Grudni implanti

Nezadovoljni ste veličinom vaših grudi? Ili ste očarani silikonskim grudima neke holivudske zvezde, pa ste odlučili da vašu korpicu A zamenite korpom B ili čak C?
A onda su neke glasine malo pokolebale vašu odlučnost: da li su implanti za grudi sigurni i da li možda povećavaju rizik za rak dojke? Razlučite tačno od netačnog…
Od početka loša reputacija
Da bi povaćali obim grudi žena, estetski hirurzi su pribegli metodi implanta za grudi. Ove proteze su najčešće od silikonskog gela, koji se lako oblikuje i prirodne je teksture. Već duže vreme, silikonski gel se smatra izazivačem mnogih bolesti: auto-imuni poremećaji, reumatski poremećaji, posebno reumatski poliartritis. Nekoliko istraživanja je skinulo krivicu sa silikona i odstranilo bilo kakvu sumnju. Isto tako se rizik od eksplozije silikonskog gela smatra minimalnim.
Ostala je još jedna nedoumica: da li implanti za grudi na duge staze uslovljavaju nastanak raka dojke?
Bez brige
Mnoge studije su već došle do rezultata da silikoni ni u koliko ne povećavaju rizik za nastanak raka dojke, a kamoli da ga izazivaju! Smatra se da žene koje nose protezu grudi ne predstavljaju rizičnu grupu. Ali, ovi zaključci su izvedeni na osnovu istraživanja koja su trajala najviše 10 do 15 godina.
Da bismo vas razuverili: jedno dansko istraživanje je pratilo oko 3 000 žena koje su ugradile implante između 1973. godine i 1995. godine. Ova studija je najduža koja je ikad sprovedena po ovom pitanju, sa trajanjem od 30 godina.
Rezultati su pokazali da nikakav dodatni rizik nije zabeležen kod žena koje nose protezu za grudi. Istraživači su čak primetili jedva značajno smanjenje tog rizika. Nije uočeno nikakvo povećanje za rizik od nastajanja nekog raka, osim za raka površinskog dela kože koji se može dovesti u vezu sa većim izlaganjem suncu. Da li to znači da  žene koje nose  grudnu protezu  provode više vremena na suncu, pokazujućii svoje poprsje?
Dakle, zaključili smo da silikonski implanti ne povećavaju rizik od raka dojke. Takođe, ne smetaju tokom dojenja. Međutim, proteza ima uticaja na mamografiju, pa stoga žene treba da obaveste radiologa o tome kako bi se tehnika prilagodila.
Smatra se da proteza ima svoj vek trajanja koji se ne može precizno odrediti zbog komplikacija koje eventualno mogu da se dese. Komplikacije su sledeće:

• Kapsularna kontraktura (zgrčenost) ; pojava kapsule oko implanta dovodi do sasvim normalne reakcije organizma koji stvara neku vrstu membrane oko stranog tkiva da bi ga izolovao i da bi se zaštitio od njega. Ali u nekim slučajevima, ova membrana se širi i deblja i pravi končasti omotač, kapsularnu kontrakturu. Usled njene težine, može doći do bolova i komplikacija na estetskog planu, što zahteva novu intervenciju.
• Pukotina, izazvana jakim udarom ili starošću implanta. Gel može da ostane u končastom omotu koji okružuje implant (u tom slučaju nema simptoma) ili da izađe iz njega, što dovodi do reakcije oragnizma na strano telo koje se manifestuju stvaranjem nodula (čvorova), a ponekad i zapaljenjem ganglija. U slučaju simptomatične pukotine, implant se vadi i menja hirurškim putem.
• Pojava nabora ili talasa može jednako da se pojavi kod prenapunjenih proteza glatkim gelom. Ova komplikacija izaziva prerano trošenje implanta, pa dakle i njegovo pucanje.

 Žena koja je ugradila grudne implante može da očekuje da će u životu imati i druge intervencije kako bi „popravljala“ grudi, odnosno održavala implant. Svaka žena bi trebalo da ide na kontrolu, prvo posle 3 meseca, a onda posle godinu dana. U sličaju komplikacije, sumnji ili trauma, kontrola je neophodna na svakih 5 godina.