Jedini moj

Niko me drugi ne dotiče, ni u fizičkom ni u emotivnom smislu… Nema sličnog tebi, to sam sigurna… Zato sam sa tobom jer se izdvajaš po svemu… Sve ono što sam tebi i rekla i napisala, znam da baš zato što te znam skoro 1god. i u startu nisam ni znala ni kako izgledaš… Sve je bilo usmereno na to da nađem potvrdu ljubavi, da čujem iz tvojih usta, kako ti kažeš, da se izgubim u tvojim rečima. Znam da ćeš sada pomisliti kako se ponavljam iznova, sama sebi ne znam da objasnim zašto je tako bilo, iskreno ti kažem da mi zaista to ništa ne predstavlja i ne znači, sve dalje od tebe je ništa, samo želim tvoju pažnju, da znam da me zauvek nećeš izneveriti…

I, sada kada to kažem, ispada da sve ono što sam ustvari htela i sve ono što nisam htela, ono što sam tražila ili bežala od toga sa ogromnom željom da ti se predam… Ispada da sam samu sebe bacila sa litice, izgleda da sam od prevelike želje postala za sebe samu slepa dokle idem na tom putu, jer upravo sve ono što tražim bezuslovno i čini mi se, očajno… Sve to me ustvari pojelo, samu mene, sve ono za čim žudim, izmiče mi, jer ne umem da se prepustim u stalnom strahu da ćeš otići, izlaz i umanjenje bola tražim u tuđim rečima, koje mi jedino znače kao most da pređem liticu… A sa druge strane, ako uspem popeti se, čekaš me ti, koji ćeš pokositi sve moje predrasude i žalosti i bolove i vapaje samo za tvojim dodirom da nikada ne izbledi, ne nestane… Zato, molim te, shvati me… To je moja nesigurnost, kukavičluk, kako drugačije da nazovem.

Treba mi i tvoja pozitiva i energija i da mi uliješ taj osećaj da sam sigurna u tvojim rukama. U dubini duše sam strašno uplašena i željna bliskosti, i stalne potvrde ljubavi, sve do momenta dok taj osećaj ne traje dovoljno dugo da me preplavi kao lavina i obuzme do krajnjih dubina tako da me i više nikada ne napusti… Zašto toliko osećam taj nedostatak… Opipljiv, prisutan, realan…

Ulij mi svu svoju snagu i ono nevidljivo što pokreće najteže, pomozi mi da kažem da sam se konačno otrgla tog gnusnog osećaja nesigurnosti i da se jedino tebi, tako želim, predam i bezuslovno volim. Uz tebe sam konačno naslutila da taj put postoji, samo je malo trebalo da krenem pravo uverena da uz tebe mogu sve. Koliko je godina prošlo, konačno mi se javila sreća u tvom obliku… Sve bih učinila da te zadržim jer drugačije ceo život nema smisla. Samo se ti zoveš pravi koji me razume i čiji dah osećam kao svoj što mi uliva život.