Umetnik, koji za svoga života nije bio priznat i shvaćen od strane svojih savremenika, jedan je od najvećih slikara XIX veka. U prvo vreme kolebajući se između umetničkog i sveštenog poziva, odlučio je da se posveti slikanju. Danas možemo reći da je dobro izabrao. Njegov stil, koji odiše jarkim i živim bojama, ne može a da ne uzburka maštu i probudi pažnju.
Umetnost ili religija?
Vinsent van Gog je rodjen 30. marta 1853. godine u malom holandskom gradu. Rođen od oca koji je bio protestantski sveštenik, Vinsent je od malih nogu učen da bude duboko religiozan. Dobio je 1857. brata Teodora koji će mu postati jedan od najboljih prijatelja i oslonac u životu. Teo će celog života pomagati svog starijeg brata. Posle završenih škola, Van Gog je rukovodio umetničkom galerijom svog strica u Hagu. Kasnije će se otvoriti i galerije u Parizu i Londonu.
Van Gog je mnogo voleo da čita, posebno Bibliju, tako da je 1876. napustio galeriju i postao propovednik u jednom radničkom naselju kraj Londona. Svoje školovanje je nastavio u Amsterdamu, na studijama teologije. Međutim, uvidevši da su studije jako teške, napustio ih je, ali je i dalje bio čvrstvo uveren da je sveštenički poziv ono čime će se baviti. Ali, posao propovednika laika nije išao onako kako je očekivao, pa se okrenuo umetnosti. Pridružio se svom bratu Teu 1888. godine u Parizu, upoznao se sa pariskim slikarima, sa Luvrom i sa japanskim estampama koje će imati kasnije uticaja na njegovo slikarstvo. Iako je mogao da slika jako mnogo slika, njegovo psihičko stanje je bilo daleko od stabilnog.
Odlazak na jug Francuske
U februaru 1889. godine, Van Gog napušta Pariz i odlazi u Arl. Pod suncem Provanse njegov stil slikanja se menja, boje postaju izraženije i najčešće koristi žutu, zelenu i plavu. Slika na način koji je nemoguće imitirati. Slike koje predstavljaju njegova remek-dela su Spavaća soba i Zvezdano nebo. Sanjajući o tome da živi povezan sa drugim slikarima, poziva Gogena da mu se pridruži u Arlu. Živeli su i radili zajedno dva meseca kada se njihovi odnosi pogoršavaju. Van Gog je pretio Gogenu brijačem. Te iste noći, verovatno u napadu ludila, Vinsent sebi odseca uvo i sutradan ga stavlja u kovertu i odnosi svojoj ljubavnici, prostitutki. Već sledećeg dana je bio hospitalizovan.
Korak do ludila
Vinsent van Gog je proveo dosta vremena u jednom azilu u San Remiju i tu nastavlja da slika. Tada su nastale neke kopije Mijea i Delakroe, ali i Žuto klasje.
Zatim odlučuje da pređe u Pariz i nastanjuje se nedaleko od svog brata živeći pod nadzorom doktora Gašea. Za dva meseca je naslikao 80 slika.
Slikar je preminuo 27. jula 1890. godine izvršivši samoubistvo.
Uprkos velikim psihičkim problemima, Van Gog skoro da nije prekidao svoj umetnički rad. Tokom osam godina on je naslikao oko 900 slika i hiljade crteža. Njegova postimpresionistička dela su kasnije bila inspiracija za mnoge slikare koji su pripadali fovizmu i ekspresionizmu.
