Bruksizam obuhvata svako škripanje ili stezanje zuba „na prazno“, tj. ukoliko ne žvaćemo i ne gutamo. Posledice su neznatne jer se ovaj fenomen dešava povremeno. Imate osetljive i oštećene zube? Osećate bolove u mišićima i grčenje vilice kada se probudite? Možda patite od bruksizma.
Bruksizam karekteriše neprajatno škriputanje zuba, danju i noću, i ova patologija je često povezana sa stresom.
Škrgutanje, škrgutanje
Bruksizam pogađa kako decu tako i odrasle i može se ispoljiti kako danju tako i noću. Ako se desi danju, osoba je svesna pritiska na zubima. Dovoljna je volja da bi se vilica opustila. Ali u 80 % slučajeva, bruksizam nastaje noću i onda pravi više problema. Naime, „bruksoman“ nije svestan grčnja vilice. Tokom noći, osoba pogođena bruksizmom može čak 6 do 8 minuta u kontinuitetu da grebe svoje zube. Razlikuju se dva tipa bruksizma: kada osoba stvara pritisak bez grebanja i kada su pritisci na vilicu praćeni škriputanjem zuba.
Otkrijte da li ste „bruksoman“
Većina bruksomana škrguće zubima tokom sna. Kada ovo pravi veliku buku, obično partner otkrije o čemu se radi. Ako tenzija koja se vrši na vilici nije bučna, karakteristični simptomi će vas upozoriti. Kada se probudite osetićete bol u vilici i migrenu. Ukoliko sumnjate da patite od bruksizma, obavezno posetite zubara i utvrdite da li ste u pravu. Međutim, bruksizam nije bolest i njegov intenzitet može da varira vremenom kod iste osobe.
Stres kao uzrok bruksizma
Postoje dva uzroka koja mogu objasniti bruksizam: promena u čvrstini zuba i stres. Ukoliko su zubi loše raspoređeni ili su neki odsutni, kontakt između zuba je nestabilan i pacijentu to smeta. Refleksno, pacijent želi da grebe i stiska zube da bi izgrebao zube koji mu smetaju.
Drugi i glavni razlog je psihosomatski problem. Drugim rečima, strepnje i stres se noću ispoljavaju pritiskom na zube. Trošenje zuba bruksizmom je jedna od najneprijatnijih posledica koje stres ostavlja na naša usta. Pošto pacijent noću nije svestan šta radi, noćne slučajeve je teško lečiti.
Ozbiljne posledice
Ukoliko je hronično, škrgutanje zubima izaziva ozbiljna oštećenja na zubnu gleđ i na vilicu. Zubi se troše i može doći čak i do pogađanja nerava ili lomnjenja zuba. Javlja se osetljivost na kisele i slatke namirnice i na promene temperature. Desni i vilica mogu takođe da podlegnu izmenama, koje su rezultat adaptacije na pritiske. U najozbiljnijim slučajevima, može doći do deformacije lica.
Rešenja
Za sada ne postoji rešenje kojim bismo se spasli bruksizma. Lečenje ima za cilj da smanji grebanje i da ograniči štetna dejstva. Zubar vam može predložiti dve tehnike. Izrada noćnog silinokskog štintika (splint) je odlična ideja jer ćete na taj način zaštititi zube, sprečavajući vilice da se dodiruju. Ukoliko ovo nije dovoljno, postoji još jedna tehnika koja se zove biofeedback i koja se sastoji u tome da vas probudi zvonjavom. Ova tehnika je efikasna, ali privremeno.
Drugi način prilaza problemu može biti uzimanje u obzir pacijentovo psihološko stanje da bi se shvatili razlozi njegovog stresa i uznemirenosti. Seanse relaksacije mogu biti korisne. Neki psiholozi porede bruksizam sa izlazom i begom od emocionalne preopterećenosti. Osim psihološkog praćenja stanja, važno je i da se smanje svi faktori stresa, da se smanji unos namirnica koje sadrže kofein i da mišići vilice opuštaju pre spavanja masažom.
