Depresija sa kolena na koleno

Da li treba da krivite roditelje za česta depresivna stanja, anksioznost ili za panične napade? Prema nedavnom istraživanju, deca čiji roditelji pate od depresije više podležu razvoju istog tipa bolesti, i to već od detinjstva.
Ovaj tip prenosa bolesti se već istražuje i pretpostavka da su ovakve bolesti nasledne će omogućiti da se odrasli uspešnije leče, ada se deci ublaže rizici.
Da li su krivi geni?
Istraživanja rađena u Americi su pokazala kako je depresija češća kod dece i adolescenata čiji roditelji pate od iste. Nameće se zaključak da je depresija nasledna bolest. Međutim, pojava poremećaja u detinjstvu dovodi do nastavka depresivnih stanja i u odraslom dobu.
Ali, da li su sve ili samo neke bolesti psihe prelazne ? Ovo pitanje je motivisalo mnoge dečije psihijatre da započnu istraživanja. Došli su do zaključka da je češća pojava panike i agorafobije u okviru iste porodice nego depresije.
Posebnu pažnju je izazvao način prelaza ovih patologija.
Veliki rizik
Kako ustanoviti predispozicije za neke psihološke bolesti?
Da li nasleđujemo sklonost depresiji od svojih roditelja?
Da bi došli do ovih odgovora, psiholozi su 400 mališana podelili u 4 grupe:
1.deca čiji roditelji pate od depresije i paničnih napada;
2.deca čiji roditelji pate samo od paničnih napada;
3.deca čiji roditelji pate samo od depresije;
4.deca čiji roditelji ne pate ni od jedne od navedenih bolesti.
Američki psihijatri su upoređivali uzorke i zapazili sledeće karakteristike:
Panični napadi i agorafobija koju imaju roditelji je usko povezana sa tipom poremećaja kod dece.
Depresija roditelja povlači veći rizik za društvene fobije kod njihovog potomstva, kao i za razvoj depresije. Ova deca imaju devet puta veći rizik da se suoče sa depresijama od onih čiji roditelji nemaju nikakve poremećaje.
Ako roditelji imaju učestalije depresije i panične napade, onda će njihova deca biti podložnija anksioznim osećanjima različitih tipova.
Ovi zaključci su doprineli pretpostavci po kojoj predispozicija za anksioznost može da obuhvati i više članova jedne porodice. Međutim, biće potrebne dodatne studije koje će potvrditi ovakve tvrdnje i ukazati na faktore koji dovode da se ovi problemi nastave i u odraslom dobu. Kako kažu autori ovog istraživanja, saznanja do kojih se došlo bi trebalo upotebiti za rano lečenje i sprečavanje da se poremećaji razvijaju.
Ali, trebalo bi da imamo na umu da nije dovoljan jedan faktor, u ovom slučaju nasledni, koji izaziva depresiju. Iako je faktor nasleđa potvrđen, treba uzeti u obzir i druge uticaje, pre svega uticaj okoline.