Smajli

Upoznali smo se,na veoma cudan nacin.Bilo je to 23 jula 2011 godine,vremena se tacnog ne secam,ali znam da je bilo oko 20,21 uvece..Posle onog “A STA CES TI NA MOM PROFILU“ neprijatnog razgovora,do danas,proslo je dosta vremena..Mnogo toga se izdesavalo,promenilo…Tada smo imali samo reci,slike,ali to nas nije sprecavalo,da izgradimo nas mali raj… Bili su to predivni trenuci,koji se jednom dozive i zauvek pamte,a ti…Ti si bio jako strpljiv,pazljiv,nezan,pun podrske… Znali smo da budemo po ceo dan i po celu noc na fejsu,da se smejemo,saljemo jedno,drugom,iste pesme,uzimamo jedno drugom reci iz usta,mislimo na iste stvari,jednostavno,uzivali smo u svakoj sekundi,kao da se poznajemo godinama..Od tada je proslo pet meseci,dok se nismo konacno videli uhhhh,kakav je to bio dan…Bilo je to 30-og  decembra,2011 godine,pravi zimski,suncan dan,obasjan,bas kao sto sam i ja bila…Od nervoze,treme,iscekivanja,uzburkanih osecanja,do samog pogleda,prosla je citava vecnost…Nisam ni imala vremena da te dobro pogledam,ni da shvatim sta se desava,za dve sekunde si mi prisao i poljubio…Nije bilo onako,kako sam zamisljala da ce biti,to je bilo nesto sto nikada necu zaboraviti…Bio je to savrsen poljubac,strastven,brz,drugaciji,jednostavno,potreban…Imala sam osecaj,da sam ceo zivot sa tobom,da smo se samo na kratko razdvojili…Trebali smo da se vidimo na 20 minuta,a ostali smo dva sata..Tih dva sata sam provela ljubeci te,uzivajuci u svakom poljupcu…a ti,hehe,ti si bio tako zbunjen,samo si se smeskao…nisi stigao ni rec da kazes od mene…nisi uspeo..a ja,ja sam bila opijena,uzivala sam u svakoj sekundi pored tebe,svakom poljupcu…Tih cuvenih 20 minuta,tj 2 sata je proletelo…krenuli smo svako na svoju stranu,svako svojoj kuci,u svojim mislima…a onda je dosla noc,treca smena,i razmena utisaka…bila je to predivna noc…Usledili su predivni dani,jos jaci osecaji,jos lepsa jutra…Svako vidjenje sa tobom je kao prvog dana..Ljubiti tebe,sa takvim zarom,da imas osecaj osecaj da te groznica trese,zadrhtati na samu pomisao na tebe,uzivati u svakoj sekundi pored tebe,ne spavati po celu noc,a ne osecati ni trunku umora,osecati se kao da letis…to mogu samo sa tobom..Dani su prolazili brzo,doslo je leto,dosao je i taj cuveni 17 jul 2011,mesec u kome smo ,kako ti umes da kazes,krunisali nasu ljubav…I sada,kada pomislim na te dane,jeza me prolazi,imam iste one osecaje,kao prvoga dana.Jos uvek imam osecaj turbulencije u stomaku,onih predivnih talasa,predivnih osecaja..Vrnjacka Banja,ti,ja,nas raj,nasa oaza…te trenutke,jos uvek neumem da opisem.Malo je reci da su bili Bozanstveni..Sa tobom sam se ponovo rodila,naucila da hodam,da volim,ali na jedan drugaciji ,zreliji nacin.Naucio si me da sam zena,ne samo majka,probudio si nove osecaje u meni,naucio si moje telo da ponovo zadrhti,uzburkao si sve u meni,a mislila sam da je sve izumrlo..kako ti kazes,udahnuo si mi zivot…I sta mi preostaje na kraju,sem da ti se zahvalim za sve..HVALA…Hvala ti na beskrajnoj paznji,strpljenju,ljubavi koja je prisutna u mom srcu.Hvala ti na svim mogucim i nemogucim stvarima koje si mi podario,na ocima koje ponovo vide,na nogama koje ponovo hodaju na srcu koje ponovo kuca i voli,za svaku rec koju si mi uputio,za svaki zagrljaj,za svaku stvar koju si ucinio posebnom,za svaki put kada verujes u mene,za udovoljenu molbu,ispunjenu zelju,otkrivenu tajnu,za najlepse,bozanstvene trenutke….Hvala ti ljubavi sto si izbrisao sve tamne oblake,sto imam ovaj zvezdani sjaj u ocima…HVALA TI,STO SI MI POKLONIO NEBO I U NJEMU TRENUTKE DOVOLJNE ZA VECNOST…VOLIM TE