Marija Antoaneta

 Jedna od najčuvenijih i najomrženijih francuskih kraljica. Zbog nebrige za narod, raskalašnog i nepromišljenog ponašanja, mržnja prema ovoj kraljici iz godine u godinu je rasla. Reklo bi se da je ,,Kraljica Deficit“ ili ,,Austrijanka“, kako je narod podrugljivo zvao, sama sebi popločala put do gubilišta.
Od austrijske princeze do francuske kraljice
Kao kćerka Marije Terezije i Fransoa de Lorena, Mariju Antoanetu su od samog rođenja okruživale raskoš, priroda i guvernante. Međutim, od njih je naučila da se lepo oblači, igra i peva, dok su joj istorija, strani jezici i književnost bili manje poznati. Kao što je njena majka od uvek planirala, Marija Antoaneta sa 15 godina odlazi u Versaj kako bi se udala za unuka Luja XV, francuskog prestolonaslednika. Ovime bi odnosi između francuske i habsburške monarhije bili ojačani. Povodom svadbe priređene su veličanstvene svečanosti. Ali, zbog ispaljivanja divnog i veoma skupog vatrometa u podnožju Pariza, dolazi do meteža i više od stotinu ljudi gine usled gušenja.
Nesnađena kraljica
Marija Antoaneta nije mogla da se navikne na običaje francuskog dvora. Umesto toga, ona vodi površan život pun zabava, usput trošeći ogromne sume novca. Okružuje se pohlepnim i razuzdanim mladim aristokratama i ne vodi računa o pravilima ponašanja. Muž je zanemaruje, a ona ulazi u razne veze od kojih je najpoznatija ona sa mladim švedskim oficirom Akselom de Fersenom.
Mržnja naroda
Suprug Marije Antoanete stupa na francuski presto 10.05.1774. godine, ali to ovu kraljicu nije učinilo ozbiljnijom. Izuzetno nepopularna među narodom zbog rasipanja novca i navodnih afera, kraljica još nije podarila potomstvo. Mržnja naroda se nije značajno smanjila ni kad je 1778. godine rodila prvo dete, devojčicu Mariju Tereziju Šarlotu. Tri godne kasnije na svet dolazi i dečak, prestolonaslednik Luj Žozef. Kraljicu toliko nisu voleli, da su je krivili za sva zla u kraljevstvu, od loše žetve do rupa u budžetu.
Revolucija i smrt
Po izbijanju Revolucije, kraljica ne pristaje ni na kakav kompromis. Pogođena smrću svog sina, kraljica ostaje nepokolebljiva i ne prihvata savete La Fajeta, Miraboa ili Barnava. Umesto toga, traži pomoć od braće, Žozefa II i Leopolda II. Marija Antoaneta se hrabro i ponosno suočava sa situacijom. Najzad, kraljevska porodica se odlučuje na bekstvo 20.06.1791. godine, ali bivaju zaustavljeni u Varenu i poslati natrag u prestonicu. Luj XVI biva prinuđen da odobri Ustav 14.09.1791. godine. Ubrzo, kraljevska porodica biva zatočena u zatvor Templ. Većini prijatelja Marije Antoanete je odrubljena glava. Što se tiče njenog muža, on je osuđen i pogubljen 21.01.1793.godine. Nešto kasnije, drugi sin Marije Antoanete je odveden od nje. Mesec dana kasnije bila je odvojena i od kćerke i odvedena u Konsieržeri. Iako preplavljena monstruoznim optužbama, drži glavu gore i potajno se nada oslobođenju. Ali sve je već unapred bilo odlučeno tako da je odbrana njenih advokata zvučala prazno. Oko četiri sata ujutro, 16. oktobra Marija Antoaneta biva osuđena za izdaju. Ali i u ovakvim trenucima, polako koračajući do gubilišta, ona je ostala dostojna. Govori se da su njene poslednje reči bile: „Izvinite“, a izgovorila ih je uoči giljotiniranja. Najzanimljivije je to što su one bile upućene dželatu, kojeg je slučajno nagazila.
Trag Marije Antoanete
Marija Antoaneta je obeležila istoriju Francuske, kako po mržnji naroda koju je izazivala, tako i po svojj tragičnoj sudbini.Bes naroda prema njoj se ogledao i u optužbi da je bila ,,velika nesreća i pijavica Francuske“. Pripsivali su joj i to da je upravo ona naterala kralja na izdaju. U svakom slučaju, Marija Antoaneta je značajno zasluzna za kaljanje slike o monarhiji pre izbijanja Revolucije