Malo kom dugogodišnjem PC igraču je potrebno podsećanje X-COM. Ova porodica igara je nekada bila oličenje moći i uspeha, sve dok nije došlo do problema sa nasledstvom tj. do promene izdavača, koji izgleda nikada ne namerava da oživi X-COM. Proklet da si, Atari. I dalje postoje mnogi ljudi koji obožavaju koncept uveden u X-Com serijalu, a neki od tih ljudi su već počeli da prave sopstvene igre. Zahvaljujući njima, lagano se vraćaju dani radosti za sve koji vole da na strateškom i taktičkom nivou upravljaju odbranom naše planete od podlih vanzemaljaca.
UFO igre su duhovni sledbenici starog X-COM serijala i delo su studija Altar Interactive, koji je staru formulu pokušao da oživi i osveži u igri UFO: Aftermath iz 2004, ubacivši ne samo moderniji pristup borbi – tzv. pseudoreal- time, nalik BioWareovim RPG-ovima (koji nije baš naišao na oduševljenje nekih zagriženih ljubitelja potezne borbe i Laser Squada) – nego i RPG elemente i unekoliko pojednostavljeno rukovođenje strateškim aspektom igre.
Ipak, sve je to kao da ležete u svoj krevet, ali sa novom posteljinom (koja, eventualno, uključuje novitet kao što je električno ćebe): dobro poznato i udobno.
U slučaju da vam je ovo prvi susret sa ovim konceptom, red je da vas malo uputimo. UFO: Aftershock (kao i UFO: Aftermath pre njega) se zasniva na premisi da je sredinom XXI veka čovečanstvo razbucano od strane vanzemaljaca koji su izvršili invaziju na Zemlju. Da, radi se o baš onim vanzemaljcima koje su mnogi viđali, za koje mnogi ludaci tvrde da su ih posetili ili ih oteli i vršili eksperimente nad njima u svojim letećim tacnama. Sivi, glavati, sa pipcima, beživotnim očima, u letećim tanjirima sa čudnom organskom strukturom…
Znate – vanzemaljci. E, oni su Zemlju prekrili nekakvom Biomasom, koja je ugušila ljudsku civilizaciju i naterala ljude da se povuku na plutajuća ostrva u atmosferi, koja su takođe proizvod vanzemaljske tehnologije. Na vama je da, rukovodeći ostacima čovečanstva – u ovoj igri smeštenim u jedno od tih letećih ostrva zvanih Laputa (heh, kao u “Guliverovim putovanjima”) – ponovo osvojite površinu Zemlje i otrebite pogane Sive.
Dakle, čeka vas kombinacija globalne strategije tipa “izgradi, istraži i upravljaj” i taktičke igre na nivou odreda, sa RPG elementima. U strateškom delu igre bićete stavljeni pred globus na kome je prikazana vaša Laputa, kao i kopnena teritorija pod vašom kontrolom (vanzemaljska Biomasa je veoma zgodan element priče igre koji služi i da pokaže teritoriju koju (ne) kontrolišete), sa sve bazama i “vrućim tačkama” tj. mestima na kojima vam se “nude” misije. Na ovom ekranu možete videti i koliko resursa imate. Igra koristi tri osnovna resursa: niskotehnološke, visokotenološke i vanzemaljsko-tehnološke materijale. Cena svih stvari u igri je izražena kombinacijom ova tri resursa, mada je bitna stavka i vreme potrebno da se nešto nabavi/napravi.
To vreme vam je prikazano u gornjem levom uglu, i po potrebi se može ubrzati, usporiti i pauzirati – dok donosite odluke o izgradnji ili regrutujete vojnike i sastavljate odrede. Ali, da bi se akcije izvršile, morate pustiti vreme da teče.
Na ovom ekranu se nalaze i osnovne strateške komande. Idemo redom. Bases – tu možete da izgrađujete baze koje su pod vašom kontrolom. Svaka baza ima određeni broj parcela na kojima možete izgraditi zgrade i odbranu koje ste istražili. Manufacture služi za izgradnju opreme, oklopa i oružja koja su vam dostupna zahvaljujući fabrikama koje ste izgradili u bazama. Pod Research birate koje ćete nove tehnologije istraživati i tako dobiti pristup novim opcijama za izgradnju, proizvodnju, informisanje i transport. Pod Diplomacy ćete prostim komandama (Ask for People vam spisak novih regruta sa njihovim osobinama i korespondirajućom cenom unajmljivanja; Ask for Material služi da zatražite resurse od frakcije, dok Send Material služi da poboljšate odnose sa frakcijom, čime će vam se otvoriti bolji regruti za unajmljivanje) održavati odnose sa nekoliko ljudskih fakcija koje nastanjuju planetu. Fakcije efektivno znače rase, što se odražava u taktičko-RPG aspektu igre, gde možete u misije voditi obične ljude, kiborge i psionike.
Prekom komande Squad sa strateškog ekrana lagano prilazimo taktičkom delu igre. Sa vaše Lapute moraćete da šaljete odrede na razne misije, a uspešno završavanje taktičkih misija će za rezultat imati sticanje iskustva i poboljšanje osobina vojnika, ali i osvajanje novih teritorija i sticanje novih baza i “rudnika” resursa, a da ne govorimo o novoj opremi i tehnologiji, kao i napretku priče… Da, UFO: Aftershock ima i zaplet, koji nije mnogo dubok, ali lepo služi da poveže oko 100 potencijalnih misija u jedan narativ sa početkom i krajem. Vaše vojnike organizujete u do pet odreda, koje možete sastavljati prema određenim ulogama (napad, odbrana, infiltracija itd.). Svaki vojnik ima isti spisak umeća i osnovnih osobina, ali različitu vrednost umeća i osobina(izraženu u stepenima – od Awful do Superhuman). Ovde ćete vojnicima dodeljivati i opremu iz vaših rezervi, a možete i odrediti trening kroz koji će vojnik proći. Postoji mnogo vrsta specijalizovanog trening, a svaka zahteva da vojnik ispunjava različite preduslove po pitanju vrednosti osnovnih osobina (recimo, da bi vojnik dobio Ranger trening, Willpower osobina mora da mu ima Average vrednost, dok Strength i Agility treba da mu budu Good). Dok vojnik trenira nećete moći da ga šaljete u misije, ali isplati se trenirati borce koji ispunjavaju preduslove, jer tako dobijaju posebne sposobnosti koje mogu biti jedinstvene.
I tako, kada istrenirate i opremite borce, vreme je za misiju. Taktička mapa ume da se malo predugo učitava, pogotovo kasnije, kada se igra razvije, što neće biti problem zagriženim igračima, ali može da smori one nestrpljivije.
Sama borba je veoma dinamično urađena, a zadržava osnovne odlike potezne verzije igre. Efektivno se odvija u realnom vremenu, iako se, po defaultu, pauzira kod svakog značajnog događaja (uočen neprijatelj, pogođen saveznik, vojniku nije izdata komanda i sl.). Na vama je da izdate komande svojim vojnicima, a te komande počinju da se izvršavaju kada odpauzirate igru.
Stoga morate da pazite da ne poništite komandu izdavanjem nove pre nego što odpauzirate – što je, recimo, važno kada želite da vojnik pokupi neki predmet sa tla. Nema tu ništa što nije viđeno u igrama tipa Silent Storm ili Commandos – vaši vojnici mogu da napadaju različitim oružjem (ako nose više različitih), da pune oružje municijom, da trče, puze ili leže, da koriste predmete koje nose ili određene predmete u okolini i to je otprilike to. Sasvim dovoljno opcija za zabavnu taktičku rokačinu, posebno kada se uzmu u obzir različiti ciljevi misija, kao i mnogobrojni različiti neprijatelji, kojima AI nikada nije baš jaka strana, ali zato umeju da budu opasno precizni i izdržljivi.
Igra izgleda sasvim solidno. Strateški ekran sa svim podmenijima je lepo dizajniran i funkcionalan, a njime dominira veoma atmosferični Zemljin globus na kome pratite, jel’ te, globalna dešavanja – baze, aktivne misije, leteće UFO-e i vašu avijaciju koja ih presreće.
Taktički ekran nam je dočaran putem veoma dobrog 3D enginea koji ume da lepo prikaže i detalje na modelima vojnika, kao i celokupnu okolinu. Mape umeju da budu povelike, moguće je ulaziti u zgrade, a ponekada ima i više nivoa, što je sve poboljšanje u odnosu na Aftermath. Sam dizajn mapa više ne izgleda tako očigledno sastavljen iz blokova, već deluje mnogo prirodnije.
Okruženja jesu malo repetativna – uvek su to fabrike, laboratorije ili vanzemaljski brodovi – ali sve to je elegantno opravdano pričom i resursima koje sakupljate u igri. Niska, visoka i vanzemaljska tehnologija – vidite li šablon, vidite li? Naravno, vidi se i da to sve nije baš Half-life 2 kada dođe do cut-scene u kojoj vam neki od NPC-a objašnjava šta se događa, ali je sasvim podnošljivo.
Jedino je šteta za intro – bolje da su se još malo potrudili oko dizajna misija nego što su gubili vreme na tako grafički loš uvod u igru.
Zvuk u igri je veoma dobar. Strateški ekran prati odlična ambijentalna tema koja dodaje na atmosferi i nikada nije dosadna, dok misije imaju odgovarajuće dinamičnu varijantu muzičke podloge. Igra je puna glasovne koja je profesionalno urađena, ali nije bilo skoro nikakvog truda oko sinhronizacije.
UFO: Aftershock je vrlo dobra igra, koja nažalost, i pored truda tvoraca da ne bude opterećujuća za igrača, ume da zamori prevelikom količinom informacija i misija, koje s vremenom ipak previše počinju da liče jedna na drugu.
Strateški menadžment je na granici da bude preobiman. Taktička borba je prosta, ali frikovi koji vole X-COM i Jagged Alliance će ostati razočarani.
Teško je s ovakvim konceptom ugoditi, ali nema sumnje da će se ova igra dopasti dovoljnom broju ljudi. No, i pored svojih kvaliteta, malo je verovatno da će novi UFO ikada biti najprodavanija PC igra godine, kao što je bio slučaj davne 1995. sa igrom X-COM: UFO Defense.
