Džon Ficdžerald Kenedi

 Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a na vlasti je ostao jedva 3 godine. Zauzevši miroljubivi stav tokom hladnog rata, znao je da se suoči sa krizom. U unutrašnjoj politici je jačao ekonomiju, borio se protiv rasne netrpeljivosti i podržavao je istraživanje svemira.
Iako je kratko predsedovao Amerikom, Kenedi je iza sebe ostavio sliku harizmatičnog, energičnog i razumnog čoveka, koji je neosporno svojoj zemlji doneo novi poredak.
Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine i odrastao u bogatoj katoličkoj porodici. Otac mu je bio američki ambasador u Engleskoj i omogućio mu je odlično obrazovanje. Džon pokazuje veoma dobar uspeh u školi. I pored male pauze na svojoj putanji zbog žutice, mladi erudita ulazi na Univerzitet Hardvard, 1936. godine. Diplomirao je na tezi britanske uloge u Minhenskom sporazumu.
Završivši studije, mlad i energičan, Kenedi želi da služi svojoj zemlji i priključuje se mornarici i učestvuje u bitkama u II svetskom ratu. Dobio je čin oficira komandanta na Pacifiku, i imao je zadatak da uništi jedan japanski brod, 1943. godine. Ali njegov brod tone zajedno sa opremom. Ozbiljno povređen, dočekan je kao heroj u svojoj zemlji. Poslušao je oca i bavio se politikom uporedo sa novinarstvom. Nadao se da će dobiti mesto predstavnika Demokratske stranke u Parlamentu, što se i desilo 1947. godine.
Godine 1952. postao je senator svog rodnog mesta Masačusetsa. Dobio je Pulicerovu nagradu 1957. godine za knjigu Profilies in Courage. Osim dobre reputacije novinara, Kenedi na mestu senatora je izgledao kao neko ko stremi ka predsedničkoj stolici.
Na izborima 1960. godine, Kenedi predstavlja kandidata demokrata za predsednika protiv republikanca Ričarda Niksona. Njegov dinamični program, nazvan „New Frontier“, predlaže bolji društveni sistem, rasnu jednakost, ekonomski razvoj, osvajanje svemira i pomoć nerazvijenim zemljama. Kenedi je u januaru 1961. zamenio Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD-a.
Tek što je došao na vlast, Kenedi je planirao da zasnuje svoju spoljnu politiku na ravnoteži zapadnih sila u odnosu na blok sovjetskih država. Kenedi se u junu 1961. godine sastao sa Kručevom u Beču i razgovarali su o Berlinu, ali nikakav kompromis nije pronađen. Odnosi dve velike sile su se dodatno pogoršali krizom na Kubi. U oktobru 1962. godine američki izviđački avioni su otkrili na tlu ovog ostrva sovjetsko naoružanje. Kenedi je brzo reagovao i organizuje pomorski blok kod ostrva Fidela Kastra.
Sprečavanje širenja komunizma
Kroz nekoliko dana, situacija je dostigla svoj vrhunac. Ali, diplomatija ova dva moćnika je sprečila izbijanje III svetskog rata, koji bi najverovatnije bio. Ova kriza i opasnost koju je nosila se završila 1953. godine potpisivanjem sporazuma koji zabranjuje nuklearna delovanja na moru, kao i u atmosferi.
Kenedi zatim odlučuje da se angažuje u svetu. Godine 1953. se izjasnio protiv rata oružjem i interveniše na jugu Vijetnama kako bi sprečio širenje komunizma.
Unutrašnja politika
Kenedi i pored problema i mešanja u svetska dešavanja uspeva da realizuje ideje u New Frontieru. Ogromne sume novca je ulagao u svemirske ekspedicije. Od 1961. godine on pokreće program Apolo, želeći da pošalje prvog čoveka na Mesec. Kada je došao na vlast ekonomsko stanje u državi je bilo veoma loše. Kenedi pronalazi način da poboljša stanje budžetskog, da smanji siromaštvo i obnovi proizvodnju. Na društvenom planu, Kenedi se izjašnjava kao pomiritelj crnaca i belaca. Obećao je jednom studentu crncu da će biti primljen na univerzitet u Misisipiju, podržao je Martina Lutera i zahtevao da bude donet zakon protiv rasne netrpeljivosti, koji je izglasan tek nakon njegove smrti.
Antentat
Nakon 3 godine od dolaska u predsedničku fotelju, Kenedi je ubijen pred očima naroda i televizije, dok je prolazio kroz Dalas sa ženom. Pogođen u glavu, umro je pre nego što je doveden u bolnicu. SAD i ceo svet su bili šokirani ovim događajem. Istraga je uhapsila Lija Osvalda, i to je izazvalo sumnje i nepoverenje, jer se nisu znale tačne okolnosti antentata na predsednika.