Život sa blizancima se može rezimirati u sledećoj rečenici : „Nikad ne znaš šta će se desiti“. Predviđanje njihovog ponašanja je skoro nemoguće, ali jedno je sigurno: čak će i najmirnije dete s vremena na vreme ispoljiti ljutnju. Deca I njihova ljutnja mogu da poremete život roditelja. Ako uzmete u obzir sve društvene, fizičke i emocionalne promene koje se dešavaju kod vaših blizanaca, neće biti iznenađenja. Treba da znate kako da odgovorite detetu, kako da se postavite prema njemu, uzimajući u obzir njegovo emocionalno stanje.
Šta je uzrok?
Sa sociološke tačke gledišta, blizanci se suočavaju sa mnogo toga. Između devete i trinaeste godine tipičan blizanac se suočava sa velikim domaćim zadacima, promenama u društvu, okolini, nadmeće se sa vršnjacima, buntovan je, treba da se uklopi i konformiše.Fizički, blizanci se veoma brzo menjaju. Njihovo telo raste, menjaju se hormoni i mozak im se razvija. Na nesreću, blizanci nisu uvek fizički ili psihički spremni da izađu na kraj sa svim što im se dešava. Ljutnja često dođe kao posledica.
Blizanci mogu da se naljute i zbog sitnice: loša ocena, svađa sa drugarom, neuspeh u sportu ili zahtev da očiste sobu.
Povremeni izlivi su normalni i nema razloga da se brinete. Imajte na umu da blizanci žele da svi znaju kada su oni ljuti, zato lupaju vratima, viču i dure se. Ukoliko dete povredi sebe ili druge ili ako ošteti neku stvar u kući u napadu besa, treba posetiti pedijatra. Dečiji lekar može da preporuči profesionalca koji će pomoći.
Kako reagovati?
U slučaju normalnih izliva ljutnje, ovako ćete pomoći vašem detetu:Ostanite mirni kada vaše dete želi da razgovara sa vama, ako pokažete ljutnju, samo ćete pogoršati situaciju.Izbegavajte da odmah dajete sugestije, pustite dete da samo kaže šta ima. Nemojte ga kritikovati i osuđivati.
Recite: „Znam da si ljut, kako mogu da ti pomognem“? Ne recite : „Nije to ništa. Zaboravi“.Uverite dete da ga pažljivo slušate.
Nemojte ga prekidati dok vam objašnjava zašto je uznemireno.
Postavljajte mu pitanja da biste saznali više o njegovim osećanjima. Glas treba da vam bude veoma, veoma smiren.
Takođe, računajte na to da vaše dete u stvari nije ljuto, već ljubomorno, razočarano ili uplašeno. Možda jednostavno ne zna kako da reaguje na situaciju, pa se ljuti. Prvi korak je da mu pomognete da razume sopstvena osećanja, tako će naučiti kako da izađe na kraj sa njima.
Da li vaše dete dovoljno spava? Nedovoljan san je još jedan razlog da dete bude neraspoloženo.
Ponudite neko rešenje detetu, da bi se smirilo. Pitajte ga da ode u svoju sobu.
Nekim blizancima prija da čitaju, crtaju ili rade vežbe da bi se oslobodili stresa i ljutnje. Takođe, pomoći će i vreme provedeno uz televiziju ili neku video igricu.
Dopustite blizancima da se proluftiraju, ali ne previše.
Pitajte vaše dete da razmisli o tome kao da spreči ponovne napade. Da li postoji neki način da kanališe bes ili da ga spreči?
Gledajte na ljutnju deteta kao na normalnu stvar i deo odrastanja. Vaš posao je da pomognete detetu da razvija veštine kojima će se boriti sa stresom, pa će napredovati I u načinu reagovanja u neprijatnim situacijama i razočarenjima.