Molijer

 Žan Batist Poklen, zvani Molijer, bio je dramaturg i jedan od najpoznatijih komediografa svih vremena. Njegove drame su i danas među najgledanijim. On je osnivač komedije klasicizma. U svojim komedijama je ismevao lažne učenjake, lekare neznalice, uobraženost obogaćenih građana, izveštačenost, nadmenost, licemerje i nemoral.
Rođen je 15. januara 1622. godine kao sin bogatog trgovca i dvorskog tapetara. Umro 17. februara 1673. godine.
Od 1633. do 1639. godine, Žan Batist pohađa školu Klermont koju su držali jezuiti i tu stiče znanja iz latinskog, matematike, fizike, filosofije, ali i uči da se mačuje i da igra. Znanje latinskog mu je omogućilo da čita dela klasičnih pisaca u originalu i, mada je završio prava, izabrao je i sam put književnosti.
Počeci
Zahvaljujući svom dedi imao je priliku da prisustvuje raznim izvođenjima komedija i upozna princa Kontija koji će kasnije postati njegov zaštitnik.
Zatim se upoznaje sa porodicom pozorišnih glumaca Bežar i zaljubljuje se u Madlenu, štićenicu vojvode od Modene. Iste godine upoznaje čuvenog Skaramušija i od njega prima lekcije.
Molijerova trupa
Dokument o osnivaju Slavnog Pozorišta potpisan je 13. juna 1643. godine pod upravom Madlene Bežar. Tokom 1644. godine trupa izvodi po provinciji, a onda dolazi u Pariz i Žan Batist uzima pseudonim Molijer i staje na čelo trupe. Smatra se da je izabrao to ime u čast Fransoe Molijera, pisca. Međutim trupa zapada u nevolje i Molijer biva uhapšen. Otac ga spašava zatvora i plaća dugove tako da trupa odlazi iz Pariza i ponovo izvodi u mnogim francuskim gradovima. Molijer 1650. godine ponovo postaje vođa trupe i stvara komedije po uzoru na italijanske. Upoznaje se sa Kornejom i izvodi u Ruanu.
Miljenik Luja XIV
Molijer se 1658.  godine vraća u Pariz, i pod protektoratom kraljevog brata igra pred kraljem Lujem XIV Kornejevu tragediju Nikomed i farsu Zaljubljeni Doktor. Molijer je zaista posedovao izuzetan dar za komičnost, njegov glas i mimika su dovodile do suza. Zadobija milost Luja XIV i kralj ga postavlja za odgovornog za zabavu na dvoru. Vreme njegove vladavine bilo jako povoljno za razvoj umetnosti jer je kralj voleo svaku vrstu zabave, voleo je raskoš i sjaj. U pozorištu Petit-Bourbon je na smenu nastupala Molijerova trupa i čuvena italijanska trupa Skaramiša. Ovo pozorište je srušeno 1660. godine i kralj premešta trupu u Palais-Royal gde Molijer stvatra Smešne precioze. Od 1661. godine deli scenu sa trupom koju vodi Domeniko Bjankoleli, zvani Arlekin. Za plemića Fukea piše prvu komediju-balet Les Fâcheux i izvodi je u dvorcu Volvikont.
Ženi se Armandom Bežar, ćerkom Madlene, i sa njom dobija troje dece koja međutim nisu preživela. Počinje da ga zanima sudbina žene i nastaje delo Škola za žene. Međutim, to delo nije naišlo na odobravanje i osudili su njega i njegovo pozorište raskalašnim. Takođe je klevetan da se oženio rođenom ćerkom. Odgovorio je novim delom Kritika škole za žene.
Komediji Tartif je kralj morao da zabrani izvođenje na 5 godina, pa Trupa izvodi Rasinova i Kornejeva dela.
Dela
Najpoznatija Molijerova dela su: Smešne precioze, Škola za žene, Škola za muškarce, Don Žuan, Trvdica, Tartif, Mizantrop, Uobraženi bolesnik, Učene žene, Gradjanin plemić.
Molijer je svoj život završio na pozornici izvodeći svoje remek-delo Uobraženi bolesnik. Pao je umirući od bolova, a publika je mislila da je i to deo njegove sjajne glume.
Molijer je bio najveći humorista svoga vremena, ali njemu nije jedini cilj bio da nasmeje ljude već i da ih pouči, pa se zbog toga može smatrati i moralistom.