Davanje halucinogenih supstanci psihijatrijskim bolesnicima je krajnje neumesno, zar ne? Ali, neki psihijatri ne misle tako i tvrde kako ove supstance imaju značaj u lečenju nekih psihijatrijskih patologija koje su otporne na uobičajnu terapiju.
Da li medicina psihodelijom ima budućnost?
Supstance koje imaju moć da izazovu halucinacije ili da pojačaju čula su LSD, ekstazi, meskalin, ibogain. Ove supstance su ilegalne, dakle zabranjene u zapadnim zemljama, u cilju borbe protiv narkomanije. Me]utim, ovo nije sprečilo brojne naučnike da proučavaju ove supstance zbog mogućih terapetskih svojstava.
U celom svetu se mnogi naučnici interesuju za halucinogene supstance i ispituju njihovo dejstvo na neke bolesti koje se ne mogu izlečiti postojećim lekovima. To su pre svega hronične depresije, alkoholizam i posttraumatski stres.
Takođe, ove supstance ne izazivaju zavisnost i nemaju narkotička dejstva, za razliku od heroina i alkohola. Istraživanja su dokazala pozitivnu ulogu male doze aktivnog principa ekstazija u lečenju anksioznih poremećaja, i uticaj LSD-ja i halucinogena, naravno u kontrolisanim dozama, u lečenju vaskularnih promena na licu (jaki bolovi koji se pojavljuju sa migrenama, pogađaju polovinu lica).
Da li će lečenje teških slučajeva psihičkih bolesti halucinogenima naići na odobravanje?
