Zahvaljujući idealnoj klimi na ostrvu vlada izobilje kao u rajskom vrtu pa je novozelandska kuhinja- kuhinja hiljadu ukusa.
Kuhinja Novog Zelanda je najpre vekovima bila pod snažnim uticajem kulinarske tradicije Velike Britanije. Zato uz tradicionalnu kuhinju i izvornu domorodačku Maorsku kuhinju, pod uticajem različitih kuhinja Azije, Okeanije i Evrope, na Novom Zelandu postoji i multikulturalna novozelandska kuhinja.
Na Novom Zelandu osim na tradicionalan način domaće namirnice spremaju i na brojne drugačije načine. Namirnice dolaze iz kristalno čistog mora, reka, potoka, jezera i nepreglednih šuma, pašnjaka, plodnih njiva, voćnjaka i plantaža. Od mesa najomiljenije su jagnjetina i junetina dok su različite vrste peradi i svinjetina
posebno zastupljeni u ishrani izvornog novozelandskog stanovništva, Maora. Kako je zemlja bogata pašnjacima, a stočarstvo vrlo razvijeno, veliki deo jagnjetine i junetine na tržište dolazi iz slobodnog uzgoja pa je meso izuzetnog kvaliteta i naravno ukusa. Kako je zbog nepreglednih šuma veoma razvijen lov, popularna su i jela od mesa različite vrste pernate, visoke i niske divljači. Novi Zeland posebno je poznat po kvalitetnom mesu jelena (jeleni se uzgajaju i na brojnim farmama) koje se izvozi u celom svetu. Osim ss mesom, Novi Zeland, koji je inače vodeći izvoznik mesa i mlečnih proizvoda, može se pohvaliti i pravim bogatstvom različitih vrsta slatkovodnih i morskih riba kao i plodova mora. Novozelanđani mogu birati između više od osamdeset različitih vrsta ribe među kojima su tune, jegulje, sardele i lososi koji na sto dolaze sa farmi lososa. Na jelovniku su i jastozi, rakovi i škampi. Riba i plodovi mora pripremaju se na različite načine. Prže se u testu ili se suše. Na Novom Zelandu uspevaju skoro sve vrste povrća i voća, a u kuhinji su veoma omiljeni avokado, kivi, papaja, artičoke, krompir i slatki krompir. Ovde uspevaju i posebne vrste slatkog krompira kumara i paradajza nazvanog tamarillos.
Novozelanđani uživaju i u različitim mlečnim proizvodima pa tako godišnje po glavi stanovniku pojedu 100 kilograma maslaca i 65 kilograma sira među kojima su i cenjeni domaći sirevi, ajhette i kapiti.
Kao i u svakoj zemlji koja drži do tradicionalnih vrednosti, hrana i okupljanje oko stola i na Novom Zelandu imaju važnu ulogu. Uobičajena su tri dnevna obroka. Doručak je pod uticajem britanske tradicije obilan i raznolik a sastoji se od prženih jaja, kobasica, slanine i paradajza, tosta i marmelade. Nakon obilnog doručka sledi po pravilu lagani ručak, a popodne čaj ili kafa između 15 i 16 sati. Od 18 do 19 sati vreme je za večeru, najvažniji dnevni obrok. Večera koja podseća na evropski ručak obavezno ima tri dela, predjelo, glavno jelo i dezert. Za predjelo se najčešće jedu jela od ribe i plodova mora u različitim varijantama, kao na primer u umaku od kokosovog mleka i limuna. Glavno jelo je obavezno od mesa, najčešće junetine ili jagnjetine sa umakom od mente, često i od divljači koje se servira sa različitim prilozima od povrća pa tako i nezaobilaznim slatkim krompirom. Za dezert se u svakodnevnim prilikama uglavnom poslužuju sezonsko voće, sladoled i čokoladni kolači, a u svečanim, obavezna je voćna torta sa šlagom koja je nacionalni specijalitet. Za Božić se torta najčešće sprema sa kivijem i jagodama.
Uz obroke se uz vodu piju različite vrste gaziranih napitaka, vina, piva i voćnih sokova, a veoma su omiljena i voćna vina koja se prave od različitog voća. Popularan napitak je i limunada sa mineralnom vodom, a među vinima, po kojima su novozelandski vinogradari sve poznatiji u svetu, posebno su cenjena bela vina.
Novozelanđani su naprosto ludi za roštiljem, posebno ogromnim šniclama i prava su roštiljska nacija. Roštilj je statusni simbol svakog novozelandskog muškarca. Zato su roštilji u dvorištu po pravilu veliki kao evropske letne kuhinje. Zbog ljubavi prema roštiljanju skoro na svim benzinskim pumpama i odmaralištima uz put postoje mesta sa roštiljem.
U zavisnosti od apetita između glavnih obroka se na brzinu jedu različita mala jela čija je ponuda veoma bogata. Vrlo su popularni riba i piletina sa krompirima koji se prodaju u malim kioscima na svakom uglu. Vrlo je bogata i ponuda gotovih jela. U supermarketima je bogata ponuda i slatkiša koje Novozelanđani isto tako obožavaju. Među najpopularnijima su tradicionalne bombone i sladoled od vanile koji se služi sa tim bombonama. Na spisku omiljenih slatkiša su i čokoladne bombone sa ukusom ananasa, kao i kuglice od čokolade punjene pomorandžom.
Među najomiljenijim malim jelima su i jastučići od testa punjeni seckanim mesom. Novozelanđani rado odlaze i u pabove, barove, kafiće i restorane. Vrlo popularni kafići otvoreni su samo od 10 do 15 časova. Pošto na Novom Zelandu nemaju svi lokali licencu za točenje alkoholnih pića, brojni restorani funkcionišu po principu Bring Your Own, odnosno gosti sami donose pića koja će, uz obaveznu malu napojnicu konobaru, piti uz jelo.
