kad niste imali te strahove ali moramo da volimo sebe i svoj zivot i da pokusamo da ga sto lepse prozivimo pa kakv god bio nas je. SVU SRECU VAM ZELIM