U današnjem društvu koje je bogato informacijama koje bi misaone sposobnosti ljudi trebalo da učine bogatijim, primećuje se sve veće rasipanje znanja i sve veći relativizam. Opasnost od besmislenosti u načinu razmišljanja i društvenim odnosima postaje sve više prisutna.
Sposobnost razmišljanja danas je važnija nego ikada. Živimo u složenom svetu koji je u stalnim promenama, a od škole se ne može očekivati da pruži odgovor na sva pitanja koja život postavlja. Na ličnom nivou vemoa je važno znati kako da razmišljamo, odlučujemo, rešavamo probleme i kako da 
preuzmemo inicijativu. Učenje sposobnosti razmišljanja trebalo bi da postane sastavni deo školskih programa. Sposobnosti promatranja stvari ili događaja iz drugoga ugla, određivanje ciljeva, predviđanje posledica, pronalaženja novih rešenja i slično, veštine su koje je potrebno učiti kako bi se mogla oblikovati određena misona metoda. Pre svega, kod dece odnosno učenika, trebalo bi razviti širinu u smislu proširivanja perceptivnih sposobnosti, a u svrhu misaonog pronalaženja različitih mogućnosti rešavanja problema. Trebalo bi uvežbati organizovanje misli, razvijanje interaktivne i kritičke misli, selekciju i proveru informacija, odnosno uočavanje vrednosti i osećaja koji utiču na procese i sadržaje misli. Treba uvežbati i aktivnu misao, odnosno sprovođenje misli u dela i dolaženje do rezultata. Stimulacijom tih opštih sposobnosti rastu i kreativne, istraživačke i kognitivno-društvene sposobnosti dece. Ona pokazuju veću motivisanost, otvorenost i sklonost razmišljanju, veštija su u analizi i sintezi i mogu aktivnije i konstruktivnije da razmišljaju.
