24. januara 1937. godine kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu.
Pakt o večnom prijateljstvu, zaključen januara 1937. između Bugarske i Jugoslavije, proistekao je iz novog pravca u bugarskoj spoljnoj politici nastalog nakon prevrata 19. maja 1934. godine. U nastojanju da probije izolaciju kojom su je okružili susedi, Bugarska je posegla za kompromisima u odnosima sa Jugoslavijom. Prvi put posle mnogo godina Makedonija prestaje da bude prioritet bugarske spoljne politike.
Režim oličen u predsedniku vlade Georgiju Koseivanovu, uz punu podršku cara Borisa III, stavlja u prvi plan nove političke prioritete – prijateljstvo sa Beogradom, koje će pomoći Bugarskoj da traži reviziju Nejskog ugovora na severu i na jugu, odnosno ka Rumuniji i ka Grčkoj. Potencijali ovog pakta nisu ostvareni u potpunosti. Negativan stav prema Bugarskoj princa Pavla Karađorđevića i njegovog ministra spoljnih poslova Aleksandra Cincar-Markovića bio je prepreka tešnjoj saradnji dveju zemalja. Kada se tome doda složena geopolitička situacija na Balkanu u martu-aprilu 1941. godine, bugarsko-jugoslovenski pakt više nikome nije bio potreban…
