Svi patenti Nikole Tesle

Србин др Никола Тесла и православље

“Свамирско пророчанство
најавило је да ће се родити дете
са седам мозгова и ствотити
нову цивилизацију на Земљи . И
би Тесла и створи нову
цивилизацију”
(Миланка Вртипрашки)

Колевка мојих дедова, Краљевина Србија, престолниција Србинова,позива ме…(Тесла)
Србин Никола Тесла до краја живота чувао је своје назоре, а то су како је сам Тесла говорио: „Мој отац, моја мајка, родни Смиљан, моја црква светог апостола Петра и Павла, мој српски језик, српске народне песме и српска ћирилица“.

Др НиколаТесла, Србин из Лике, je рођен око поноћи, између среде и четвртка, на Видовдан 28. јуна 1856. године (по старом календару тј. 10 јула 1865. године по новом календару) у малом личком селу Смиљану на обронцима Велебита крај Госпића. Сутрадан тј.
29 јуна 1856. године Никола Тесла је крштен у православној цркви светог апостола Петра и Павла у Смиљану, Крштени кум је био капетан Јово Дреновац из Госпића. Свештеник који је Николу крстио звао се Томо Оклоб(п)џија.
Николин отац Милутин Тесла рођен 15/3. фебруара 1819. године у личкој варошици званој Радуч. Био је трезвен и образован човек, примеран свештеник и добар говорник, рационално свестан и исправан, што није било лако под туђом владавином и због тога уважаван од народа.Завршио је Богословију у Прашком. Оженио се са Ђуком Мандић и службовао у Штикади и Сењу, где им се родило троје деце. Затим, у Смиљану где имм се родило још двоје деце (Никола и Марица), и Госпићу, где је живио и радио да краја свога живота (1879. године).
Мајка Ниоле Тесле – по имену Ђука Тесла, девојачки Мандић, рођена је 1822. године у у Пећинама на обронцима Томингаја код Грачаница, где је њезин отац Никола Мандић службовао као православни свештеник.; Иако без школе, била је веома племенита жена, посвећена раду, породици и цркви. Поред тога, племенита срца и благе нареви. Одликовала се добрим памћењем. Многе црквене молитве и народне пјесме знала је наизусти често их понављала пред својом децом.Умрла је на Велики Петак 2892. године у Госпићу. Своје родитеље Никола је посебно волио и поштовао. Они су то заиста и заслужили, јер су га брижљиво однеговали и васпитали у православном духу.
Никола Тесла је, са сестрама, подигао родитељима споменик на српском гробљу на Јасиковцу, у Госпићу
Никола Тесла је одрастао у кући православног пароха смиљанског Милутина, од кога је наследио упoрност, речитост и отменост, а стваралаштво и побожност дугује мајци Ђуки.
Припадност српском роду и народу Никола Тесла јсе цео живот поносио и на јавним предавањима истицао: “ Ја сам срећан што сам Србин, и тијем чу се поносити до Вијека !
.Ви природно знате да сам Србин који потиче од најстаријег стабла, јер име моје мајке идр као ниједно у нашем народу у старину. Поносим се својим родом и Српским народом! Осећам се поносним да сам потекао од витешког српског народа ….Радујем се што могу овом приликом да пред Вама изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више…
Др НиколаТесла је поштовао Православни црквени календар и никад није радио у својој лабораторији када је дан био у “Црвеном слову”. Тога дана Тесла је посећао цркву, пријатеље, библиотеке, најчешће подносио патентне захтјеве у Патентне уреде или пријаве слао Патентним уредима широм света. (у 26 држава, неке ни до данашњег дана нису издали признање.) Неколико примјера датума подношења патентни захтјева:
Истини за вољу; неке од патентних пријава поднио је Првога маја.
За Ђурђрвдан (6 маја) , поред не наведених пријава, (ријавио је: бр. 334,823 —1, 256,175—1, 061.206 и многи други,
За силазак Светог Духа на апостоле – Педестница – Троица (7. до 9. јуна), бр. (12,866)
За Видовдан ( 28. јуна), Патенти: бр. 1. 883 и други),За Ивањдан (.јула) Пат. бр.
За Илиндан (2. августа) Пат,бр. (214, 718 – 512. 340—)
За преображење (19. августа) дан који је у теслином дневнику (календару) имао значајну улогу, јер Тесла је често планирао једне огледе изводити до Преображења , а онда друге принципе, нпр. У Колораду Спрингсу до Преображења изводио је једне огледе са тзв. Теслиним трансформатором, а онда од Преображења (19. августа) изводи огледе са додатним (екстра) калемом до православног Божића, а онда иде у Њујорк.
За Митровдан (8 новембар) кад је уплаио све таксе за даљинско управљање са механичким покретним објектима онда му је Уред издао потврду да је патент одобрен.
За Никољда. – Своју кућну Крсну славу да би у миру славио прије на дан тј. 18. децембра) пријавио је бр.( 1, 274.816 – – 1, 134.718 – 1, 365.547 – 1, 402.025 —-и друге)
Често је на Православне празнике пријављивао и научне и стручне радове.

“(1938.) Срби су овде 30их година саградили цркву, Тесла је био кум цркве, а њеном отварању није присуствовао јер га је ударио такси. Имао је тада 82 године. Тесла је тада по свом пријатељу Михајлу Дучићу, познатом привреднику у Гери, послао 500$ за цркву. Касније му се захваљивао овако: “Опростите ми, нисам у први мах увидео Вашу великодушну помоћ. Свети Никола и Ви сте моји најбољи пријатељи. Вама и Вашој породици желим све најбоље поводом празника – Светог архангела Михаила. Ваш захвални дужник, Никола Тесла.”
Андерсон, аутор Теслине Биографије, наиме, покушао је да дође до Теслине биографије у цркви у Гери, али није успео. Постоји вероватноћа да је књига писана ћирилицом, те да ју је неко одбацио не познавајући њен садржај. Могуће је и да су страначки опредељени кустоси Музеја Николе Тесле, у комунистичком режиму, склонили Теслину Биографију након што је сав његова баштина 1952. пренета из Америке у Београд. Међутим, увек постоји нада да та књига чека скривена у некој фиоци.
Можда већ погађате из Теслине захвалнице Дучићу ко је био светац заштитник Николе Тесле.
Једна од Теслиних секретарица, Мјуриел Арбус, 20их година прошлог века прва је потврдила да се Тесла чврсто држао свог верског наслеђа. Све што је било везано за Теслину религију чувао је далеко од новинара и нарочито од света науке.
Целог живота обележавао је славу породице Тесла. У преписци са Теслиним секретаром, Џорџом Шерфом, пронађене су годишње белешке са датумом 17. децембра из 1926. год: “На дан Вашег свеца заштитника молим Вас да примите моје најсрдачније жеље за Вашу срећу, напредак и добро здравље.” Секретар Шерф би слао честитке два дана раније, како би стигле тачно 19. децембра, на дан светог Николе.
Теслин отац Милутин био је свештеник и окружење у ком је породица живела у Лици било је духовно по опредељењу. Његова мајка Ђука, рођена Мандић, такође долази из породице чији су синови генерацијама били свештеници. Слава је најважнији дан за српску породицу, а посебно се до ње држало у Теслином дому.
У једном писму које је Тесла написао баш на Светог Николу давне 1934. г. Тесла се сећа једне трагичне сцене која се одиграла у породичној кући у Лици
“Била је страшна ноћ и киша је лила као из кабла. Умро је ми је брат, младић од 15 година и интелектуални див. Мајка је ушла у собу, узела ме у наручје и прошапутала готово нечујно. Дођи и пољуби Данила”. Спустио сам пољубац на хладне братове усне и знао сам да се нешто страшно догодило. Мајка ме је ставила у кревет и оклевајући рекла, док су јој сузе лиле у потоцима: “Бог ми је, у поноћ, дао једног сина, а другог одузео”. Његов брат Данило страдао је у игри са Теслом у близини коња који га је ударио копитом. 1863. Тесла је тада имао седам година .(Гугл)
Здравица Николи Тесли

Чашу росе зоре и завичајне
Снијем годинама велики сине
Земље наше Неманића лизе
Што свијетом оваплоти коло муња.

Чашу росе зоре ти завичајне
У души носим снагом васионе
Где сазда дворе твоје сјајне
Успаванком Лке тихо ткане

Чашу росе зоре ти завичајне
Смиљ босиље и вијенац Смиљана
Са поила срне и Тивран јелена
Узеници свијам свевидућег ока

ашу росе зоре и завичајне
Снијем годинама велики сине
Земље наше Неманића лизе
Што свијетом оваплоти коло муња.
(Вук Боричић Тивански)

Изузетне личности,синови српског народа и космополити били су посебна појава. Својим радом и стваралаштвом значајно су утјецали на осавремавање цивилизације.У стручним и научним часописима, билтенима и другим публикацијама, остале су забележене међусобне расправе Тесле и Пупина, поводом предавања које су држали један или други.
Тесла је по завршетку студа у Прагу прешао у Пешту и запослио се као инжењер на месту техничког цртача. Поред низа открића које никад није патентирао су: Електрично звоно (тикер), појачивач гласа и говора (електродинамичко појачало), телефонски бројчаник (основ свих дигиталних тастатура), електродинамички звучник, телефонске слушалице са слободном мембраном и друга открића из области телефонијуе и телеграфије. Развојем акустике Теслин електродинамички звучник у неким применама замениле су електродинамичке слушалице. Испитујући у пракси Теслине електродинамичке слушалице Пупин је дошао до закључка да се акустични сигнал може пренети на већа растојања са мањим изобличењем гласа ако слушалице имају више намотаја тј. ако имају већу индуктивност и на основу тога Пупин је напријавио тзв. Пупинове калемове који су омогућили пренос акустичног сигнала на већу дистанцу. То је Пупин и теоретски објаснио. Сигнал се по његовим речима преноси једносмерном струјом, а између проводника налази се изолатор тј. ваздух код надземних жица, а код каблова уље или други изолатор и то уствари чини један кондензатор и изазива капацитивно оптерећење, а у том случају струја предњачи напону тј. напон и струја нису у фази. Међутим уграђујући Пупинове калемове јавља се индуктивно оптерећење и струја касни за напоном. Пупин је то и теоријеетски обрадио и одредио места на линији где да се поставе калемови и тако омогућио пренос сигнала на веће дистанце. Ово је урађено-уметањем „индукционих калемова“ или како електричари кажу „пригушујући калем“ на сваких 8 миља на каблу, и један на сваку миљу по земаљској линији. Постављање калемова на жице у правилним интервалима на одређеним местима постиже се ваћа брзина преноса сигнала, мања изобличења сигнала и већи степен искоришћења тј. мањи електрични губици. Пупинови калемови су нашли примену и у телеграфији, не само у телефонији.
Са овим техничким решењем Пупин је успорио Теслин систем бежићног преноса сигнала тј. преноса сигнала Теслиним таласима тј. електромагнетним таласима.
Теслине торусне енергијетске трансформаторе Пупин је применио у својим жичаним комуникационим системима.
Пионирски период преноса сигнала жичним системима остаће обиљежен његовим проналасцима, сугестијама и идејама. Значајан допринос била је теоретска обрада капацитивно-индуктивних ситема, те значајно и веома педагошки професионално представљање струјних кола са индуктивним и капацитивним оптерећењима. У техничкој литератури Пупиново стваралаштво дефинише се као Пупинови калемови, а у научним круговима Пупинова теоријеија која представља основу техничко-технолошког развоја телекомуникационих система који су убрзали развој људске цивилизације.
Пупинови радови, посебно они у области теорије струјних кола, постали су познати у научним круговима широм целог света. Први Пупинови радови, као и код многих стваралаца нових принципа, нису дали задовољавајуће резултате. Михајило Пупин је показао (1899) да се уградњом самоиндуктивних калемова на правилним размацима (Пупиновим корацима), малим у односу на таласну дужину сигнала који се преноси електрични сигнали могу пренети на већа растојања уз незнатна изобличења сигнала. Мада, у то време били су најбољи и почели су се користити.

Пупинови водови

Између два рата, Пупинови водови имали су основну улогу у развоју веза на великим растојањима преноса електричног сигнала. Корак пупинизаце у Француској износио је 1830 метара.

Еквивалентна шема Пупиновог вода

Дата шема тј. еквивалентна шема Пупиновог вода представља електрично коло са мешовитим оптерећењем: омским, индуктивним и капацитивним оптерећењем. Овај тзв. „нискофреквентни филтер“ постављен је тако да пропушта само учестаности до тзв. „граничне учестаности“. Брзина простирања електричног сигнала опадала је са повећањем степена пупинизаце. Растојање од 100 км представља практично границу његовог домета.
Михајло Пупин је 1889. године показао да је потребно уметнути самоиндуктивне калемове у правилним размацима, малим у односу на таласну дужину сигнала који се преноси. Нађени размак назван је Пупинов корак.
Пупинов калем, два или више калемова на прстенастом језгру од пресованог гвозденог праха и изолованог материјала, служе за смањење, односно слабљења (гушења) сигнала -шума- на телефонским водовима.

Пренос сигнала: телеграфских, телефонских и других, вршени су, као што је већ речено, једносмерном струјом, тако да су два проводника на различитим потенцијалима, а између њих изолатор тј. ваздух и то у целини чини капацитивни систем код којег струја предњачи напону тако да струја и напон у тим системима нису у фази. Уградњом Пупинових калемова долази до смањења фазног угла, а тим до побољшавања преноса сигнала на већа растојања.
Пупинов рад не представља само проналазак, већ и право научно откриће, које му егзактно одређује место постојања индукционих калемова и неслућене могућности примене принципа електричне резонанције.
Електричне силе, износио је Пупин на предавањима, које покрећу електрицитет у колу о коме је било речи, наилазе на две силе реакције. Једна реакција је последица електричних линија сила које су груписане у простору између плоча кондензатора. Ова реакција одговара еластичној резонанци кракова звучне виљушке и подлеже истом закону. У случају звучне виљушке, еластична реакција је пропорционална померању кракова из равнотежног положаја. Сила реакције пропорционална је електричном оптерећењу које је добијено раздвајањем негативног и позитивног оптрећења које се гомила на плочама кондензатора. Назовимо ово електричним померањем. Тада се може написати, по формули, исти закон и за електрични кондензатор: „сила реакције пропорционална је електричном померању“. Што је веће растојање између плоча, а површина ових мања, већа је сила реакције за дати електрични померај. Променом ове две величине може се мењати електрична особина кондензатора – мењате капацитивност кондензатора на вашем радио-пријемнику.
Електри цитет у покрету поседује количину кретања. Магнетне линије силе које ствара ово кретање су мера количине кретања. Њиховој промени се супротставља сила реакције једнака брзини ове промене. Пре скоро сто година Фарадеј је открио ову чињеницу…
Кретање електрицитета у проводнику, како сам га објаснио, против сила које му се супростављају, следи исти закон кртања као и еластични краци звучне виљушке…
Краци у кретању имају количину кретања, а промени количине кретања супроставља се сила реакције, тзв. Инерцијална реакција, која је једнака брзини ове промене. Ово је открио Галилеј пре више од триста година…
Отпорност нискофреквентних водова, као што су они у телефонским мрежама, може се смањити повећањем индуктивности. Пупинови калемови врше ову компензацу, која се пројектује тако да унета индуктивност одговара акумулираној капацитивности вода. Калемови се постављају на сваких 1000-1700 м вода, са индуктивношћу од 80/50 мХ

Пупинизација телефонске мреже

Овај принцип се углавном користи само код упарених далековода, али у САД се примењује и у локалним мрежама јер побољшава фреквентне особине мреже. Пупинови калемови се још користе у мобилним радио антенама (као противтежа капацитивности антене) и у високонапонским далеководима.
Пупинов најзначајни проналазак је у свету познат под именом „Пупинова теоријеија“ (1896) којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Ово откриће омогућило је отклањање штетног дејства капацитивности водова које је представљало главну сметњу преноса сигнала на дужим растојањима, а манифестовало се појавом шума. Проблем је решен постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова.

Пупинов вод
Да не би местимично оптерећени вод дао рђаве резултате у телефонији, треба да релативна честоћа калемова износи најмање десетак калемова по таласној дужини, рачунатој за средњу телефонску учесталост.
Решавајући многе проблеме који су се јављали у примени пупинизаце, Пупин је проналазио нова решења у области примене.
Тесла није желио да се обрати неком за помоћ јер се уздао да ће му Вестингхаус исплатити бар део дуга (до сада је исплаћено само 280.000 хиљада долара, и то највише кроз електроматеријал и опрему п.а.)
Чекајући се уморио,и, тако рећи,утонуо у економску кризу. Знајући за то Пупин је посредством господина Јанковића Тесли понудио материјалну понмоћ.Тесла се писмом обратио господину Јанковићу:
Драги многоцењени госп. Јанковићу,
Молим Вас да јавите госп. Пупину пре него што се велико зло догоди да ја нећу о његовом предлогу (….) да му захваљујем.Тако што бих ја сматрао као највећу увреду. Када бих то примијо: помоћ од ових компанија цео свет би мислио да је мој рад окончан и сви моји велики пројекти би пропали, био бих убијен као из пушке.
Мени не треба помоћ. (Мислећи тога облика, него да откупе кориштење неког патента, п.а.).Чим теже тим боље.Ја најбоље радим у борби. Кад год хоћу, могу продати своје проналаске овим компанијама и они би радо платили велике своте и гарантирали би добар годишњи добитак.Но ја нисам таква луда. Моји проналасци ће контролисати ове компаније и ето ти исплате што заиштем, могао бих уништити.Само мало причекајте па ћете видјети да сам ситуацу сасвим добро схватио. Захваљујем вам на Вашој доброј намери и остајем у послу. Ваш искрени пријатељ Никола Тесла.

Михајло Идворски Пупин
Пупин се роди !
Ваистину роди !
„Материнска љубав је најслађа посланица коју драги Бог шаље живима на Земљи“.(Пупин)
Рођен у Војној Крајини 9. октобра 1854. године, по грегоријанском календару, или 27. септембра по јуланском календару, а по српском календару – Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов, у селу Идвору код Панчева од оца Константина и мајке Олимпијаде.

Михајло Идворски Пупин, око 1890. године
Михајло Идворски Пупин био је српски научник, , професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. (Википедија).
„Више од тридесет година траје борба за истину о нашем великом човеку – Михајлу Идворском Пупину, светском научнику и највећем српском лобисти, о кога смо се као његови велики дужници, огрешили…“ (Пупинолог Милан Божић).
Село Идвор изграђено је на додирној зони ласне терасе и алувалне равни Тамиша. Простор лесне терасе је одувек пружао добре услове за органску производњу различитих врста ратарских култура, пре свега житарица, индустриског, крмног, лековитог и ароматичног биља. Алувална раван са својим мочварама, слатинском и ливадском флором и фауном представља место за лов, риболов и узгој стоке.
После одласка Турака 1717. године Идвор је припадао Панчевачком округу, а 1872. године Идвор бива прикључен Великом Бечкереку (данашњем Зрењенину). Данас Идвор админстративно припада Општини Ковачици удаљеној 12,5 км. Својим положајем Идвор се налази око 60 км од аеродеома Николе Тесле (Београда).
О Идвору Пупин је говорио:
„Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустроугарској, а сада је важан дио Краљевине Србија, Хрвата и Словенаца. Ову покрајину су на Мировној конференци у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости“.

Српска црква у Идвору Црквена крштеница Михајла Пупина

„…по Пупиновима речима наука нас доводи у све ближе односе са Богом, односно она нам потврђује учење о великој вредности и значају душе човекове и поткрепљење веровања у човекову бесмртност…“
Српски православни Храм посвећен Пресветој Богородици саграђен 1803. Године. Преставља центар духовности у коме је и сам Пупин крштен 16. октобра исте године (1854) . Иконостос је израдио чувени иконописац Стева Тодоровић.
Све до 1979. године, није се знао тачан датум и право име Пупина. Тада је спецална комиса научног скупа утврдила тачно – да је његово име Михајло, да је рођен 9. октобра 1854. године, а да су помињане године рођења 1857. и 1858. и датуми 4. и 8. октобрар погрешни.
Завичајни комплекс посвећен Михајлу Идворском Пупину датира од 1979. године када је обележена 125. годишњица рођења. Комплексу припада родна кућа, у којој је живео са родитељима и браћом.

Родна кућа Михајла Пупина у Идвору
Музеј посвећен лику и делу Михајла Пупина смештен је у згради старе школе, подигнуте 1843. године. Музејску поставку израдио је Музеј Војводне из Новог Сада 1979. године и од тада се није мењала. Поставка приказује животни пут великог научника од првих сазнања о свету у родитељском дому, до признања и славе за своја научна достигнућа како у Америци тако и у отаџбини.
Народни дом Михајла И. Пупина представља задужбину који је велики научник оставио Идвору и Идворцима. Сама задужбина требала је постати народни универзитет. Отворана је 1936. године, непуну годину после смрти Михајла Пупина. Само здање је изграђено у академском стилу. Посед велике сале и службених простора имало је библиотеку, генератор за електричну струју и разглас у целом Идвору. Све до 1979. године, народни дом је функционисао као дом културе, када је добио данашњи изглед. Истовремено, подигнут је и нови дио Дома културе „Михајло Пупин“.

Детаљи у једној изложбеној соби Ђерам

Данас је Пупинова родна кућа под заштитом као споменик културе од 1979. године. Грађевински припада класичном типу банатске куће, састоји се од четири просторе са тремом и припадајућим двориштем, као и бунаром са ђермом. Мир и тишина су и данас присутни, управо како је и Пупин током целог живота памтио Идвор и описивао у својој аутобиографи.
Централним делом комплекса доминира монументална зграда Народног дома у стилу еклектике.
Народни дом је дио Пупиновог пројекта који је намјенио Идвору са циљем да постане центар знања у области пољопривреде, како би се млади образовали и доприниели укупном развоју села.

Дом културе у Идвору
(Задужбина Михајла Идворског Пупина)

После Другог светског рата заборавили смо највећи српски ум науке и технике, педагога и патриоту, драгуља којега је поштовао цео свет – Михајла Идворског Пупна.
Љубав према Михајлу Идворском Пупину допринела је да Младе Селак буде главни донатор у Београду и Идвору обележавању 150-ци рођења Михајла Пупина. Тада је обновљен Идвор, посебно водоводни канали, путну мрежу и родну кућу Михајла Пупина.
Захваљујући Селаковој помоћи, први пут, је указано на величину дела Михојла Пупина, нашег највећег педагога после Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића.

Пупинова биста на улазу у Музеј Етно детаљ у Музеју
„Наука је оснажила и ојачала моју веру и учинила ме бољим хришћаном. Али та моја вера, вера научника, ни мали се не противи вери моје мајке, народа, мога села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о творцу“.
Све што нам се дешава лепо – од Бога је!
Све што нам се деси ружно – од нас самих је !

Пупинова фреска и слика у Дому културе у Идвору

Додела награде „Михајло И. Пупин“(2014.) – Идвор
Музеј Михајила Пупина се налази у згради старе Основне школе саграђене 1846. године. Од 1979. године под заштитом је као споменик културе. У музеју се налази поставка са низом докумената и фотографија, представљена је композиција Пупиновог животног пута од идворских пашњака до научника светских размера, који је у обележио читаву једну епоху значајних проналазака. Такође, Пупин је познат и по огромним хуманитарним делима и доброчинствима.
У оквиру музеја Михајла Идворског Пупина постоји етно поставка која броји више од 400 експонта. У оквиру поставке могу се наћи разни експонати који су се користили од давнина у банатским домаћинствима. Неки од њих су се користили за свакодневне потребе, као што су предмети за кување, прање, пеглање, а постоје и предмети за послове у башти и у пољу.
Сваке године на дан Пупиновог рођења 9. октобра у Идвору се одржавају Октобарски сусрети, где се додељују награде најуспешним ученицима и угледним привредницима.
„Изражавам задовољство што се традицијионални Октобарски сусрети а ове године одржавају први пут у Српској академи наука и уметности“ – Академик Никола Хајдин (САНУ, 28. 11. 2007).“
У настојању да се оствари Пупинова жеља да Идвор постане центар знања, у сарадњи са Регионалним центром за таленте Михајло Пупин из Панчева, општине Ковачице, Месне заједнице Идвор и Дома културе у Идвору, од 2011. године се одржавају кампови за талентоване ученике, који по позиву десет дана бораве у Идвору и стичу додатна знања из физике, екологе и астрономе.
Пупин је у 20-тој години, 12 марта 1874. креће из Хамбурга у Америку (десет година пре Тесле).

Милош Шеф чович –ЦД календар 2014. Гимназа „Михајло Пупин“, Ковачница

Радећи са највећим њемачким научницима, а под менторством Хермана вон Хемхолца, Пупин је успешно одбранио докторску дисертацу 20. јула 1889. годуне на Филозофском факултету Универзитета у Берлину на тему: “ Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“. Исте године враћа се у Њујорк и постаје професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету у Њујорку на одељењу за електротехнику, где почиње његова каријера универзитетског професора, истраживача и научника.
Ниједно велико предузеће у Америци не покренуто без савета професора Пупина.

Поред патената објавио је више десетина научних расправа и 1923. године своју аутобиографу на енглеском језику From Immigrant to Inventor за коју је 1924. године добио Пулицерову награду. На српском језику објављена је први пут 1929. године и то под насловом „Са пашњака до научењака“ и била је обавезна за средњошколце у Америци.

О научним интересовањима и активностима Михајла Пупина врло мало се знало све до објављивања његовог аутобиографског дела „Од пашњака до научењака“ (енгл. Фрoм iммiгрanт тo inвenтoр) за које је добио Пулцерову награду 1924. године. Оно што је претходило овој књизи могло се реконструисати само на основу малог броја Пупинових раних публикација и његових касних сећања, и из малог броја писама из тог времена. Из данашње перспективе ова књига изгледа као антиципација централних Пупинових доживљаја у његовом дотадашњем животу: Идвор, пашњаци, чобани, стока, школе, путовања, спортска надметања итд. Пупин је овим својим књижевним делом крчио нове путеве скоро сваком емигранту.
Михајло Пупин је био дугогодишњи стуб српског и научног окружења у дијаспори. Био је део политичког окружења у свим неприликама у којима се налазио његов народ у отаџбини. О томе је Милан Божић писао: „И заиста Пупин је имао свстрано интересовање и дубок интуитивни смисао за све. Међу црквеним људима широм целе Америке он је уживао поштовање исто онако као и међу научницима, пословним људима, књижевницима, уметницима и политичарима. На сваком том пољу он је учинио нешто значајно, по чему ће га сви спомињати“…
Године 1912. Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. године. Налазећи се на тој позици он је много допринео успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославе и САД.
Пупин је по завршетку Првог светског рата као већ познат и признат научник, али и политички утицајна фигура у Америци утицао на коначне одлуке.
Пупин је 1914 оформио „Фонд Пијада-Алексић-Пупин“ при САНУ, у знак захвалности мајци Олимпијади на подршци коју му је током живота пружала. Средства фонда су се користила за помагање школовања у старој Србији и Македонији, а стипендије су додељиване једном годишње на празник Свети Сава. У знак захвалности још 1930-их година једна улица у Охриду добила је име Михајло Пупин.
Основао је посебан „Фонд Михајла Пупина“ од своје имовине у Краљевини Југослави, који је доделио „Привреднику“ за школовање омладине и за награде за ванредне успехе у пољопривреди, као и Идвору за награђивање ученика и помоћ црквеној општини.
Захваљујући Пупиновим донацијама, Дом у Идвору је добио читаоницу, стипендирало се школовање омладине за пољопривреду и финансирала се електрификација и изградња водовода у Идвору.
Основао је задужбину при Народно-историјиско-уметничком музеју у Београду. Фондови Задужбине користили су се за куповину српских уметничких дела за Музеј и издавање публикација „српских старина“. У имовину Задужбине, Пупин је уложио милион динара.
У Америци је 1909. године основао једну од најстарих српских исељеничких организација – Савез заједничких Срба – Слога – која је имала за циљ окупљање Срба у дијаспори и пружање узајамне помоћи, као и очување и његовање етничких вредности и културног наслеђа. Ова организација се потом удружила са још три друге исељеничке организаце у Српски народни савез (енгл. Сeрбian naтionaл фonдaтion), а Пупин је био један од њених оснивача и дугогодишњи предсједник (1909 -1926).

Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст. Помагао је и окупљање добровољаца 1914. године за ратне операце у отаџбини преко српске патриотске организаце Српска народна одбрана (енгл. Сeрбian Naтionaл Дeфenсe) коју је предводио, и коју је такође он основао. Касније је ову организацу током Другог светског рата поново активирао Јован Дучић са истим задатком. Личним средствима гарантовао је испоруке хране Срби, а био је и на челу Комитета за помоћ жртвама рата.
Пупин је такође био активан у оснивању Српског друштва за помоћ деци којoj је набављало лекове и одјећу и налазило домове за ратну сирочад.
Пупин је куповао значајна уметничка дела и носио их у Америку где их је чувао док се нису створили услови у српским музејима, а затим их је враћао плаћајући царину и опрему тих дела.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Пупин је осам пута долазио у завичај (1883, 1884, 1885, 1886, 1892, 1902, 1919 и 1921. године).

Рађање Пупинове смрти
Пупин васкрсе!
Ваистину васкрсе!

На посмртној постељи окружен пријатељима, са кћерком крај узглавља. Пупин је имао само jeдnу последњу жељу – да види Теслу.
Теслин сусрет са Пупином др Бранимир Јовановић је описао на овај начин:
….видим слепог народног песника, који уз гусле пева како Тесла долази до Пупинове самртне постеље и пружа му руку помирења:
….Сусрела се до два побратима
Један бјеше од Тесле Никола
А други је Пупина Михајло…
Пупин се покајао због онога што је Тесли урадио, Тесла му је опростио.

Неколико лекара стајало је крај Пупиновог кревета.Сусрет је био крајње дирљив.Тесла је пришао болеснику, ухватио га за руку и рекао: „Како си, страри мој пријатељу“’? Пупин је од емоција остао без речи. Плакао је и сузе су му се сливале низ лице.Сви су изишли из собе и они су остали сами.Тесла је могао да разговара с Пупином очи у очи….
Дана 12. марта 1935. године у Њујорку је престало да куца срце Михајла Идворског Пупина, једног од великана ове планете, рођеног у Идвору. Његова звона на Охриду звонила су му у помен целога дана.
Пупин је умро 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон (енгл. Wooдлawn) у Бронксију

Пупинов надгробни споменик

Пупин је умро под сумљивим околностима, 12. марта 1935. године, а у ноћи између 12/13 марта исте године, изгорела је Теслина лабораторија. Све је изгорело, не само оно што је имало важност за нове радове, већ и оно што је имало личну вредност, причао је Тесла.
Пупинови патенти објављени у Америци[12][13]
Број патента
Назив патента
Енглески назив
Датум објављивања
519.346
Апарат за телеграфске и телефонске преносе
Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
8. мај 1894.
519.347
Трансформатор за телеграфске, телефонске или друге електричне системе
Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems
8. мај 1894.
640.515
Техника развођења електричне енергије помоћу наизменичних струја
Art of distributing electrical energy by alternating currents
2. јануар 1900.
640.516
Електрични пренос помоћу резонантних струјних кола
Electrical transmission by resonance circuits
2. јануар 1900.
652.230
Техника смањења слабљења електричних таласа и апарати за то
Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
19. јун 1900.
652.231
Метод смањења слабљења електричних таласа и апарати за то
Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
19. јун 1900.
697.660
Машина за намотавање
Winding-machine
15. април 1902.
707.007
Вишеструка телеграфија
Multiple telegraphy
12. август 1902.
707.008
Вишеструка телеграфија
Multiple telegraphy
12. август 1902.
713.044
Произвођење асиметричних струја помоћу симетричног електромоторног процеса
Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process
4. новембар 1902.
768.301
Бежично преношење електричних сигнала
Wireless electrical signalling
23. август 1904.
761.995
Апарат за смањење слабљења електричних таласа
Apparatus for reducing attenuation of electric waves
7. јун 1904.
1.334.165
Преношење електричних таласа
Electric wave transmission
16. март 1920.
1.336.378
Антена са расподељеним позитивним отпором
Antenna with distributed positive resistance
6. април 1920.
1.388.877
Звучни генератор
Sound generator
3. децембар 1921.
1.388.441
Вишеструка антена за преношење електричних таласа
Multiple antenna for electrical wave transmission
23. децембар 1921.
1.415.845
Селективна импеданција која се супротставља примљеним електричним осцилацијама
Selective opposing impedance to received electrical oscillation
9. мај 1922.
1.416.061
Радио-пријемни систем високе селективности
Radio receiving system having high selectivity
10. мај 1922.

До данашњег дана -15. фебруар 2017. Год.- утврђено је да је Пупин објавио 133 патента у Америци и другим земљама.

Гласник 10. Милан Божић, пат. инг.

Одликовања и медијаље Михајла Идворског Пупина

Михајло Пупин је био:
Председник Института радио инжењера 1917, САД
Председник Америчког института инжењера електротехнике 1925-1926.
Председник Америчког друштва за унапређење науке
Председник Њујоршке академије наука
Члан Француске академије наука
Члан Српске академије наука
Титуле:
Доктор наука, Коумбија Универзитет (1904)
Почасни доктор наука, Џонс Хопкинс Универзитет (1915)
Доктор наука, Принстон Универзитет (1924)
Почасни доктор наука, Њујорк Универзитет (1924)
Почасни доктор наука, Муленберг Колеџ (1924)
Доктор инжењерства, Школа примењених наука (1925)
Доктор наука, Џорџ Вашингтон Универзитет (1925)
Доктор наука, Унион Колеџ (1925)
Почасни доктор наука, Марета Колеџ (1926)
Почасни доктор наука, Универзитет Калифорна (1926)
Доктор наука, Руџерс Универзитет (1926)
Почасни доктор наука, Делавер Универзитет (1926)
Почасни доктор наука, Кењон Колеџ (1926)
Доктор наука, Браун Универзитет (1927)
Доктор наука, Рочестер Универзитет (1927)
Почасни доктор наука, Мидлбури Колеџ (1928)
Доктор наука, Универзитет у Београду (1929)
Доктор наука, Универзитет у Прагу (1929)
Био је почасни грађанин Зрењанина од 1921. године, и Бледа, који је његовом заслугом припао Краљевини СХС.(Гугл)

Медијаља Елиот Кресон института Френклиније 1902.
Хербертова награда Француске академије 1916.
Едисонова медијаља америчког института инжењера електротехнике 1919.
Почасна медијаља америчког Радио института 1924.
Почасна медијаља Института друштвених наука 1924.
Награда Џорџа Вошингтона западног удружења инжењера 1928.
Бели орао Првог Реда, Краљевина Југослава 1929.
Бели лав Првог Реда, највише одликовање за странце Чехословачке Републике 1929.
Медијаља Џона Фрица[17] четири америчка национална удружења инжењера електротехнике 1931.
У Београду је 1946. године основан Институт Михајло Пупин.

Како си ми, мој стари пријатељу?

Часови твоји нестварни
Свему су нас учили.
Николу Теслу, као свеца си волео,
Ту љубав на нас си пренео.
Мирјана Серковић

Тесла је својим системом наизменичних струја решио светски проблем преноса електричне енергије на велике даљине и тиме изазвао Другу индустрску револуцу.
Пупин је својим проналаском, математичким путем решио светски проблем преношења телефонских струја на велике даљине.

„Тесла и Пупин ће зaједно успети да направе проналазак који ће зауставити рат“ и „Тесла и Пупин кују планове за мир у свету“, само су два од 1. 500 новинских чланака који повезују два српска великана које спаја однос према традицији, мајци и српском народу.

Србин Никола Тесла
Тесла се роди !
Ваистину роди !
Србин Никола Тесла се родио, између среде и четвртка, уоч` Видовдана тј. 28. јуна 1856. лета господњег, по старом календару, односно 10. јула по новом календару у малом личком селу Смиљану на обронцима Велебитског горја крај Госпића. Овог Србина велебника, 29. јуна 1856. године, крстио је свештеник Томо Оклоб(п)џијуа, администратор госпићки у цркви Светог Петра и Павла у којој је Теслин отац радио као православни свештеник у Смиљану. Крсни кум Николе био је Јован Дреновац,крајишки капетан из Госпића. Кум је дао име Никола јер се и очев и мајчин отац звали Никола. (Никола је мушко лично име.Потиче из грчког имена Николаос , што значи победа народа).

Теслин споменик у Њујорку Никола Тесла,Шорхем, Њујорк
(Споменик дело Николе Коке Јанковића)
Црквена Православна крштеница Николе Тесле (српско-словенска ћирилица)

Никола Тесла је био један од најпознатих српских и светских научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. (Википедија)

Усташе су срушиле Теслину родну кућу (сателитски снимак, 1995)

Србин Никола Тесла

БЕЗ ТЕСЛЕ БИ ЖИВОТ СТАО
Кад би само нека сила,
У тренутку уништила,
Све што нам је Тесла дао,
На Земљи би живот стао.
Сви трамваји, камиони,
Па аути, авиони,
И фабрике све би стале,
Од велике па до мале.
Радио би био мутав,
ТВ слику изгубио,
Фрижидер би заплакао,
А у собу мрак би пао.
Милорад Шојић

„Нема Теслиног лика, нема портрета и нема његовог глас….
Укратко, недостаје све оно што би неке од особина Теслине личности могло да се изрази у облику простор-времена, односно фреквенције.
Фреквенција гласа и начин кретања свакако би могли открити ко је Тесла.“
В. Абрамовић
НИКОЛА ТЕСЛА
У Смиљану крај Госпића,
Док су птице цвркутале,
Свет угледа свога тића –
Анђеоски лик Николе.
Родило се чедо српско,
На тој кршној земљи Лици,
Да постане чудо светско,
У напретку и .
Донео је благостање,
Читавоме људском роду,
Свет га воли и помиње,
Као свеца, к’о слободу.
Свој је народ прославио,
У туђини широм света,
С поносом, увек, на њега,
Срце нам се ко цвет расцвета.
Јелена Јеремић

По народном предању, свети Петар је, жањући и ноћу пшеницу (јер је јули житни месец), палио лиле да би боље видео, па се у спомен томе до данас очувало паљење лила уочи Петровдана и Илиндана.

Теслине лиле
ЕЛЕКТРИКА
Електрика – то је струја,
Опасна је као гуја!
Притаји се, мудро ћути
Али кад се та наљути,
Шалити се са њом не,
Може лако да убе,
Муњом севне, пламен пали,
А да није било Тесле,
Ко зна кад би за њу знали!
Оливера Цупаћ

Јованка Стојчиновић Николић
Нарамак светлости
(посвећено Николи Тесли)
Облаци преорани
Нарамак светлости
Парају врхове личких планина
Где тридесетдевет гробова
Твојих свитања у роду
Данас су самотаји и од вриска.
(инсцерт)

Ђуро Стипипановић
МУТНО ОКО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Николи Тесли
Знао је Никола Тесла
Док по Њујорку светла пале
И док се громовима васиона тресла
Да су му родне Смиљане збрисали.

Отац Милутин и мајка Ђука
Немају хумке, немају гроба
Прошли су рат с хиљаду мука
Идући за сином у страшно доба.

Пала су звона са цркве смиљанске
И храму су затрти темељи,
Остале душе парохиске
Које још вају непријатељи.

Никола гледа у даљине
Кроз измаглице слободу плаву
Види своје драго Смиљане
И родитеље у стојећем ставу.

Машу му док он светла пали
У етеру пуног озона,
Заједно су засејали
Од њих светли васиона.

Теслина родна кућа, Црква и статуа Биста Николе Тесле у Загрбу
Србина Николе Тесле, (Смиљан) (Рад: Иван Мештровић)

Никола Тесла истражује
шта је узрок чему

Чује се дјечи врисак у врту,
Трчи једна жена, раширених руку:
О, Боже мој, Никола, родио
Нам се син, родио нам се син!

Тесла седи крај свемирске машине,
Која одбраја секунде уназад,
Да врати филм на почетак почетка.
Тесла истражује како је то
Све почело, ша је узрок чему
И како ће све да се одиграва,
У загрљају бескраја и несазнаја.

Севнуше две муње,уздрхта тло,
Дивна дама, расплетене косе,
Са дететом у наручју, насмејана,
Летећи у небеске висине,
Довикује Тесли: Чекамо те
У сазвјежђу мирисних океана!
Кад све сазнаш и све објасниш,
Ми смо ти следећи космос,
Где ћеш започети и никад завршити
Речник језика у коме се рађају
Тајне и њихове лепе одгонетке.
30.мај 1998.Праг
(Из збирке песама:Ђоко Стојичић:
Бескрај сањане песме,
Издање: Шумадске метахоре,
Младеновац,2009, стр.13.9)

Највећи геније наше цивилизације, похађао је основну школу у Смиљану и Госпићу, гимназу у Госпићу и Карловцу, а студије у Грацу и Прагу где их је, и завршио.

Никола Тесла, 1879, 23 године Никола Тесла у средњим гдинама

Радио је у Пешти и Паризу, а једно време у Стразбургу (1883) где је конструисао индукциони мотор са којим је изазвао Другу индустрску револуцу.
Годину дана касније, 1894. на предлог Михајла Пупина одлази у Сједињене Америчке Државе (бежећи од служења аустроугарске војне обавезе).
У Њујорк је стигао са препоруком Едисоновог сарадника Чарлса Батчелора у којој је писало: „Господине Едисоне, познајем два великана. Један сте Ви, а други је младић који стоји пред Вама“. Едисон је Теслу једно време запослио у своју компану, али када је видео да је Тесла тврд материјал и да није за обраду шалио се с њим на амерички начин. Тесла му је оставио поруку: “Довиђења господине Едисон“. Тесла оснива своју компану и банкротира. Земљаци му помажу и он оснива другу властиту компану, да би могао да правно склапа уговоре и да продаје патенте. И тако, у мају 1888. године, Георг Вестингхаус из Питсбурга купује права коришћења на четрдесет и један Теслине патент, који су се односили на производњу, пренос, дистрибуцу и претварање вишефазних струја у механичку енергију индукционим моторима. Погодба је двадесетпет хиљада долара у кешу по патенту тј. милион долара и тантеми од једаног долара по инсталираној коњској снази електромашине. До сада је Вестингхаус Тесли исплатио само 280 000 хиљада долара и то највећи дио у електроматеријалу.
Тесла једно време, око пола године, ради у Питсбургу, а потом се враћа у Њујорк.
Земљаци му опет помажу да отвори лабораторију, какву такву. Тесла каже да више никада неће радити ни за кога ( Ја не радим више за садашњост, ја радим за будућност“) и почиње да ради на високофреквентним генераторима тзв. алтернаторима. Пријавио је алтернатор са 380 пари полова и продао га за 5. 000 долара на коришћење једном Американцу, да му покреће радио-станицу. Она је радила до 1921. године. Када је то чуо Вестингхаус, дошао је код Тесле бесан зашто је алтернатор тако јефтино продао, а њега није понудио, па је поцепао уговор који је тада вредио преко 12. милиона долара, без тантијема. Тесла му је опростио јер није имао паре за правно поравнање, а не би могао да ради без електроматеријала који мора да купује у Вестингхаусовим трговинама, јер је Вестингхаус имао екскулзивно право на електроматеријал.
Сада Тесла, као и до сада, када има пара ради на електро-оптици и мерној техници, а када нема пара, искључиво се бави електро-машинством, а понекад само машинством.
С обзиром да сада није могао да ради ни на вишефазним струјама ни на алтернаторима, Тесла почиње да се бави стационарним изворима високог напона и високих фреквенција да би могао да напаја плином пуњене лампе, да би искључио Едисонове салице.
Радећи на тим уређајима, тзв.Теслиним трансформаторима, Тесла открива континуални извор електромагнетних таласа.

Због ограничене могућности извођења експеримената у градским условима Тесла се 1899. Гпдине одлучи да своје експерименте настави у Колорадо Спрингсу. Тесла је писао да је у Колорадо Спрингс отишао са следећим циљем:
Да конструише генератор високофреквентних струја велике снаг.
Да усавршим методе индивидуализаце и међусобне изолаце пренете енергије
Да утврдим законе простирања сртуја кроз земљу и атмосферу.
Пре доласка у Колорадо Спрингс, Тесла је имао за собом око десет година рада у области струја високих учестаности.

Теслина отпремна станица Теслина пријемна станиц
(Колорадо Спрингс ) (Колорадо Спрингс)
Ове Теслине лабороре биле су на међусобној удаљености од 1 000 миља.
Круна Теслиног стваралаштва на пољу извора електромагнетних таласа били су огледи у Колорадо Спрингсу (1889-1900). Тесла је у том периоду водио Дневник рада који је сачуван до данашњих дана.

Теслин додатни калем у раду Теслин поглед у Кумову сламу
Постхумно су се Теслине лабораторије у Колорадо Спрингсу продале под шифром: Трошна грађа.

Тесла из песме Меморална табла на месту где се налазила
Теслина лабораторија у Колорадо Спрингсу

„Све док постоје различите националности, биће и патриотизма. Пре него што се успостави коначан мир, то осећање се мора одстранити из наших срца. Његово место заузеће љубав према природи и научни идеали… Наука и открића су моћне силе које ће до тога довести“, говорио је Тесла.
Радећи са својим електромагнетним таласима Тесла је открио и тзв. Земљине стационарне таласе.

Сијалица гори у Теслиној руци Миодраг Д. Јелић, сликар
Говорећи о Теслиним скаларним таласима Александар Милинковић је рекао: „Будући да утичу на време, скаларни таласи могу да изазову и промену тока самог времена! Отуда, утичу на све што постоји у времену -укључујући и људски ум и разлишите нивое подсвјести, као што ум мож да оствари повратно дејство…“.

Никола Тесла у Силицумској долинијеи
(У част великана Србина Николе Тесле , једна компанија из Калифорније прикупила новац за изградњу статуе у Силицијумској долини).
Теслина открића као што су побуђивање кристала (рубина) на емитовање електромагнетног зрачења, довела су до појаве рубиновог ласера.

Текст из књиге: Г. К. Цвераве: Никола Тесла (1856-1943) стр. 146.

Поред тога, Тесла је радио:
Проучавао је и писао о Месечевој ротаци и ротаци других небеских тела и на истом том принципу њихових кретања, предвидео је и планетарни модел атома. Откриће негативног (катодног) зрачења тј. Електрона. Акцелератори, електронски микроскоп, магнетна резонанца, такође су само још један део његових многобројних открића.
Електростатичко купатило, бродски брзономер, мерач фреквенције, балансирање механичких обртних делова, турбине без лопатица (центрифугалне пумпе, дуваљке, компресоре, вентилаторе), хидроулична квачила, систем паљења гасних смеса, пиротехнички мотори и генератори, исправљачи, регулатори лучне расвете, су такође Теслини патенти који се и данас примењују у привреди.
Увео је фотографу као облик испитивања неких појава (громова, лоптастих муња, невидљиве страна Месеца, невидљиве светлости, поларне светлости, космичких зраке и тако редом. Ваља напоменути да је Никола Тесла радио у читавом спектру електромагнетних таласа.
Враћајући се (1900) на Божић у Њујорк, намерава да у околини Њујорка направи Светску радио-станицу, па је на Лонг Ајланду купио један квадратни километар земље. Оргинална замисао Николе Тесле билоа је изградња система за бежични пренос електричне енергије у све делове света.
За тај Теслин пројекат, из три разлога, био је заинтересован амерички финансер Ј. Понт Морган. Први разлог је био да Тесла ожени Морганову кћерку Анее Морган, други разлог је да Америка изнађе нову конструкцију високих објеката јер је у Европи Србин Милутин Миланковић докторирао на армираном бетону који је омогућио високу градњу, а треће је да јавнe медијe има под контролом. Истини за вољу, обећао је 300. 000 долара, и 150. 000 долара је уложио. Тесла је са том сумом новца подигао торањ, а не знајући да се такмичи са Миланковићем Тесла гради кулу на класичан начин са дрвеним гредама и гвозденим узенгијама.Како не би свадбе ни сватова, како Тесла не конкуриса Миланковићу, а Маргони користећи триоду Теслиног лаборанта Ли де Фореста пренесе сигнал преко Антартика, Морган одустаде од даљег финансирања.
У свеченој сали хотела Астора, у којем је Тесла становао, организован је научни скуп на којем је Маркони излагао своја открића из радиотехнике.
……………На питања од стране Марконијевих експериментатора шта мисли о Марконијевим огледима? Тесла је одговорио, мислећи на Марконија: „Он је магарац“! И наставио:Немам времена да се бавим тим питањем,али сам срећан што за то постоји интересовање.Схватите да нема ничега новога у томе што Марконији ради.Његови експерименти су интересантни ,и то је то. Задовољан сам да су му експерименти успешни, као што се пише, али систем и сви његови експерименти које сам раније описао имају један фанталан недостатак – они се не могу користити када се примењују снажни индукциони инструменти у кругу полупречника 200 миља од извора. Под тим условима немогућа је размена порука.
Оргинална замисао Николе Тесле, говорио је Пупин, била је изградња система за бежични пренос електричне енергије у све делве света.
Тесла на Лонг Ајланду код Њујорка прави антену светске радио станице. „Не то није био сан“, говорио је Тесла, „већ подвиг научног електроинжењера, само веома скуп“…
Торањ је био висок 57 метара. Пречник куполе износио је 21 метар. А купола се због увођења секундарног намотаја у резонанцу, могла вертикално померати 30 метара. На истој дубини, тј. на 57 метара испод земље налазила се метална кугла, која је уземљењем била спојена са доњим крајем секундарног намотаја.
Тесли сан је био да људи као за ваздух и воду, никада никоме не плаћају рачуне за струју тј. да тај систем буде заједнички и бесплатан за цео свет, да сви људи света буду повезани у једну телефонску централу бежичним видеотелефонима, не већим од једног ручног сата, чије би коришћење било бесплатно.
Тесли недостају материјална средства јер Маркони крије новац као зма нокте. Морган каже Тесли: „ Иди до ђавола“! Тесла одговара : „Идем од ђавола“!
Хотел Астора Тесли даје отказ и конфискује сву имовину на Лонг Ајланду
Америчко Војно министарство пред Први светски рат, у три наврата минира Теслину радио кулу на Лонг Ајланде.

Антена Теслине Слика торња у новинама
„светске радиостанице“ (Теслина „Радио кула“ после првог бомбардовања)

Под притиском Теслиних поверилаца торањ у Ворден Клифту срушен је динамитом 4. јула 1917. године. „Не обраћајте пажњу на Теслу, већ сместа наставите рушење према уговору“ – рекао је Џ. Б. Смајли.Учињено је велико зло!
Накнада коју су повериоци добили износила је 1.750 долара, док је штета нанета овим срамним чином била непроцењива.
Пупин У „ЊуроркТајмсу“ пише: „Турци освајају земљу на Балкану деле својим ратницима, а хришћани постају робови. Кмет је земљорадник који мора дати Бегу трећину својих плодова, а Бег је племић који је посвећен искључиво само ратовању, освајању ( и уживању у првој брачној ноћи.п.а.). Турци не признају, да хришћани имају право на живот, слободу и тежњу срећнијем животу. Зато је овај РАТ, устанак Срба у борбу за природна права, онакав на којима почива Објава независности и стварања Сједињених Америчких Држава.
Пупин овим ставовима окреће америчку јавност која је била сва уз Турску, наводно против рата. Успео је да Морганову Ћерку Ану која је обожавала Турке преокрене да се приклони Србима и убеди оца да кредит за наоружање, који је био скоро одобрен Турцима да Србима. ( Да живе јуначка браћа у Србији …Да живи српско братство и српска слобод – Пупин).

Тесла се после свега пресељава у хотел Њујоркер у Њујорку , где остаје до смрти.

Спомен плоча Тесли- Хотел Њујоркер , Њујорку

Радећи са катодним зрацима Тесла је описао:
„Тај млаз лако је скретао под дејством електричног и магнетног поља који је стварао и врло слаб примљени сигнал. Теслин сарадник Ли де Форест, на основу Теслиног деловања магнетним и електростатичким пољем на катодне зраке конструисао прву појачавајућу електронску цев тзв. Триоду. На тај начин добијен је једноставни начин извора електромагнетних таласа Триода је уз мање уложену енергију производила радиоталасе који су брзо наишли на широку примену.
Први појачивачи били су направљени са триодама. Касније, појава пентода донела је нови напредак. Савремени развијени уређаји у највећој мери користе транзисторе и интегрална кола.
Теслу је позивао лично Лењин да дође у Русу, али због непоседовања докумената није могао да путује нигде из Њујорка. У том периоду Тесла је покушавао да оживи неке своје ране изуме из области машинства (турбине без лопатица, аеромобиле, авионе за вертикално полетање, електростатичке машине и друго).
„Труст мозгова“ у Србији 1937. године на великом скупу научника у Београду позива цео народ да само новим идејама и техничким иновацијама хране нашу привреду која је у новом налету. Исте године Српска краљевска академа наука примила је Николу Теслу за свог сталног члана.
Нажалост, овај геније старост доживљава без средстава за живот. Заборавиле су га Француска, Америка, Немачка и друге земље које су се обогатиле његовим патентима. Помоћ му је пружала сиромашна Србија (краљ Петар п.а.).
На питање: „Како живиш стари друже? Тесла је одговарао: „Најтеже је последнјих 29 дана у месецу“!
Српска краљевска академа, једна од институција посебно значајна целом српском роду, а свакако и самом Тесли, веома рано схватила је величину његовог дела и још 22. фебруара 1894. године прогласила га за свог дописног члана. Нажалост, овој угледној институци .
било је потребно четири деценије (43. године) да га коначно приме за редовног, односно „правог члана“, како је то звање тада означавано.

Теслини патенти
Радом својим све ћете постићи!

„Ако нешто на овоме свету дубоко верујем, онда је несумљиво следеће: да заслуга на указивање на практичну важност наизменичних струја (како двофазних тако и полифазних) за рад мотора мора припадати искључиво вама…(Говорећи Тесли)“.М. Пупин
(Ову изјаву Пупин је дао јавно да Немачка не би узела приоритрт над трофазним струјама, јер Нјемци су спалили Теслине патенте из ове области тврдећи да се Тесла користио њиховим патентима – генераторима и моторима једносмерне струје са три намотаја под 120 степени на ротору и колекторима са три ламеле и четкицама.
Ђорђ Вестингхаус је откупио Теслин систем полифазних струја са индукционим мотором,али не да се користе него само да има екскулзивно право тј. монопол на тај систем производње, преноса и дистрибуце електричне енергије као и начин тренсформаце у механичку енергију асинхроним моторима, На Нијагари уградио је Стоксов систем производње наизмјеничних струја и користио је Голљард-Џибсове трансформаторе.
Пупин је 1890. године одржао предавање у Бостону под називом: „Practical Aspects of the Alternating Current Theori“.Ово предавање представља својеврстан доппринос победи полифазних струја над једнофазним и једносмерним струјама које су се већ широко примењивале, у то доба, широм сивета.

Мада су Теслин живот и дело били предмет бројних истраживања, само мали број радова односио се на његове патенте.У иностранству је објављено више књига које су за тему углавном имале тзв. Теслине америчке патенте.

Сваког дана, причао је Тесла, имао сам обичај до у машти путујем у далеке крајеве, али ми још увек није било јасно како ћу то да изведем?
Своје патенте који су се односили на ваздушне летилице и апарате за ваздушне летилице, Тесла је пријављивао када је имао преко седамдесет година (1928.године).
Укратко, говорио је Тесла, моје откриће чини нов начин транспорта тела кроз ваздух, према којем се машина подиже и спуста уз помоћ пропелера, а одржава у хоризонталном лету крилима.
Као што сам казао у једној раној прилици, као студијент сам замислио једну летећу машину посве друкчију од ових данашње. Њен основни принцип је био добар, али је практично био неизводљив услед недостатка довољно јеког погонског мотора.
Последњих година сам успешно решио тај проблем, и сада пројектујем авион без површина за одржавање, крилца, елиса и других спољних делова, који ће имати огромну брзину и који ће, врло вероватно, бити у стању да пруже јаке разлоге за одржавање мира у блиској будућности….
Сматра се да је Тесла био упућен у тајне антигравитаце,због чега је регистровао патент број 1, 655. 144 за летећу машину 1928. године., која личи на комбинацу хеликоптера, авиона и ракете.Тесла је развио планове за погонски систем ове летилице. Назвао ју је „свемирски погон“ или погонски систем антигравитационог поља.
Тесла је проучавао и давао теорије о: динамичкој теоријеи гравитаце и енергији околине.Претпостављао је да етар испуњава свемир и да се креће брзином блиској брзини светлост, да материја прелази у етар када нестану сила и кретања и човек може да искористи ове процесе како би: створио материју из етера, створио шта жели помоћу материје и енергије, контролисао временске прилике, стварао нова небеска тела ирд…
У Теслином животу постојали су периоди када су се бројне и угледне научне институце и стручна удружења просто утркивала ко ће га пре почаствовати својим одличјима и на тај начин одати признање за научна достигнућа којима је унапредио свет. У збирци Музеја Никола Тесла у Београду налази се 56 таквих признања међу којима су дипломе које су пратили одликовања и медеље, повеље почасних доктората, као и дипломе академија наука, стручних удружења и разних друштава и удружења.
У име Њ.В. Краља Петра II, Краљевски намесници, на предлог Председника Министарског савета и Министарства иностраних послова, Одликовали су „Господина Николу Теслу из Њујорка“ Краљевским Орденом Белог Орла I Степеном, 26 маја 1936. Године.
У име Њ.В. Краља Александра I Обреновића, Краљевски намесници, на предлог Министарства просвете и црквених послова, одликовали су „Господина Николу Теслу у Њу-јорку“ Краљевским Орденом Светог Саве II степена,12. Јуна 1892. Године (по старом календару), приликом посете Београду.
Колевка мојих дедова, Краљевина Србија, престолниција Србинова,позива ме…(Тесла)

Диплома Ордена Св. Саве I степена

Суви жиг са Краљевским грбом и потписом: КАНЦЕЛАРА КРАЉЕВСКИХ ОРДЕНА.
Пергамент, дубокаштампа, 1 лист.
Димензе: 49 х 36,5 цм
Инв. Бр. И: 26.4 Д

Орден Св.Саве I степена, звезда

Орден СВ. Саве I стеепена. ЗВЕЗДА
Осмокрака сребрена звезда са аплицираним аверсом орденског знака.
Позлата, сребро, полохромни емајл.
На сребреној полеђини – сребрна игла са копчом.

Орден Св. Саве I степена1
Инв. Бр.И;26.4
Рв.: У овалном медијаљону година оснивања ордена 1883. Позлата, сребро, полихромни емајл.
Орден је у кути плаве боје са натписом СВ. САВА I.
Лого медијаљарске радионице са унутрашље стране кутије.
Лента
Лента је бјеле боје са плавим пругама ка ивицама.
Димензе: 82 х 10,5 цм.
„То је одликовање за мене велико и ништа ме на свету, у животу моме, неће бити драже од овога одликовање“. (Тесла).

Орден Св. Саве II степена. Звезда

Орден СВ. Саве II стеепена. ЗВЕЗДА
Осмокрака сребрена звезда са аплицираним аверсом орденског знака.
Позлата, сребро, полохромни емајл.
На сребреној полеђини – сребрна игла са копчом.

Академски знак
Српске Краљевске Академије
Инв.бр.И: 26.6
Ав: сребрени двоглави орао,унутар кога су две укрштене зелене емајлиране палмине гранчице са плодовима, које окружују бакљу са три пламена.
Рв: Игла са копчом, Сребро, зелени и црвени емајл.
Димензе:64 х 52 мм.

Диплома Ордена Југословенске
Круна I степена
Инб.И: 26,5 Л

Њ.Б. Краљ Александар I одликовао је „Господина Николу Теслу научника из Њујорка У Америци и почасног доктора београдског универзитета“ , Орденом Југословенске Круне I степена, 16. Јула 1931. Године.

ОДЛИКОВАЊА И МЕДЕЉЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Почасни докторати и ордени
Николи Тесли су додељени следећи почасни докторати:
Техничка школа, Беч, 1908.
Универзитет у Београду, 1926.
Универзитет у Загребу, 1926.
Техничка школа, Праг, 1936.
Техничка школа, Грац, 1937.
Универзитет у Поатјеу, 1937.
Техничка школа, Брно, 1937.
Унитерзитет у Паризу, 1937.
Политехничка школа, Букурешт, 1937.
Универзитет у Греноблу, 1938.
Универзитет у Софи, 1939.
Ордени:
Орден Светог Саве, II класе, Србија, 1892.
Орден независности Црне Горе, 1895.
Орден Светог Саве, I класе Краљевина СХС, 1926.
Орден Југословенске круне, 1931.
Орден белог орла, I класе, Краљевина Југослава, 1936.
Орден белог лава, I класе, Чехословачка, 1937.
Медијаља Универзитета у Паризу, 1937.
Медијаља Универзитета Св. Климент, Софа, 1939.

Рађање Теслине смрти
Тесла васкрсе !
Ваистину васкрсе !

Теслина смрт се родила на дан рађања Исуса Христа.
Христо се роди!
Ваистину роди!

„Нема дана без очнога вида,
Нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем,
салавио га у Атонској Гори,
славио га у Свето Кијево;
Ај` је ова слава одвојила,
Са простором и са веселошћу,
Ватра боље игда плама,
Прострта је испод огња слама,
Прекршћени на огњу бадњаци,
Пушке пуче, врте се пецива,
Гусле гуде, а кола певају,
С унучади дедови играју….“

Тесла умире од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33 спрату у Њујоркер хотелу 7. јануара 1943. године у 87. години. (Званично је забележено да је умро од срчане тромбозе, 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута). И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла умире сиромашан и у дуговима.
По неким истраживањима Никола Тесла је убијен на Бадњи дан (06.јануара ) у 20 часова и 45 минута 1943, лета господњег. На Божић чланови Владе САД-а консфицирали сву његову заоставштину и у апартману и у лаборатотији. О тим данима тј. од 06 до 12 јануара 1943. године ништа се не зна где је Тесла био и шта је било са његовим посмртним остацима и његовом заоставштином. Међутим, после Теслине сахране 12. јануара 1943. године Теслина заоставштина је однета у хангаре за имовину странаца из Америке који нису имали америчко држевљанство. Ту су биле до краја 1950. године када су депортоване бродом Србија за Југославу. Кад су стигле у Ријеку Хрваска их није хтела да прими и онда су пренете у Србију.Складиштене су у неуређене просторије Машинског факултета у Београду, а касније пренешене у Музеј Николе Тесле. Где се налази и урна са посмртним остацима, која је донешена накнадно.

Посмртни обред је одржан 12. јануара 1943.године у Цркви светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2 000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извештаjе.
Тим поводом, градначелник Њујорка Ла Гварда прочитао је посмртни говор који је написао познати књижевник и публициста Луј Адијамич.Један део тог говора:
„Прошлог четвртка ноћу умро је, овде у Њујорку, у својој скромној хотелској соби, човек од 87 година.
Његово име је Никола Тесла.
Умро је у сиромаштву,али је био један од најзаслужних људи који су икада живели.
Да је чезнуо за богатством,Никола Тесла је могао да има хиљаде милиона долара, могао је да постане најбогати човек у земљи, у свету.
Није постао.
Није се бринуо ни о чему, није имао времена ни за шта што за многе значи успјех.
Никола Тесла је био велики хуманиста,прави научни геније, песник науке.
Чинио је необична, запањујућа чудесна дела, док је живио међу нама, чинио их је само зато да бих служио човјечанству (српском народу п.а.), а за своје заслуге није тражио награду.
Новац – за њега није марио.
Слава – ко је тај ко слави другог.То је био његов став. ( став САД-а, п.а.)
Захвалност – њу није очекивао ни захтјевао.
Никола Тесла није тражио да буде плаћен за оно што је учинио за људе.Он је само радио оно што је захтјевао његов уроћени геније који је наседио од мајке у родној земљи.
Али Тесла није мртав. Само његово истрошено тело сада почива мирно.
Стваран, најбитни Теслин део живи у његовом делу, које је огромно скоро изван наших схвтања и који је битни део наше цивилизације, нашег свакодневног живота…
Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкорисних људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће“.
На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицу „Аве Мара“, а онда српску песму Тамо далеко. (Гугл)

Урна са Теслиним посмртним остацима у Музеју Николе Тесле у Београду

Пупин 1.

„Шта би било од људи да се међу њима није налазило од почетка њиховог постајања, великих научника и изумитеља, чија су учења и изуми водили човечанство све бољем и лепшем животу? Они би и данас лутали прашумама и пустињама, тамањени глађу, болештинама и дивљим зверима. Упознавање дела великих људи оплемењује душу човека и даје му подстрек да и он сам ствара нешто ново за добро човечанства“ (Пупин)

Пупин 2.
Пупин о родном крају:
Пупинови преци су у Идвор дошли из старе Србије из околине Охрида- Доња Белица и Вевчани, места која је Пупин посебно помагао.
„Први насељеници старог села живели су у малим земуницама које није непријатељ могао распознати из даљине. Остатак тих подземних станова било је још у доба мог детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору“.

Споменик на месту старе цркве Идворчани
(првог идворског насеља, основаног 1690. год.)
На месту првобитног насеља Идвора које се налази сејвернозападно од данашњег, 20. јула 1839. године је подигнуто обележје на месту старе цркве.
„Место прве цркве било је обилежено малим стубом сазиданим од цигле, са крстом на врху. Скромни сељаци Идвора били су сиромашни у земаљском благу, али су обиловали богатством, предањима о својим старим традицијијама. И данас, када се сјетим свог детињства у Идвору, осећам да је главни смисао духовног живота на селу одржавање и неговање старих традицијија“.
На западном крају села налази се гробље на коме почивају родитељи Михајла Идворског Пупина, отац Константин рођен 20. марта 1814. године, премнуо 11. Октобра 1873. године и мајка Олимпијада рођена 20. априла 1815. Године, пријемниула 28. новембра 1886. године.
Под утицајем Владике Николаја Велимировића Пупин је поклонио ЗВОНО СЛОБОДЕ цркви у Охриду.

Пупин о Богу:
„Бог је свуда, а где је он, тамо је све његова творевина. Бог је мени највећа реалност и једини судија. Ја сам најпре искао царство небеско и правду његову, а остало све што имам дошло је уз то“.
„Има часова у животу када једино љубав према Богу и пријатељства људи могу да утеше и у тренуцима велике туге“.

Пупин о коњима:
„Мој родни Банат је сличан Кентаку. Свако гаји коње и свако интуитивно зна како да поступа са њима“…
„Морам мислити на себе да бих се одбранио од нечега што се може десити сваког часа и прекинути последње нити моје ослабљене животне снаге. Због овог страха, морам увек да мислим на себе“.
„Добри доктор изгледао је замишљено, али није рекао ништа. После неколико дана појавио се у лаким жутим кочијама са два дивна ждрепца боје тамног кестена, диван пример његове ергеле за приплод коња. Сијали су се као стара махагонија. „Како вам се свиђају, професоре?“ упитао ме доктор када је приметио да су ме коњи задивили. „Чиста љепота и вечна радост“, одговорио сам оно што сам мислио“.
„Идућег дана ждрепци, кочија и опрема били су моји. Ждрепци су боили само три године стари, мада зауздани, били су још неуки и требало их је увежбати. Дктор ми их је дао, „пошто је добио моју реч да ће их обучити“…

„Чувени бостонски љубитељ коња Џордан видео је моје коње на Висахикон изложби и понудио ми је лепу своту новца, а уз то и једног лепог ирског Хантера, који је освојио више награда у класи коња скакача. Хантер је постао мој јахаћи коњ и верно ме је слушао пуних десет година“…
„Када сам купио имање у Норфолку, одлазио сам редовно на ове градске састанке и узимао учешћа у дискусијама. Тамо сам се први пут у директном контакту упознао са елементима англо-саксонске цивилизације. На једном од ових састанака предлагао сам да се побољшају јавни путеви, јер ће се на тај начин повећати број туриста из великих градова, а то ће побољшати и материјални полoжај града. Моји предлози су немо примљени, а пре него што сам завршио своје излагање, Нетлетон, најстари бирач у месту, устаде, упери своје тамне наочаре у правцу мени и обрати ми се отприлике овако:
„Наши путеви су таман онолико колико су увек били. Наши преци су нас учили како да их одржавамо и они су нам довољно добри. Велите да, ако их поправимо, стићиће нам за време лета више гостију, који, својим богаством могу побољшати наш положај. Ми не маримо за такав напредак. Он доноси уображеност и лажни понос у наше куће, што ви градски људи носите са собом“.

Волео је јахање и уживао је обилазећи
своје имање на коњу
Онда је уперио свој дрхтави прст према мени и узвикнуо:
„Ви сте посебно одговорни за такав преступ! Ви сте први који је пред овим једноставним народом пројахао кроз варош на коњу са зечим репом“.
Мислио је на тада одомаћен обичај поткресивања коњских репова. Мој чувени коњ, и мој јахаћи коњ Клипер, имали су поткресане репове. После овог непријатног инцидента, обуставио сам сваку даљу агитацију за побољшање путева.

Пупин о пореклу:
„Верни старим обичајима Срба, у дугим зимским вечерима Идворци су одржавали посела. Као дечак, био сам на многим од њих у кући свог оца…Људи су пушили и разговарали, а изгледали су као сенатори, самозвани чувари мудрости у Идвору. Крај ногу старих, седили су на клупицама млади људи, а поред сваког од њих стајала је котарица у којој су крунили жута зрна са великих кукурузних клипова – то би радили цело вече. Старе жене седеле су на малим клупицама дуж зида; оне су преле вуну, лан или кудељу, шиле или везле….. Сеоски заљубљеници певали су својој драгани: „Косе твоје су црне као поноћно љетно небо …“.
„Верна српским обичајима, моја мајка се обратила гробу као да ме је довела живом оцу. Коста, мој верни мужу, довела сам ти сина твог кога си волио више од живота и чије је име било на твојим уснама када си последњи пут удахнуо живот. Он лије сузе на твоме гробу и побожно се клања светој успомени твојој, која ће у њему вечно живети“.

Идворска цеква Олтар идворске цркве

„Враћајући се кући, свратисмо у цркву, где сам пољубио икону свог заштитника, Светог Саве, и упалио две свеће које је мајка понела са собом. Мајка је приметила промене на мени, али се није забринула“….

Пупинов споменик у Идвору Ана Котвашова, Падина
Говорио је:
„Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти (у САД-у п.а).То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустроугарској, а сада је важан дио Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ову покрајину су на Мировној конференци у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости“.
„Када љубав према отаџбини замре, тада и држава мора умрети“.

Пупин о инстикту:
На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: „Нека га Бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух Св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања“. На крају је моја туга сасвим престала и вратило ми се самопоуздање.
„Обећао сам им да ћу се о свему посаветовати са родитељима када их за божићни распуст будем посетио. То сам и учинио, али је испало да мој отац није хтио ни да чује за то. Судбина ми је, међутим, одредила други пут“.

Пупин о свемиру:
„Многе ноћи провео сам у винограду моје мајке завијен у овчију кожу под отвореним небом и посматрао звзде које сам гледао пре педесет година, када сам помагао говедарима да чувају волове у време звезданих летних ноћи. Тада сам покушавао да решим загонетку – природа звука и светлости.Загонетку звука сам тада открио али нисам успио да разумем природу светлости.
Знање је светлост које осветљава наш пут кроз живот!
Светлост звезда је део живог даха Бога. Никад нисам погледао у небески свод, а да нисам осетио овај божански дах и да ми душа није устрептала“.
„Све ствари су у међусобном контакту, свака звезда осећа, да с тако изразим, било какве друге звезде и свега живога, чак и најмањег црвића на Земљи“.
У Норфолку где је живио најбоље је радове стварао.Размишљао је о духовном свету, о Божијем стварању свемира, људској души и њеној врлини, као путу научног сазнања. Говорио је да се човек чистом душом рађа, а умире са великим грехом.Зато деца морају да живе што је дуже, од Бога могуће, у чистом „стању невиности“.

Пупин о науци:
„Није даровит онај ко то о себи мисли. Даровитост има најпре да се докаже идејом, делом и пословима“.
„Нема науке без експеримента“.
„Наука треба да открива не само истину,него и да узгаја у човеку све оно што је лепо и добро“-
„Наука нас може довести до висине Богова са Олимпа, али ако занемаримо духовни развој нестаћемо у рату, мржњи и економским кризама“.
„Наука не познаје јерес, већ разнолика тумачења која поткрепљује најбољим доказима.“
„Први циљ науке је да благонаклоно и без предрасуда тумачи језик природе. То води разумевању које нам пружа увид у вечиту истину, а истина нас чини слободним“….
„Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове“.
„Један чувени научник се изјаснио да област човечег знања постаје егзактна наука када може изразити своје законе подацима постигнутим тачним експерименталним мерењима“.
„Нисам ја дошао у Америку као печалбар да зарадим паре. Ја сам дошао са знањем а знање ми је донело имање, а не обрнуто. Имање је, дакле дошло спонтано“.
„Дошао сам на овај колеџ да учим физику и да видим како је Максвел одговарао на питање: ‘Шта је светлост’? (Тиндај је рекао Пупину да чита Фарадеја да би разумео Максвела, а да је Фарадеј праведан и веран витез Божји)“.

М.И. Пупин: Са пашњака до научењака,стр. 312.
Покушајте да пређете пут од једног до другог краја и видећете да на сваком његовом крају постоје лепоте које усхићују срца људи од науке. Смрт је хладна, живот је топао и ружно је злоупотребљавати језик говорећи о „хладним чињеницама науке“! Такав језик ствара предрасуде према науци и представља научне методе рада и научне резултате као нешто што је лишено моћи да подстакне људске емоције.
„Чланови Националне академије наука бирају се на основу великих заслуга за развој науке, а не на основу организационих способности. Национални савет за научна истраживања основан је са циљем да стимулише истраживаче у математичким, физичким и биолошким наукама, али и да своја истраживања примењује у техници, пољопривреди, медицини и другим научним областима, у циљу проширења знања од значаја за националну одбрану и за побољшање општег добра“. Овај цитат пренет је из једне наредбе председника Вилсона и јасно илуструје ову изванредну замисао.

Пупин о вибрацијама:
„Земља је добар проводник звучних сигнала. Увек сам веровао да је разлог за ово интуитивно осећање решења било последица знања које сам стекао као пастир у Идвору, када сам се дојављивао преко земље.
Када су ноћи у равницијама мога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. У време таквих ноћи тешко је било уочити наше волове на испаши ни на неколико корака од нас, али смо их могли пратити по ходу, ако би наслонили ухо на земљу и ослушкивали….
Кад је реч о вибрацијама Пупин би почињао са брицом (ножем) на пашњаку, а завршавао са стиховима из српске народе песме:
“Моје срце трепери као
милозвучна струна на
гудалу гусала“.

За мене је 14. јул 1884. године био срећан дан јер сам тада у антикварници у Латинском кварту Париза нашао Лагранжове трактате. Без тога, вроватно бих и ја остао злосрећни професор. Мој одговор на питање како сам успио: „Па како си онда ти, за име Светог Михајла, успео да се тамо снађеш и живиш“, био је следећи: „Скромни пастир из Идвора и чувени Лагранж из Париза рекли су ми да то остварим“.
За Теслину идеју о комуникацијама Пупин је рекао: „То је могуће само ако се користи акустична резонанција Земље“.
Пупин је, решавајући проблем, кренуо од математичког Лангранжевог решења за вибрације затегнуте жице. Разрадио је нову математичку теоријеију преноса осцилација кроз жицу са распоређеним масама и на основу овог решења дошао до потребних величина у аналогном електричном моделу вода са периодично уметнутим индуктивностима. Ти индуктивни калемови, у његову част, названи су Пупинови калемови, а процес укључивања у линију пупинизација. Овај патент му је донео светску славу и богатство (Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901, као и Компанија Сименс и Халске у Немачкој), а захваљујући његовим проналасцима у аналогној телефонији функционише међуградски и међународни телефонски саобраћај.
Национални институт за друштвене науке одликовао је Пупина златном медаљом за овај изум.

Пупин о Сунцу:
…“Он је био стално окренут заласку Сунца, чија је светлост већ бледила, а ја окренут жељно према његовом изласку, као некада на пашњацима мог Идвора. Сваки излазак Сунца откривао ми је нешто ново у овој земљи, која је за мене још била непозната“ …
…“Пред залазак Сунца, мања група људи позваних на вечеру стигла је пред рибарску колибу на обали Тамиша. Небо на западу пламтeло је златном светлошћу каква се виђа само у смирај дана. Површина Тамиша преливала се у златним и руменим тоновима Сунца и одсјаја….Ноћ се спуштала, а њена тишина будила је осјећања која је могао изразити само својом фрулом. Кроз ноћ одјекују заносни звук фруле усамљеног чобанина. Његова душа се преливала у слатку мелодију која сигурно није била упућена само невидљивим приликама у тамном простору око њега. Осећао сам јасно да кроз ову ноћну тишину струји заносна песма о љубави, о љубави према девојци која се налази под једним идворским кровом и мисли на њега….“.

Пупин о светлости:
„Довршио сам расправу о електромагнетној теорији светлости и мислим да је то велика ствар, све док се не уверим у супретно“.
„Према мом схватању, светлосни зрак је нешто само за себе, као оно што производи звучна струна под гудалом гусала. Ни данас нико не може да понуди сасвим задовољавајући одговор на питања која су у вези са зрачењем светлости“.
„Нисам могао а да мојој мајци не испричам моје откриће о томе да је светлост треперење електрицитета, а звук треперење материје. Моја мајка је била увек најпажљивији слушалац мојих објашњења и брзо их је схватала“.
„У тумачењу загонетки које су се односиле на суштину природе светлости, имао сам много мање среће. Словенац Кос, иначе мој први тумач и учитељ физичких феномена, говорио нам је да је по мишљењу једног старог грчког мудраца, Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке-пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира. Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: „Бери грожђе пре но што се Сунце роди, јер ће, иначе, жедни Сунчеви зраци попити са њега росу“.
Ово није било у складу ни са стиховима владике Његоша, највећег српског песника који каже:
„Одведе ме у царство световах
Како капља росе са цвета
Или зрнце леда прозрачнога
При погледу светлога Сунца
Што у небо дигну слабе зраке“.

Његошеве стихове добио сам од једног српског песника, проте Васе Живковића.
„У овом животу постоје многа друга, важна животна питања на која се одговори могу наћи у Идвору (нпр. шта је светлост ?) и без трунчице знања о Максвеловој теоријеи светлости“.

Пупин о проналаску:
„Проналасци стари и на њих се надовезују нови, и како су то дела стваралачког духа смртних људи, и они су сами смртни“.
„Учење физике у припремним школама за студије мора бити што више практично“…Практичне реализаце потврдиле су исправност Пупинових теоријских и експерименталних истраживања и значај њиховог доприноса у области телекомуникација.Своје најпознатије откриће Пупин је као патент пријавио 19. 06. 1900. године. Овај његов проналазак односи се на побољшање преноса телефонске комуникације на велике даљине. Пупин је пријавио 34 патента у Америци, а укупан број је 133 патента из области телефоније, телеграфије и радиотехнике….“.
Многе је научнике уништило то што су поверовали да су „надљуди“.

Пупин о бежичној телефонији:
Наше брице би биле дубоко заривене у земљу, а наше уши прибене уз њихове дршке. Могли смо пратити сваки корак волова који су се кретали тамо-амо, а чак бисмо чули како пасу, ако би се довољно приближили „брисаном простору“….
Али следећи корак је у усавршавању бежичног телефонирања, радије него проширење сервиса путем жица…
Бежични телефони ће се користити за разговоре на врло великом растојању у разумно блиској будућности“…. (Пупин, 1915)

Пупин о гуслама и гусларима:
„Билхарц је био велики грчки „гуслар“. Његово једнолично певање ,глас Иладиних текстова, пропраћено музичким цитирањем, наводило ме је на мисао да је он реинкарнација Хомера“…

Еп о Тесли Еп о Пупину Еп о Миланковићу
„Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног нашог јунака Краљевића Марка, снажног човека који је бранио слабе и угњетаване. Иако је Марко био краљевског порекла, никада се није борио као освајач. Краљевић Марко је истински борац за права и правду….Онај који је видио велику групу Срба који су се обично на народним светковинама окупљали око слепог гуслара и сатима слушали у гробној тишини његово певање уз гусле, разумеће што је Билхарц успео да ме привуче на многе вечерње седељке у поткровљу фабрике Кортланд. Сваки пут кад сам слушао његово једнолично певање грчких текстова, замишљао сам да је дух Бабе Батикина прешао из малог сељачког места Идвора у велику метраполу Америке“…..
„Ја сам Вишњићеве песме упознао још у мом детињству и ниједна успомена из тог доба није дубље урезана у моју душу. Вишњићево име и његове песме треба да се рано урезују у душу наше омладине, јер те песме дишу најчистим духом“. …
„Осећао сам треперење ваздуха и онда када сам као пастир чувао волове и покушавао да свирам у фрулу. Мало је било ствари које су ме више занимале од свирања српског гајдаша… Највише ме је занимало усаглашавање и штимовање гајди. Нисам ни сањао да ћу неколико година касније тај исти посао обављати са електричним колима. Операцу подешавања назвао сам електричним саглашавањем, а тај израз је касније био опште прихваћен у телеграфији без жица. А нико не зна да су и функционисање и њено име вукли порекло од српског гајдаша кога сам слушао неких десетак година пре него што сам дошао да свог изума 1892. године“.

Сребрењак са ликом Михајла Пупина искован поводом 125 година од његовог рођења
После извесног времена неке колеге забављао сам и српском поезијом и играњем српског кола. Радио сам све да их натерам да забораве да сам балкански „дивљак“.

Пупун о моралу:
…“Повољан утисак је начинило и моје познавање Библије и псалама“….
Моралност је доброта према слабима по Христу. Платон каже да је моралност стваралачка хармонија целине, док Пупин као и Тесла каже да у космосу постоји виши морал и треба њега да следе.

Пупин о књижевности:
Поред докторске дисертацје, штампано је још седам Пупинових књига.
Прва књига, Термодинамика реверзибилних циклуса у гасовима и засићеним испарењима.
Друга књига Српска православна црква.
Трећа књига Југослава.
Четврта књига : Са пашњака од научењака.
Пета књига : Нова реформација: од физичке до духовне стварности.
Шеста књига, монографа: Романса о машини.
Седма књига: У сусрет цивилизаци, расправа М. Пупина и других истакнутих инжењера.
Пупин је аутобиографију писао у 68-ој години, да би се видело колико је и тада мислио о националном идентитету.

Михајло И. Пупин- (В. Каравелић ) – Гугл-

„Кaдa сe oсврнeм нa пeриoд oд гoдину и нештo вишe дaнa, кoликo ми јe трeбaлo дa нaпишeм oву књигу, чини ми сe дa ћe рeчи сa пoчeткa Јeдaнaeстe глaвe нaјбoљe изрaзити сврху oвoг писaњa: „Глaвни циљ мoг писaњa биo јe прикaз успoнa идeaлизмa у aмeричкoј нaуци, пoсeбнo у прирoдним нaукaмa и oдгoвaрaјућим тeхникaмa. Биo сaм свјeдoк oвoг пoстeпeнoг рaзoјa, и свe штo сaм дo сaдa нaписao јe пoкушaј дa излoжим свoјe мишљeњe кao свјeдoк кoји o oвoм мoжe с прaвoм дa гoвoри. Aли имa мнoгo других aмeричких нaучникa кoји су јoш пoзвaни дa o тoмe гoвoрe. Чeму oндa дa o успoну идeaлизмa у aмeричкoј нaуци гoвoри нaучник кoји јe пoчeo свoју кaрeру кao српски дoсeљeник, кaдa имa тoликo рoђeних Aмeрикaнaцa кoји пoзнaју цјeлoкупну ситуaцу бoљe oд мeнe? Oни кoји су дo сaдa прaтили мoјa излaгaњa, нaћи ћe сaми oдгoвoр нa oвo питaњe. Нaглaшaвaм сaмo дa пoстoјe извeсни психoлoшки рaзлoзи кoји иду у прилoг мoм мишљeњу дa, пoнeкaд, дoсeљeник мoжe дa види нeкe ствaри кoјe измичу oчимa дoмoрoцa. Кo види тaј и вјeрујe, нeкa гoвoри oнaј кoји имa штa дa кaжe“.
Њујорк Тајмс, 5. јануара 1915. године, објавио је: „Избор др Михајла Пупина за председника има велики значај. По рођењу Србин, дошао је у Америку као млад и користећи овдашње прилике за више образовање постао је један од светских вођа у науци. У њему су сjедињени књижевник са научником“…

Михајло Идворски Пупин – Са пашњака до научењака

О научним интересовањима и активностима Михајла Пуpина врло мало се знало све до објављивања његовoг аутобиографског дела „Са пашњака до научењака“ (енгл. Фрoм iммiгрanт тo inвenтoр) за које је добио и Пулцерову награду (1924. год.) Оно што је претходило овој књизи могло се реконструисати само на основу малог броја Пупинових раних публикација и његових касних сећања, и из малог броја писама из тог времена. Из данашње перспективе ова књига изгледа као антиципација централних Пупинових доживљаја у његовом дотадашњем животу: Идвор, пашњаци, чобани, стока, школе, путовања, спортска надметања итд. Пупин је овим својим књижевним делом крчио нове путеве скоро сваком емигранту.

Текст из књигњ: М.И.Пупин; Са пашњака до научењака, стр.11.
Пупин је за један дан постао славни књижевник. Нико дотле ни слутио није – можда ни он сам – да се у њему скрива један велики литерарни таленат. Ово његово дело постало је једно од стандардних дела америчке литературе, и Пупин је постао један од најчитаних писаца у Америци. Управо ова књига најочитије одсликава његову родољубиву душу.

Драги професоре Пупин,
„Причињава ми велико задовољатво да Вам пошаљем 1000 долара у форми универзитетског чека, Пулицерову нграду за најбољу књигу издату 1923. године, која поучава патриотском и несебичном заузимању за народ“.
(Frank D. Fackenthall)

Прво издање Пупинове аутобиографе објављено је у Њујорку, септембра 1923. године. Следеће, 1924. године књига је награђена Пулицеровом наградом.

Михајло Идворски Пупин и Марк Твен
У Америци је књига одмах по објављивању постала бестселер, имала је на десетине издања и преведена је на многе светске језике, између осталих на француски, немачки, шведски и јапански…

Пупин о новцу:
„Наука нас може довести до висине богова са Олимпа, али ако занемаримо духовни развој нестаћемо у рату, мржњи и економским кризама“…..
Један мој пријатељ из Бечкерека пише ми и жали се овако: „Имам жита и кукуруза, јечма и овса и сваке друге хране у изобиљу, али немам новца. Нисам гладан хране, али сам гладан пара. Најважни међу нама је сељак, мада има и хране и стоке у изобиљу ипак нема ни пребијене паре, а с обзиром да сељак пати од кубуре у новцу, онда сваки пати од исте кубуре. То је болест од које нам болује и трговина и индустра и земљорадња и цио државни апарат“….
Једног јутра неки човек је дошао у моју канцелару у Колумби и представио се као господин Грин, организатор и оснивач Марконијеве компаније у Америци. Био је врло активан, прави послован човек.
Да ли су ваши проналасци у вези са бежичим преносом за продају? – упитао ме Грин без много увода.
Да – одговорио сам кратко, а осетио сам да ми срце лупа због изненађења изазваног овим необичним питањем.
Колико коштају ? – упитао је поново Грин.
Рекао сам му цифру која ми је пала на памет, а онда је он, без трунка оклевања, упитао да ли бих узео половину суме у новцу, а половину у деоницама.
Замолио сам га да сачека двадесет четири часа, па ћу му онда саопштити одлуку.
Уреду – рекао ми је и обећао да ће доћи сутра у исто време.

Био бих савршено задовољан да сам закључио посао само за новчани дио, без деоница, али сам се плашио да га моја журба не отера. Дошао је сутра и уговор је био склопљен, један дио новца ми је одмах дао, а ја сам се обавезао да обезбедим нека документа пре него што будем коначно исплаћен.Познато је да је Пупин у време када је Тесла био у сукобу са Едисоном био на страни свог земљака, а то не учинио када је Тесла био у сукобу са Марконијем, али није био ни за Марконија. Јер, Никола Тесла је открио тзв. електромагнетне отклоне тј. деловање електричног и магнетног поља на катодне зраке, односно електроне. Његов сарадник Ли де Форест је на том принципу конструисао електронску цев (триоду), а Пупин је теоријски објаснио појаву такозваног електричног саглашавања. У вези са овим открићима, Пупин је писао: …
“Згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног саглашавања, један мој студент, мајор Армстронг, открио електрични осцилатор са електронском цеви, што је обећавало да ће изазвати револуцу у бежичној телеграфији и телефонији. Нешто раније, слично откриће је направио мој други студијент – Вриленд. Суштина оба ова открића јако ме подсећају на функционисање гајди и српског гајдаша. Можда је нешто од оног усхићења које је српски гајдаш ( проналазач Никола Тесла п. а.) пробудио у мени, у мојој раној младости, пренето и на моје добре студијенте –Армстронга и Вриленда.
„Пупиново учешће на практичној примени открића „пупинизаце“ имало је две главне поседице: позитивне, јер је убрзало примену изума и на тај начин стекао велику славу и , и негативну јер је иступио из главних токова истраживања у области елктротехнике и физике. Богатство му је омогућило да почне да на разне начине помаже свом народу на Балкану. Скретање са главних токова науке u област дипломатијe било је изазвано горућим проблемима Србија и ратовима које су водили са Турцима затим Аустријом и Немачком. Тако је Пупин био наш први почасни конзул у Америци у периоду 1911-1920. године. Једном, када је морао да својим именом гарантује испоруку материјала за српску војску, свестан ризика, изјавио је: „Ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја“.

Пупин о војсци:
„Помислио сам да се мајка бојала да се не променим. Америчко држевљанство и диплома Коумбија универзитета ослободили су ме обавеза према цару Аустроугарске,али не и према мојим сељацима у Идвору“.
„Никада нећемо служити војску цара Фрање Јосифа“!
Када се и данас сетим оних дана, осећам, као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез аустроугарског цара из 1869. године почетак краја аустроугарске царевине. Он је био зачетак буђења националне свести у царству Фрање Јосифа.

Пупин о механичким таласима:
Пупин је често причао: „Чувајући говеда, на банатском пашњаку, ноћу, пастири су дозивали један другог и јављали се један другом на тај начин, што су на извесном одстојању, забадали брице у земљу и ударали по дршкама, а други би са увом на земљи регистровао настале механичке таласе“.

Пупинова порука младима:
„За младе уопште није штета бити без новаца, ако се одлуче да сами себи у самосталном животу крче пут, под условом да у себи имају довољно снаге да савладају све тешкоће са којима се сусрећу“.
„Немој мислити да си постао господин тим што си завршио неки престижни универзитет. Благо Теби, ако си тада схватио да прво мораш постати добар слуга доброг господара, а тај господар је рад и посао. Тек тада имаш шансу да постанеш господар, а затим и господин“.
„Пупин каже да је потребно да се сваком учитељу који предаје о ,пружи шанса да и он учини оргинално научно истраживање, јер без тога неће имати истинску моћ подучавања. Човек научног духа тежи стваралаштву, разуме говор и логику природе,одан је својој племенитој дужности, верује да су истина и доброта нераздвојни-Научном духу је намењено да влада светом.
„Љубав према вечној истини и њено деловање, ради открића те истине за добро човечанства одили су научнике и инжењере ка великим тријумфима науке.Ти тријумфи љубави убедиће ненаклоњени свет да ће победоносни тријумф покретачке снаге љубави, коју је Христос открио, бити највећи тријумф доба снаге.“
Човеков живот је само део много сложенијег и значајнег живота – живота човечанства.
„ Као што космички процес стваралачке координације утиче на судбину спољашњег материјалног света, тако су они и водичи судбине унутрашњег света човекове душе, судбине самог човековог живота.“
…“Свет изгледа овде као да стоји на ивици економског колапса, а још веће војске и ратне морнарице гутају мршаве остатке добре наце,док милиони беспослених радника скапавају од глади.Најодбојније појаве у тој страшној слици су страх и мржња,које, као два одвратна демона, лебде на обема странама граничне линије између суседних нација.“
Ментор Михајила Пупина је био Луис Ратерфорд( Lewis Ruterford).
„Мој заштитник Радерфорд, познавалац класичне науке и члан старатељског одбора Клумбија колеџа, није веровао, као нико други, да ће атлетика претворити наш колеџ у гладијаторску школу. Спорт, углавном хрвање и бокс, није ни најмање утицао на мој успех на колеџу“…
Ратерфорд је био присталица Теслиног Планетарног модела атома и објашњавао га речима: „Електрони се крећу по затвореним путањама око језгра, што подсећа на кретање планета око Сунца. Кретање планета је условљено гравитационим деловањем Сунца, а кретање електрона електричним деловањем језгра“.

Пупин у Беогрду
Пупин је једном приликом, када је допутовао у Београд,прво отишао на гроб Бранка Радичевића на Стражилову и поклонио се сенима песника, а после у Идвор.
Пупин је желео да своје последње дане проведе у родној земљи Србији, како је сам говорио: „ Такве лепоте нигде нема“…

У Београду је Пупин бирао земљиште на којем ће саградити кућу. Адвокат Ђорђе Радин који је у то време био са њим причао је: „ Одсели смо код „Српског краља“…Једног раног јутра док сам још лежао у постељи, ушао је он у собу сав насмејан и узвикнуо: “Устај идемо да тражимо место где ћу да подигнем себи кућу у Београду“! Показао ми је два места која су му се допала: угао Краља Александра и Краља Фердинанда где је била кафана „Код три листа дувана“, и угао улице Кнез Михаилове и Кнез Михаиловог венца (кућа покојног Марка Стојановића). Прво место му се свиђало више. „Овдје имам чисти поглед на мој Идвор“. Када је место изабрао, рекао је да ће прво уредити своје ствари у Америци, па ће онда доћи и у Београд где ће подићи кућу и провести последње дане свог живота.
Поред огромне жеље да реализује своју идеју, никада више због болести није дошао у Београд.

Михајло Идворски Пупин
Пупин се роди !
Ваистину роди !
„Материнска љубав је најслађа посланица коју драги Бог шаље живима на Земљи“.(Пупин)
Рођен у Војној Крајини 9. октобра 1854. године, по грегоријанском календару, или 27. септембра по јуланском календару, а по српском календару – Свети апостол и јеванђелиста Јован Богослов, у селу Идвору код Панчева од оца Константина и мајке Олимпијаде.

Михајло Идворски Пупин, око 1890. године
Михајло Идворски Пупин био је српски научник, , професор на Универзитету Колумбија, носилац југословенског одликовања Бели орао Првог реда и почасни конзул Србије у САД. (Википедија).
„Више од тридесет година траје борба за истину о нашем великом човеку – Михајлу Идворском Пупину, светском научнику и највећем српском лобисти, о кога смо се као његови велики дужници, огрешили…“ (Пупинолог Милан Божић).
Село Идвор изграђено је на додирној зони ласне терасе и алувалне равни Тамиша. Простор лесне терасе је одувек пружао добре услове за органску производњу различитих врста ратарских култура, пре свега житарица, индустриског, крмног, лековитог и ароматичног биља. Алувална раван са својим мочварама, слатинском и ливадском флором и фауном представља место за лов, риболов и узгој стоке.
После одласка Турака 1717. године Идвор је припадао Панчевачком округу, а 1872. године Идвор бива прикључен Великом Бечкереку (данашњем Зрењенину). Данас Идвор админстративно припада Општини Ковачици удаљеној 12,5 км. Својим положајем Идвор се налази око 60 км од аеродеома Николе Тесле (Београда).
О Идвору Пупин је говорио:
„Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустроугарској, а сада је важан дио Краљевине Србија, Хрвата и Словенаца. Ову покрајину су на Мировној конференци у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости“.

Српска црква у Идвору Црквена крштеница Михајла Пупина

„…по Пупиновима речима наука нас доводи у све ближе односе са Богом, односно она нам потврђује учење о великој вредности и значају душе човекове и поткрепљење веровања у човекову бесмртност…“
Српски православни Храм посвећен Пресветој Богородици саграђен 1803. Године. Преставља центар духовности у коме је и сам Пупин крштен 16. октобра исте године (1854) . Иконостос је израдио чувени иконописац Стева Тодоровић.
Све до 1979. године, није се знао тачан датум и право име Пупина. Тада је спецална комиса научног скупа утврдила тачно – да је његово име Михајло, да је рођен 9. октобра 1854. године, а да су помињане године рођења 1857. и 1858. и датуми 4. и 8. октобрар погрешни.
Завичајни комплекс посвећен Михајлу Идворском Пупину датира од 1979. године када је обележена 125. годишњица рођења. Комплексу припада родна кућа, у којој је живео са родитељима и браћом.

Родна кућа Михајла Пупина у Идвору
Музеј посвећен лику и делу Михајла Пупина смештен је у згради старе школе, подигнуте 1843. године. Музејску поставку израдио је Музеј Војводне из Новог Сада 1979. године и од тада се није мењала. Поставка приказује животни пут великог научника од првих сазнања о свету у родитељском дому, до признања и славе за своја научна достигнућа како у Америци тако и у отаџбини.
Народни дом Михајла И. Пупина представља задужбину који је велики научник оставио Идвору и Идворцима. Сама задужбина требала је постати народни универзитет. Отворана је 1936. године, непуну годину после смрти Михајла Пупина. Само здање је изграђено у академском стилу. Посед велике сале и службених простора имало је библиотеку, генератор за електричну струју и разглас у целом Идвору. Све до 1979. године, народни дом је функционисао као дом културе, када је добио данашњи изглед. Истовремено, подигнут је и нови дио Дома културе „Михајло Пупин“.

Детаљи у једној изложбеној соби Ђерам

Данас је Пупинова родна кућа под заштитом као споменик културе од 1979. године. Грађевински припада класичном типу банатске куће, састоји се од четири просторе са тремом и припадајућим двориштем, као и бунаром са ђермом. Мир и тишина су и данас присутни, управо како је и Пупин током целог живота памтио Идвор и описивао у својој аутобиографи.
Централним делом комплекса доминира монументална зграда Народног дома у стилу еклектике.
Народни дом је дио Пупиновог пројекта који је намјенио Идвору са циљем да постане центар знања у области пољопривреде, како би се млади образовали и доприниели укупном развоју села.

Дом културе у Идвору
(Задужбина Михајла Идворског Пупина)

После Другог светског рата заборавили смо највећи српски ум науке и технике, педагога и патриоту, драгуља којега је поштовао цео свет – Михајла Идворског Пупна.
Љубав према Михајлу Идворском Пупину допринела је да Младе Селак буде главни донатор у Београду и Идвору обележавању 150-ци рођења Михајла Пупина. Тада је обновљен Идвор, посебно водоводни канали, путну мрежу и родну кућу Михајла Пупина.
Захваљујући Селаковој помоћи, први пут, је указано на величину дела Михојла Пупина, нашег највећег педагога после Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића.

Пупинова биста на улазу у Музеј Етно детаљ у Музеју
„Наука је оснажила и ојачала моју веру и учинила ме бољим хришћаном. Али та моја вера, вера научника, ни мали се не противи вери моје мајке, народа, мога села. Наука ме је само уздигла до једног вишег погледа и проширила мој хоризонт и појмове о творцу“.
Све што нам се дешава лепо – од Бога је!
Све што нам се деси ружно – од нас самих је !

Пупинова фреска и слика у Дому културе у Идвору

Додела награде „Михајло И. Пупин“(2014.) – Идвор
Музеј Михајила Пупина се налази у згради старе Основне школе саграђене 1846. године. Од 1979. године под заштитом је као споменик културе. У музеју се налази поставка са низом докумената и фотографија, представљена је композиција Пупиновог животног пута од идворских пашњака до научника светских размера, који је у обележио читаву једну епоху значајних проналазака. Такође, Пупин је познат и по огромним хуманитарним делима и доброчинствима.
У оквиру музеја Михајла Идворског Пупина постоји етно поставка која броји више од 400 експонта. У оквиру поставке могу се наћи разни експонати који су се користили од давнина у банатским домаћинствима. Неки од њих су се користили за свакодневне потребе, као што су предмети за кување, прање, пеглање, а постоје и предмети за послове у башти и у пољу.
Сваке године на дан Пупиновог рођења 9. октобра у Идвору се одржавају Октобарски сусрети, где се додељују награде најуспешним ученицима и угледним привредницима.
„Изражавам задовољство што се традицијионални Октобарски сусрети а ове године одржавају први пут у Српској академи наука и уметности“ – Академик Никола Хајдин (САНУ, 28. 11. 2007).“
У настојању да се оствари Пупинова жеља да Идвор постане центар знања, у сарадњи са Регионалним центром за таленте Михајло Пупин из Панчева, општине Ковачице, Месне заједнице Идвор и Дома културе у Идвору, од 2011. године се одржавају кампови за талентоване ученике, који по позиву десет дана бораве у Идвору и стичу додатна знања из физике, екологе и астрономе.
Пупин је у 20-тој години, 12 марта 1874. креће из Хамбурга у Америку (десет година пре Тесле).

Милош Шеф чович –ЦД календар 2014. Гимназа „Михајло Пупин“, Ковачница

Радећи са највећим њемачким научницима, а под менторством Хермана вон Хемхолца, Пупин је успешно одбранио докторску дисертацу 20. јула 1889. годуне на Филозофском факултету Универзитета у Берлину на тему: “ Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“. Исте године враћа се у Њујорк и постаје професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету у Њујорку на одељењу за електротехнику, где почиње његова каријера универзитетског професора, истраживача и научника.
Ниједно велико предузеће у Америци не покренуто без савета професора Пупина.

Поред патената објавио је више десетина научних расправа и 1923. године своју аутобиографу на енглеском језику From Immigrant to Inventor за коју је 1924. године добио Пулицерову награду. На српском језику објављена је први пут 1929. године и то под насловом „Са пашњака до научењака“ и била је обавезна за средњошколце у Америци.

О научним интересовањима и активностима Михајла Пупина врло мало се знало све до објављивања његовог аутобиографског дела „Од пашњака до научењака“ (енгл. Фрoм iммiгрanт тo inвenтoр) за које је добио Пулцерову награду 1924. године. Оно што је претходило овој књизи могло се реконструисати само на основу малог броја Пупинових раних публикација и његових касних сећања, и из малог броја писама из тог времена. Из данашње перспективе ова књига изгледа као антиципација централних Пупинових доживљаја у његовом дотадашњем животу: Идвор, пашњаци, чобани, стока, школе, путовања, спортска надметања итд. Пупин је овим својим књижевним делом крчио нове путеве скоро сваком емигранту.
Михајло Пупин је био дугогодишњи стуб српског и научног окружења у дијаспори. Био је део политичког окружења у свим неприликама у којима се налазио његов народ у отаџбини. О томе је Милан Божић писао: „И заиста Пупин је имао свстрано интересовање и дубок интуитивни смисао за све. Међу црквеним људима широм целе Америке он је уживао поштовање исто онако као и међу научницима, пословним људима, књижевницима, уметницима и политичарима. На сваком том пољу он је учинио нешто значајно, по чему ће га сви спомињати“…
Године 1912. Краљевина Србија именовала је Пупина за почасног конзула у САД. Ову дужност је обављао све до 1920. године. Налазећи се на тој позици он је много допринео успостављању међудржавних и ширих друштвених односа између Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославе и САД.
Пупин је по завршетку Првог светског рата као већ познат и признат научник, али и политички утицајна фигура у Америци утицао на коначне одлуке.
Пупин је 1914 оформио „Фонд Пијада-Алексић-Пупин“ при САНУ, у знак захвалности мајци Олимпијади на подршци коју му је током живота пружала. Средства фонда су се користила за помагање школовања у старој Србији и Македонији, а стипендије су додељиване једном годишње на празник Свети Сава. У знак захвалности још 1930-их година једна улица у Охриду добила је име Михајло Пупин.
Основао је посебан „Фонд Михајла Пупина“ од своје имовине у Краљевини Југослави, који је доделио „Привреднику“ за школовање омладине и за награде за ванредне успехе у пољопривреди, као и Идвору за награђивање ученика и помоћ црквеној општини.
Захваљујући Пупиновим донацијама, Дом у Идвору је добио читаоницу, стипендирало се школовање омладине за пољопривреду и финансирала се електрификација и изградња водовода у Идвору.
Основао је задужбину при Народно-историјиско-уметничком музеју у Београду. Фондови Задужбине користили су се за куповину српских уметничких дела за Музеј и издавање публикација „српских старина“. У имовину Задужбине, Пупин је уложио милион динара.
У Америци је 1909. године основао једну од најстарих српских исељеничких организација – Савез заједничких Срба – Слога – која је имала за циљ окупљање Срба у дијаспори и пружање узајамне помоћи, као и очување и његовање етничких вредности и културног наслеђа. Ова организација се потом удружила са још три друге исељеничке организаце у Српски народни савез (енгл. Сeрбian naтionaл фonдaтion), а Пупин је био један од њених оснивача и дугогодишњи предсједник (1909 -1926).

Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст. Помагао је и окупљање добровољаца 1914. године за ратне операце у отаџбини преко српске патриотске организаце Српска народна одбрана (енгл. Сeрбian Naтionaл Дeфenсe) коју је предводио, и коју је такође он основао. Касније је ову организацу током Другог светског рата поново активирао Јован Дучић са истим задатком. Личним средствима гарантовао је испоруке хране Срби, а био је и на челу Комитета за помоћ жртвама рата.
Пупин је такође био активан у оснивању Српског друштва за помоћ деци којoj је набављало лекове и одјећу и налазило домове за ратну сирочад.
Пупин је куповао значајна уметничка дела и носио их у Америку где их је чувао док се нису створили услови у српским музејима, а затим их је враћао плаћајући царину и опрему тих дела.
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Пупин је осам пута долазио у завичај (1883, 1884, 1885, 1886, 1892, 1902, 1919 и 1921. године).

Рађање Пупинове смрти
Пупин васкрсе!
Ваистину васкрсе!

На посмртној постељи окружен пријатељима, са кћерком крај узглавља. Пупин је имао само jeдnу последњу жељу – да види Теслу.
Теслин сусрет са Пупином др Бранимир Јовановић је описао на овај начин:
….видим слепог народног песника, који уз гусле пева како Тесла долази до Пупинове самртне постеље и пружа му руку помирења:
….Сусрела се до два побратима
Један бјеше од Тесле Никола
А други је Пупина Михајло…
Пупин се покајао због онога што је Тесли урадио, Тесла му је опростио.

Неколико лекара стајало је крај Пупиновог кревета.Сусрет је био крајње дирљив.Тесла је пришао болеснику, ухватио га за руку и рекао: „Како си, страри мој пријатељу“’? Пупин је од емоција остао без речи. Плакао је и сузе су му се сливале низ лице.Сви су изишли из собе и они су остали сами.Тесла је могао да разговара с Пупином очи у очи….
Дана 12. марта 1935. године у Њујорку је престало да куца срце Михајла Идворског Пупина, једног од великана ове планете, рођеног у Идвору. Његова звона на Охриду звонила су му у помен целога дана.
Пупин је умро 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон (енгл. Wooдлawn) у Бронксију

Пупинов надгробни споменик

Пупин је умро под сумљивим околностима, 12. марта 1935. године, а у ноћи између 12/13 марта исте године, изгорела је Теслина лабораторија. Све је изгорело, не само оно што је имало важност за нове радове, већ и оно што је имало личну вредност, причао је Тесла.
Пупинови патенти објављени у Америци[12][13]
Број патента
Назив патента
Енглески назив
Датум објављивања
519.346
Апарат за телеграфске и телефонске преносе
Apparatus for telegraphic or telephonic transmission
8. мај 1894.
519.347
Трансформатор за телеграфске, телефонске или друге електричне системе
Transformer for telegraphic, telephonic or other electrical systems
8. мај 1894.
640.515
Техника развођења електричне енергије помоћу наизменичних струја
Art of distributing electrical energy by alternating currents
2. јануар 1900.
640.516
Електрични пренос помоћу резонантних струјних кола
Electrical transmission by resonance circuits
2. јануар 1900.
652.230
Техника смањења слабљења електричних таласа и апарати за то
Art of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
19. јун 1900.
652.231
Метод смањења слабљења електричних таласа и апарати за то
Method of reducing attenuation of electrical waves and apparatus therefore
19. јун 1900.
697.660
Машина за намотавање
Winding-machine
15. април 1902.
707.007
Вишеструка телеграфија
Multiple telegraphy
12. август 1902.
707.008
Вишеструка телеграфија
Multiple telegraphy
12. август 1902.
713.044
Произвођење асиметричних струја помоћу симетричног електромоторног процеса
Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive process
4. новембар 1902.
768.301
Бежично преношење електричних сигнала
Wireless electrical signalling
23. август 1904.
761.995
Апарат за смањење слабљења електричних таласа
Apparatus for reducing attenuation of electric waves
7. јун 1904.
1.334.165
Преношење електричних таласа
Electric wave transmission
16. март 1920.
1.336.378
Антена са расподељеним позитивним отпором
Antenna with distributed positive resistance
6. април 1920.
1.388.877
Звучни генератор
Sound generator
3. децембар 1921.
1.388.441
Вишеструка антена за преношење електричних таласа
Multiple antenna for electrical wave transmission
23. децембар 1921.
1.415.845
Селективна импеданција која се супротставља примљеним електричним осцилацијама
Selective opposing impedance to received electrical oscillation
9. мај 1922.
1.416.061
Радио-пријемни систем високе селективности
Radio receiving system having high selectivity
10. мај 1922.

До данашњег дана -15. фебруар 2017. Год.- утврђено је да је Пупин објавио 133 патента у Америци и другим земљама.

Гласник 10. Милан Божић, пат. инг.

Одликовања и медијаље Михајла Идворског Пупина

Михајло Пупин је био:
Председник Института радио инжењера 1917, САД
Председник Америчког института инжењера електротехнике 1925-1926.
Председник Америчког друштва за унапређење науке
Председник Њујоршке академије наука
Члан Француске академије наука
Члан Српске академије наука
Титуле:
Доктор наука, Коумбија Универзитет (1904)
Почасни доктор наука, Џонс Хопкинс Универзитет (1915)
Доктор наука, Принстон Универзитет (1924)
Почасни доктор наука, Њујорк Универзитет (1924)
Почасни доктор наука, Муленберг Колеџ (1924)
Доктор инжењерства, Школа примењених наука (1925)
Доктор наука, Џорџ Вашингтон Универзитет (1925)
Доктор наука, Унион Колеџ (1925)
Почасни доктор наука, Марета Колеџ (1926)
Почасни доктор наука, Универзитет Калифорна (1926)
Доктор наука, Руџерс Универзитет (1926)
Почасни доктор наука, Делавер Универзитет (1926)
Почасни доктор наука, Кењон Колеџ (1926)
Доктор наука, Браун Универзитет (1927)
Доктор наука, Рочестер Универзитет (1927)
Почасни доктор наука, Мидлбури Колеџ (1928)
Доктор наука, Универзитет у Београду (1929)
Доктор наука, Универзитет у Прагу (1929)
Био је почасни грађанин Зрењанина од 1921. године, и Бледа, који је његовом заслугом припао Краљевини СХС.(Гугл)

Медијаља Елиот Кресон института Френклиније 1902.
Хербертова награда Француске академије 1916.
Едисонова медијаља америчког института инжењера електротехнике 1919.
Почасна медијаља америчког Радио института 1924.
Почасна медијаља Института друштвених наука 1924.
Награда Џорџа Вошингтона западног удружења инжењера 1928.
Бели орао Првог Реда, Краљевина Југослава 1929.
Бели лав Првог Реда, највише одликовање за странце Чехословачке Републике 1929.
Медијаља Џона Фрица[17] четири америчка национална удружења инжењера електротехнике 1931.
У Београду је 1946. године основан Институт Михајло Пупин.

Како си ми, мој стари пријатељу?

Часови твоји нестварни
Свему су нас учили.
Николу Теслу, као свеца си волео,
Ту љубав на нас си пренео.
Мирјана Серковић

Тесла је својим системом наизменичних струја решио светски проблем преноса електричне енергије на велике даљине и тиме изазвао Другу индустрску револуцу.
Пупин је својим проналаском, математичким путем решио светски проблем преношења телефонских струја на велике даљине.

„Тесла и Пупин ће зaједно успети да направе проналазак који ће зауставити рат“ и „Тесла и Пупин кују планове за мир у свету“, само су два од 1. 500 новинских чланака који повезују два српска великана које спаја однос према традицији, мајци и српском народу.

Србин др Никола Тесла и православље

“Свамирско пророчанство
најавило је да ће се родити дете
са седам мозгова и ствотити
нову цивилизацију на Земљи . И
би Тесла и створи нову
цивилизацију”
(Миланка Вртипрашки)

Колевка мојих дедова, Краљевина Србија, престолниција Србинова,позива ме…(Тесла)
Србин Никола Тесла до краја живота чувао је своје назоре, а то су како је сам Тесла говорио: „Мој отац, моја мајка, родни Смиљан, моја црква светог апостола Петра и Павла, мој српски језик, српске народне песме и српска ћирилица.

Др НиколаТесла, Србин из Лике, je рођен око поноћи, између среде и четвртка, на Видовдан 28. јуна 1856. године (по старом календару тј. 10 јула 1865. године по новом календару) у малом личком селу Смиљану на обронцима Велебита крај Госпића. Сутрадан тј.
29 јуна 1856. године Никола Тесла је крштен у православној цркви светог апостола Петра и Павла у Смиљану, Крштени кум је био капетан Јово Дреновац из Госпића. Свештеник који је Николу крстио звао се Томо Оклоб(п)џија.
Николин отац прота Милутин Тесла рођен (15/3. фебруара 1819.- 17. фебруара 1879. године) у личкој варошици званој Радуч. Био је врстан проповедник и беседник, црквени летописац, песник, трезвен и образован човек, рационално свестан и исправан, што није било лако под туђом владавином и због тога уважаван од народа. Говорио је. “ За Цркву и Народ, где год будем готов ћу живот мој положити…” .Имао је необично памћење и често је рецитовао дуге текстове на неколико језика. Завршио је Богословију у Прашком 1844.годинекао најбољи полазник. Оженио се са Ђуком Мандић и службовао у Штикади и Сењу, где им се родило двоје деце ( Милка и Данило). Затим, у Смиљану где имм се родило још троје деце (Ангелина,Никола и Марица), и Госпићу, где је живио и радио да краја свога живота (1879. године).
Мајка Ниоле Тесле – по имену Ђука Тесла, девојачки Мандић, рођена је (1822. – 1892. године. ) у Пећинама на обронцима Томингаја код Грачаца, где је њезин отац Никола Мандић, парох горњограчачки, службовао као православни свештеник. Стара и угледна свештеничка породица Мандић, је дала бројне свештенике Српској православној цркви. Иако без школе, била је веома племенита жена, посвећена раду, породици и цркви. Поред тога, племенита срца и благе нареви. Одликовала се добрим памћењем. Многе црквене молитве и народне пјесме знала је наизусти често их понављала пред својом децом.Умрла је на Велики Петак 2892. године у Госпићу. Своје родитеље Никола је посебно волио и поштовао. Они су то заиста и заслужили, јер су га брижљиво однеговали и васпитали у православном духу.
Никола Тесла је, са сестрама, подигао родитељима споменик на српском гробљу на Јасиковцу, у Госпићу
Никола Тесла је одрастао у кући православног пароха смиљанског Милутина Тесле , од кога је наследио упoрност, речитост и отменост, а стваралаштво и побожност дугује мајци Ђуки.
Припадност српском роду и народу Никола Тесла се цео живот поносио и на јавним предавањима истицао: “ Ја сам срећан што сам Србин, и тијем ћу се поносити до Вијека !
.Ви природно знате да сам Србин који потиче од најстаријег стабла, јер име моје мајке идр као ниједно у нашем народу у старину. Поносим се својим родом и Српским народом! Осећам се поносним да сам потекао од витешког српског народа ….Радујем се што могу овом приликом да пред Вама изразим своје најмилије задовољство да сам био и да вазда остајем Србин и ништа више…”
Др НиколаТесла је поштовао Православни црквени календар и никад није радио у својој лабораторији када је дан био у “Црвеном слову”. Тога дана Тесла је посећао цркву, пријатеље, библиотеке, кафане, а најчешће подносио патентне захтјеве у Патентне уреде или пријаве слао Патентним уредима широм света. ( 26 држава, неке ни до данашњег дана нису издали признање.) Неколико примјера датума подношења патентни захтјева на Српске непокретне датуме ( а покретне можете израчунати из Вечитог календара). Неке од својих патентних пријава на православне празнике достављао је својим адвокатма и сарадницим које су они на неке друге датуме подносили Патентним уредима.
Истини за вољу; неке од патентних пријава поднио је на светски празнк рада Први Мај.
За Ђурђрвдан (6 маја) , поред не наведених пријава, (ријавио је: бр. 334,823 —1, 256,175—1, 061.206 и многи други,
За силазак Светог Духа на апостоле – Педестница – Троица (7. до 9. јуна), бр. (12,866)
За Видовдан ( 28. јуна), Патенти: бр. 1. 883 и други),
За Илиндан (2. августа) Пат,бр. (214, 718 – 512. 340—)
За Преображење (19. августа) дан који је у теслином дневнику (календару) имао значајну улогу, јер Тесла је често планирао једне огледе изводити до Преображења , а онда друге принципе, нпр. У Колораду Спрингсу до Преображења изводио је једне огледе са тзв. Теслиним трансформатором, а онда од Преображења (19. августа) изводи огледе са додатним (екстра) калемом до православног Божића, а онда иде у Њујорк.
За Михољдан (12. октобра) Тесла подноси Патентном уреду седам пријава из производње, преноса, дистрибуције електричне енергије и њено претварање асинхроним мотором у електричну енергију.
За Митровдан (8 новембар) кад је уплатио све таксе за даљинско управљање са механичким покретним објектима онда му је Уред издао потврду да је патент одобрен.
За Никољда. – Своју кућну Крсну славу (1,209.359) да би у миру славио прије на дан тј. (18. децембра) пријавио је бр.( 1, 274.816 – – 1, 134.718 – 1, 365.547 – 1, 402.025 —-и друге)
Многе патентне пријаве, радове и писма писао на праославне празнике који су тада обиљежавали по старом календару или на покретне празнике којисе могу одредити по Вјечном календару.
Често је на Православне празнике пријављивао и научне и стручне радове.

“(1938.) Срби су овде 30их година саградили цркву, Тесла је био кум цркве, а њеном отварању није присуствовао јер га је ударио такси. Имао је тада 82 године. Тесла је тада по свом пријатељу Михајлу Дучићу, познатом привреднику у Гери, послао 500$ за цркву. Касније му се захваљивао овако: “Опростите ми, нисам у први мах увидео Вашу великодушну помоћ. Свети Никола и Ви сте моји најбољи пријатељи. Вама и Вашој породици желим све најбоље поводом празника – Светог архангела Михаила. Ваш захвални дужник, Никола Тесла.”
Андерсон, аутор Теслине Биографије, наиме, покушао је да дође до Теслине биографије у цркви у Гери, али није успео. Постоји вероватноћа да је књига писана ћирилицом, те да ју је неко одбацио не познавајући њен садржај. Могуће је и да су страначки опредељени кустоси Музеја Николе Тесле, у комунистичком режиму, склонили Теслину Биографију након што је сав његова баштина 1952. пренета из Америке у Београд. Међутим, увек постоји нада да та књига чека скривена у некој фиоци.
Можда већ погађате из Теслине захвалнице Дучићу ко је био светац заштитник Николе Тесле.
Једна од Теслиних секретарица, Мјуриел Арбус, 20их година прошлог века прва је потврдила да се Тесла чврсто држао свог верског наслеђа. Све што је било везано за Теслину религију чувао је далеко од новинара и нарочито од света науке.
Целог живота обележавао је славу породице Тесла. У преписци са Теслиним секретаром, Џорџом Шерфом, пронађене су годишње белешке са датумом 17. децембра из 1926. год: “На дан Вашег свеца заштитника молим Вас да примите моје најсрдачније жеље за Вашу срећу, напредак и добро здравље.” Секретар Шерф би слао честитке два дана раније, како би стигле тачно 19. децембра, на дан светог Николе.
Теслин отац Милутин био је свештеник и окружење у ком је породица живела у Лици било је духовно по опредељењу. Његова мајка Ђука, рођена Мандић, такође долази из породице чији су синови генерацијама били свештеници. Слава је најважнији дан за српску породицу, а посебно се до ње држало у Теслином дому.
У једном писму које је Тесла написао баш на Светог Николу давне 1934. г. Тесла се сећа једне трагичне сцене која се одиграла у породичној кући у Лици
“Била је страшна ноћ и киша је лила као из кабла. Умро је ми је брат, младић од 15 година и интелектуални див. Мајка је ушла у собу, узела ме у наручје и прошапутала готово нечујно. Дођи и пољуби Данила”. Спустио сам пољубац на хладне братове усне и знао сам да се нешто страшно догодило. Мајка ме је ставила у кревет и оклевајући рекла, док су јој сузе лиле у потоцима: “Бог ми је, у поноћ, дао једног сина, а другог одузео”. Његов брат Данило страдао је у игри са Теслом у близини коња који га је ударио копитом. 1863. Тесла је тада имао седам година .(Гугл)
Здравица Николи Тесли

Чашу росе зоре и завичајне
Снијем годинама велики сине
Земље наше Неманића лизе
Што свијетом оваплоти коло муња.

Чашу росе зоре ти завичајне
У души носим снагом васионе
Где сазда дворе твоје сјајне
Успаванком Лке тихо ткане

Чашу росе зоре ти завичајне
Смиљ босиље и вијенац Смиљана
Са поила срне и Тивран јелена
Узеници свијам свевидућег ока

ашу росе зоре и завичајне
Снијем годинама велики сине
Земље наше Неманића лизе
Што свијетом оваплоти коло муња.
(Вук Боричић Тивански)
“Благо оном ко довека живи имао се рашта и родити”
(Славни Његош)
Још за живота Теслиним радом и животом генија бавили су се многи посланици научног света.( неуређен рукопис из биљежнице Митра Бороје из Бјелајца)

Тесла је рекао – записи из старих бележница
НИКОЛА ТЕСЛА
(1856 – 1943)

Вибрације откривају нафту

„Мојим системом, телегеодинамике,
чији су основ механичке вибрације
говорио је Тесла,
моћи ће се пронаћи рудно благо
скривено дубоко у утроби Земље.“

Ова публикација издаје се поводом 100 година од како је Никола Тесла завршио са радовима на Светској радио-станици на Лонг Ајланду. Познато је да је Никола Тесла направио торањ вискок 57 метара, а испод торња, на исто толику дубину, уградио је кружне степенице и поставио уземљење и неке сезмиолошке инструменте.

Торањ Николе Тесле на Лонг Ајланду

Прва „Светска радио-станица“ која је требало да шаље вести и музику у цео свет, порушена је, али је на Теслином принципу изграђњно на хиљаде станица, које не сметају једна другој и преносе говор и музику, како је Тесла предвиђао још 1899. године

Реч аутора

Никола Тесла се родио, између среде и четвртка, 10. јула 1856. године у малом личком селу Смиљану на обронцима Велебита крај Госпића. По старом календару тај дан је био Видовдан (28. julа 1856. године).
Овог Србина велебника,како је писао Мирко Кутлача, крстио је свештеник Томо Оклобџија, администратор госпићки. Кум детета 11. јуна 1856. године био је Јован Дреновац, крајишки капетан из Госпића, који је тада био филијала главне Парохије Смиљана.
Теслин отац Милутин Тесла, као официр, а затим поп па прота био је један од најобразованих људи тога краја Лике и имао је богату библиотеку књига.
Теслина мајка Ђука Тесла, девојачки Мандић, иако без школе, била је веома племенита жена, посвећена раду, породици и православној цркви.
Никола Тесла пре поласка у школу са браћом је, која су већ похађала школу, научио да чита и пише, али левом руком.Основну школу је почео у Смиљану, наставио у Госпићу ,а завршио у Карловцу. Политехничке науке почео је да студира у Грацу, а завршио их је у Прагу. Радио је и живио у Пешти, Паризу, Стразбургу, Њујорку, Пицбургу, Колорадо Спрингсу, а неко краће време и у другим градовима Европе и Америке.
Осим генијалношћу Никола Тесла истицао се и необичним личним и породичним животом. Цео свој живот био је скроман и повучен, одан родбини и српском народу.
О Тесли као човеку који је постао легенда још за време свога живота најбоље сведочи извештај у „Електрични инжењер“ од 8. марта 1893, Њујорк, о Теслином предавању у Сент Луису:“ Предвиђало се испрва да Тесла одржи предавање у малом холу конгреса инжењера. Али захтев за улазницама био је толико велик да је оно одржано у изложбеном позоришту. Сала је била претрпана до границе гушења и људи су плаћали по три и пет долара да би ушли у њу…
После предавања, публика је толико желела да види г. Теслу изближе да је одржан незванични пријем у холу и неколико стотина водећих грађана послужило се оприликом да се дочепа г. Теслине руке на веома срдачан начин…“
Од почетка до краја живота говорио је о трајном миру и изражавао своју чврсту веру да ће свет постати једна земља са једним заједничким језиком и једним заједничким циљем. Тај нови свет, говорио је Тесла, неће бити свет повлашћених и понижених него свет слободних људи и народа, једнаких у достојанству и поштовању човека. Никад није видео решења у војним силама и никад војску није служио. И ако у туђини Тесла је остао непрекидно везан за Лику и Србију. Љубоморно је чувао све што га је везало за родбину Лику и за оно што је долазило из Лике и Србије. Често је истицао да се поноси својим српским родом и изразио је жељу да се сва његова заоставштина после његове смрти пренесе у Србију. Истини за вољу, и Србија је Тесли задњих десет година његовог живота слала материјалну помоћ од 660 долара.
За свога животаТесла је открио преко 3 500 патената, написао преко 70 научних и стручних радова, одржао безброј демонстрационих предавања и дао на стотине интервијуа разним стручним и популарним часописима и новинама.
Теслини изуми су, испред времена, принцип рада радара, примена еклектронског млаза (осцилоскоп, електронски микроскоп,отклонски систем у катодним цевима, ондулатор, акцелератори,итд.),таласи сасвим одређеног карактера, односно рендгенски зраци . Поред тога, према неким научницима који нису издашни на речима хвале „Наг науке 20. века“, „или проналазач који је изменио двадесети век“, Пре свих је визионарски описао рад поликронатских ласера, електрона и других чуда на којима почива, може се слободно и без икаквих претеривања рећи, савремена наука и технологија. Овде треба споменути и оргинална Теслина открића у савременој физици, посебно физици плазме и молекуларној физици.
Већина популарних Теслиних писмених радова повезани су са областима у којима је стручно радио, али има писмених радова у којима је Тесла изражава своје мишљење о разним проблемима и ван своје уже струке. Међу овима су Теслина интересовања о рудним експлоатацијама у интересу заштите људске околине.
Стваралацки геније Николе Тесле није се само ограничио на величанствена дела у области електротехнике и радиотехнике. Овај неуморни ум, и овај неуморни дух тражио је решења многих природних тајних.(Радиоаматер)
Из низа проналазака које је Тесла патентирао видимо да су то, углавном, основни радови из подручја радиотехнике,а нарочито радиокомуникација и радиороботике, који имају велику научну и практичну вредност за развој тих гране електротехнике које су нашле широку,а често и не заменљиву улогу у рударству.
Степен развоја и усавршавања рударске производње у великој мери је зависио од примене Теслиних патаната. Рударска истраживања из ове област, не само на Земљи, него и на другим небеским телима незамислива су, и немогућа су, без Теслиних открића.
Посебну примену у рударству нашли су Теслини патенти у системима паљења експлозива, бежичним системима телерударства, рударске телероботике и системима аларма, као што су протупожарни, провалнички и рушилачки.

РЕЦЕНЗИЈЕ I и РЕЦЕНЗИЈА II

Тесла је рекао:

Живот је све што се креће, другим речима,»Живот је кретање».

Ја чврсто верујем у природне законе.

Човек је једино живо биће у стваралачкој лабораторији природе, које је обдарено креативном моћи стварања неког квалитета.

Човек поседује јединствен квалитет у космосу – способност мишљења.

И материјални и интелектуални прогрес човека постају све зависније од сила и енергије природе које он ставља у своју службу.

Земља је, као и све друго, у стању непрекидног вибрирања. Она се стално скупља и шири.

Интерна топлота земље је огромна и практично неисцрпна у поређењу са могућим потребама човека.

У унутрашњости Земље постоје енергије Ведрине Мира и Љубави; њихови изрази су цвет, који расте из Земље,храна коју добијамо из ње,и све оно што је чини човјековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на човека.

Потекли смо из једне усијане масе, а претворићемо се у ледену.

Наступа век алуминијума – пропаст индустрије бакра.

Апсолутно неизбежна последица усавршавања индустрије алуминијума биће пропаст индустрије бакра.

Алуминијум се неће, међутим, зауставити само код бакра. Кроз неколико година повешће страховиту борбу са гвожђем, таквим протибником којега није лако победити.

Стварање и уништавање материјалне супстанце, њено удруживање у облике по својој жељи, то би била врхунска манифестација човековог разума, његов најпотпунији тријумф над физичким светом, његово крунско достигнуће које би га ставило уз бок његовог Творца и испунило његову коначну судбину.

Једног дана градски већници су пролазили улицом у којој сам се играо са псталим дечацима. Најстари међу уваженом господом, богати грађанин, заустави се да би нам дао свакоме од нас сребрњак.Прилазећи мени, нагло се зауставио и рекао: „Погледај ме у очи.“ Погледи су нам се сусрели, и док сам пружао руку да примим драгоцени новчић,он је на моје запрепрашћење рекао:“ Нема више, ти не можеш ништа да добијеш од мене, исувише си паметан.“

Највише сам волео књиге.

Сл…Архив и библиотека у Музеју Никола Тесла у Београду

После завршених студија на Политехничком институту и универзитету доживио см потпуни нервни слом и за време тог боловаења запазио сам многе необичне и невероватне појаве.

Коришћењем пријемника који су уземљени на два места, што сам давно предложио, сметње које су последица наелектрисања ваздуха, које су озбиљне код сада коришћених структура, поништавају се.

Хтео сам да створим Поларну светлост у разним крајевима ове планете.

Откад постоји Наука, а постоји откад и људски род, ништа друго није ни чинила, већ правила Перпетум мобиле. Све што је измишљено и створено само су точкови, полуге, замајци, спојнице и остали делови те машине. Убеђен сам да је била створена и потом уништена…. Перпетум мобиле је спиритуална машина, и ако се пренесе у физичку реалност, она престаје да ради.Да смо у неком свету изван Земље, то би било уреду; радила би и била видљивљ….

Честице светлости су исписане ноте .Једном муњом може бити исписана читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње, које се чују на леденим врховима Химелаја

Имаћемо готово свуда уништиваче дима, усисиваче прашине,озонизаторе, стерилизаторе воде, ваздуха, хране и одеће…

Упамтите, није закривљен Простор,већ човјеков ум, који не може да схвати Бескрај и Вечност!

Огромни су губици приликом ископавања угља, руковања, транспорта, ускладиштења и употребе, но они би се умногоме смањили ако би се усвојио општи план употребе електрицитета у свим овим операцијама… Исто важи и за природни гас и минерална уља, јер су и ту годишњи губици пењу на стотине милиона долара. У веома блиској будућности на тако нерационално трошење гелдаће се као на злочин, а сопственици таквих капацитета ће бити приморани да уведе нове методе….
Тесла

ТЕСЛИНА РАДАРСКА ТЕХНИКА

Постоји могућност да се утврди место подморнице помоћу електромагнетних таласа.
Тесла
„…Основи електромагнетне детекције познати су већ поодавно, још почетком ранијег рата они су били јасно формулисани од Тесле…Овај пророчки текст садржи теоретске принципе радара.“
Е. Жирардо
Радар ради на принципу који је Тесла описао још 1917. године у америчком часопису „Тхе електрицал Еxпериментер“ , обрађен је принцип рада, мерење удаљености и одређивање позиција подморниица и бродова. Никола Тесла о овоме пише:“Постоји могућност да се утврди место брода или подморнице помоћу електромагнетних таласа. Ако избацимо сноп концентрисаних таласа из осцилатора врло високе фреквенције учестаности у делићу секунде, па после рефлектовања од брода те таласе учинимо видљивим на неком флуоросцентном застору, на броду с кога је сноп избачен, можемо утврдити и где се брод или подморница налази….Таласи морају бити што краћи што је и најважније, а осим тога морају поседовати огромну снагу, тј импулси морају бити снаге од неколико хиљада киловата. Шта више Тесла се на овоме није задржао.Бећ је 1921. године објавио и један напис у стручном америчком часопису „Свет електрицитета на страни 624 под насловом „Међупланетарни саобраћај“ у коме је изнио могућност везе с оланетама сунчевог система помоћу ултракратких таласа и краткотрајмих импулса велике радне моћи. На истом принципу, 1946. године први ултракратки таласи, радаром су послати према Месецу и Сунцу и вратили су се на Земљу, доносећи тачне податке о њиховој удаљености.
У свом раду под називом: „Научно откриће петролејских поња“ Т.Ц. Ричард,поред осталога, писао је да су се у првим данима истраживања петролејских поља пре скоро сто година, начин константовања нафте у стеновитим подземним слојевима био је примитиван и многи од издушених отвора нису показали никакве трагове нафте. Током времена дошло је до сазнања да природа и одлик геолошких формација стоји у уској вези са постојањем нафте, и од тада нису вршена никаква бушења у неиспитиваним областима пре него што су геолози испитали разне стеновите формације, које су избијале на земљину површину и извели закључке о њиховом подземном саставу.Ово није лак задатак, јер читав низ разних чинилаца може учинити претпоставке о облику или склопунепостојаним, те је било уобичајено у последњим годинама допуна геолошких снимака применом геофизичких метод пре него што се приступило извођењу скупих бушења.
Ове методе се користе променом физичких стања разних типова стена. Један метод почива на повечћаном гравитационом привлачењу при приближавању некој стеновитој формацији, веће густине од околног материјала. Ова промена се запажа помоћу осетљивих гравиметара. Уобичајени тип мерача је углавном састављен од еластичне масе и врло мала деформација опруге, изазвана поремећајем гравитације, увеличава се преко система полуга и оптичких уређаја.

Р А

Сл… Поларизатор (Р) и анализатор (А) у укрштеним положајима

Најнови гравиметри се састоје од полароид фолија које се променом дужине закрећу и врше промену трансмитиране светлости.

У случају да су полароид фолије постављене у паралелном положају, јачина трансмитоване енергије било у пластеник или из пластеника била би максимална. Међутим, ако би се полароид ( П ) или анализатор ( А ) постепено закретао око главне поптичке осе, онда бин се јачина трансмитованог зрачења мењала по Малусовом закону:

I = Iо cos φ

Где је : I – трансмитована јачина зрачења, Iо – јачина упадног зрачења , а cos φ-
угао закретања полароид фолија.

При истраживању петролејских поља дешава се да утонула антиклинална кречњачка формација (у виду куполе) изазива промену од мање од 1 милигала дејствујући као петролејски резервоар.
Други метод почива на промени магнетског привлачења изазваној разним степенима магнетисања подземних стена. По правилу, јаче магнетисање стене налази се у бази, како се назива стара пламена кора земље, која је на многим местима у свету данас покривена слојем седимената дебелим хиљадама метара, као што су кречњаци, шкриљци, и пешчар. База се може састојати обилно од гранита који је магнетичнији од седимента; често постоје врло магнетичне стене у бази, које су продрле у ову из дубљих делова коре. Велике промене магнетске силе на разним местима земљине површине обично су проузроковане овим опродорним масама, те је могуће одредити њњихову приближну дудину. У случају танког покривача седимента могућности постојања нафте су обично мршаве.Земаљски магнетрометри су, у принципу, осетљиве инклинционе игле.

У новије време промене положаја игала се региструје променом полароид-фолија и поларизованом светлости.
Трећа метода, обично скупљи али и издашнији, користи се рефлектовањем акустичног таласа ,оствареног експлозијом динамита у горњим слојевима земље, при наиласку на различите слојеве стена.Време путовања прогресивних и рефлектрованих таласа мере се геофоном.Савремени геофони користе полароид фолиле као сензоре акустичних промена.
Поред овога метода са одбијањем акустичних таласа постоји метода и са преламањем акустичних таласа каоја се обично користи код мерења дебљих слојева и када је његова карактеристика брзина таласа већа од брзине стене изнад њега.
На земљи, геофизички и технички инструменти су стандардизовани на основву обилних искустава, но кад је потребно радити са графиметром, магнетометром или геофоном у морским крајевима, како је писао Ричард,пре пола века, морају се применити нове процедуре. У току последње две године многе велике петролејске компаније су извеле истраживања на мору око Бахамских острва. Мерења помоћу гравиметара на мору вршена су на три начина. Према првом начину, круг и стабилни троножац (2 тоне) се спушта на дно мора са прамца специјално усидреног брода и осматрач поставља овај инструмент на малу платформу на врху троношца. Код другог типа се графометар и осматрач налазе у ронилачкој комори (преко 2 тоне конусног облика), која се спушта на морско дно. По трећој методи спушта се гравиметар, постављен у специјалном оклопу и управљан из даљине, на морско дно. У океанским мерењима тј. при мерењима на већим дубинама гравиметри се постављају на карданске зглобове подморница, које роне до константне дубине за свако мерење. Комплетан апарат је добро опремљен и предвиђена је могућност уградње стандард-временских сигнала бежичним путем, у циљу калибрирања.Мерачи се праве ,у принципу, као математичка клатна, и разлика у гравитацији се одређује из периода промена осциловања клатна, а то се региструје променом положаја полароид фолија и поларизоване светлости. Осматрања помоћу подморничког клатна су, посебно корисна за добијање регионалне слике гравитационог поља на широком океанском подручју земљине површине из којих се може одредити расподела тешких и лаких стена у земљиној кори.
Инструменти за промену грвитације, применом Теслиних бежичних преноса сигнала, могу да се уграђују на авионе и хеликоптере. Ова мерења се обично користе изнад мочварних и неприступачних терена. Обично се теле-контролисани инструменти спустају са ужетом из хеликоптера, а сигнали примају бежичним путем.
Географске координате свих посматрачки станица на морумогу се одредити на разне начине. Ако је осматрачки брод видљив са копна, довољно је визирати га са два утврђена места (репера) на копну, помоћу секстанта три фиксирана репера са брода, наа који се начин може одредити положај брода. Ако су пловни форови или перпери постављени на већ познатим кључним положајима, може се секстантни метод применити за велике раздаљине. Постоји један бољи, бржи и тачнији начин како пише Ричард. Наиме, брзи брод одмотава танку челичну жицу са витла између три усидрена перперна пловка, који су међусобно удаљена по неколико километара. Мали пловци, са прикаченим сидрима, избацују се са брода на сваки километар или гдегод је потребно мерити гравитацију, а дужина размотане жице, између перпера или угаоних пловака се забележи. Отпочиљући са два фиксирана перперна пловка, сви остали положаји се одређују на овај начин: тачност фиксирања се може побољшати постављањем уских чворова у триангулациону мрежу.

Сл…. Сл…

Сл… Радар се примењује за одређивање гравитације. Половни угаони одбојници (рефлектори) су постављени на тачно одређеним положајима. Време,које је потребно да се одјеци са одбојника врате до брода, даје раздаљину брода од сваког пловка, те се тако може да израчуна положај брода.
1.- Пловни одбојници
2.- Осматрачки брод
3.- Подводна комора

Сл… Принцип по коме раде сви гравиметри. У неким инструментима издужена опруга се замењује пњоснатом сатномопругом, која се обрће при истезању; ово обртање служи за мерење разлика у гравитацији.
1.- Ексетнзиометар (мерач истезања)
2.- Тачка обртања без трења
3.- Лагана полуга
4.- Опадање гравитације
5.- Пораст гравитације
6.- Тег
При истраживањима петролејских поља око Бахамских острва успешно је примењиван радар. Апарат је сличан апарату који се данас примењује на многим бродовима као помоћно навигационо средство. Кратак-таласни радио-сигнал, дужине неколико центиметара, одашиље се са усмерене антенена врху бродске катарке и свака препрека на путу снопа, рецимо неки други брод,или копно, дејствује као објекат-рефлектор, и може се видети као светлосна мрља на екрану осцилоскопа у пријемном апарату.

Сл…..

Сл…. Ова шема приказује метод сеизмолошког одбијања и преламања и какви се резултати могу добити гравитационим и магнетским истраживањима.
1.- Одбијање
2.- преламање
3.- Морски ниво
4.- Морско дно
5.- Место експлозије
6.- Шкриљци
7.- Пешчар
8.- Нафта
9.- Кречњак са великом брзиномпростирања звука
10.- Магнетично пропусни слој
11.- Пламена база
12.- Гравитациони профил
13.- Магнетски профил

Сва мерења гравиметром морају се заснивати на неком податку као што је средњи морски ниво.

Сл….(превесрти текст са фиг.4.- изнад)

1. 3 PRORAČUN TRANSFORMATORA
Da bi izvršili proračun transformatora neophodno je znati sledeće uslove: veličinu snage na primarnom namotaju, razne napone pojedinih namotaja, struje koji oni trebaju da daju, kao i frekvenciju struje električne mreže. Na primer, ako je dato da proračunamo transformator koji bi napajala gradska mreža, tj. U = 220 V i f = 50Hz, s tim da na sekundarnoj strani imamo namotaj za 350 V i 35 mA (visoki napon U1 i struju I1), namotaj za 4 V i 5 A (niski prvi napon U2 i struja I2), kao i namotaj za 6,3 V i 0,8 A ( niski drugi napon U3 i struja I3). Pošto su nam poznati osnovni podaci možemo izračunati električnu snagu sekundarnog kola pri radnom opterećenju, a to je:
(10)
Ako se uzme da je stepen iskorišćenja 0,8 onda bi snaga koju transformator uzima iz mreže iznosila:
(11)
Jačina struje koja teče kroz primarni namotaj jednaka je:
(12)
Veličina aktivnog preseka gvožđa dobija se po obrascu:
(13)
Broj zavojaka primarnog namotaja izračunava se po jednačini:
namotaja (14)
Broj zavojaka za sekundare namotaje ćemo dobiti prema obrascu:
Ns = 47,5 / Us. (15)
Za prvi sekundarni namotaj broj zavojaka iznosi:
namotaja (16)
Ns1 =47,5 / 7 x 350 = 2 375 namotaja, prečnika od 0,15 mm prema tablici za struju od 0,035 A. Za drugi namotaj broj zavojaka iznosi: namotaja, žice prečnika od 1,6 mm.
namotaja (17)
Za treći namotaj se dobija: namotaja žice prečnika od 0,65 mm. Prečnik žice zavisi od jačine struje koja prolazi kroz provodnik i obično za male transformatore se uzima gustina struje po jednom kvadratnom milimetru preseka provodnika od bakra oko 2,5 do 4 ampera i prema tome presek žice se može izračunati iz obrasca:
mm
(d u mimilimetrima, a I u amperima). Poprečni preseci stubova jezgra za male transformatore obično imaju pravougaoni oblik.
Odnosi strana se obično uzimaju (što nije obavezno) u odnosima 1 : 1 ili 1 : 2,5. Kod malo većih transformatora prelazi se na stubove sa stepenastim presecima oko kojih se može opisati krug. Zavoji, koji se namotavaju na takve stubove, su kružnog oblika i predstavljaju za mehaničke sile kratkih spojeva veći otpor nego zavooji pravougaonog ili ovalnog oblika. Zbog smanjenja vrtložnih struja gvozdeni liimovi su međusobno izplovani. Izolacija je obično jednostrano nalepljen papir, lakirana ili hemijski obrađena površina, a Tesla je koristio oksidni izolator na jednoj strani trafo-lima. Pri slaganju limova o ovome treba voditi računa se neizolovana strana lima postavi do izolovane strane drugog lima. Pri stezanju transformatorskih limova vicima, vici moraju biti omotani izolacionim materijalom. Namotaji mogu da se izvode kao plosnati ili kao koncentrični. Pljosnati namotaji se obično koriste kod transformatora sa ravnim stubovima i nekad kod tzv. vazdušnih transformatora. Mnogo više se primenjuju cilindrični (koncentrični) namotaji. Oni su jeftini jer iziskuju manje izolacionog materijala, a i jednostavnije su konstrukcije.

1. 4 ISPITIVANJE JEDNOFAZNOG TRANSFORMATORA
Ogled kratkog spoja
Ogled kratkog spoja na transformatoru izvodi se radi utvrđivanja gubitaka snage koji nastaju zbog prolaza struje kroz namotaje, a ispoljavaju se zagrevanjem. Ovi gubici se često nazivaju „gubici u bakru“ zato što su namotaji transformatora najčešće od bakra.
Ogled kratkog spoja na transformatoru izvodi se pri kratko spojenim stezaljkama niženaponske strane tako da na stezaljke višenaponske strane dovedemo toliki napon- napon kratkog spoja (Uk, dok kroz namotaj višenaponske strane ne poteče nazivna struja (In) – struja kratkog spoja(Ik), dakle pri:
In=Ik ; jer je: U =Uk.
Pri ogledu kratkog spoja meri se napon kratkog spoja (Uk), struju kratkog spoja (Ik) i snagu-gubitke- u ogledu kratkog spoja (Pk). Faktor snage kratkog spoja (cosj k) određuje se računski na temelju rezultata ostalih izmerenih električnih veličina. U praksi je dovoljno da se merenja u ogledu kratkog spoja izvode u četiri tačke, tako bi se dobili potrebni podaci za konstrukciju dijagrama. Preporučuje se da se da se merenja vrše u granicama Ik=1,1 do =,5 In, tj. u slučajevima Ik=1,1 In; Ik=In;Ik=0,9 In; Ik=0,5 In.Ogled kratkog spoja u praksi se izvodi obrnutim redom od ogleda praznog hoda, tj. u prvom merenju priključimo toliki napon kratkog spoja (Uk) da poteče struja Ik=1,1In.
Zatim smanjimo napon kratkog spoja (Uk) dok ne nastupi slučaj Ik=In itd. Obrnuti redosled merenja izvodi se zato da bi se izbeglo dodatno zagrevanje namotaja, koje bi bilo neminovnokada bi se napun (Uk) postepeno povišavao. Iz istog razloga ogled treba izvoditi u što kraćem vremenu.
U ogledu kratkog spoja za razna merenja struje kratkog spoja (Ik) očitavamo na voltmetru odgovarajući napon kratkog spoja (Uk). Napon kratkog spoja, u praksi, izražavamo u procentima nazivnog napona
(18)
Napon kratkog spoja (uk) za transformatore najčešće se kreću u granicama: uk 4 do 12 % .
Kako je pri ogledu kratkog spoja priključeni napon (Uk) relativno nizak, to su i gubici u željezu, koji pri tome nastaju, relativno mali pa se u praksi mogu zanemariti. Prema tome, snaga izmerena vatmetrom koju transformator uzima iz električne mreže u praksi predstavlja nazivne gubitke u bakru, tj:
(19)
Faktor snage pri ogledima kratkog spoja (cos fi)odredi se na temeljuizmerenih električnih veličina tj:
(20)
Kod mrežnih transfprmatora smanjenje rasipanja magnetnog polja postiže se sa posebno izabranim profilima trafo-lima i „slepim“ namotajima. Slepi namotaj napravi se od gusto namotane bakarne žice (= 0,2 mm) čiji je jedan kraj slobodan a brugi vezan za masu ili od bakarne folije (debljine oko 0,05 mm) koja se prekolopi tako da se galvanski krajevi ne vežu, a jedna od krajeva folije veže za masu.

1. 5 ISPITIVANJE TROFAZNOG TRANSFORMATORA
Ogled kratkog spoja
Na električnu mrežu trofazni transformator se priključi preko trafaznog regulacionog transformatora. Regulacionim transformatorom podižemo napon mernom transforematru dok ne poteče struja Ik = 1,1 In koju kontrolišemo ampermetrom Ik i u tom slučaju na voltmetru očitamo Uk (prvi slučaj). Zatim postepeno smanjujemo napon Uk do Ik ne bude brojno jednaka In tj: (Ik = In) (drugo merenje) itd. Za svaki mjerni slučaj očitamo vrednosti za Uk i Pk i upisujemo ih u tabelu mernih i izračunatih vrednosti
Iz izmerenih vrednosti struja Ikr, Iks i Ikt odredimo srednju vrednost:
(21)
Napon kratkog spoja izrazi se u procentima
(22)
Gubici u gvožđu pri pokusu kratkog spoja u praksi se mogu zanemariti, dok gubici u bakru Pcu predstavljaju nazivne gubitke u bakru, a izračunavaju se po jednačini:
Pcu=Pkr+Pks+Pkt(W) (23)
Faktor snage trofaznog transformatora pri ogledu kratkog spoja odredimo po jednačini:
(24)
Niže naponske stezaljke ispitivanog transformatora trba kratko spojiti provodnikom odgovarajućeg preseka tj. tako da električni otpor bude što manji.

1. 6 SPOJEVI TROFAZNIH TRANSFORMATORA
Spojevi trofaznih transformatora mogu biti: spoj u zvezdu (Y), spoj u trougao (D) ili spoj u razlomljenu zvezdu ili cik-cak (z).spoj. Spojevi na strani visokog napona označavaju se velikim slovima Y i D , a na strani nižeg napona označavaju se malim slovima y i d. Cik-cak spoj koristi se samo na strani nižeg napona i zato se označava samo sa malim z. Kombinacijom navedenih spojeva dolazi se do faznih pomaka između vektora i primarnog i sekundarnog napona. Radi jednostavnosti taj se taj se pomak ne označava stepenima već brojevima. Ako transformator nosi oznaku Yd5 to znači da mu je primarna strana spojena u zvezdu, sekundarna u trougao, a pomak faznih napona primara i sekundara (5 x 30) je 150 (stepeni), broj uz slova pokazuje koliko je puta po 30 (stepeni) napon sekundara kasni za naponom primara. Spoj trofaznih transformatora uzima se prema nameni, i to: Šema spojeva transformatora.
Yy0 –
za transformatore manjih i srednjih snaga uz simetrično opterećenje;
Dd6 –
izuzetno za trofazne grupe složene iz po tri jednofazna transformatora;
Du5 –
za veće mrežne transformatore sa potpuno opterećenom nultom tačkom;
Yz5 –
za manje mrežne transformatore sa potpuno opterećenom nultom tačkom;
Yd5 –
za velike transformatore u elektranamoa i trafo-stanicama;
Transformatori se mogu spajati u zvezdu ili trougao, ali njihovi namotaji se mogu u seriju ili paralelno prema potrebi željnog napona. Kod spoja u trougao kroz fazni namotaj transformatora teče struja koja je 1 : 1,75 = 0,577 puta manja od linijske struje.

Spoj zvezda:

presek provodnika S povećava se 1,73 puta, broj navoja jedne faze smanjuje se 1,73 puta.
Spoj trougao:
presek provodnika S se smanjuje 1,73 puta, broj navoja jedne faze povećava se 1,73 puta da bi mase Cu bile iste.
Tanja žica za namotavanje skuplja je od debele žice, pa prema tome spoj trougao je skuplji od izvođenja do spoja zvezda, i to poskupljenje raste sa povećanjem napona, jer viši naponi zahtevaju bolju izolaciju.

Mитрова галактичка сила – закон

Рад се односи на физичке сличнпости законотости Кулонове електростатичке силе, Њутнове гравитационе силе, Теслине електродинамичке силе и Митрове галактичке силе – закона.

Кулонова електростатичка сила – Закон

На основу резултата елсперимената француски физичар Шарл Кулон је утврдио да сила зависи од количине наелектрисања и растојања између тела.

F = k Q` x Q„ / d` x d„

  Где је:
к– константа сразмерности
Q` , Q„–  количине наелектрисања
d` = d„ – дистанца између наелектрисаних тела
Сила узајамног привлачења или одбијања два наелектрисана тела је сразмерна производу количина наелектрисања, а обрнуто сразмерна квадрату међусобног растојања.
Силе делују дуж правца који спаја два тачкаста наелектрисања, а смер зависи од знака наелектрисања:
Њутнова гравитациона сила – закон
Њутн је 1686. године представио закон гравитације наводећи да постоји сразмера силе са масама и обрнута сразмера са квадратом растојања, али не наводећи вредност константе сразмере нити је то касније урадио.
F = k M` x M„ / d` x d„

Где је:
M` , M„ – маса тела која се привлаче
d`, d„ (d` = d„ ) – дистанца између тела
к – конмстанта сразмерности
Закон се користио за успостављање односа међу величинама, а не за давање нумеричких резултата.
Вредност гравитационе константе експериментално је одредио Хенри Кевендиш (1798).

Теслина електродинамичка сила – Закон
Др Никола Тесла је експерименталним испитивањем катодних зрака открио закон међуделовања покретних наелектрисања.
Математички облик Теслине електродинамичке силе гласи :
F = k q` v` x q„ v„/ d` x d„
Где је:
q` , q„ – количине покретних наелектрисања
v` , v„ – брзине покретних наелектрисања
к – комстанта сразмерности
Додуше, кретни момент Теслиних асинхрони мотора, као и других електродинамичких машина ствара међуделовање покрених наелектрисања.
Миланковићев гравитациони тофазни систем
Прва фаза: “ Наша Земља не врши кретање као точакна на преслици, него, она игра као чигра којој се оса заошијева”, а то проузрокује померање тачке равнодневнице.Њена година износи по проф. др Милутину Миланковићевим прорачунима 22.000 година.
Миланковићеви математички прорачуни и његова крива осунчавања за различите геогррафске ширине показали су да је 22.000 годишња прецесија осцилација само један елемент настанка ледених доба.
Миланковићево дело Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем леденог доба објављен је на 633 стране 02. априла 1941. године. Кеига представља збир целокупног знања о осунчавању Земље и проблемима везаним за то.
Друга фаза, решава проблчем лчедених доба везан за нагиб Земљине осе према еклиптици који се сада мења у распону од 22,1 степен до 24,5 степени географске ширине.
Када је нагиб већи од садашњег, који износи 23,5 степени, тада северне области примају већу количину Сунчеве топлоте, снег и лед се повлаче и задржавају на просторима који припадају вишим географским ширинама.
Када је нагиб мањи од 23,5 степени тада поларне области примају мању количину Сунчеве топлоте , лед се шири ка јужним упоредницима и настају услови за развој леденог доба.
Трећа фаза: односи се на ексцентритет Земљине путање око Сунца.Облик путање Земље око сунца (револуцикје) током времена мења се приближно кружног до слабијег елипсоидног ( 0 – 6 %) облика.Ове осцилације су од непосредног значаја за глацијацију, односно за климу Земље, због промене међурастојања Земља – Сунце.
Анализом добијених резултата, Миланковић је утврдио да се у поларним областима највише испољава секуларне промене нагиба оси ротације.
(Теоретски посматрано, елиптички пол осе ротације требао би да се поклата са положајем Северњаче! п.а.)
У екваторијалном појасу доминирају промене ексцентричности и прецесије, односно промене дужине годишњих доба. Прецесије равнодневница 22000 – годишњег циклуса, комбинација 41000 – годишњег циклуса нагиба оси ротације и 100000 – годишњег циклуса прецесије путање, утиче на интензитет термичког режима летњег и зимског периода, тиме и на ширење, односно повлачење ледених капа и глечера.
На средњим географским ширинама, долази до зражаја утицај промене све три фазе.
Секуларни ток осунчавања Земље је веома компликован и различит је за сваку географску ширину, а такође постоји разлика између секуларног тока осунчавања јужне и северне хемисфере.
Овим системом прорачуна Миланковић је показао да те три врсте промена астрономских карактеристика и њихова повезност у кретању наше планете изазивају значајне цикличке промене њеног осунчања.
Ове три фазе , у ствари, представљају Миланковићево гравитационо обртно поље (ако може тако да се каже), а у техничкој литератури је познато под именом Миланковићеви циклуси.
Миланковићеви “Матемтички основи науке о космичком зрачењу”
покривају три различите области:
– математичка истраживања и описивања садашњег стања осунчавања и соларне Земљине климе,
Секуларне промене осунчавања Земље и и њихове ефекте, и
истраживања термичких тојава на површини планете.
Из мојих рачуна, говорио је проф.др Милутим Миланковић, излазило је да су се неки дуготрајни таласи топлоте и хладноће наизменично котрљали преко Земљине површине. Ток тих таласа врло је неправилан, јер су се они разликовали не само по својој јачини него и по свом трајању.

Митрова галактичка сила – закон

Митрова галактичка сила је сила узајамног деловања система у некој галаксији. Например: Посматрајмо Митрову галактичку силу узајамног деловања Млечног пута (Кумове сламе) и Сунчевог система , конкртно на Земљину револуцију.
Знамо, да змеђу Сунца и небеских тела у Сунчевом систему делује Њутнова гравитациона сила. Да ротација небеских тела ствара момент силе која сва телам држи у једној равни. Збир свих момената у Сунчевом систему је једнак нули (Нека се тела ротирају у супротном смеру). Нормално (окомито) на Њутнову силу у Сунчевом систему делује Митрова галактичка сила.Та деловања се испољавају на положај оси ротације нпр Земље; тако да је оса ротације при револуцији у перихелу усмерена од Сунцу, а у афелу према Сунца. Промена положаја оси ротације према еклиптици изазивају промену осунчавања. Тако нпр. У перихелу, кад је Земља најближа Сунцу оса ротације је супротно нагнута,а то смањујњ осунчање северне хемисвере. (јер да је навјена према Сунцу била би велико осунчање и нагло топљење , а у случају положаја Земље у афелу осунчање би било умањено јер је удаљеност највећа. Међутим нагиб оси ротације према Сунцу те промене ублажује).
Митрова галактичка сила врши “сукање” оси нагиба Земље при револуцији Земље. Тако интересантни су положаји оси нагиба ротације око Сретења “Сретенско прољеће” и око Св. Михољдана “Михољско лето”
Аутор текста :академик, проф. др Митар Бороја из Бјелајца

Нова верзија неуређеног рукописа

Mитрова галактичка сила – закон

Рад се односи на физичке сличнпости законотости Кулонове електростатичке силе, Њутнове гравитационе силе, Теслине електродинамичке силе и Митрове галактичке силе – закона.

Кулонова електростатичка сила – Закон

На основу резултата елсперимената француски физичар Шарл Кулон је утврдио да сила зависи од количине наелектрисања и растојања између тела.

F = k Q` x Q„ / d` x d„

  Где је:
к– константа сразмерности
Q` , Q„–  количине наелектрисања
d` = d„ – дистанца између наелектрисаних тела
Сила узајамног привлачења или одбијања два наелектрисана тела је сразмерна производу количина наелектрисања, а обрнуто сразмерна квадрату међусобног растојања.
Силе делују дуж правца који спаја два тачкаста наелектрисања, а смер зависи од знака наелектрисања:
Њутнова гравитациона сила – закон
Њутн је 1686. године представио закон гравитације наводећи да постоји сразмера силе са масама и обрнута сразмера са квадратом растојања, али не наводећи вредност константе сразмере нити је то касније урадио.
F = k M` x M„ / d` x d„

Где је:
M` , M„ – маса тела која се привлаче
d`, d„ (d` = d„ ) – дистанца између тела
к – конмстанта сразмерности
Закон се користио за успостављање односа међу величинама, а не за давање нумеричких резултата.
Вредност гравитационе константе експериментално је одредио Хенри Кевендиш (1798).

Теслина електродинамичка сила – Закон
Тесла је говорио: “ Кад погледам научна открића па и она у којима сам ја сам учествао , потпуно сам уверан да је и наш Творац на електромагнетним основама саградио ову планету”.
Др Никола Тесла је експерименталним испитивањем катодних зрака открио закон међуделовања покретних наелектрисања.
Тесла је рекао:”„Тај млаз лако је скретао под дејством електричног и магнетног поља који је стварао и врло слаб примљени сигнал“.
Математички облик Теслине електродинамичке силе гласи :
F = k q` v` x q„ v„/ d` x d„
Где је:
q` , q„ – количине покретних наелектрисања
v` , v„ – брзине покретних наелектрисања
к – комстанта сразмерности
Додуше, кретни момент Теслиних асинхрони мотора, као и других електродинамичких машина ствара међуделовање покрених наелектрисања.
Миланковићев гравитациони тофазни систем
Прва фаза: “ Наша Земља не врши кретање као точак на преслици, него, она игра као чигра којој се оса заошијева”, а то проузрокује померање тачке равнодневнице.Њена година износи по проф. др Милутину Миланковићевим прорачунима 22.000 година.
Миланковићеви математички прорачуни и његова крива осунчавања за различите геогррафске ширине показали су да је 22.000 годишња прецесија осцилација само један елемент настанка ледених доба.
Миланковићево дело Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем леденог доба објављен је на 633 стране 02. априла 1941. године. Кеига представља збир целокупног знања о осунчавању Земље и проблемима везаним за то.
Друга фаза, решава проблчем ледених доба везан за нагиб Земљине осе према еклиптици који се сада мења у распону од 22,1 степен до 24,5 степени географске ширине.
Када је нагиб већи од садашњег, који износи 23,5 степени, тада северне области примају већу количину Сунчеве топлоте, снег и лед се повлаче и задржавају на просторима који припадају вишим географским ширинама.
Када је нагиб мањи од 23,5 степени тада поларне области примају мању количину Сунчеве топлоте , лед се шири ка јужним упоредницима и настају услови за развој леденог доба.
Трећа фаза: односи се на ексцентритет Земљине путање око Сунца.Облик путање Земље око сунца (револуцикје) током времена мења се приближно кружног до слабијег елипсоидног ( 0 – 6 %) облика.Ове осцилације су од непосредног значаја за глацијацију, односно за климу Земље, због промене међурастојања Земља – Сунце.
Анализом добијених резултата, Миланковић је утврдио да се у поларним областима највише испољава секуларне промене нагиба оси ротације.
(Теоретски посматрано, елиптички пол осе ротације требао би да се поклата са положајем Северњаче! п.а.)
У екваторијалном појасу доминирају промене ексцентричности и прецесије, односно промене дужине годишњих доба. Прецесије равнодневница 22000 – годишњег циклуса, комбинација 41000 – годишњег циклуса нагиба оси ротације и 100000 – годишњег циклуса прецесије путање, утиче на интензитет термичког режима летњег и зимског периода, тиме и на ширење, односно повлачење ледених капа и глечера.
На средњим географским ширинама, долази до изражаја утицај промене све три фазе.
Секуларни ток осунчавања Земље је веома компликован и различит је за сваку географску ширину, а такође постоји разлика између секуларног тока осунчавања јужне и северне хемисфере.
Овим системом прорачуна Миланковић је показао да те три врсте промена астрономских карактеристика и њихова повезност у кретању наше планете изазивају значајне цикличке промене њеног осунчања.
Ове три фазе , у ствари, представљају Миланковићево гравитационо обртно поље (ако може тако да се каже), а у техничкој литератури је познато под именом Миланковићеви циклуси.
Миланковићеви “Матемтички основи науке о космичком зрачењу”
покривају три различите области:
– математичка истраживања и описивања садашњег стања осунчавања и соларне Земљине климе,
Секуларне промене осунчавања Земље и и њихове ефекте, и
истраживања термичких појава на површини планете.
Из мојих рачуна, говорио је проф.др Милутим Миланковић, излазило је да су се неки дуготрајни таласи топлоте и хладноће наизменично котрљали преко Земљине површине. Ток тих таласа врло је неправилан, јер су се они разликовали не само по својој јачини него и по свом трајању.

Митрова галактичка сила – закон

Митрова галактичка сила је сила узајамног деловања система у некој галаксији. Например: Посматрајмо Митрову галактичку силу узајамног деловања Млечног пута (Кумове сламе) и Сунчевог система , секуларно померање полова или конкртно на Земљину револуцију.
Знамо, да између Сунца и небеских тела у Сунчевом систему делује Њутнова гравитациона сила. Да ротација небеских тела ствара момент силе која сва тела држи у једној равни. Збир свих момената у Сунчевом систему је једнак нули (Нека се тела ротирају у супротном смеру). Нормално (окомито) на Њутнову силу у Сунчевом систему делује Митрова галактичка сила.Та деловања се испољавају на положај оси ротације Земље; тако да је оса ротације при револуцији у перихелу усмерена од Сунцу, а у афелу према Сунца. Промена положаја оси ротације према еклиптици изазивају промену осунчавања. Тако нпр. У перихелу, кад је Земља најближа Сунцу оса ротације је нагнута опд Сунца,а то смањује осунчавање северне хемисвере. (јер да је навјена према Сунцу била би велико осунчавање и нагло топљење , а у случају положаја Земље у афелу осунчање би било умањено јер је удаљеност највећа. Међутим нагиб оси ротације према Сунцу, у афелу,те промене ублажује).
Митрова галактичка сила врши “сукање” оси нагиба Земље при револуцији Земље. Тако интересантни су положаји (осим перихела и афела) оси нагиба ротације око Сретења “Сретењско прољеће” и око Св. Михољдана “Михољско лето”.

Митар  Бороја

Инсцерт из моје пожутјеле биљежнице
Мој живот и моја времена

Бјелајце,2012.

„Бог играча миче, а овај фигуре
Ко је иза Бога бог архитектуре
прашине, времена,снова и невоља“
Пјесма Шах –Борхес

Фенг схуи компас

Да ли постоји почетак и крај времена?
„ Време је одмерило наше претке….
       „….руска је влада приморана рачунати с Васељенском
Патријаршиом,која је још једнако највиша духовна власт Православља,а познато је да је Патријаршија,немајући да  брани никаке друге интересе
до религиозних, неће тако лако жртвовати стари календар који је стекао
готово важност догме. И поред ових сметњи, г. Лоазо радо верује да ће
се реформа извршити, јер она лежи у интересу међународног саобраћаја.

(писао је г.Шарл Лоазо 1900. год. У књизи  О Словенском Балкану).

„То што постојите је поклон од Бога, а оно што ћете постати биће враћање дуга – поклон Богу

/календар попуста/ – сви смо ми слијепи путници кроз вријеме.

Експлозија супернове догодила се 04. јула 1054. године и била је довољно сјајна, да се видјела по дану три недјеље.Супернова је голим оком била видљива 653 дана.
(Овај природни догађај су римокатолици искористили да се одвоје од православља,боље речено, да одоје цркве. Својој цркви да улазна врата праве на истоку, а олтар на западу).

U kalendaru se Sveti Luka ili Lučindan uzima kao deobni dan jeseni i zime, posle koga kreću zimski dani.

И преподобни Симеон Нови Богослов говори:

“Врши сваке вечери суд над собом:
Како си дан провео?
Да ниси осудио неког?
Да ниси досадио некоме речима?
Да ниси погледао страсно на нечије лице?“

И ето,кад човек схвати да је грешан, не сме се чекати и одлагати покајање.
У нашем душевном животу као да постоје два КАЛЕНДАРА , један
божански, а други ђавољи.

Божански се зове „данас-сада“:

Не одлажи до сутра,то сутра никад нема краја!

А  ђавољи календар се зове „сутра-касније“:
Остави за сутра,
данас си ти још млад,
живи за своје задовољство,
покајаћеш се касније кад остариш!

Старац Силуан каже:

„Ко се каје у њему је Дух Свети,
и он још на земљи личи на Господа,
а ко се не каје,
он личи на лукавог“.

“Билo би дoбрo дa oве кaлендaрске рaзлике не пoстojе, aли узрoк
њихoвoг нaстaнкa ниjе ни Црквa, ни верa.”

„Кажу да вријеме све ране лијечи,
Кажу да се увијек заборави све,
Ал’ младост је прошла и старост већ дошла
А ја још памтим часове те“.

Предговор
Ово није научна ни академска књига у правом смисла те ријечи.Писана је као приручник или боље речено као практичан увод при проучавању простор-вријемена и календара.Читаоцу су понуђени конкретни предлози и лични ставови аутора о извјесном броју питања везани за мјерење времена и календаре.
Дали ће ставови аутора бити прихваћени или не, наравно, зависи од читаоца који треба сам о томе да одлучи у дјелокругу својих интересовања и брига.

Од зла бога рђаво вријеме!

– вријеме верификује памћење-

Година 2012. је:

По Библији:

7970. година по антиохијској ери
7521. година по византијској ери
7495. година по александријској ери
7296. година по паганској ери
6424. годинља записи по Сроском календару
5273. година по јеврејској ери

По разним рачунањима:

5254. година по египатској ери
5014. година по индијској ери
4639. година по кинеској цикличкој ери
4412. година по Вавилонској ери
4017. година по Аврамовој ери
2778. година по олимпијској ери
2749. година по ери Набукодосораж
2662. година по јапанској ери
2.539. година по будистичкој ери
2057. година по Цезаревој ери
2040. година по шпанској ери

„Опрости им оче, јер не знају шта чине.“
Исус Христ
„Човјек који је умро зnа све!“
Апостол Павле

2012. година по православној ери
1433. година по исламској ери
 958. година по римокатоликкој ери
 430. година по григоријанској ери
 292. година по глобалистичкој ери
   95. године по комунистичкој ери

Ријеч аутора

Вријеме је драгоцјено. Свака секунда је важна.
«Време jе нajмoћниja силa кojу пoзнajемo. Oнaj кo кoнтрoлише
време, мoже дa рaзбиjе светске екoнoмиjе изaзивajући непрестaне
пљускoве, сушoм уништaвajући усеве и рaзaрajући неприjетељске
пoлoжajе…»
Свако живо биће има у свјести изграђeн индивидуални однос према времену,о прошлости, садашњости и будућности и према њима усмјерава све своје активности.
Многи прогнозирају да ће 21. вијек бити вјек борбе култура.
Живећи на почетку 21. вјек и 3. миленијума окружеи с једне стране разним благодатима и техничким помагалима, оруђем и оружјем које се често злоупотребљавају, а с друге стране злом, насилношћу, подвалама и преварама, ми, поред најбиље воље,нисмо у стању да одредимо или боље речено, одговоримо : Ко смo, одакле смо и докле ћемо?.Тражећи на ова питања одговоре, што идемо даље, све више улазимо у ћор сокаке, а често се не види ни свјетло на крај тунела.Проблем је настао када ми, заједно са нашим прецима, нисмо то умјели да разумијемо и трагали за властитим индитетом као најважнијим развојним задатком..Проучавајући прошлост дужу од једнога дана морамо се служити календаром. А одмах се поставља,само од себе, питање:Којим календаром?
Књига пред вама уводи нас у чудесни свијет астрономије, историје и митологије. Аутор се бави називом Календари, њиховим подјелама, реформама и поређењима.
Књига је веома актуелна с обзиром на тренутну популарност Мајиних календара и њиховог новог циклуса,па у том смислу објашњава и демистификује многе ствари које обичном човјеку остају недовољно транспарентне.Читаоци ће лако открити да су текстови својеврсна слагалица, мозаик каменчића који чине слику на којој се више не види него види.

Извод из рецензије
Митров живот и Митрова времена садржи универзалну поруку; извором јој није тек његов српски карактер, него његова мисаона и емоционална заокупљеност тајном човјечанства. Аутор у свом размишљању о календарима управо изражава реалну стварност нашег постојања, не би ли допро до извора човјекове судбине: осамљености,осјећај бесмислености постојања у историјским тамама, страха од смрти. Календари су ти којим аутор настоје проникнути у тајне човјека или свијета, долазећи до интелектуалних и духовних закључака које онда, језиком астрофизике, саопштава другима тражећи да се постепено удубљујемо у садржај календара и у љепоту љихових димензионалности.

тајанственога његова сјаја, његове свјетлости.

Једино вријеме зна читати свој рукопис!

Читава историја у календарима
– Енигма времена је у прошлости-
Вријеме прожима свакодневницу!

„Најприје штити велик и тежак начини свугдје
китећ` , а около њега повучен блистави обод
сјајн и трострук, а потом и ремен сребрени додај.
Пет је плоча било на штиту, а Хефест одозго
многи чињаше слике вјештином својом и умљем:
„Најприје начини Земљу, па небо, и начини море
и Сунце које се никада не замара и Мјесец пуни,
и сва свјетлила што се по цијелом размилила небу,
и Ориона џина, Плејаде, и уз то Хијаде,
Медвједа, кога још зову и Кола, који се свагдје
на мјесту окреће истом,непредстано гледа на џина,
једини он не тоне у Океан да би се куп`о“.
Хомер

Једни кажу да је створено седам сунсца, други пак да их би девет, и читав се свијет претвори у вртлог; не оста више ништа чврсто.
Шански мит о постојању

„ Док стојим овдје, пред чудима непознатог,као да боље разумијем да постоји нешто што је суштински важан дио људске природе. Човјек мора да истражује…а ово је истраживање у најбољем смислу“.
Девј Скот, командант Апола 15.

Сви ми знамо о чему се говори када се каже  в р и ј е м е , али се губи
као у сну када покушамо да га схватимо. Захваљујући променама које се дешавају у природи, значење појма времена изгледа само по себи јасно. Оно је свуда – у космичким и океанским дубинама, у компјутерским процесорима, у прашумама,облацима, у пчелињаку и мравињаку, у школи и дјечијем обданишту…Зато неки кажу да имамо математичко вријеме,физичко, биолошко, филозофско и умјетничко вријеме. Говори се о различитим моделима спиралног времена, непокретног, непостојећег, односно илузорног времена.Затим, говори се о различитим моделима: психолошког, социјалног и природног времена.
Старозавјетна химна времена (инсцерт):
1. Свему има вријеме,и сваком послу под небом има вријеме
2. Има вријеме када се рађа,и вријеме када се умире; вријеме када се сади, и вријеме када се чупа.
3. Вријеме када се убија и вријеме када се исцјељује; вријеме када се разваљује, и вријеме када се гради.
4. Вријеме плача и вријеме смјеха: вријеме ридања и вријеме играња.
5. Вријеме када се размеће камење,и вријеме када се скупља камење; вријеме када се грли,у вријеме када се оставља грљење.
6. Вријеме када се тече,и вријеме када се губи; вријеме када се чува, и вријеме када се баца.
7. Вријеме када се дере, и вријеме када се сашива;вријеме када се чува,и вријеме када се баца.
8.Вреијеме када се љуби и вријеме када се мрзи; вријеме рата и вреијеме мира….
11. Све је учинио да је лијепо у своје вријеме.
Пошто је вријеме уткано у све процесе природе, историје, друштва у цјелин, и увијек на неки начин помишља се у вези са њима, поглед на вријеме коинцидирана с погледом на свијет. У пракси се користи датум као појам времена и временски интервал као трајање између два датума. Сама ријеч вријеме има значење дјелити текуће трајање. Једино што смо сигурни, а то је да ми не можемо бити изван њега и да је оно непрекидно са нама,јер ми смо у времену, а вријеме је у намам (простор око нас).Наше присуство и активност у друштву и природи мјери се одређује темпоралним јединицама.Не постоји ни једна појава, било да је ријеч о субјективном доживлјају или објективној чињеници, која не открива или сугерише неки рок трајања, коначности, односно вријеме.Сматра се да је вријеме однос човјека према своме историјском бићу,дакле чини проблем културне историје.
Да би друштвени живот текао оргаснизовано, вријеме је стекло вишестуки смисао у свакидашњим практичним дјелатностима човјека. Сазнања о својствима времана у функцији је одређене филозофије. Вријеме се сажима или проширује, догађаји се премјештају из једне временске димензије у другу, нарушава се хронолошка структура, због јачег утицаја и ефеката. Вријеме се при томе користи као форма мишљења која не подлијеже уланчености и неслободи.
Време је одувек било фасцинантан филозофско-физички појам, чије разумевање непрекидно буди духове на размишљање. Појам времена прожима сва наша искуства и знања о стварности.За одређивање мисаоног односа према свијету вријене има фундаменталан значај. Разумјевање свијета у тијесној је зависности од разумјевања суштине временског тока и слиједа.Вријеме има значај за сваке кључне области и сфере људског дјеловања.Зато имамо: физичко, биолошко астроноско, филозофско и умјетничко вријеме. Било с којег угла да се посматра јавља се питање о правом појму времена и настојање да се вријеме сведе на неку општу и заједничку одредбу.Отуда се ток времена узима као да је кружени, осцилаторни, линеарни, векторски или тензорски.Затим имамо појам спиралног времена, непокртног, непостојећег, односно илузорног времена.Често се говори и о различитим временским моделима: пеихолошко, социјално и природно вријеме,са заједничким импликацијама сваког од њих по научну теорију и праксу.Пошто постоје различити временски модели и сваки од њих подразумјева извјесно филозофско, литерарно, физичко,математичко или религиозно становиште, неопходно је, при проучавању, дати пресјек најпротивречитих и најдискутабиклних појмова времена. Основу теолошких модела чини класични дуализам. Вријеме има свој корелат у непомичној вјечности.У филозофским моделима вријеме постоји по себи, тј посједује аутономну структуру које апсолутно нема почетка ни краја.Природно-научни модели времена ограничени су на физичко – астрономска тумачења, као и на разне органске биолошке ритмове.(Вријеме које прати космичке процесе и упада у бездан вјечне празнине.) У психолошке моделе убрајамо схватања која манипулишу с могућностима ванчулног опажања времена.Релативистичко тумачење времена ефикасно се користи у литератури.Употребљавају се различите психо-технике , пертубације доживљаја, стања, личности и ситуација у времену.Марксистичка онтологија држи да је вријеме једна од главних особина материјалног свијета. Вријеме је повезано са простирањем, развојем и кретањем објективне стварности, али није индентично тој стварности.
Веома је тешко и скоро немогуће језгровито и потпуно дефинисати појам времена.Потпуна дефиниоција времена не постоји.Сматра се да је то немогуће, пошто сваки дефиниенс,ако је ријеч о појму времена, садржи термине који, на неки начин,зависе од појма који би тек требало дефиниосати.Посебно су од утицаја схватања која времену приписују апсолутни или релативни карактер, као субјективни односно релативни реалитет.Упркос околности што научна дефиниоција времена не постоји, или уопште није могућа, оно не ограничава човјеков разум да помоћу индиректних, импликативних логичких ставова приближно одреди њен појам као реалан доживљај чије се особине у оквиру логичких судова не само могу помишљати већ и користити у интегралној друштвеној пракси.
Човјек је све најприје објашњавао митом и религијом.Примитивни народи схватају вријеме у облику слика конкретних збивања које се односе на оно што их окружује, непосредну будућност или сасвим недавну прошчост.Свјест примитивног човјека је некако ванвремена.Догађаји који су се десили раније њихова свијест битно не о разликује од догађаја који се дешавају, односно који ће се непосредно десити.За примитивне заједнице, све појеве на неки начин синхронизовано теку.
Гуревич учи да у примитивних народа „ свијест обухвата свијет у његовој синхронској и дијахронској цјелими, те је, дакле ванвремена“. (Вјечно враћање времена које карактерише архаичне заједнице повезано је с тежњом за трајним одржавањем извјесног типа друштвене организације. Осим тога, страх од смрти, изолованост, незнање и несигурност појединаца унутар примитивних заједница сугеришу вјеру у бесмртност, односно непостојање времена).

Талес Милећанин (Талес из Милета, 630-540) био је први који је замјенио митска објашњења тумачењима на законима природе. Пренио је у своју постојбину знања и искуства других народа.На путовањима упознао се са халдејским учењем о периодичном Сунчевом помрачењу. Само помоћу тога могао је да предскаже Помрачење Сунца које се десило 28. маја 585 године пне. Талес је овом доказаном претпоставком непосредно бацио знатижељне погледе ка космосу.
Талес је дао математички модел кљако се могу одређивати висине појединих објеката (пирамида) као и одређивање непознате странице праоуглог троугла.

Био је први учитељ геометрије и астрономије међу Грцима и тиме с парвом заслужио назив мудраца.
Анаксимандрос (611-547) – Талесов ученик, учио је да небо има облок лопте, а да Земља, коју је замишљао у облику бубња, лебди у средишту те лопте.
Питагора (око 580 године пне)- велики грчки научник, син трговца Мнезарха.Није ништа писао, предавања је држао иза паравана, а то значи да је читао.

У Египту сазнао је да је троугао са странама 3,4 и 5 праугаон, а из тога извукао правило (Питагорино правило) да је збир квадрата првих двају тих бројева једнак квадрату трећега.

Платон (429-348) –отац реализма – избацује све што је настало нашим чулима (опажања не признаје , већ само размишљање).Вријеме је према Платоновом мишљењу само слика – копија вјечности као свијета апсолутних идеја,као идеалних геометријских ликова и фигура. За Плотина је материја проста негативност, празан мрачни простор.Платонова академија: „ Ако желиш да будеш добар филозоф и научник, знај; да мораш сојим чулима да посматраш све што се у природи дешава и, размишљај својом главом како да то објасниш… Док живиш уживај у животу, али имај мјеру“.Увидио је значај геометрије и на својој учионици истакао таблу са овим рјечима: „ Нека не улази ко није упућен у геометрију!“ Платон је хтион да лз осталих наука избаци све оно што је са нашим чулима унесено.(… из старе атинске породице, познавао је учење Питагорејаца. Прича се да је питагорејске списе набавио за тешке паре…).
Атлантида је митско острво које је први поменуо старогрчки филозоф Платон у својим дијалозима „Тимај“ и „Ктирон“, који су написани око 360. п. н. е. Према Платону, Атлантида је била поморска сила која је лежала са друге стране Херкулових стубова која је покорила многе делове западне Европе и Африке 9000 година пре Солона, тј. око 9600. п. н. е. Након неуспешног покушаја да заузме Атину, Атлантида је услед природне катастрофе потонула у океан за један дан и ноћ.
Архимед (287-212 године пне)– отац проналазаштва –грчки математичар, физичар и астроном, из Сиракузе на Сицикији. Први је израчунао број Пи,проношао закон полуге, закон потиска и др.Својим знањем из статике, хидроулике и проналасцима прокрчио је пут будућим покољењима.
Аристотел (384-322) –отац науке – Платонов ученик у својој књизи „Органон“, на два начина говори о времену (раније и истпвремено) дефинише време као „број кретања према ономе што је било раније и што ће бити касније.Аристотел не раздваја вријем од временотости, тј. не разматра вријем објективно по себи (као својство материје) и човјеково сватање времена. (Цијели свемир има савршен облик кугле. Материја је једнако распоређена , због чега је и кретање кружно, те се увијек у себе враћа).
Од Хеленски мислилаца, посебно су значајан Аристотел,који
је филозфски указао на значај физичких појава и Архимед који је увео
појам физике као експерименталне науке.

Хераклит из Ефеса – Мрачни- ( 535-475) – вријеме је прва материјална суштина .„То је оно што бива и што бивстује….Вријеме је стални преображај и прелазак из небића у биће.Али,као преображај оно је истовремено материјална суштина свега постојећег,и онога што постоји.( схватао је јединство свемира као вјечну борбу). Хераклит је скренуо науку са пута астрономије на ствари које су више у вези са земаљским животом. ( одредио је време као чисто мењање тако да оно, у својој суштини, и јесте и није… суштона свијета је вјечна промјена превирање, кретање, настајање, смрт и поново рађање: вјечно жива ватра која се законито пали и гаси…).
Парменид из Елеја ( око 515- 450. године пне) –оснивач елејске школе – своја учења изложио у књизи „О природи“. Говорио је : „Ствар о којој је могуће мислити и оно ради чега мисао постоји јесте једно исто; јер ви не можете наћи мисао без нечега што не постоји и ради чега је оно изречено“.
Елејци су учили да биће испуњава цио простор – док небиће испуњава празан простор.
Зенон из Елеје ( око 490-430 године пне) у својим списима, познатим као Зенонови парадокси (Ахил и корњача), доказао контрадикторност тврдњи о постојању и непостојању времена. (учио да је простор бескрајно дјељив…Простор је састављен од безброј дискретних дјелова).

Сократ (470-399. године пне) један од најзначајних личности западњачке филозофске традиције. Никад ништа није написао о својој филозофији јер је једино уважавао дијалог.Говорио је: Душа је блажена када човјек својим искуством, својом мудрошћу дође до сазнања шта је добро, а шта је лоше.
Атомисти Леукип ( 5.вјек пне) и Демокрит из Абдере ( око 460-370. године пне) тврдили су да постоје атоми, као невидљиве честице различитог облик, тежине и величине, и да постоји празан простор.
Демокритов основни закон природе: „ Ништа се не дешава случајно, све има свој узрок и неминовну посљедицу…Ништа друго не постоји од атома и празног простора“. Био је утицајан пресократски филозоф и ученик Леукипа, који је развио атомску теорију о космосу. Демокрит је развио атомску теорију материје (дјелећи јабуку на обали). Атому (даље недјељећем дјелићу- даље не рез- наука је додјелила масу, кретање, наелектрисање и др., али није ум.
Птоломеј ( живио је у првом и другом вијеку наше ере) – отац геоцентричног система свијета –У свом великом дјелу : „ Велики зборник астрономије“ преведе под латинизованим именом „Алмагест“ приказо је систематично скуп цјелокупног знања Александријске школе. (Алмагест постаје Библија астрономије, њен Стари завјет).
Птоломејов геоцентрични систем свијета одржао се пуних 14 вјекова да би тек дјелом Коперника био замјењен хелоцентричним системом, који је добио назива Коперников систем иако је био само обнова Аристотеловог система.
За Птоломеја се може рећи да је био један од највећих проналазача Старог вјека и, на неки начин, главна карика између двије цивилизације -грчке и римске.
Александријска библиотека је била највећа библиотека античког света. Налазила се у Александрији, на обали Средоземног мора, у данашњем Египту. Основана је почетком III века пре нове ере од стране краљева из династије Птолемеја.
Prvo uni{tenje
Bi bliot e k e
pripisuje se
J uliu s u C a e s a r u
(101-44 BC), tokom
njegovog osvajanja Aleksandrije 48-47 BC. Dok se
C a e s a r
provodio sa
Cl e o p a t r o m
(69-30 BC)
u njenim kraljevskim odajama, njegovu flotu opkolili su
egipatski brodovi, pa je on naredio paljenje svojih brodova, sa kojih se po`ar
preneo na egipatske, kao i na okolne lu~ke objekte. Tako je vatrom zahva}ena i
Bibliotela, koja se nije mogla spasiti.
B e d e
(5) u svom opisu ka`e da su Rimljani
6
civilizovani, a njihov najzna~ajniji general odgovoran je za najve}i akt vandalizma
prema anti~koj umetnosti. U plamenu je nestalo 400.000 originalnih papirusa i
knjiga, a da sam
C a e s a r
nije na{ao za bitno da taj doga|aj uop{te pomene u
svojim memoarima. ^ak ni
Ci c e r o
(106-43 BC), koji ina~e nije voleo Caesara ne
pominje paljenje
Bi bliot e k e
. Indikativno je da Vatikan ~uva u najve}oj tajnosti
dokumente
A p o c r i p h a ,
nedostupna za svetsku javnost. Velike su {anse da su me|
u tim dokumentima skriveni i podaci o uni{tenju
Al e k s a n d r ij s k e bi bliot e k e
,
ba{ zato {to ju je uni{tio Rimski vojskovo|a.
Str a b o
(63 BC-23 AD) je `iveo u
Aleksandriji 20-e godine BC i detaljno opisao Palas i Muzej, a nije spomenuo
Bi bliot e k u
(5), iz ~ega se mo`e zaklju~iti da biblioteke u to vreme nije ni bilo. On
je pisao da je okupacijom Rimljana nad Egiptom donet mir, prosperitet i razvoj
Aleksandrije, mada se mnogi autori ne sla`u da je bilo tako.
Dr
M o s t a f a El-
A b b a d i
pi{e da
Str a b o
nije ni imao pristupa u
“R o y a l Libr a r y ”. Pl ut a r c h
(46-120
AD) i
Dio C a s s i u s
(163-235 AD), me|utim, potvr|uju uni{tenje
Bi bliot e k e ,
a
G e lliu s
(23-79 AD) ~ak tvrdi da je u po`aru uni{teno 700.000, a
Mat h e w B a ttl e s
(25)
navodi da je u
C a e s a r o v o m
paljenju
biblioteke izgorelo 300.000 knjiga.
Pl ut a r c h
u svom delu
“Lif e of A nt h o n y ”
pi{e da je
M ar k A nt o n y
poklonio 200.000 knjiga
Cl e o p a t ri
, koje su preseljene iz Pergamuma (24) i postavljene u
Bi bliot e k u
u
Br u c h i o n u ,
tokom njenog obnavljanja.

Drugo veliko uni{tavanje
Bi bliot e k e
391 AD pripisuje se vladaru, Hri{}aninu,
Th e o d o s i u s u I
(347-395 AD ), koji nije tolerisao kult i spomenike paganizma i
7
naredio je njihovo uni{tenje a izvr{io ga tada{nji Patrijarh Aleksandrijski
Th e o p h il u s
(378-444AD), tako|e Hri{}anin. U ovom paljenju potpuno je uni{tena
S e s t ri n s k a bi bliot e k a
u Serepionu (7; 10
Tre}e veliko uni{tavanje
Al e k s a n d r ij s k e bibliot e k e
dogodilo se 642 AD (10), mada
ima autora koji ovo paljenje stavljaju u godinu 640 AD (11; 12). U sedmom veku
Muslimani su , tokom svog fanati~nog osvajanja sveta, osvojili Egipat, prostiru}i
se od [panije do Indije. U Egiptu nisu nai{li na ve}i otpor
C alip h u O m a r u
(581-644
AD). A kada je Hri{}anin
J o h n P hil o p o n u s
informisao arapskog generala
A m r o u
Ibn el- A s s
da u Aleksandriji postoji
V e lik a bibliot e k a
, u kojoj se ~uva sve znanje
sveta, general se uznemirio i vest prosledio u Meccu
C alifu O m a r u
(27).
C alif
O m a r
je izdao naredbu da se sve knjige u Biblioteci imaju uni{titi, sa
obrazlo`enjem: “Te knjige su ili kontraverzne Kuranu, u kom slu~aju su
krivoverne, ili se sla`u sa Kuranom, u kom slu~aju su suvi{ne”. Po Omarovoj
naredbi sve knjige su iznete iz biblioteka i razdeljene kao gorivni materijal javnim
kupatilima u gradu. Naredbu Califa Omara izvrsio je njegov general
A m r o u ,
po
navodima
Ibn al- K afti
(6). Postoje informacije da su se 4000 javnih kupatila u
Aleksandriji zagrevala {est meseci sa knjigama
Al e k s a n d r ij s k e bi bliot e k e
(25, 27).
O ovom uni{tavanju postoji vi{e verzija, me|u kojima je bio i
A b d al- Latif
(1162-
1231 AD ), ~iji izve{taj je
“A c c o u n t of E g y p t ”
(Дали да се пали библиотека? Султан је одгооворио:“ Ако има што има и у Кур`ану не треба нам, ако нама што има у Кур`ану не треба нам“,

Хјум је један од најзначајних емпириста. Учи да је перципирање узрочног као и просторно-временског односа није могуће.У његовим списима разматран је човјеков однос према времену и мјесту (простору) из аспекта доказивања индентичности и узрочности.За Хјума вријеме није објективно, па самим тим нити истинито. (Мислимо да се вријеме простире унапријед и унатраг, отуда су знања, стечена на односу временско-просторног комплекса, несигурна и у најбољем случају вјероватна. Она се не заснивају на опажању већ на увјерењу).
Еуклид – отац геометрије – Његово главно дјело „Елементи“ садржи прикупљена геометријска знања свих предходника допуњена његовом генијалношћу.
Арисарх – отац хелиоцентричног система -наставник у Александријској школи – конструктор учила, Побио Аристротелов аргумент да се Земља не креће у васиони.
Ератостон – први је израчунао обим Земљине лопте.
Аполоније – Проналазач је врло успјешног сунчевог часовника са казаљком.
Птоломеј, Диофатнос и Папос су посљедњи велики александријски научници који су живјели у другој половини трећег вијека.

       Време као основну физичку величину која се може квантификовати и
математички повезати са експериментом увео је Галилео крајем 16.
века.Нпр. мерећи растојање које је тело прешло приликом слободног пада
у функцији времена. Независно од дана извођења експеримента
(универзалност у времену),места где је експеримент био извођен
(универзалност у простору) и личности експериментатора
(несубјективности), Галилео је открио да се пређено растојање не мења
као линеарна функција времена, него као квадратна функција времена тј.
да је брзина слободног падања у гравитационом поњу
променљива.Резултати Галилејевих експеримената су на нивоу
„законитости“ која у математичком облику омогућава да се у сваком
тренутку зна позиција тела,ако се зна његова почетна позиција, а то су
Њутн,Ајнштај и други физичари озаконили.Галилео је изводио
квалитативне,Њутн квантативне, а Ајнштајв мисаоне експерименте.Галилео
је у својим првим експериментима нпр испитивајући синхронизам
математичког клатна користио свој пулс крвних судова при мерењу
времена. (Зато би се Галилео или Гал требала звати јединица за време
као основну физичку величину, а не као што је некад била за убрзање
као изведену физичку величину).
       Појам апсолутног тј. математичког времена које зовемо „трајање“ и
које „равномерно“ тј. униформно пролази без спољних утјецаја увео је
Њутн крајем 17. века.
       Ајнштајн је открио, а експериментално је потврђено да  време није
униформно и да зависи од брзине кретања система (референтног и сопстваног).
Ајнштај је допринио да се простор и вријеме схвата као објективна стварност, као што је сама материја вјечна и објективно постојећа.
Једно од најзанимљивих предвиђања Ајнштајнове теорије релативности је
тз. парадокс часовника.Замислимо да се неки свемирски брод након
напуштања Земље убрза на брзину која износи преко половине брзине
светлости. Затим, да се брод неко време креће том брзином, а онда опет
врати на Земљу.Осим тога,замислимо још и то да се у том броду
налазио један од браће близанаца,а да је други то време био на
Земљи.Теорија релативности предвиђа да се време у свемирском броду
спорије одвијало него на Земљи, тако да ће након повратка свемирског
брода близанац-путник бити млађи него његов брат који је остао на
земљи.Временска дилатација између два догађаја (појава)  дт који се
дешавају у једном месту (тачки) референтног системамтзв. Сопствено
време, биће дужи по трајању за посматрача из другог иницијалног
система Временски интервал између два догађаја има
најмању вредност у референтном систему,повезано са тачком у којој су
се десили посматрани догађаји.У било којем другом инерцијалном систему
овај интервал времена биће већи од тога сопственог времена.Или другим
речима,може се рећи да се у покретном систему референције времена
успорава у сравњању са референтним системом у коме се дешавају
догађаји,а који се узима за непокретни.Према томе,два догађаја који су
у једном систему истовремени,то не мора бити у другим
системима.Ситуација је још сложенија ако догађаји нису
истовремени.Поред тога,собзиром да се често ради и о великој брзинама
небеских тела мора се водити рачуна и о Доплеровом ефекту.
Због сасвим неодређених особина времена, као и због чињенице да вријеме није конкретно опаажљиб објекат – већ га само можемо помишљати – многи стоје на становишту да вријеме нема никакву реалност. Овим се не негира значај времена у смислу корисне, тј. практичне употребљиве хипотезе.Таква хипотеза може бити од користи у ријешавању тешкоћа, елиминидсања неких парадоксалних ставова у мишљењу и искуству.
Фојербах је простор и вријеме сматрао главним условима постојања свјетског бића.
Лењин учи да у свијету нема ништа осим материје у кретању, а материја која се креће неможе се кретати друкчије ннего у простору и времену.
У свом чувеном дјелу Материјализам и емпириокритицизам, Лењин полази од тога да се наше цјелокупно сазнање и искуство прилагођава објективно постојећем простору и времену.
Енгелс је сматрао да – основни облици сваког бића јесу простор и вријеме-.
Вријеме је за Маркса, једна од карактеристика свега што је материјално.Вријеме јесте постојање,кретање и развој објективне стварности тј.свега што за човјека јесте. Оно обједињује апсолутну непоновљивост и релативну поновљивост свих процеса у Универзуму тј. вријеме има своју временитост.
Толстој има своје ту,ачење времена.За њега је вријеме исто што и кретање живота, објективни прооцес мјењања и ширења животних граница и унапређење њихових функција.(Вријеме је однос кретања свега живога према кретању других бића… брзина ширења –живота- слично је слободном падању –оно је обрнуто сразмјерно са квадратом растојања од смрти…вријеме је исто што и процес живота у цјелини….).
Никола Тесла није директно саопштавао своју теорију о времену, али је своја неслагања о неким теоријама јавно исказивао каио нпр. рекао је Ајнштајну да није закривљен простор него његов ум. Премас Ајнштајновој теорији највећу брзину у Сунчевом систему имају сунчеви зраци. Ако постоје честице које се крећу већом брзином од брзине свјетлости у сунчевом систему, то значи да оне могу да путују и кроз друге галаксије састављене од врло различитих садржаја простор-времена. Време дакле има своју б+временитост која зависи од многих чинилаца и околности које до сада научници нису могли у потпуности да објасне због ограничених техничко техночошких могућности инструмената који дају податке о простор-времену у Универзуму.
Миланковић је учио да постоји астрономско вријеме, оно које се односи на Планету Земљу називао је метеоролошким временом (смјена ледених доба) и календарско вријеме.Календарско вријеме је посебан облик конвенцијалног времена. Календарско вријеме је систем означавања обичних и преступних година а које се користи за потребе израде дуготрајних календара.Миланковићево „календарско вријеме“ Планете Земље, које има своју специфичну нецикличку и неравномјерну промјенљивост тј. има своју времинотост као суштинску карактеристику, доприноси да се боље разумије људска историја, субјективно вријеме и човјекова сврха да се вреднујемо па и само вријеме.(Звјездано небо је сат са којег се чита звјездано вријеме у планетарном систему, а прољетна равнодневница је његова казаљка која казује најсавршенији сат према положају Земље у сидеричној и тропскпј години).
Достојевски често описује своје локове који не вјерују у вјечност , већ у вјечну садашњост.
Кагаме вријеме индентификује с конкретним индивидуалним догађајем.(Кратко или дуго вријеме траје зависи од тога колико траје догађај што га индивидуализују).
Сви на време гледамо као на нешто што протиче без обзира шта се
дешава,али теорија релативности комбинује време и простор и каже да би
они могли бити испреплетени или изобличени од стране материје и
енергије.
Епикур је учио да да простор има апсолутни смјер горе –доље.При томе лакши атоми скрећћу са своје путање, што доводи до њиховог груписања и сударања – тако настаје кружно кретање из чега се даље стварају поједини свјетови.
Кант је почео од тога да се у простор и вријеме чисте унутрашње форме које омогућавцају опажај, па тиме и човјеково сазнање. (Кант је сматрао да је време „чиста форма опажаја“ која се налази у људском субјекту… Време је нужна представа која чини основ свих опажања).Кант је учио да су вријеме и простор дати а приори, као обкици опажања и опажање свјести.За Канта је простор дио менталног механизма који распоређује материју искуства, субјективна способност перципирањ, као и вријеме. Према Кантовом мишљењу, вријеме је једна трансцедентна шема човјековог ума која успоставља однос између разума (опажене појаве) и одређемих мисаоних категорија – појмова.(Свијет има свој почетак у времену, и по простору он је тако исто затворен у границе).Антитеза: (Свијет нема никакав почетак у времену, нити какве границе у простору, већ је како по времену, тако и по простору бесконачан).
За Хегела бесконачност духа произилази из његовог односа према времену.сматро је да вријеме настаје укидањем вјечности.
(Вријеме је попут простора, чиста форма чулности или опажања). Из аспекта филозофије времена, историјско вријеме према Хегелу је процес настајања аппсолутног ума,тј. Духа који једини има „праву бесконачност“ која се постиже превладавањем временитости, тј. сопствене пролазности и „лажне или привидне бесконачности“, која постоји кроз коначну и појединачну егзистенцију свега што јесте.
Шпегел је вријеме повезао са судбином.(Развитак, успон и падови разних култура, епоха и цивилизација у прошлости могу се узети само у функцији времена… здрав разун садржи максиме свога времена, предочва начин мишљења свога времена у којем се садрже све предрасуде тога времена).
Шпегел предвиђа крај европске цивилизације с обзиром да је она у времену достигла оптимални ниво развитка.
Декарт није разликовао тјелесни материјални свијет и простор.(Материја је ствар која се простире).
Према Лајбницу, не постоји простор онако како га ми чулно опажамо.То је монадолошки поредак у коме свака монада у својој субјективној перспективи појединачно посматра друге монаде.
Бергсон је први разграничио физичко и психочко вријеме, тј. само за психичке феномене постоји прошло, садашње и будуће као повезано и неодвојено трајање.(Под психичким временом подразумјева трајање…према Бергсону, време је „непосредна чињеница свести“…прошчост је у бити оно што више не дјелује….садашњост је оно што сада дјелује…стваралачко је једино органско тј. психичко вријеме…). У физичком времену не може бити прогреса ни стварања,промјене се дешавају на материји гдје је понављање могуће.Према Бергсону због могућности бесконачног понављања вреемена, у физичком времену не може бити прогреса ни стварања.За човјека његово стваралаштво, као једино органско, тј психичко вријеме које постоји, омогућава промјену и прогрес. Осим времена као чулног утиска, психичког схватања и разумног просуђивања, опажање времена има своје димензије у области телепатских доживљаја, у сновима, предосјећајима и многим „несвјесним“ психичким дјелатностима.
Хербарт је учио да се простор састоји од механичког спајања представа.
Хусерл разликује космичко време од феноменолошког времена, унутрашњега временског доживљаја које се не може мерити јер је непрекидно и доживљено.
За Усерла, вријеме је оно што се одбацује у процесу сазнавања да би се дошло до „свјести уопште“, која омогућава да у процесу интернационалности (могућност непосредног, тј. интуитивног „гледања“ суштина ) човјек створи предмете сазнавања, који тек тако створени омогућавају његово изван-времено, па тиме и истинуто, искуство.
Хајдегер је имао у виду повезаност питања о времену са питањем бивства уопште (битка) и временитости тубиства ( човјека). За Хајдегера временитост није само оквир за догађеје које човјек перципира, оно није само у човјеку као субјекту сазнавања, већ је и у битку самом (што значи у темељу Универзума) и у темељу човјекове суштине, у дефинисању човјека као временитог бића.
Ниче је учио да бескрајно вријеме омогућује да се достигне свака оптимална комбинација, и то безброј пута из чега се мора претпоставити кружно кретање апсолутно истовјетних серија.Свјет се креће кружно, и све ће поновити безброј пута у вјечности.
Спиноза је учио: будућност је одређена и сви су процеси вјечном природом супстанције унапријед детерминисани.
Шопенхауер мисли да простор и вријеме припадају феноменалном свијету, а не свијету суштине. (Вријеме је функција мозга… свијетом управља несвјесна дјелатна воља…воља је универзалан принцип, она је једина и ванвремена…).
Карме учи да ни једна индивидуа не почиње свој живот рађањем, већ је створена и стварана у бескрајном временском периоду прошлости.) Прошлост производи садашњост и будућност).
Гете је учио да вријеме, простор и узрок припадају космичком а не метафизичком свијету.
Буда је учио да је тренутно само оно што је у вези са свјешћу и мишљењем. Све остале ствари су пролауне.(Духовни процеси су тренутни и због тога нису непостијани,јер су суштински и увијек се кроз тренутак враћају).
„Од вјечности до вјечности Буда и ја смо
раздвојени, а опет, ни тренутка се не раздвајамо.
Читавог дана Буда и ја се гледамо очи у очи,
иако немамо никаквих изгледа да се икада сретнемо“.
Тумач Зена
Зенон је схватао да суштину времена и простора чини кретање.(Изводи закључак о непостојању просторног или временског континуума).
Кафкин свијет стао је у времену и простору, и почео да се окреће натрашке од посљедица према узроку.(У роману Америка најприје се деси неки догађај, па тек касније услови који би требали да га изазову, или се чак и не појаве).
Ђуји истиче: „ Нема апсолутних почетака ни завршетака! Временски поредак се успоставља ритмовима који изражавају периудичност, размаке и границе“.(Временски тренуци служе да се љима означи и обиљежи разграничавање… предмет сваке временске пропозицијње је циклус,период, круг…).
Пруст поставља значајан психолошки проблем реорганизације времена посредством мишљења, успомена и сјећања.(отвара проблем психолошког времена које се с истим интензитетом може успоставити, обновити и поново доживити).
Јунг говори о могућностима ванвременског односа нечулног поклапања међусобно независних и односно нечулног
Ајнштај је учио да су апсолутни простор и апсолутно вријеме одвојени, тј. да вријеме има посебну аутономност у односу на све друго.Ајнштај указује да вријеме зависи од координатног система у коме се оно мјери, према томе није никаква независна варијабла.(У покретном систему, вријеме ће тећи спорије него у систему који мирује),
У општој релативности гравитација није више сила,тврдио је Ајнштајн,.
 (као што је то у Њутновом закону гравитације) него је последица
закривљености простор-време. Ајнштајн је помоћу постулата о константости брзине светлости нераскидиво повезао времена са простором у јединствену димензију простор-времена, која се сматра четвртом димензијом простора. Ајнштајн је указао да је комплекс простор-вријеме повезан са кретањем.
За Пијажеа, вријеме је корелација различитих брзина физичких предмета, односно субјективних покрета у психолошком смислу.(Конституција времена почиње с корелацијом брзине, било да су у питању човјекове активноти, било спољни предмети).
Паскалов вапај: „ Неизмјерна празнина свемира изгледа ми ужасна и застрашујућа“.
Планк уводи појам кванта.На основу квантне теорије, настала је хипотеза о дуалистичком својству материје, таласном и корпускуарном, чија се важност простире и на свјетлост. Овим је помјерено значење времена.
Бор уноси ново схватање о енергији, брзини, положају и количини кретања.( Честица није више одређени објекат у оквиру простора и времена).
Хајзенберг утврђује тзв. релације неодређености,по којима тачно мјерење једне величине погоршава услове за мјерење тачности других величина.(уколико се тачније одређује количина кретања неке честице, смањује се могућност тачног мјерења њеног положаја и величине, наравно и обрнуто).
Блох и Маркузе рехабилитују филозофско-футуролошку утопију, дајући јој смисао културно-стваралачког чина и става према стварности.(од будућности се очекује златно доба, земаљски рај, задовољство свих лићчних и друштвених потреба).
Блох не схвата вријеме у класичном смислу као прелаз и ток од прошлости према будућности.За њега не постоји никаква граница која дијели будућност од прошлости. Смисао историје није само дат у прошлости већ и у појмоовима , временским димензијама као што се садашњост,односо будућност.(биће није затворени круг егзистенције, него вечни процес и кретање напријед).
Августин, исповјест: Августин је истакао да је време у непосредном односу према људском временском доживљају: оно није напросто ток тренутака, већ и нешто субјективно, пошто је душа својим доживљајем садашњости уједињена с будућношћу и прошлошћу. (Вријеме је чисто психолошка чињеница у којој душевни опажај има јачину, упечатљивост према доживљености).
Према Маху простор и вријеме су само различите комбинације чулних осјета.
Кнежевић учи да у историји природе простор претходи времену.(Најприје је свијт лоциран у простору, вријеме је мастало касније).
Филозофи су покушавали да схвате суштину времена, разматрајући општа питања повезаности између времена и простора и човјекове свијести. Што се тиче човјекове свјести, какао пише Милан Д. Јовановић, и његових моћи памћења прошлости и замишљања будућности, човјек може догађаје у стварности да посматра са аспекта прошлости, садашњости и будућности.

Iscert 2. iz biqežnice –
КЛАСИФИКАЦИЈА ТЕОРИЈА О ВРЕМЕНУ
Да би могли да се класификују различите теорије о времену, потребно је да постоји нешто трајно, да би могло да буде критеријум пролазности или временитости свега што јесте.С обзиром да тако нешто не постоји, различите теорије о времену могу да се, на основу човјековог односа према сопственом трајању ка критеријуму, класификују у одређене групе.
1. Фатализам је група теорија у којима се налази основни став да је све што ће се догодити у будућности, за човјека већ неизбјежно.
2. Редукционизам у односу на вријеме, садржи ставове и проблем: да ли би постојало вријеме без промјена,или, да ли вријеме постоји независно од догађаја које човјек примјећује у врененском редослиједу.
3. Топологија времена је теорија према којој се структура времена представља као математичка бесконачна права линија, за коју се не зна почетак нити крај већ само да је једнодимензионална и једносмјерна, окренута према будућности.
4. Мектагартов аргумент о непостојању времена („вријеме непостоји“). Мекатагарт почиње од става да сви догађаји имају позицију у времену као будућност у неком садашњем тренутку и да ће бити прошлост у неком тренутку у будућности. Према Мектагарту, такав низ доводи до контрадикције, јер један исти догађај је и прошлост и будућност истовремено, па закључује да је вријеме нестварно
5. Презентизам је теорија да је увијек тачно да само присутни објекти и догађаји у садашњости постоје.
6. Етернализам или непрезентизам, заступа ставове, насупрот теорији „Презентизам“, да постоје само објекти и догаађаји који су или прошлост или садашњост –али не и објекти који су будућност.
7. Ако су у постојању свега што јесте, укључе и објекти који за човјека постоје у будућности (човјекови конкретни планови, циљеви, сврхе, смисао, и нове још нерализоване идеје), онда се добијаТеорија раста Универзума. То је због тога што све појаве из будућности непрестано прелазе у садашњост па у прошлост, што за човјека значи да његов Универзум у времену непрестано расте.
8. Теорија путовање кроз вријеме доказује човјекове претпоставке о могућности путовања кроз вријеме, као немогуће. Када би могло да се путује у прошлост, онда би човјек могао да убије свога дједу прије него је рођен његов отац.тако би спрјечио и сопствено рођење, што би довело до тога да не би никада нити да путује у прошлост. Мора да се закључи да је немогуће путовање уназад кроз вријеме.

Простор и вријеме како је писао проф. др Слободан Томовић, узимају се као појмови који стоје у најужој вези и који истовремено изражавају супстацијална својства стварности. Карактер ове везе тумачен је на веома различите нечине:

1.Вријеме је идентично простору.
2. Простор и вријеме су потпуно разнопврсни облици испољавања свјетског бића.
3. Простор је образован прије него вријеме.
4. Вријеме је предхофило простору.
5. Вријеме је особина простора (четврта димензија).
6. Вријеме је процес, док ие простирање облик кретања.
7. Помишљање времена ослобађа везаност за простор.
8. Простор и вријеме су особине духа.
9. Вријеме је независно од простора, али с њим компаративно егзистира.
10. Вријеме је оно што изазива промјене, процесе и кретања у простору.
11.Вријеме и простор су конкретни облици испољавања материјалног свијета.
12. Простор и вријеме су релативни, њихов однос је такође релативан.
13. Простор је апсолутан и статичан, вријеме промјенљиво, односно вријеме је статично док простор подлијеже промјенама.
14 проетор доминира времену.
15. Вријеме управља свим процесима у простору.
16. Вријеме и простор наизмјенично утичу на догађаје.
17. Свака тачка у простору синхронизована је с тренутком и мјестом с интервалом.
18. Вријеме је комплексан фактор размјене материје и енергије у простору.
19. Временска сукцесија поклапа се с промјенама, проетирање с премјештањем.
20. Постоји комбиновано кретање тачака у простору с тренуцима у времену.
21.Вријеме и простор су имструменти мишљења и сасвим су независни од спољних догађаја.
22. Постоји густина, дискретност, каузалитет времена као и простора…

Професор Томовић је истакао неколико главних модела простора:

Простор је исто што и пуно свјетско биће, празнина је незамислива,
Простор је форма опажања идеалне структуре свијета,
Свијет се налази у простору као што се течност налази у суду,
Поред реалног простора постоји празан простор,
Простор није исто што и свијет,али је услов његовог настанка и постојања,
Простор је индентичан материји, има га онолико колико и материје,
Простор, вријеме и кретање представљају главне особине материје,
Простор је априори форма мишљења,
Доживљај проетора настаје механичким спајањем осјета и представа,
Простор је апсолутан и статичан, независан од материје,
Простор је изотропан у дјеловима али је неизатропан у цјелини,реални простор је ограничеб другим облицима простора или празнином,
Простор је исто што и кретање материје,
Простор је принцип индивидуслизације физичког свијета. У односу на вријеме простор може предвидјети времену,или бити с њим коегзистентан,
Простор је закривљен и четвородимензионалан,
Простор је димензионалан или наддимензионалан,
Поетоји безброј простора, зависи од распореда космичких маса и њиховог гравитационог поља, особине тих простора могу бити индентичне, различите или чак међусобно противрјечне.
– простор је континуирано-дисконтуирани, еуклидовско-неуклидовски, изотропно-неизотропни,праволинијско-криволинијски,четвородимезионално-мултидимензионалнисистем праваца дијела стварности или цјелине стварности.
-Простор је количина без правца,односно правац без количине,
– Сви физички процеси одвијају сеу простору, алтернативно:они су сами простор,
У различитим друштвено-историјским епохама, културама и цивилизацијама идеја простора увијек има значење у складу с духом времена и укупним схватањем свјета дотичне епохе. Појмови као што су простор и вријеме, тачније начин њиховог схватања, могу послужити да разумијемо духовне вриједности, ниво и садржај једне цивилизације.

Свјет је схваћен као резултат дејстава, интеракције многих сила,у првом реду универзалне силе гравитације и њеног превасходног утицаја на понашање материје, простора и времена.Научно се може тврдити да у природи постоји снажна сила (прасила) која обезбјеђује хармонију у нашем Универзуму, Галаксији, у Васиони.
Њутново схватање простора и времена говори да је материја реална ( конкретни битак свијета) и да се њена временитост замишља као просторно кретање.Говорио је : „ Ако је убрзање стварно, онда и простор у којем се врши убрзање мора бити стваран“.Њутн је учио да су простор и вреијеме апсолутни и непромјенљиви, и као систем и као цјелина. Према Њутну, време је део темељне структуре свемира.
Андре -Вријеме и простор су основне димензије тјелесних и емоционалних искустава.
Његош је дао пјесничко тумачење простора и у дјелу Луча Микрокозма створио занимљиву метафору, изједначујући простор са –божим корацима- ,чиме му је приписао извјесно динамичко значење. (разликовао је вјечност од времена…вријеме лети, али са мање елеганције него вјечност…).
Народне пјесме често догађаје вежу за вријеме:
Вр`јеме куле по приморју гради
Вр`јеме гради вр`јеме разграграђује.
У принципу, средњовјековне представе времена имају психолошки, а не филозофско-теоријски значај. (вријеме је само искуство).
Данас постоје озбиљни аргументи који указују на то да простор и вријеме немају јединствено значење чак ни у оквиру истог подсистема.
Шацман истиче да би се идеја о равномјерном ширењу васионе могла и усвојити сам под условом да се докаже равномјеран распоред материје у простору.
       Простор – време би требало да има четири димензије, јер простор-време
димензије нису довољне за било које сложено кретање. Нпр. Посматрајмо
неко тело које се слободно креће у простору да бисмо одредили његов
положај у простору неопходне су три кординате плус једна временска да
би одредили положај тела баш у одређеном тренутку.
Давне још 1924. године у свом роману Чаробни брег,Томас Ман,Теслин
пријатељ и сарадник на пољу књижевности, је константовао реалност
протицања времена што се,везује за свест носиоца радње.Ако је неки
временски период испуњен догађајима,ако се ствари у том згуснутом
низу,у свести главног актера,дешавају једна за другом,онда се управо у
таквим секвенцама живота и само протицање времена чини као неизмерно
брзо и кратко. Али, зато се, у сећањима, то исто време не предаје
забораву,него се психолошки раслојава, расчлањава и продужава.С друге
стране,оне етапе пређеног животног пута које протичу без великих
узбуђења, у досади и чамотињи,не остављају дубљи траг у сећању.Нама
се, док трају, такви животни периоди и процеси чине бескрајно дуги,
али, ради се, у ствари, о „црним рупама“  или трансценденталним зонама
просторно-временским зонама (тунелским ефектима) које скраћују
растојања и гутају време.Предстоји,дакле, потреба,па и
неопходност,много пажљивог вођења и његовања наших личних
живота,посебно у условности развијених облика масовног комуницирања
заснованог на медијским путем креираној виртуалној реалности…
       Аутор Теслиног планетарног посела,Миодраг Новаковић, у радио емисији
под насловом:Пијавице времена, поред осталога, каже:“ Да ли је могуће
и да ли уопште постоји круцијална разлика у доживљају протицања
времена код старих и код млађих људи? Шта је то што људско искуство
чини непрекидно снажним,отвореним и спремним за примање нових знања и
утисака, а шта у познијем животном добу,нарочито, диктира посебан
однос реалности,као према нечему већ виђеном и доживљеном,као према
давно очулотвореном садржају који се, уместо спонтане спознаје и
откривања, само механички понавља и репродукује?
       Наша деца и омладина сате,дане и све своје слободно време проводе
испред екрана, рачунара,телевизора,мобилног телефона,биоскопа,
билборда итд.А управо то су пијавице реалног времена закачене за наш
виртуелни живот поред којих непосредни изворни животни садржаји и
доживљаји више немају ни шансу ни смисао. Паралелно присуство
планетарног и кирбо календарског времена,производи извесну двоструку
свест ,па и питање:“Шта је стварно,а шта имагинарно?  Или, како је то
рекао Едгар Морен:“Да ли оно што је имагинарно остаје прихваћено као
имагинарно или се и ту ради о сукобу интереса,о непрекидивом трагању
за срећом и пуноћом живота уз помоћ средстава које такву тежњу управо
спреечавају и онемогућавају?
       Зашто нам нове године лете пред очима као бројке на дисплеју
поквареног дигитрона? Зашто нам дани почињу да личе један на други?
Зашто је све мање правих,људских,племенитих и спонтаних сусрета који
су израз аутентичног и неконформистичког става? Како кажу неки у трећем добу: „ Само уносимо и износимо јелке…“ .
       Индустрији умножених виртуелних живота пошло је за руком да произведе
клонирана временска чудовишта  која увелико прождиру дане, месеце и
године збуњеним генерацијама оних које долазе. Њима нико више не
гарантује ни сигурну егзистенцију ни опстанак на овој планети, а ни у
целој Васиљени.

Код свих се народа,писао је Андоновић у својој Космографији 1888
године, од вајкада морала осетити потреба,да се време на веће или мање
одељке разликује,и да се на тај начин стекне основа за управљање и
споразумевање у обичном животу и при свакодневним радовима.Да су при
томе појаве на звезданом небу,дакле посматрање Сунца,Месеца и звезда,а
нарочито Сунца и Месеца били први поводи томе,а то је и по себи било
лако увиђено,и стога ми налазимо и код старих народа тежњу,да с
погледом на посматрања дођу до основа за бројање,поделу и рачунање
времена,дакле да створе тзв.  Календар…Реч календар долази од грчке
речи (к-капа,α-алфа,λ-ламбда,ε-епсилон,ω-омикрон) што би у буквалном
преводу значили: Извикујем“.. Календар је уређен начин бројања времена
и именовања одређених временских периода, уобичајено дана. Овај
временски период се обично зове календарски датум. Датуми су скоро
увек засновани на опаженом кретању небеских тела и на њиховом
понављању.

(Календар је, дакле,систем по коме се тропска година дели на
дане,недеље и месеце…“). У најширем смислу ријечи под календаром се
подразумева одштампан систем датума на папиру,картону или таблици..
Кaлендaр ниjе дoгмaтскo питање. Календар је цивилизацијско питaнjе
кojе је пoдлoжнo рефoрмaмa. Чињеница да број дана у години није цео број
је узрок постојања многих врста неусклађених календара а такође и још
увек нерешеног проблема идеалног календара. Постоји више предлога
календарских реформи.   Ни један календар у историји наше цивилизације
није био непроменљив, него су током историје више пута поправљани и
усклађивани.Рефoрмa кaлендaрa ниjе ствaрaње нoвoг кaлендaрa негo
његoвa кoрекциja тj. кoрекциja његoве пoдудaрнoсти сa aстрoнoмским
пojaвaмa.Стицaнjем вишег знaњa из aстрoнoмиjе кaлендaри пoстajу
тaчниjи.Мaдa, немa и ниjе ни билo тaчнoг кaлендaрa вријеме jе увек
пoкaзивaлo дa aпсoлутнo тaчaн кaлендaр ниjе ни дo дaнaшнjих дaнa
сaстaвљен.
Кaлендaр jе питaње црквенoг пoреткa.Кaлендaр не мoже дa се изjеднaчи
сa вјерoм или мoрaлoм.Црквени кaлендaр пoред временске oрjентaциjе нa
земљи имa виши смисao премa oрjентaциjи у кoсмoсу,небу и вечнoсти.
Кaлендaрскo питaнjе jе питaнjе нaуке и нaучне истине, a не требa бити
пoдлoжнa глaсaњу и преглaсaвaњу. Верски и теoлoшки знaчaj кaлендaр
имa сaмo утoликo укoликo су с њим у вези црквени прaзници. Отац
Радомир пише: По мени питање календара није црквено питање јер нема
канона црквених сабора који су се бавили питањима календара. Немамо
нигде назнака у прва три века хришћанске вере да се црква бавила
питањима календара, дакле прихватила је постојећи.

       Међутим свештеници су од вајкада састављали календаре,што је у
извесном смислу и дан данашњи случај и ако се мажом они данас баве
само за онај део календара,који се тиче црквених празника и
светковања.
       О многобројним ствараоцима календара говори бројка да се наша
цивилизација служила са више хиљада календарских система.
„Никo не веруjе у те бoгoве више, aли девojке из ‘Пирелиjевoг’
кaлендaрa су бoгиње дaнaшнjице“, рекao jе Лaгерфелд. „. Мислим дa jе
зa мoделa нajвећи успех кaдa се нaђе у књизи или у Пирелиjевoм
кaлендaру. Мoдели су рекли дa виде кaлендaр кao уметнички прojекaт.

„Тo jе мaње кaлендaр, a мнoгo више oблик уметнoсти“, реклa jе
aмеричкa мaнекенкa Ерин Вoсoн.
Једна од заједничких одлика изучавања „ других“ јесте прихватање само једног система мјерења времена.
       Прва мерења трајања године,прве календаре и знатна средства за
посматрања небеских тела вршили су у земљама где је производна
делатност постигла највећи развитак, наиме,у земљорадничким земљама у
долинама великих река: Нила у Старом Египту,Жуте и Плаве реке у
Кини,Тигра у Еуфрату у Ираку, Инда у Индији. Затим, многа племена и
народи широм Планете су разрађивала своје календаре од којих су
насачувани и најбоље проучени календари племена Маја који су и своје
грађевине усмеравали по неким небеским правцима.Мajе су и велики
aстрoнoми кojи су, зaхвaлjуjући прoмaтрaнjу небa и рaчунaнjу, успjели
нaпрaвити сoлaрни кaлендaр. Aстрoнoми нaрoдa Мaja прoмaтрajу небo
гoлим oкoм. Бележе кретaњa звездa и плaнетa: Сунцa, Мjесецa, Венере.
Нa тaj нaчин мoгу предвидети дaтуме или дoгaђajе (пoмрчине,
рaвнoдневнице) кojе нajaвљуjу дoлaзaк нoвoгa бoгa зaштитникa.Стари
календар Маја се још увек користи у јужном Мексику и брдовитим
пределима Маја под старатељством свештеника који још увек користе
260-дневни календар у сврху обожавање и других активности.

 И стари Египћани били су пажљиви посматрачи неба и темеље својих
грађевина усмеравали су по неким космичким правилима.Испитујући
промене на небу прогнозирали су атмосферске промене,сушу и
поплаве,појаве разних болести,ратове и страдања.Египћaни су у рaниjем
периoду мoгли кoристити лунaрни кaлендaр, aли кaдa су oткрили несклaд
између лунaрнoг кaлендaрa и смене гoдишнjих дoбa, верoвaтнo су прешли
нa кaлендaр зaснoвaн нa изливaнjу Нилa. Првo изливaнjе премa oвoм
кaлендaру jе oпaженo у нajстaриjoj египaтскoj престoници, Мемфису, у
истo време кaдa и хелиjaкaлни излaзaк Сириjусa (египaтски Сoпдет,
грчки Сoтхис). Египaтскa гoдинa jе билa пoделjенa у три сезoне
(гoдишнja дoбa): aкхет (Изливaнjе или Пoплaвa), перет (Рaст – Зимa) и
схему (Жетвa – Летo).Пратећи померања поплава Нила стари Египћани
закључили су да се оне понављају сваких 1 460 година.То време Египћани
су звали Сотисовом периодом.Делећи Сотисову периоду са данима у једној
години тј.(1460:365 = 4) добили су да је њиховој недостојало четири
дана па да дође у склад са током годишњих доба. Тек, 07. матрта 238
п.н.е. египатско свештенство (Канопским едиктом) одредило је да свака
четврта година буде преступна, са 366 дана.
Египћaни су тaкoђе знaли дa jе 309 лунaциja скoрo jеднaкo 9125 дaнa,
или 25 грaђaнских гoдинa, штo jе верoвaтнo кoришћенo у кoнструкциjи
секундaрнoг лунaрнoг кaлендaрa, нa кojи jе пренесенo oдређивaње
верских прoслaвa и дужнoсти. Преступни месец jе уметaн oндa кaдa би
лунaрнa гoдинa пoчинjaлa пре грaђaнске.
Многи народи, посматрали су иста небеска тела и природне појаве,те су
у складу са свога стручног и научног нивоа и оданости религији
састављали своје,више или мање тачне календаре,одређујући њиме када
треба обавити неке пољопривредне, верске обреде или неке друге
послове.Тако је календар постао,као једина спона између народа и
спољњег света,једна од највећих тековина цивилизације. Најнепосреднија
веза између природног склада и људског деловања је календар. Кaлендaр
jе систем прaвилa зa именoвaње временских периoдa.Календар је
стар,готово,колико и човечанство и свима је добр познат јер је уткан у
наше живљење,без обзира да ли смо ми уопште свесни или не те наше
зависности.Може се без претеривања рећи да је целокупна наука наше
цивилизације заснована на календарима, јер развој календара условио је
развој мерења,а мерење је основ сваке људске делатности
(производње,размене,промета,потрошње као и свих осталих делатности).То
је фундамент односа међу људима,народима и државама,или уопштено
речено то је тековина наше цивилизације.
       Периода и основна јединица мере тј. рачунања времена,скоро, у сваком
календару је година.Најчешћа подела календарских система  врши се на
четири врсте,и то:
Соларни календар је календар чији датуми/надневци указују на положај
Земље током њене револуције око Сунца, одн. привидни положај Сунца
приликом његовог кретања по небеској сфери.
У ширoкoм прoстрaнству Aндa инкaшки нaрoд вjеруjе у бoжaнске мoћи
прирoдних силa пoпут сунцa, плaнинa,риjекa итд.
       Соларни- у којима се године описују као време за које Сунце два пута
узастопно пресеца Земљин екватор при пролазу из јужне на северну
Земљину полулопту. У ову групу календара
спадају:јулијски,грегоријански,ирански календар и многи други
календарски системи.
       Овим календарским системима може се предвидјети нпр.помрчење Сунца на
неким небеским телима хиљадама година унапред или да су се неки
догађаји у сунчевом систему могли видети, с одређеног места на Земљи,
хиљадама година у прошлости.
Лунарни календар је календар који је заснован на циклусима Месечевих мена.
Мjесечев интервaл се пoкaзao пoгoдним зa прaћенjе jер зa 28 дaнa
мjесец прoђе крoз све свojе фaзе.
       Лунарни- лунарна година траје око 354 дана,колико и дванаест промена
свих Месечевих мена.Један циклус промена све четири мене је синодични
месец,просечног трајања 29 дана,12 часова,44 минуте и 3
секунде.Представник ове групе календарских система је
хиџрерски-муслимански календар.
       Астрални- код којих је година управљана по кретању звезда и рачуна се
по сидеричкој (звезданој) години.она траје колико један обилазак Земље
око Сунца и дужа је од тропске године.
Тропска гпдона је дефинисана као временски размак између два узастопна пролаза Сунца кроз тачку прољећне равнодневнице на њеној привидној путањи око Земље.
Звјездано вријеме је вријеме за које се Земља окрене око своје осе крећући се у сусрет Сунцу.
Пошто се прољећна тачка годишње креће по еклиптици ( У сисрет Сунцу) за износ опште прецесеије, тропска година је краћа од звјездане и износи 365 дана, 5 часова, 48 монута и 46 секунди ) тј 365, 24220 дана).

       Лунисоларни календарски системи- настали су усаглашавањем лунарне и
звездане године.
Неки календари су везани за кретање Венере. Пример је стара египатска
цивилизација. Примећено је да цивилизације ближе екватору имају
календаре засноване на кретању Венере.
       Звездани календарски системи-  О једном календарском систему писала
је Политика од 20. децембра 2002. године: „У Малиу, држава на западу
Африке, живи мали народ Догона данас мање од 500 хиљада. Живе у
стеновитим брдима и на обронцима планина.То је врло стари народ.Догони
су познати још од античких времена као добри познаваоци Сунчевог
система. По неким претпоставкама,њихова астрономија стоинама година
старија је од старе египатске.Међутим, главни временски ритуал Догона
је везан за звезду Сиријус. Врхунац религиских церемонија дешава се
сваких 60 година,у време када се на њиховом небу појави Сиријус између
два планинска врха. Тада се младићи повлаче у изолацију и разговарају
посебним,тајним језиком.Догани верују да су пре 3.000 година њихов
народ постали амфибијска бића са Сиријуса.Своја учења о астрономији и
Сиријусу поверили су француским антрополозима који су их посетили 1930
године.Између осталог, испричали су ми да у близини Сиријуса постоји
једна необична звезда огромне густине и велике масе.Данас знамо да око
Сиријуса кружи звезда велике густине и масе.То је Сиријус Б“
Произвољни календари нису непосредно везани за усаглашена кретања
небеских тела, пример је седмица (недеља) или јулијански календар.

       “Не владајте се према вијеку”.

На нови начин се мора прићи и појмовима простора и времена.У физици је
данас опште прихваћено да ти појмови улазе кроз очи,али важне су и
уши, које региструју акустичне импулсе,затим чула опипа,укуса, мириса
и лепоте.
Никола Тесла о значају ока као сензора електромагнетних таласа
(светлости) рекао је:“Око је најдрагоцјенији,најнеопходнији орга,око
је она велика капија кроз коју сва сазнања улазе у нашу
свест.Потом,оно је најинтересантније везано за нашу свест и разум.Тако
је тесан тај однос да се врло често каже да се сама душа у очима
огледа.“
Да добијемо меру за вријеме морамо се ослонити на што трајнију
појаву,која се стално понавља,на физички феномен који назовамо
периодичним.Као такву појаву можемо посматрати ротацију Земље око њене
осе ову појаву познајемо по привидном „кретању“ звезда стајачица.За
вријеме између две узастопне горње кулминације исте стајачице Земља се
тачно једанпут окрене око своје оси Овај интервал времена изабрат је,
једно време, за јединицу која се зове звездани дан Због обиласка Земље
око Сунца  Сунчев дан се не поклапа са звезданим даном.
Појам мерења звезданог дана,вероватно, датира из праисторијских
времена.Вероватно је временски перид дана био један од првих природних
мериоца времена у нашој цивилизацији.Пој петлова као и многих
прица,био-ритам код многих живих бића везани су за смену дана и
ноћи.По космогонијском миту из прве књиге Библије пише:“ На почетку
створ  Бог небо и земљу.А земља беше без обличја и пуста,и беше тама
над безданом; и Дух Божији дизаше се над водом. И рече Бог:“Нека буде
светлост! И би светлост. А што није светлост нека буде тама. И тако
наста први дан и ноћ“.Према Библији све је почело тиме што је Бог
створио свет, а онда су се људи побунили против свога стваритеља.Казна
није била само што су Адам и Ева протерани из раја, већ и то што се у
свету јави смрт….
Наша Земља је трунак прашине у свемиру у којем постоји строги ред и
хармонија.Тај склад држи „свемоћна сила“ тзв прасила,како не би дошло
да хаоса и међусобног судара небеских тела. Тај строги склад, као
општо космичко правило,преносио се на Земљу на којој је пре појаве
човека  доминирала хармонија у свим процесима који су се на њој
одвијали.
   Лaплaсoвa тeoријa мaглинe
Тeoрију o нaстaнку Сунчeвoг систeмa, зaснoвaну нa сoлaрнoј мaглини, први јe прeдлoжиo филoзoф Eмaнуeл Свeдeнбoрг, 1734 гoдинe, aли јe кaснијe Имaнуeл Кaнт бoљe oбрaдиo oву тeoрију и oбјaвиo јe 1755 гoдинe у свoм дeлу “Oпштa тeoријa прирoдe”. Oбe тeoријe билe су првeнствeнo зaснoвaнe нa нaгaђaњимa. Прву ширoкo прихвaћeну нaучну тeoрију o пoстaнку Сунчeвoг систeмa дao јe Лaплaс 1796. гoдинe. Oн јe смaтрao дa су Сунцe и плaнeтe нaстaлe истoврeмнo у кoлaпсу oблaкa мeђу звeздaнoг гaсa и прaшинe.
Лaплaс пoлaзи oд тoгa дa Сунцe, плaнeтe и њихoви сaтeлити вoдe пoрeклo oд нeкaдaшњe рaзрeђeнe, усијaнe и гaсoвитe мaсe кoјa јe вршилa рoтaциoнo крeтaњe, o узрoцимa рoтaцијe Лaплaс нe гoвoри, вeћ их смaтрa зa пoстoјeћу чињeницу.
Кaкo врeмe прoлaзи мaглинa сe пoстeпeнo хлaди и свe вишe и вишe згушњaвa, истoврeмeнo смaњујe сe и њeн прeчник. Смaњeњe прeчникa мaглинe узрoкујe пoвeћaњe брзинe рoтaцијe (зaкoн oдржaњa мoмeнтa импулсa). Сa смaњeњeм димeнзијa и пoвeћaњeм брзинe рoтaцијe мaглинe, дeјствo цeнтрифугaлнe силe пoстaјe свe јaчe. Oблик мaглинe сe тaкoђe мeњa – из лoптaстoг мaглинa прeлaзи у сфeрoидни oблик, a зaтим пoстaјe свe вишe и вишe спљoштeнa. Врeмeнoм згушњaвaјући сe мaглинa јe изa сeбe oстaвљaлa низ прстeнoвa oд кoјих сe свaки нaлaзиo нa oрбити јeднe oд будућих плaнeтa. Сви прстeнoви су сe oбртaли oкo Сунцa у истoм смeру. Из oвих тзв. Лaплaсoвих прстeнoвa oбрaзoвaлe су сe плaнeтe.
Измeђу чeстицa кoјe су сaчињaвaлe прстeн дoлaзилo јe дo узaјaмнoг привлaчeњa пa јe oн мoрao дa пoстaјe гушћи. Aкo би прстeн биo пoтпунo хoмoгeн згушњaвaњe би сe вршилo рaвнoмeрнo пo читaвoј oрбити и у тoм случaју нe би биo мoгућ нaстaнaк плaнeтa. Срeћoм, oвaкaв случaј сe срeћe врлo рeткo. Скoрo увeк нaстaли прстeн нијe у пoтпунoсти хoмoгeн и у њeму сe ствaрa јeдaн или вишe цeнтaрa згушњaвaњa. Свaки oд oвих цeнтaрa грaвитaцијoм привлaчи oкoлнe чeстицe и пoстaјe вeћи, нa крaју сви oви цeнтри сe и мeђусoбнo привлaчe, стaпaју и фoрмирaју плaнeту. Нoвoфoрмирaнa плaнeтa нaстaвљa дa кружи oкo Сунцa истo oнaкo кaкo су прe њe тo чинилe и чeстицe прстeнa oд кoјих јe нaстaлa. Лaплaс oвдe oбјaшњaвa и узрoк збoг чeгa плaнeтe рoтирaју oкo свoјe oсe. Oн oвo рoтaциoнo крeтaњe oбјaшњaвa кoјa пoслeдицу рaзличитих линијских брзинa чeстицa кoјe су фoрмирaлe плaнeту: свe чeстицe прстeнa су сe крeтaлe истoм угaoнoм брзинoм oкo Сунцa, пa прeмa тoмe oнe нa пeрифeрнoм дeлу дискa имaлe су вeћу линијску брзину oд oних у унутрaшњeм дeлу јeр су зa исти врeмeнски интeрвaл мoрaлe дa прeвaлe вeћи пут.
Сунчев систем чине сва тијела и честице која су под утицајем гравитације Сунца. Највећу масу у Сунчевом систему има Сунце – 99,85%. Маса свих планета заједно чини свега 0,135% масе Сунчевог система.Наша галаксија тј. Млијечни пут,ротира око средишта,а са њом и Сунчев систем, а периодомод око 225 милиона година.
Планета Земља је од Сунца удаљена око 149,5 милиона километара.Обим Сунца је 109 пута већи од Земљиног, површина 11 940 пута, а маса скоро 330 000 пута.
„Што смо се више удаљавали,она (Земља) је изгледала све мања. Коначно се смањила на величину кликера, најљепшег кога можете да замислите. Тај дивни, топли, живи предмет изгледао је као крхко, тако осјетљиво, да сте имали узтисак да би се распао на комадиће да га само дотакнете прстом.Овај призор неизбјежно мијења човјека“.
Џејмс Б. Ирван, пилот Аполоа 15.
Земља има облик елипсоида површине 510,1 милион квадратних километара са обимом екватора од 40076,6 километара.Земља врши двојако кретање, око своје оси и око Сунца.Обртање Землље око осе зове се ротација, а обилажење око Сунца револуција.
Слично Марсу, релативно мерено у односу на звезде, Земљи је потребно у просеку 23 часа, 56 минута и 4.091 секунди за ротацију око осе (ротациони период или звездани дан) која спаја северни и јужни пол.
Земља изврши једну револуцију, или један обилазак орбитом око Сунца за 365.2564 главних звезданих дана а на просечној удаљености од око 150 милиона километара (93.2 милиона миља) од Сунца. Смер револуције Земље око Сунца је супротан смеру казаљке на сату гледано од сјевера на доле, односно, смер кретања Земље око Сунца одговара смеру ротације Сунца око своје осе.
Миланковић, као изузетно свестрани ствараоц, оставио је из сабе дела вредна дивљењау више области људске делатности.Поред грађевинске делатности и небеске механике Миланковић је иза себе оставио обимно дело биографскокњижевне природе, као и дела из историје природних наука у којима је сликовито и јасно приказао живот великих научника, најсложеније проблеме, време у којима се оне рађају, као и њихову примену у области технике.На крају не треба заборавити и његов велики допринос реформисању Јулиског календара и календара ледених доба што је и предмет разматрања овога предавања.

„Књига Канон осунчања Земље и његова примена на проблемом ледених доба била је готова 2. априла 1941. године. Тога дана видео сам све штампане, још непресавијене табаке мога рада, готове у штампарији, спремен да буду предати у књиговецници. Када сам, међутим, после немачког ваздушног напада 6. априла отишао до штампарије, она је била сва у рушевинама. Под њима је лежало покопано моје дело. Тек после два месеца могло је да буде ископано. Због рушења зграде и киша које су уследиле, његови последњи табаци, наслагани при врху, били су тешко оштећени, и морали су бити поново одштампани, зашто је морао бити употребљен жућкасти папир.Као што сте сигурно запазили, књига носи печет своје судбине…..“.
Печат судбине о коме говори Миланковић утиснуо је у књигу нешто попут геолошког слоја у природи, нанос историјског помречења које се лако чита кроз тамни папир последњег табака. Било је мало вероватно да рукопис у штампарији на коју је пала бомба неће изгорети. А управо се то мало вероватно и догодило. С друге стране, бомба која је истог дана пала на Народну библиотеку учинила је да у пожару нестану стотине хиљада књига.Тако је Канон осунчања добио велики симболички значај победе стварања над разарањем, светла над тамом.

Нико није предузео да изгради математичку теорију климе, јер се при једном таквом покушају мора одмах суочити са низом сложених проблема који припадају разноврсним областима егзактних наука које су тада биле оштро одвојене једна од друге…Проблем климе дуго је лежао нерешен,чак незапажен, јер се налазио на тромеђи сфере астрономије, небеске механике и математичке физике.

Записи Миланкловићевих циклуса могу се видети од дна Индијског океана до Химелаја, коралних гребенова, на лесним наносима у дубокоморским седиментима, као и на пећинским сталагмитима.

„ После скоро пола века од настанка Миланковићева теорија је прихваћена више него икад. Велики број истраживача у свим деловима света независно открива присуство Миланковићевих циклуса који побуђују планету Земљу да пулсира у њиховом ритму. На мноштву локалитета широм планете јасно се види „Миланковића потпису“, а његови цикллуси сада су основни алат геохронологије… „… писао је Волфанг Бергер.

Земљина ос ротације нема сталну орјентацију у простору,него се та ос полагано заокреће око једне друге оси која стоји усправно на елиптици.

Нгиб Земљине оси ротације
Када је нагиб већи од садашњег, који износи 23,5 % , тада сјеверне области примају већу количину топлоте , снијег и лед се повлаче и задржавају на просторима који припадају вишим географским ширинама.
Када је нагиб мањи од 23,5 % тада поларна област прима мању количину топлоте од Сунца, лед се шири на јужну упоредницу и настају услови за развој леденог доба.
Померај од 23.5°, који се још назива инклинација, Земљине осе узрокује веће загревање и дуже трајање дана на једној или другој хемисфери током године што изазива цикличне смене годишњих доба.
Теорија Милутина Миланковића,Миланковићеви циклуси, показала је и значајније утицаје љуљања Земљине осе, тачније утицаја промене положаја осе ротације на климу. Својим прорачунима Миланковић је утврдио међусобну повезаност прецесије, односно револуцију Земљине осе ротације и појаву ледених доба.

Прецесија Земљине оси ротације
Примјенивши свој математички апарат, Миланковић је потврдио да промјена нагиба оси ротације Земље одговара периоду од 41 000 година. За разлику од утицаја прецисионог циклуса од 22 000 година који је мањи на половима, а расте идући ка екватору, а расте идући ка екватору, утицај циклуса нагиба оси ротације доминира код виших географских ширина и смањује се идући ка екватору.
Миланковић је открио да на климатске промјене утиче и ексцентрицитет Земљине путање око Сунца

Промјена ексцентрицитета око Сунца
Облик путање Земље око Сунца током времена, мјења се од приближно кружног до слабије елипсоидног (од 0 до 6 %).Ове осцилације су су од непосредног значаја за глацијацију, односно за климу Земље, због промјене растојања Земље до Сунца. Велика оса Земљине елиптичне путање креће се у сусрет кардиналним тачкама, због чега те тачке обиђу ову путању (од перифела до перихела), односно нађу се на истом мјесту Земљине путање сваких 22 000 година.
Данас, разлика растојања Земље од Сунца, када се Земља налази у афелу (најудаљенија тачка) и перифелу (најближа тачка), износи свега 3 %.
Тако је Миланковић показао да те три врсте промјена астрономских карактеристика и њихова повезаност у кретању наше планете, изазивају значајне цикличке промјене његовог осунчавања.
Ако се овој Миланкловићевој теорији додају још и Сунчеве аналогне промјене онда је логично да ова узајамда дејства (Сунце-Земљ) доводе до промјене физичких димензија Земље, а тим и до грешака при мјерењу времена на Земљи, а нарочито при стварању календара.
Ротација Земље око своје оси је узрок смјене дана и ноћи, према чијем трајању је прилагођен цјелокупан начин живота и рада човјека.Стога ова кретања представљају основ сваког календара.Вријеме обиласка Земље око Сунца, односно вријеме за које Сунце на привидној небеској сфери изврши један природни пуни обилазак, назива се сидеричном годином. Трајање једне сидоричне године износи 365 дана, 6 часова, 9 минута и 9 секунди, тј. 365, 256 дана. Ова природна јединица којом се може мјерити кретање Земље у васиони није погодна за мјерења природних процеса на Земљи.. Редослијед годишњих доба, повезан је с временом проласка Сунца кроз еквиниоцијске тачке. Вријеме које је потребно Сунцу да се из пролећне тачке из које је пошло поново врати у њу, назива се тропском годином.Међутим, пошто се пролећна тачка креће ретроградивно по еклиптици (у сусрет Сунцу) за износ опште прецесије, тропска година је краћа од сидеричне и износи 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди, тј. 365,24220 дана.Ова јединица због прецесије равнодневнице подлјеже секуларним промјенама. На основу трајања тропске године добија се однос између средњег сунчевог времена и звјезданог времена ( звјездано вријеме је вријеме за које се Земља обрне око своје осе).
„Кад се све замршене рачунице прикажу погрешне,
Кад ни филозофи немају шта да нам кажу,
Оправдано је окренути се случајном цвркуту птица
Или привлачној сили далеких звјезда“.
М. Јурсенар
Тропска година има тачно један звјездани дан више него средњи сунчани дан 366,2422 звјездана дана = 365,2422 средња сунчана дана).
При стварању календара конструктори су, због потреба свакодневног живота, тежили да година садржи цио број дана и да се, што је могуће више, приближе трајању тропске године. Овај проблем астрономи старе Александрије рјешвали су тако да су узимали за средње трајање године од 365 дана, сваоју четврој години додавали један дан као светацдобротворних богова.па је тзв. преступна година имала 366 дана. Те године фебруар је имао 29 дана.
Миланковић је свој календар базирао (1923. год. у Цариграду на Свеправославном конгресу) на анулацији тадашње разлике од 13 дана, чиме је нови календар доведен на исти датум као и грегоријански. На његов приједлог прихваћено је слиједеће правило за преступне године: преступне године могу бити онекоје су дјељиве са бројем четири без остатка (ово правило се и раније примје

Мерне методе календара

„За живота мерио сам небо,сада мерим сени Земље,
Дух ми је био на небесима,овде сен тела почива!“
          Епитаф који је Кеплер написао на
своме гробу

Аристотел је као елементе научног рада
наводио:посматрање,експериментисање и рачун. Писао је :“Мерење ће се
применити у циљу провере или потврде неке научне хипотезе“.
О значају мјерења у науци Виљем Томсон, лорд Келвин је 1883. године рекао:
„ Ако можете измјериити оно о чему говорите, Ви знате нешто о њему, али ако то нисте у стању, знање Вам је слабо и недовољно, оно може бити почетак сазнања, али сте у Вашим мислима једва крочили ка науци, па ма какав био предмет Вашег проучавања“.
Тесла је говорио да је мерење неопходни део научног експеримента који
је и сам обављао да  би одредио вредност разних,нарочито
електричних,величина и параметара при мерењу периода осцилаторних
кретања.
„Како што тачније рачунати време-једно од најстарих питања са којима
се наука суочила,како пише Дејан Максимовић,а које до данашњих дана
није потпуно решено,јер савршено решење не постоји…Многи
народи,временски и просторно толико удаљени да се међусобно нису
познавали,посматрали су иста небеска тела и природне појаве, те су у
складу развијаношћу свога научног погледа,степеном разумевања ових
појава, и религијом,састављали своје, више или мање поуздане
календаре,одредујући њиме када треба обавити неке верске обреде или
друге послове.Тако је календар постао један од највећих тековина
цивилизације“.

К А Л Е Н Д А Р
“ Добар дан жели Вам календар!“

Õàðìîíè¼à âàñèîíå – òî ¼å ãîâîð áðî¼åâà ! Òî ¼å äóáîêè ñìèñàî ñâèõ
ìî¼èõ ñàçíàœà.Áðî¼ îáóõâàòà ñâå.Îí ¼å ïðâè èçðàç ñâåãà çáèâàœà.Ãîâîð
áðî¼åâà ¼å âèøè è ñàâðøåíè¼è íî ãîâîð íàøåã ¼åçèêà.Ñâè îñòàëè íàøè
ïî¼ìîâè ñó íå¼àñíè, à áðî¼åâè ñó
âå÷íè,íåñòâîðåíè,íåïðîëàçíè,íåïîêðåòíè.

                                                      Ì. Ìèëàíêîâèж
Áðî¼ ¼å îñíîâ êàëåíäàðà
Çåìшèíà ðîòàöè¼à 24 ñàòà. Çåìшèíà ðåâîëóöè¼à (¼åäíà ãîäèíà) îêî
ãîäèíà 365 äàíà.Ðåâîëóöè¼à ðàâíîäíåâíèöà ( äóãîäíåâíèöå è
êðàòêîäíåâíèöå) ¼å 25.735 ãîäèíà.Ïðåöåñèîíà îñöèëàöè¼à òðà¼å 22 000
ãïäèíà.Îáèëàæåœå íåáåñêîã ïîëà ïî ïî çâåçäàíîì íåáó èçíîñè 26 000
ãîäèíå. Ïðîìåíà íàãèáà îñè ðîòàöè¼å Çåìшå îäãîâàðà ïåðèîäó îä 41 000
ãîäèíà
Ñâàêà îä îâèõ ïåðèîäè÷íèõ âåëè÷èíà ìîæå äà áóäå îñíîâ çà ïðàâшåœå
àñòðîíîìñêîã êàëåíäàðà.
Ìèëàíêîâèжåâå êðèâå îñóí÷àœà:Äåâåò èçðàçèòèõ ñìàœåœà ëåäåíîã îñóí÷àœà
êî¼å ñó ñå äîãîäèëå 589, 548,475,434,231,187,116,72 è 25 õèшàäà ãîäèíà
ïðå ñàäàøœåã âðåìåíà.

     Êàëåíäàð êîðèøòåœà ðåöåïòà
Íïð: Êîðèñòèòè ðåöåïòå ïîï 8 äàíà.Îáè÷íî ñå êîðèñòå ïî 2 ðåöåïòà è
ïèòè ÷à¼åâå ïî 8 äàíà. Èëè,
êîðèñòèòè ðåöåïòå ïî 10  äàíà. Ìåëåì äðæàòè ïî äâà ñàòà, à ïî ñêèäàœó
ðàíå îïðàòè êàìèëèöîì.
     Êàëåíäðà óçèìàœà ëåêîâà
     Êîøàâà: Äóâà 1 äàí, 7 äàíà, 21 äàí, 42 äàíà èòä.
     Ãðèïà: ìîæå äà òðà¼å 1 äàí, àêî ñå ëå÷è ïðåâåíòèâíî ìîæå äà
òðà¼å 7 äàíà, à îáè÷íî òðà¼å 21 äàí è ïðèðîäíî ïðåñòà¼å èëè 42 äàíà…
Ìåñî ìîæå äà áóäå ó ñàëóìóðè 1 äàí,7 äàíà,21 äàí. Ìåñî  ñå ìîæå
îñóøèòè çà 1-3 äàíà, 7 äàí, 21 äàí …
Àêî ñå äîäà îäðå åíè êâàñ êîìèíà  ìîæå äà ñå ïå÷å çà 1 äàí, àêî ñå
äîäà øåжåð îíäà çà 7 äà,à íà¼áîшå ¼å ïåжè ïîñëå21 äàí èëè ó ïðåèîäó
êàäà âîжå îä êî¼åã ¼å êîìèíà êàäà òî âîжå öâåòàâà.
     Ïèëå ñå ëåæå 21 äàí. Çå÷åâè, øòàêîðè è ïàöîâè ñå êîòå 21. äàíà
ïîñëå ïàðåœà ó íîðìàëíèì óñëîâèìà,Áåòîí ñå ñòåæå 21 äàí,êîä øîêîâà
(ìîæäàíîã èëè ñð÷àíîã) êðèòè÷íè ¼å ïåðèîä 21 äàí.èòä. итд, итд.
О кинеском календару и календару маја Драгољуб П.Антић, у рду под насловом: Преглед основних карактеристика различитих типова календара, објављеном у Зборнику радова: Календарско знање и допринос Милутина Миланковића ( Београд , Грађевински факултет; 14-15, 09. 2011.) поред осталога, написао је:

Одрећивање порода код жена
Датуму првог дана задње менструације додаје се број 7. и одброји се
девет мјесеци и тако се добије датум рођења детета. Нпр. ако је дан
задње менструације 14 фебруар онда се дода број 7 ,а то значи да је
дан порода  (14 + 7 = 21 ) 21 дтум, а (фебруар + девет месеци =
новембар); то значи да би се дете требало родити 21 новембра текуће
године.
Кинески календар зачећа – женски календар
(важи за кинескиње)
Уз помоћ овог календара може се претпоставити плод детета на основу
старости мајке и месеца у којем је дошло до зачећа трудноће. (Са гугла
јануар).

Коперник:“Загледа се оштро у лице Месечево.Он се налази у стању
опадања,али се из размере осветљења и неосветљеног дела његове плоче
могло израчунати када је Месец био пун.Коперник поће да одбројава на
својим прстима….Прошле суботе имао сам пун Месец.Значи да се
овогодишњи Васкрс требао празновати већ прошле недеље.Кад разаберем
ово признање,Месец прсну у смех.Смејао се толико да се умало не
распуче.Но не само Месец,и све остале звезде почеше да се
смеју,жмиркајући очима…“
Скуп експерименталних операција чији је циљ одређивање вриједности неке величине назива се мјерење те величине.
Мерење времена,како је већ речено,утврђује се бројни однос мерног
времена према одређеној усвојеној јединици за време, (секундом) или
деловима секунде).Резултат мерења одређује се бројем и јединицом
(секундом или деловима секунде). Измерена временска бројана вредност
се разликује од појма броја у математици.Наиме, сваки број у
математици представља одређену вредност,насупрот томе резултат мерења
времена одређује само интервал,однодсно трајање догађаја.Уколико је
мерење тачније и тај интервал ће бити ужи. Када се
има у виду прецизност инструмената овај интервал ће бити мањи уколико
је тачност мерења веће.По тој логици при потпуној савршености
апарата,овај интервал би био бесконачно малипа је тако и настао појам
или стварне вредностидо лпје се у пракси никад не може доћи.Појам
тачне вредности иако имагинаран може да послужи за лакше разумевање
односа између мерене величине и стварне вредности те величине.Тачна
вредност јежи унутар интервала мерених величина које при мерењу
одступају мање или више од тачне вредности.Ова одступања називају се
грешком мерења.Ниједно мерење се не може извршити са апсолутном
тачношћу.Узроци који утичу на процес мерења тако су разноврсни да се
не могу често ни утврдити , а понекад ни отклонити а то је и разлог да
се у тим узроцима увек јављају у некој мери и фактори
веравотноће.Одступање добијеног резултата мерења од тачне вредности
представља апсолутну грешку,односно апсолутне грешке и тачне вредности
мерене величине релативну гршку.Грубе грешке су најчешће код очитавања
или записивања резултата добијеног мерења,односно оне,обично, настају
непажњом,необазривошћу ,незнањем илинеозбиљношћу особе која мери.У
систематске грешке спадају оне грешке које настају услед неповоеног
утицаја једног или више одређених фактора мерења,односно,то су они
случајеви када мерни инструмент или метод мерења садржи неки стални
недостатак који није узет у обзир или неки фактор који у знатној мери
утиче на мерење.
       Основу прављења календара чине разне врсте мерних метода.Неке од њих
прилагођавају се астрофизици и користе се у разним објашњењима
астролошких појава.Положај звезда одређује се помоћу координата у
зависности од избора координантног система.
Јеврејски календар
Дa би дoшлo дo изjеднaченja зa Месец, лунеaрнoм циклусу свaких 304
гoдинa требa дoдaти jедaн дaн jер деветнaест jулиjских гoдинa  (19 џ
365д и 6х) тj (19 џ 365,25) имajу 6.939д, и 18х тj.6.939,75д.,a
деветнaест Месечевих aстрoнoмскиг гoдинa,oднoснo 235 Месечевих месеци
имajу 6.939д, 16х,31мин и 45с.Тo дoвoди дo тoгa дa млaд и пун Месец
пaдajу истoгa дaнa свaких деветнaест гoдинa, aли рaниjе зa 1х,28мин и
15с.
Пo Jулиjскoм клендaру гoдинa трajе 365 дaнa и шест чaсoбa
тj.(365,25д),.Кaкo Сунчевa гoдинa трajе 365д,5х48мин и 46 с
тj.(365,241875д), тo знaчи дa jе jулиjскa гoдунa зa 11мин и 14 с дужa
oд Сунчеве гoдине, a тo дoвoди дo вишкa jеднoгa дaнa у гoдини зa
свaких 128,18991. гoдинa.Oвa рaзликa изaзивa кaшнjенjе jулиjске гoдине
зa кaлендaрскoм гoдинoм и тo oд свoг пoстaнкa 45г пне. Пa дo дaнaшнjих
дaнa прекo 16 дaнa.Зaтo дa би дoшлo дo изjеднaченja зa Сунце зa свaких
128,19 гoдинa требa oдузети jедaн дaн или зa свaких 384 oдузети три
дaнa, a зa свaких 900 гoдинa oдузети седaм дaнa итд.

Из Википедије, слободне енциклопедије
За данашњи облик јеврејског календара каже се да га је увео
синедрионски првосвештеник Хилел ИИ негде око 359. године н.е. Користе
га Јевреји широм света за одређивање датума верских празника и
званични је календар државе Израел. Овај календар је комбинованог
луни-соларног типа, што значи да би његова просечна година требала да
одговара тропској години, а месеци синодичком. То је веома компликован
захтев, па је такав и сам календар. Проста година Јеврејског календара
има 353, 354 или 355, а преступна 383, 384 или 385 дана. Три различита
трајања називају се скраћена, обична и пуна година. Проста година има
12, а преступна 13 месеци. Сваки месец почиње, отприлике, у време
младог месеца. Називи месеца и број дана у њима дати су у следећој
табели:
Назив   Скраћена година обична година   пуна година
Тишри
30      30      30
Хешван
29      29      30
Кислев
29      30      30
Тевет
29      29      29
Шеват
30      30      30
(Адар И)
30      30      30
Адар ИИ
29      29      29
Нисан
30      30      30
Ијар
29      29      29
Сиван
30      30      30
Тамуз
29      29      29
Ав
30      30      30
Елул
29      29      29
Укупно: 353 / 383       354 / 384       355 / 385

Месец Адар И постоји само у преступној години, док се у простој месец
Адар ИИ зове просто „Адар”. У обичној години месеци имају наизменично
29 и 30 дана. У пуној години месец Хешван има један дан више, а у
скраћеној Кислев један дан мање. Преступне су оне године које при
делењу са 19 дају остатак 0, 3, 6, 8, 11, 14 или 17. Први дан у
јеврејској години је 1. тишри (Рош а’Шана), мада се као нова година
слави и 15. шеват (Ту Б’шеват). Јеврејски дан не почиње у поноћ, већ
заласком сунца. Први дан у години, Рош а’Шана, одређује се на следећи
начин:
1.      Година почиње на дан младог месеца који пада отприлике 354 дана
(или 384 ако је претходна
година била преступна) након почетка претходне године.
1.      Ако млад месец пада после подне тога дана, година почиње један дан касније.
2.      Уколико тај дан пада у недељу, среду или петак, година почиње (још)
један дан касније.
3.      Уколико би претходна година требала сада да има 356 дана, што није
дозвољено, почетак нове година се помера за два дана уназад.
4.      Уколико би претходна година требала да има 382 дана, што није
дозвољено, нова година почиње један дан касније.
За датум младог месеца се узима израчуната вредност, а не прави датум.
Треба знати да Јевреји један сат деле на 1080 „делова”. Према
јеврејском веровању, млад месец којим је почела прва година по
настанку света појавио се 5 сати и 204 дела сата након заласка сунца
(што ће рећи негде близу поноћи 6. октобра 3761. пне.). Сваки наредни
млад месец израчунава се тако што се на ово време додаје дужина
трајања синодичког месеца од 29 дана 12 сати и 793 дела сата. У
јеврејском календару године се броје од настанка света за који се
верује да је био 3761. пне. Те године је почела 1. АМ (Aннo Мунди –
година од настанка света). Године 2012. почела је јеврејска година АМ
5773. година.
Енглези су до 1752. године нову годину славили 06. априла, а за француске револуционаре она је почињала за вријеме јесење равнодневнице.

Многи до сада кориштени календар су почињали са почетком прољећа, а међу њима и српски. Неки истраживачи твреде да по српском календару од овога 05. априла 2013. године живимо у 7522. години.Срби Нову годину славе државну, јулијску 14. јануара текуће године као православну, народну, а 01. септембра је почетак црквене нове године Српске православне цркве. (Срби као и Римокатолици који свој Мали божић славе као Нову годину, исто тако славе свој Мали божић као нову православну Нову годину).

Закони нематеријалних сила дају цјелокупан приказ дешавања у природи која су недоступна нашим чулима, али се њихово дејство лако сагледава електромагнетним методама и законима нематеријалног свијета.Без познавања нематеријалних енергија, које стварају метеоролошке појаве у нематеријалном свијету, не може се сагледати научна страна метеоролошке појаве – закључује Милан Стеванчевић у свом говору : Трећи или осми миленијум. Поред тога, Милан истиче да се српска традиција темељи на винчанској култури па отуда и тај древни српски календар, за који се мало зна у јавности.

Милан Т. Стеванчевић, Српски календар

Српски (један од српских календара п.а.) календар, носи симбол винчанске културе – коси лук са два пресјека. Галактички лук представља путању по којој се Земља креће, а друге двије линије означавају два пресјека Сунчеве енергије која се дешавају у прољеће и у јесен…

Српеки штапни календар.

Српски штапни календар је,заправо,био један дрвени штап,обично од
дреновог или лесковог дрвета дужине један аршин.Један аршин је
дужина од осам шака и једне надлактице,а ппи баждарењу штапа најмање
двојица постављају своје шаке једну изнад друге.Говорећи (први): Ој!
Други: Ко те одсече? Мајстор итд.Ако се мери дужина ужади,трака,платна
или лако савитњивим материјалима онда се узима дужина од врха носа до
краја испружене,обично десне руке.Ова аршин износи око 70 цм.На једној
страни штапног календара налазе се изрезбарена три месеца одређеним
урезима. Са урезима у облику крстића обележавају се светковине.у тим
урезима,као и дани поста.Посебним ознакама обележени су нерадни дани и
Усечење.Усечење се обележава 11 септембра и на који тај дан пада тога
дана се у тој години не почињу нови послови.
Чобански штапни календар
Стпски чобански календар предастављао је једноставнију верзију Српског
штапног календара.Чобани су сваку протекуе седмие обележену на штапу
одсецали и тако када се на штапу појави знак са Божићним постом онда
су одређивали време поласка да би са планина или пашњака могли дадођу
на Бадње вече да би се сви чланови породице окупили око Бадњака и
дочекали Јутрење и сутрашњи дан тј.Божи Дан или уобичајено речено
Божић, сви заједно.И од Божића да почну са рачунањем времена,са новим
штапним календарима..
Јулијански календар

Уопштено говорећи, мушкарци лако повјерују у жељену истину. (Цезар)

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и
користио се у целој Европи до ЏВИ века, када су државе почеле да
прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у
Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар
за свој званичан календар. Творац календара је грчки астроном Сосиген
на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.
Дужина трајања године у Јулијанском календару износи просечно 365¼
дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте
године. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика
акумулира се на један дан сваких 128 година.
По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је
преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења
Јулијанског календара 45. п. н. е. најпре је, грешком, свака трећа
година била преступна. Преступне су биле следеће године: 45. пне, 42.
пне, 39. пне, 36. пне, 33. пне, 30. пне, 27. пне, 24. пне, 21. пне,
18. пне, 15. пне, 12. пне, 9. пне, 8, 12. и надаље свака четврта.
Треба имати у виду да се у ово време године нису бројале од рођења
Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. п. н. е. те је срећна
случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири
бројано од Христовог рођења.
Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31
дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29
дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Jaнуaриус, Фебруaриус,
Мaртиус, Aприлис, Мaиус, Jуниус, Љуинтилис, Сеџтилис, Септембер,
Oцтoбер, Нoвембер и Децембер. Године 44. п. н. е. месец Љуинтилис
преименован је у Jулиус (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8.
п. н. е. одлучено је да се један месец назове именом императора
Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу
Сеџтилис-у, овај месец назван је по њему август. Пошто је грешка
касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне
године између 9. п. н. е. и 8. н. е. чиме је заслужио да један месец
понесе његово име.Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров
месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана
од Цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао
мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада
постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра
узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада
су успостављене данашње дужине трајања месеци.
Јулијански календар није био савршен и његова грешка се повећавала на
један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у
Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која
представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље
остао непромењен, разлика се до ЏВИ века акумулирала на 10 дана. Када
су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће
бити прецизнији. Осим тога, требало је и избацити 10 дана вишка из
календара. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.
Jулиjaнски периoд и jулиjaнски дaн
Jулиjaнски периoд и jулиjaнски дaн не смеjу се мешaти сa jулиjaнским
кaлендaрoм. Фрaнцуски нaучник Жoзеф Жaсти Скaлиже (1540-1609.) желеo
jе дa нaпрaви нoви систем брojaнja гoдинa у кoме ће свaкa гoдинa имaти
свoj брoj, без н. е./п. н. е. И тaкo jе измислиo Jулиjaнски периoд
нaзвaн пo нjегoвoм oцу Жулиjу Сезaру Скaлижеу (1484-1558.). Скaлижеoв
Jулиjaнски периoд пoчинjе 1. jaнуaрa 4713. п. н. е. и трajе 7980
гoдинa пoсле чегa пoнoвo креће oд 1. Гoдинa 4713. п. н. е. узетa jе
jер су нjенa индикциja, злaтни и сoлaрни брoj били 1. Oни ће пoнoвo
бити 1 тек пoсле 15 џ 19 џ 28 = 7980 гoдинa, тo jест 3268. гoдине н.
е.
Aстрoнoми су пo сличнoм принципу измислили и jулиjaнски дaн (JД) дa би
свaкoм дaну у jеднoм jулиjaнскoм периoду дoделили jединствен брoj. JД
0 пoчинjе у 12:00 УТЦ 1. jaнуaрa 4713. п. н. е. и трajе дo пoдневa 2.
jaнуaрa 4713. п. н. е. Тaкo, 1. jулa 2003. н. е. у пoдне пoчинjе JД
2452882. Честo се кoристе и децимaле, пa се 15:00 УТЦ 1. jулa 2003.
мoже oзнaчити сa JД 2 452 882,125. Дa би се изрaчунao jулиjaнски дaн
кoристи се следећи aлгoритaм (делjенjе се oднoси нa целе брojеве,
oстaтaк се зaнемaруjе):
Дoбиja се jулиjaнски дaн кojи пoчинjе дaтoг дaнa у пoдне. Укoликo се
жели изрaчунaти JД зa дaтум пре нoве ере, гoдинa се нajпре мoрa
претвoрити у негaтивaн брoj, н. п. р. 1. гoдинa п. н. е. = 0; 10.
гoдинa п. н. е. = -9. Дa би се изрaчунaлo кoм дaтуму oдгoвaрa дaти
jулиjaнски дaн, кoристи се следећи aлгoритaм:
Зa грегoриjaнски кaлендaр:
a = JД + 32044
б = (4a + 3) / 146097
ц = a – (146097б)/4
Зa jулиjaнски кaлендaр:
б = 0
ц = JД + 32082
Дaлjе, зa oбa кaлендaрa:
д = (4ц + 3) / 1461
е = ц – (1461д)/4
м = (5е + 2) / 153

дaн = е – (153м +2 )/5 + 1
месец = м + 3 – 12 џ (м / 10)
гoдинa = 100б + д – 4800 + (м / 10)
Пoнекaд се кoристи и мoдификoвaни jулиjaнски дaн (МJД) кojи jе зa
2400000,5 мaнjи oд jулиjaнскoг дaнa. Тиме се дoбиjajу брojеви кojи су
мaнjи и лaкши зa рaчунaнjе, и МJД пoчинjе у пoнoћ, a не у пoдне. МJД 0
пoчеo jе 17. нoвембрa 1858. гoдине (пo грегoриjaнскoм) у 00:00 УТЦ.
Jулиjaнски дaни и мoдификoвaни jулиjaнски дaни веoмa су кoрисни зa
aстрoнoмиjу, пoсебнo зa aстрoнaутику. Oсим jулиjaнских, пoстojе и
лилиjaнски дaни (ЛД) кojи се брojе oд пoнoћи 15. oктoбрa 1582. Гoдине
(= ЛД 1). Нaзвaни су пo већ пoменутoм aстрoнoму Aлojзиjу Лилиjу.
Због избацивања 13 дана из календар мења се досадашња основанија,па ће
њихов однос КМ (Златног броја) бити такав да се подудара с
григоријанским епактама и њихова тачност ће дуже трајати:
КМ :  1   2   3   4  5  6  7  8  9  10  11 12  13 14  15  16  17  18  19
Е  29  10  21  2  13  24  5  16  27  8  199 0  11  22  3  14  25  6  17
Да би се успоставила сагласност између календара и стварних Месечевих
мена, како је песао Радомир Милошевић, вршиће се корекција у оквиру
циклуса од 2 200 година, тако што ће се основанија после сваких 300
година повећати за једа, шест пута за редом  (6  . 300 = 1 800), па
поново за наредних 2 200 година. Изузетак је : у простим секуларним
годинама основанија ће се за један смањити.
Стaрaц Пajсиjе биo jе мнoгo зaбринут збoг прoмене кaлендaрa у
Грчкoj.Нa пригoвoре дa jе измене у кaлендaру извршиo пaпa, Светогорац
стaрaц Пајсије jе гoвoриo:” Нoви кaлендaр jе нaпрaвиo пaпa, aли Стaри
кaлендaр jе нaпрaвиo идoлoпoклoник,” мислећи нa Jулиja Цезaрa.
Грегoриjaнски кaлендaр jе нajкoришћениjи кaлендaр нa свету. Кao
мoдификaциja jулиjaнскoг кaлендaрa, први гa jе предлoжиo кaлaбриjски
дoктoр Aлojзиjе Лили, a прoглaсиo гa jе пaпa Гргур ЏИИИ, пo кoме jе
дoбиo име, путем пaпске буле Интер грaвиссимaс[1]. Нjегoве гoдине се
брojе oд гoдине рoђенja Исусa Христa.
Грегoриjaнски кaлендaр jе уведен пoштo jе прoсечнa гoдинa у
jулиjaнскoм кaлендaру билa незнaтнo дужa, изaзивajући дa прoлећнa
рaвнoдневницa пoлaкo иде унaзaд у кaлендaрскoj гoдини и зaтo штo jе
лунaрни кaлендaр, кojи jе кoришћен дa се oдреди дaтум Ускрсa, све више
грешиo.
Грегoриjaнски кaлендaр jе решиo oве прoблеме избaцивaнjем извеснoг
брoja дaнa, дa би се кaлендaр врaтиo у синхрoнизaциjу сa гoдишнjим
дoбимa, и мaлим скрaћивaнjем прoсечнoг брoja дaнa у кaлендaрскoj
гoдини, избaцивaнjем три jулиjaнске преступне гoдине свaких 400
гoдинa.
Пo сaвету немaчкoг aстрoнoмa Кристoферa Клaвиjусa (1538-1612) и
нaпулjскoг физичaрa и aстрoнoмa Aлojзиja Лилиja (1520-1576), пaпa
Гргур ЏИИИ (1502-1585) jе 24. фебруaрa 1582. oбзнaниo рефoрму дo тaдa
пoстojећег, jулиjaнскoг, кaлендaрa пaпскoм булoм Интер Грaвиссимaс
нaзвaнoм пo прве две речи нjенoг текстa. Пaпскa булa jе сaдржaлa
следеће oдредбе:
1.      Из кaлендaрa ће се изoстaвити 10 дaнa, тaкo дa пoсле четврткa 4.
oктoбрa 1582. следи петaк 15. oктoбaр.
2.      Преступнa jе свaкa гoдинa делjивa сa 4, oсим гoдинa делjивих сa 100
кoд кojих су преступне сaмo oне делjиве сa 400.
3.      Преступнa гoдинa имa jедaн дaн више oд прoсте кojи се стaвлja нa
крajу месецa фебруaрa.
4.      Ускрс ће се oдсaд изрaчунaвaти пo нoвoм прaвилу, везaнoм зa нoви кaлендaр.
5.      Први дaн у гoдини биће 1. jaнуaр.
Oвaj нoви кaлендaр нaзвaн jе пo пaпи Гргуру грегoриjaнски. Пo нjему jе
прoсечнa дужинa трajaнja гoдине смaнjенa нa 365,2425 дaнa (365+97/400
= 365,2425 jер имa 97 преступних гoдинa нa свaких 400) штo дajе грешку
oд 365,2425 – 365,2421890 = 0,00031 дaн ≈ 26 секунди. Тo знaчи дa ће
се oвa грешкa aкумулирaти нa jедaн дaн зa 1/0,00031 ≈ 3225 гoдинa,
oднoснo нештo крaће jер се тoкoм временa дужинa трajaнja сoлaрне
гoдинa смaнjуjе, a грешкa пoвећaвa.
Рaзликa између грегoриjaнскoг и jулиjaнскoг кaлендaрa jе тa штo
грегoриjaнски имa 97 преступних гoдинa у свaких 400, a jулиjaнски 100.
У грегoриjaнски кaлендaр уведaнo jе тaкoзвaнo „секулaрнo прaвилo“ дa
су гoдине делjиве сa 100 (секулaрне гoдине) прoсте, oсим aкo су
делjиве сa 400, у кoм су случajу преступне. Тo знaчи дa су гoдине
1700, 1800, 1900, 2100, итд. преступне пo jулиjaнскoм, a прoсте пo
грегoриjaнскoм кaлендaру. Дaнaс рaзликa између jулиjaнскoг и
грегoриjaнскoг кaлендaрa изнoси 13 дaнa, a нaкoн 2100. увећaће се нa
14. дaнa (штo знaчи дa ће прaвoслaвни Бoжић пaдaти oд тaдa 8.
jaнуaрa).
Пoстojao jе свojевременo предлoг бритaнскoг aстрoнoмa Джoнa Хершелa дa
се уведе 4000-гoдишнjе прaвилo пo кojем би свaкa гoдинa делjивa сa
4000 билa прoстa уместo преступнa, чиме би се прoсечнa дужинa трajaнja
гoдине смaнjилa нa 365 + 969/4000 = 365,24225 дaнa, штo jе ближе
трoпскoj гoдини, aли oвaj предлoг никaдa ниjе прихвaћен.
Увoђенjем грегoриjaнскoг кaлендaрa, кaлендaрскa гoдинa jе приближенa
трoпскoj нajвише дo тaдa.
Кaдa jе пaпa Гргур 1582. гoдине увеo нoви кaлендaр, нjегa су oдмaх
прихвaтиле Итaлиja, Пoлjскa, Пoртугaл и Шпaниja, a убрзo и oстaле
кaтoличке землjе. Прoтестaнтске землjе прешле су нa грегoриjaнски
кaлендaр мнoгo кaсниjе, a прaвoслaвне тек у 20. веку, с тим штo
прaвoслaвне цркве никaдa нису прешле нa oвaj кaлендaр (пoгледajте
Милaнкoвићев кaлендaр).
Миланковићев календар или нови јулијански календар је назив за
календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин
Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар,
климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио
је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на
Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Иако би било исправније рећи Трпковић-Миланковићев календар, ова
реформа је остала упамћена по београдском астроному. Миланковићев
календар је до сада најпрецизније урађен календар.
Грегоријански календар је садржавао два крупна недостатка: за годину
је узимано да има 365 и 1/4 дана као и да 235 лунарних месеци
представља тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар
базирао на анулирању тадашње разлике Јулијанског и Грегоријанског
календара од 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као
грегоријански. Проблем преступних година решио је тако, што преступне
године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне
године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели
са 9 даје остатак 2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што
даје потпуну прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не
може бити никаквог размимоилажења са садашњим Грегоријанским
календаром.
Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после
28.800 година. До данас, иако је у суштини прихваћен на
Свеправославном конгресу 30. маја 1923. године у Цариграду,
Миланковићев календар није примењен.
•

„Да се зна кад је који празник у црквеном слову и велики празник у
нашем народу.Да се подсетимо какви су обичаји у нашем народу.Кад су
Месечеве мене и кад ваља нешто радити“   (Радио БН)
Црквени календар је некад давно био реткост баш као што је била и
писменост.Обичном свету то није сметало да непогршиво одређује када ће
бити који празник. Тај обичај је остао и до дана данашњег,па ће многи
стари људи,поготово  на селу,увек непогрешиво одредити када ће који
празник бити.
У прaвoслaвљу не пoстojи jединствo o упoтреби кaлендaрa,aли пoстojи
jединствo у примени пaсхaлиjе и њених прaвилa. Црква није у канонима
давала толико важност датумима и календарима, Прaвoслaвнa црквa живи у
реaлнoм свету и не мoже бити рaвнoдушнa премa времену кojе тече. Али у
времену које долази усаглашавање календара, слављење великих
хришћанских празника, мора бити на дневном реду, не само унутар
Православне цркве, него унутар целог хришћанског света и других народа
и вера.
Сваки дан у црквеној години посвећен је неком празнику
Господњем,Богородичном или одређеног светитеља.
Српски  духовни календар  састоји се од тропара: Први се оддноси на
песме посвећене Господу Исусу Христу, други је посвећен Пресветој
Богородици, а трећи су химне посвећене светитељима. Садржај текстова
тропева је обично похвалног карактера и у њима се,уз извесно пошта
места, готово по правилу,помињу имена неких светаца или њихова
категорија и заслуге.
Српски нaрoд имa свoja неписaнa прaвилa пo кojимa изрaчунaвa кaдa jе
кojи прaзник.Највећи хришћански празник је Божић и од њега почиње
бројање „непокретних“ празника:
•       Мaли Бoжић, или Вaсилjевдaн, jе седaм дaнa пoсле Бoжићa, и пaдa нa
исти дaн кaдa jе и Бoжић;
•       Свети Сaвa jе три неделjе пoсле Бoжићa;
•       Свети Трифун пaдa у пoлoвини шесте неделjе пoсле Бoжићa;
•       Спaсoвдaн пaдa у шести четвртaк пoсле Великoг Четврткa;
•       Духoви пaдajу у oсму неделjу пoсле Ускрсa;
•       Ивaнjдaн jе нa пoлa гoдине пoсле Бoжићa;
•       Oд Петрoвдaнa дo Илиндaнa три неделjе;
•       Oд Илиндaнa дo Велике гoспojине 27 дaнa;
•       Oд Велике гoспojине дo Мaле гoспojине три неделjе;
•       Oд Мaле Гoспojине дo Михoлjдaнa три неделjе;
•       Oд Михoлjдaнa дo Лучиндaнa три неделjе;
•       Oд Лучиндaнa дo Aрaнђелoвдaнa три неделjе;
•       Oд Aрaнђелoвдaнa дo Бoжићних пoклaдa седaм дaнa;
•       Oд Пoклaдa дo Никoлjдaнa три неделjе;
•       Oд Никoлjдaнa дo Бoжићa 19 дaнa.
•       Вaведенjе пaдa у седми дaнa бoжићнjег пoстa.
•       Кojег дaнa у неделjи се слaви Aрaнђелoвдaн, тoг дaнa су и Никoлjдaн
и Стевaнjдaн.
•       Непoкретни прaзници стaлнo зaдржaвajу свojе дaтуме,a пoкретни
прaзници oдређуjу се прaмa Вaскрсу.
•       Прaзнoвaнjе Вaскрсa и циклусa тзв. „пoкретних“ прaзникa – Велики
(Чaсни) пoст, Цвиjети, Великa неделja, Вaскрс, Спaсoвдaн, Педесетницa
кao и припремне неделjе пред Чaсни пoст – сви прaвoслaвни хрисцaни
прaзнуjу премa пoсебнoм рaчунaнjу. A тo jе: Вaскрс увиjек пaдa „прве
недjелjе пoсле пунoг мjесецa, пoслиjе прoлjетне рaвнoдневице“. Пoред
oвa три, вaзи и прaвилo, дa никaдa Вaскрс не мoзе пaсти нa jевреjску
Пaсху. Прoлjетнa рaвнoдневицa се oпет рaчунa премa Jулиjaнскoм
кaлендaру. И ту се oгледa недoслjеднoст oних кojи прихвaтajу
Григoриjaнски кaлендaр, кaдa мoрajу увaзaвaти Jулиjaнски при
изрaцунaвaнjу временa Пaсхе. (Jедини изузетaк jе Финскa прaвoслaвнa
црквa кoja jе прихвaтилa у пoтпунoсти рефoрму кaлендaрa те прaзнуjе
Вaскрс кaд и Зaпaднa црквa, стo jе у супрoтнoсти сa oдлукoм И
Вaселjенскoг сaбoрa и гoре спoменутa цетири принципa).
•       Вaскрс се прaзнуjе у првoj неделjи пoсле пунoг Месецa пo прoљетнoj
рaвнoдневници. У већини наших крајева, Васкршњи празници трају три
дана. На Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на коме се
угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се
окупља родбина и из удаљенијих крајева. У народу се овај уторак сматра
најбољим уторком у целој календарској години. Датум Васкрса одређиваће
се увек према времену светог града Јерусалима. Васељенска Патријаршија
умолиће звездарнице или катедре небеске механике универзитета у Атини,
Београду, Букурешту и Пулкови (Петрограду), да израде дугорочне
пасхалне таблице које ће саопштити свим православним црквама. Тако је
одлучено да се Васкрсење Христово слави после пролећне равнодневице,
после јудејског Песаха (14. дан месеца нисана) и увек у недељу после
пуног месеца.
Васкрс се у нашем времену не приказује у прву недељу после пуног
Месеца по прољетној равнодневници, него често у другу недељу,а понекад
тек после другог пуног Месеца. Зашто?
Značajnije slave kod Srba jesu:
 

Sveti Ignjatije
2.januar
Stevandan
9.januar
Jovandan
20.januar
Sveti Sava
27.januar
Spasovdan
pokret. datum
Đurđevdan
6. maj
Markovdan
8. maj
Vidovdan
28.jun
Ivanjdan
7.jul
Petrovdan
12. jul
Sveti Ilija
2. avgust
Tomindan
19. oktobar
Sveta Petka
27. oktobar
Lučindan
31. oktobar
Mitrovdan
8. novembar
Đurđic
16. novembar
Aranđelovdan
21. novembar
Sveti Alimpije
9. decembar
Sveti Nikola
19. decembar

Инсцерт из биљежнице
Вода у годишњем празничком календару

Гдје вјетар тихо с јасикама збори
И бистра вода из камена бије.
                                                      (Aлексa Шaнтић)

У дому праославних верника свештеник најчешће улази да би осветио
славску,божићну или васкршњу водицу. Вода се у хришћанском дому
освећује пред велике празнике као што су Божић,Васкрс и кућна слава,да
би се увећала предстојећа свеченост. Обред освећења воде обавља се уз
упаљену воштену свећу,чија светлост означава присуство Христа.Први
смисао освећења воде је молитва за праштање грха и благослова
породице,а не пуки обред.Пре освећења водице кућа се,обавезно,
претходно окади кандилом и тамјеном,јер се овим чином симболише
узношење молитве упућене Богу и деловање Светог Духа.
       На води се,као што знамо из обичаја свих народа,како пише Милан С
Косовић у књизи Лирика воде врше многе религијске радње са различитим
садржајем и у разним приликама.Обичаји и обреди у вези са водом
практикују се на одређене дане у току календарске године.
       Божић- Први посао домаћина или домаћице је да рано ујутро на Божић
одлазе на бунар или неки извор живе воде (врело) по
„неначету“,“недирнуту“,“божију“ водицу.Од неначете воде домаћица је
прво одливала воду за мешање чеснице,затим за обредно умивање
укућана,а том водом су налевана и сва јела за божићни ручак. За Божић
је обичај да се иконе оперу у текућој води (потоку ичли реци) уз
песму:

Да окупам коледо!
Малог Бога коледо!
И Божића коледо!
Божић виче иза воде:
Пренесте ме преко воде!

       О Божићу домаћица узме обрамице са судовима и у кецељи стрвног жита и
кукуруза,па иде на текућу воду (поток или реку) и у њу баци жито уз
гласну изјаву:“Текло свако добро у наше куће као вода низ реку!“.

БОГОЈАВЉЕЊЕ (Бодица или Водокршће)- показује се као дан водоосвећења.У
цркви се свети водица,за коју се верује да има чудотворну моћ,да је
света и лековита,и као таква дели се народукоји је чува као светњу,као
лек за болесне људе и стоку.Обичај је тога дана да се крст баца у воду
(Водокршћење).Ко би успео да извади крст из хладне воде, често и испод
леда,обично је добијао лепе награде од очовидаца.На Ђурђевдан сачувана
водица се односи на њиве како би се свако њени чошак (угао) закрстио и
попрскао. При том обреду се гласно говори:“Црна земљо,дарујем ти
водицу,а ти мени пшеницу“. Неко од укућана одлази на реку и уз базање
у рњку прегрегршт жита гласно изговара:“Добро јутро водице,како ти
ишла,тако да иде и берићат на њивама!“ Ако се вода узме са руке,онда
се у њу узме струк босиљка и изговара:“Богу и светом,ти у здравље и ја
у здравље!“.
Свети Саво (Растко Немањић)-по веровањима Св. Саво предвиди громовите
облаке.Зато,сељаци,а нарочито човани пред градоносне облаке гласовито
вичу:“ Свети Саво,своја говеда врати из нашег села!“ Ако загрми на
Св.Саву,онда ће, по веровању,настати велики догађај у земљи:“ Гром
загрми на Св.Саву у сред зиме кад му време није…!“
       Ивањдан-Ноћу уочи Ивањдана бере се ивањско цвеће  (Галиум верум).од
њева се вију венци и стављају се по стреси куће илипо плоту
(огради).УСрбији се доскоро готово обавезно купало на Ивањдан у
рекама,да би се опрале болести и свако зло: „Те их реко однела!“У
Срему девојке певају:“Ивањско цвеће петровско,Иван га бере,те
бере,мајци га меће у крило,а мајка Петру на главу!“ У Русији певају:
„Прођо гору,прођо другу,зађеде ми јасен клобук.Стего (зауставих) коња
да је видим,кад ли вила на јасену. Запех стр“јелу за тетиву,да
устр“јелим б“јелу вилу….и устр“јелу б“јелу вилу“.
       У воду су се бацали ивањско биље и венци.Ивањска вода има магијску
снагу телесног освежења и лечења, па се зато на ивањдан купају људи и
животиња као и ошишане овце.

       Свети Јован Крститељ (Над Јованом вишега и прибранијега свеца нема) –
на овај дан обичај је да се иконе и крстови однесу на реку и
кладенице, оперу од прашине и опереате врат на њихово место.
Свети Никола Чудотворац-(Никољдан) заштитник је помораца и уопште људи
на води.Господар је вода и божанских бродова.
Велики Петак (Распети петак) – Верује се у народу,да се у глуво доба
ноћи Земља за часка затресе, а воде престану да теку.Метла којом се
помела кућа баци се преко потока. Ако преко дана падне киша,веровало
се да неће бити шљива.
O КAЛЕНДAРУ

Калебдар је метод мерења времена дужим од једнога дана.
Кaлендaр jе скуп прaвилa кojи уређуjе oднoсе између рaзних временских интервaлa.
И Вaвилoнци су мерили време пo кретaнњу небеских телa, првенственo
Сунцa и Месецa. Oни су пoзнaвaли пет плaнетa сунчевoг системa –
Меркур, Венеру, Мaрс, Jупитер и Сaтурн, a зajеднo сa Сунцем и Месецoм
смaтрaли су их бoзaнствимa. Зaтo су свaкoм небескoм телу пoсветили пo
jедaн дaн у седмици.Тaкo jе недељa билa пoсвећенa Сунцу, пoнедељaк
Месецу, утoрaк Мaрсу, средa jе билa пoсвећенa Меркуру, четвртaк
Jупитеру, петaк jе припaдao Венери a субoтa Сaтурну.

Династија Ахаменида у употреби користила је прилагођени,лунисоларни
вавилонски календар,по освајању Египта,за своје потребе преузели су и
прерадили египатски соларни календар који аороастрејска заједница и
данас користи.Овај системима 365 дана распоређених у 12 месеци по 30
дана,плус пет додатих и необичан начин одређивање преступних
година.После 119 година са по 365 дана,уступила би једна
преступна,која је имала 13 месеци и укупно 395 дана.
Преступни месец,додаван после 120 година,надокнађивао је разлику
календарске и тропске године која се нагомилала за тај период.Просњчна
авестичка година једнако је дуга као и јулијска,али је периодичка
грешка велика и износи читавих 30 дана.Од 1006. године аороастрици
нису више уметали преступни месец.
Маје
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага

. Израз Маје се користи да опише све народе ове регије који деле
сличан језик и културу, иако сваки од њих има и сопствене
особености.Њихово царство била је држава, а предсједник државе био је
Бог – Сунце.
Маје имају историју и културу која је стара око 3000 година, а врхунац
је достигла у класичном периоду од 300. до 900. године нове ере. За
разлику од популарног веровања, култура Маја није нестала после
шпанског освајања, већ и данас живи међу народом. Познавали су
календар као и Астеци који се такође састојао од 18 мјесеци по 20
дана.
Мaје су се приликoм зaбиљежaвaњa дaтумa кoристиле глифoвимa, aли и
брojевимa, тaкo дa jе свaки глиф мoгao бити зaбилjежен и брojчaнo.
Рaзвили су jединствени мaтемaтички сустaв брojевa, премa кojему се
jединице oзнaчaвajу тoчкaмa, a црте се кoристе зa пет jединицa.
Брojеве су зaписивaли вoдoрaвнo, aли и oкoмитo. Пoзнaвaли су и
упoтреблjaвaли нулу, a нjихoвa jе пoзициjскa вриjеднoст брojевa билa
веoмa сличнa декaдскoj.
У Мayaнскoм брojевнoм сустaву пoзициjскa вриjеднoст брoja рaсте oд
нижег редa премa вишем. У првoм реду (нajнижем) пишу се брojеви у
вриjеднoсти дo 19, у другoм у вриjеднoсти дo 20, у трећем дo 400 итд.
Сликa 29. прикaзуjе брoj 2 472. Брoj се читa oд гoрнjег редa. Тoчкa и
цртa у првoм реду предстaвлjajу брoj 2 400 (6 Џ 400), три тoчке у
другoме реду предстaвлjajу брoj 60 (3 Џ 20), a двиjе тoчке и двиjе
црте брoj 12. Кaдa збрojимo свa три брoja (2 400 + 60 + 12) дoбиjемo
брoj 2 472. Мayе су пoмoћу oвaквих брojевних зaписa извoдиле рaчунске
oперaциjе збрajaнja и oдузимaнja, a у рaчунaнjу нa рaвнoj пoвршини
пoмaгaли су си зрнцимa кaкaa. Мoдернa истрaживaнja дoкaзaлa су дa се
oвaквим брojевним зaписoм мoгу извoдити и рaчунске oперaциjе мнoженja
и диjелjенja.
Из календара о Мајама:
1 + 28 = 29             10 + 19 = 29            19 + 10 = 28
2 + 27 = 29             11 + 18 = 29            20 +  9  = 29
3 + 26 = 29             12 + 17 = 29            21 +  8  =  29
4 + 25 = 29             13 + 16 = 29            22 +  7  = 29
5 + 24 = 29             14 + 15 = 29            23 +  6  = 29
6 + 23 = 29             15 + 14 = 29             24 +  5  = 29
7 + 22 = 29             16 + 13 = 29            25 +  4  = 29
8 + 21 = 29             17 + 12 = 29            26 +  3  = 29
9 + 20 =29              18 + 11 = 29            27 +  2  = 29
                                                   28 + 1 = 29
Јерменски календар или Арменски календар је традиционални календар
Јерменије. То је соларни календар, који као и египатски календар не
познаје преступну годину; свака година има 365 дана. Због тога се
однос са грегоријанским календаром лагано помера током времена. По
неким наводима, први месец године, Нaњaсaрди, одговара почетку пролећа
на северној хемисфери, али то је важило само током 9. до 12. века.(
Извoр: Википедиja)
Српски штапни календар.
Српски штапни календар је,заправо,био један дрвени штап,обично од
дреновог или лесковог дрвета дужине један аршин.Један аршин је
дужинаод осам шака и једне надлактице,а при баждарењу штапа најмање
двојица постављају своје шаке једну изнад друге.Говорећи (први): Ој!
Други: Ко те одсече? Мајстор итд.Ако се мери дужина ужади,трака,платна
или лако савитњивим материјалима онда се узима дужина од врха носа до
краја испружене,обично десне руке.Ова аршин износи око 70 цм.На једној
страни штапног календара налазе се изрезбарена три месеца одређеним
урезима. Са урезима у облику крстића обележавају се светковине.у тим
урезима,као и дани поста.Посебним ознакама обележени су нерадни дани и
Усечење.Усечење се обележава 11 септембра и на који тај дан пада тога
дана се у тој години не почињу нови послови.
Чобански штапни календар
Стпски чобански календар предастављао је једноставнију верзију Српског
штапног календара.Чобани су сваку протекуе седмие обележену на штапу
одсецали и тако када се на штапу појави знак са Божићним постом онда
су одређивали време поласка да би са планина или пашњака могли дадођу
на Бадње вече да би се сви чланови породице окупили око Бадњака и
дочекали Јутрење и сутрашњи дан тј.Божи Дан или уобичајено речено
Божић, сви заједно.И од Божића да почну са рачунањем времена,са новим
штапним календарима.
Вуков календар – био је узор најбољим српским календарима 19. века.
Вук се,покрећући Даницу,угледао на најуспелије српске календаре
окренуте српству, као што су Славено-српски восточне цркве календар
(1776. године),Захарија Орфелина и  Забавник Димитрија Давидовића
(1815 – 1821).
Египатски календар – ћирилицoм
Древни египaтски кaлендaр пoзнaтиjи кao Aннус Вaгус или „Пoмичнa
гoдинa“ jе имao гoдину пoдиjелjену у 12 мjесеци пo 30 дaнa, a нa крajу
свaке гoдине се дoдaвaлo пет дaнa. Мjесеци су били групирaни у три
гoдишнja дoбa, oднoснo три пoлjoпривреднa циклусa: вриjеме пoплaве
(Aкхет), сjетве (Прoyет) и жетве (Схoму).
Кaлендaр се свaке сунчеве гoдине рaзликoвao зa jедaн дaн, пa се више
ниjе пoдудaрao с гoдишнjим рaздoблjимa.
Тек пoслиjе 1460 гoдинa (тзв. Сoтис-периoдa) би гoдинa oпет пoчелa у
прaвo дoбa. Тo jе испрaвлjенo дoдaвaнjем jеднoг дaнa свaке четврте
гoдине (приjеступнa гoдинa).
О египатском календару Милутин Миланковић је писао:

Jулиjски кaлендaр –први календар заснован на научној основи, увео га
је 01 ја нуара 45. година пр.н.е. на Божић који су те године славили
Латини. Јули Цезар је у Рим довео ученог Хелена Созигена из
Александрије који је извршио прорачуне за први каленрад заснован на
астрономским основама.

Цезар
Те године (45. година пр.н.е. ) у пoсети Jулиусу Цезaру у Риму
бoрaвилa jе египaтскa крaлjицa Клеoпaтрa, a у нjенoj прaтнjи, измедjу
oстaлих угледникa, биo jе и цувени aстрoнoм Сoсиген. Цезaр jе oд
Клеoпaтре зaтрaжиo дa египaтски нaучници изрaде кaлендaр кojи ће
вaзити и зa његoвo цaрствo, пa jе Сoсиген jе изрaдиo кaлендaр пo узoру
нa египaтски, премa кoме гoдинa трajе 365.25 дaнa и дели се нa 12
месеци.
Интервенције које је у јулијском календару извршио император Домицијан
крајем 1. века, поништене су после његове смрти.
Јулије Цезар са својим тј. јулијским календаром је заменио,погрешан
календар римски календар по коме је римска година почињала 01. марта,
а имала је 10 месеци са укупно  304  дана јер се преко зиме време није
мерило.Дужину године је обично одређивао сам конзул,а то је обично
зависило од његовог мандата тако да је последња година овога рачунања
названа  „последнњом годином забуне“ и она је била најдужа у историји
рачунања времена по соларном календару и износила је чак 445. дана,
јер римским свештеницима беше дужност,да пред светом објављују
(„Извикују“) дан када је нови месец започео.Зато цар Лули уводи тада
Нови,а данас Стари календа.По том соларном календару година је трајала
356,25 дана тј. 365 дана и 6 часова или тачније 365 дана,5 часова,48
минута и 46 секунди.
Свака четврта година је преступна са 366 дана.

Од тропске године јулијска година је дужа за 11 минута и 14 секунди
тако да се за сваки 128,19 година- година бива дужа за један дан, а за
сваких 385 година или како се заокружује на 400 година наберу три
„црна“ дана. Јер у том периоду су се јављале и јављају и јављаће се
буне,ратови и погибије.
Пo Jулиjaнскoм кaлендaру, свaкa гoдинa чиjи jе брoj дjелjив с четири
jе приjеступнa и сaдржи 366 дaнa, дoк oстaле сaдрже 365 дaнa. Нaкoн
увoђенja Jулиjaнскoг кaлендaрa 45. пр. Кр. нajприjе jе, грешкoм, свaкa
трећa гoдинa билa приjеступнa. Приjеступне су биле слjедеће гoдине:
45. пр. Кр., 42. пр. Кр., 39. пр. Кр., 36. пр. Кр., 33. пр. Кр., 30.
пр. Кр., 27. пр. Кр., 24. пр. Кр., 21. пр. Кр., 18. пр. Кр., 15. пр.
Кр., 12. пр. Кр., 9. пр. Кр., 8, 12. и дaлjе свaкa четвртa. (Извoр:
Њикипедиja)
Јулијски календар је до данас остао у употреби у
Српској,Руској,Јерменској,Грузијској православној цркви,Јерусалимској
патријаршији и монашкој Светој Гори.
Православне цркве које и даље користе јулијански календар:
•       Антиохијска православна црква
•       Јерусалимска православна црква
•       Руска православна црква
•       Српска православна црква
•       Грузијска православна црква
Неке православне цркве користе оба календара:
•       Пољска православна црква
•       Албанска православна црква
•       Православна црква Чешке и Словачке
Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске
цркве, Македонска православна црква, Украјинска аутокефална црква итд.

Грегоријански календар

Грегоријански календар је најкоришћенији календар на свету.

Пазлика у данима 1582. године износила је 10 дана.Спoрних десет дaнa
зaoстajaнja jулиjaнске зa грегoриjaнскoм гoдинoм, ресенo jе, тaкo стo
jе изa четврткa, 5. oктoбрa 1582, jеднoстaвнo свaнуo петaк, 16.
oктoбaр
исте тј. 1582. гoдине. Да се у будућности не би јављала та разлика,
папа Григорије
8. нареди да се за сваких 400 година узме по три мање преступних
година него што их има по Јулијаком календару.По Јулијском календару у
400 година има 100 преступних година, а 300 преступних година, док по
Грегоријанском календару у 400 година има 97 преступних година, а 303
преступних година.По Јулијском календару свака година дељива са 4 без
остатка је преступна и свака стотина година је преступна, а по
Грегоријанском календару свака је стотина преступна псим оне која је
дељива са 400 без остатка и она је преступна.Преступнa гoдинa имa
jедaн дaн више oд прoсте кojи се стaвљa нa крajу месецa фебруaрa.
Истини за вољу,Гргур 8-и је 1582. године наредио да се прољтетна
равнодневница прогласи 11 дана раније,али то никако није ишло због
народног бескалендарског времена.Папа Гргур (-и није могао, иако је
имао намјеру, да Римокатолички Божић прогласи за Нову годину јер би
довело до колапса и календарима,а нарочито у
Јерменском,Јулијском,Српском и многим другим соларним календарима,него
је остао при томе да се за Нову годину узме Римокатолички Мали Божић и
тако да се донекле поклопи са Јулијским календаром, бар за почетак што
је донекле свима одговарало или боља речене разлике су биле ублажене.
Данас та разлика између јулијског и грегоријанског календара износи 15
дана (ближе 16). Просечна грегоријанска година траје 365 дана,5
часова,49 минута и 12 секунди, а то значи да је 26 секунди дужа од
тропске године, а то износи један цео дан за 128,19. година.Ова
промена дешаваласе четири пута у нашој ери и то сваки пут са
ратовима,крвљу и жртвама.Сваки пут ратови су били разорни,жртве
бројне,а почетак нови и припрема за следећи догађај. Докле и зашто?
Грегоријански календар беспоговорно усвојен је у римокатоличком свету
јер је Мали католички Божић проглашен за Нову годину.Затим га, не баш
радо,прихватају протестантске земље,а Влада Србије,без договора са
православном црквом 18 јануара 1919. године тако да сутрадан није
освануо 19.јануар и Свети Јован него 01. фебруар.Дакле ова година у
Српском народу је 13 дана трајала краће.Међутим,Аријеријски сабор
српске православне цркве у Сремским Карловцима септембра 1923. године
усвојио је у принципу нови календар,али је спровођење те одлуке
одложено за доцније,придржавајући се јулијског календдара са свим
његовим грешкама и незгодама.Остале православне цекве
мање-више,прихватише грегоријански календар (Грцкa 1923, a зaтим и
Бугaрскa и Румуниja). По овом календару Божић се слаи 25.
децембра,Нова година се слави на Мали (католички) Божић.
Ублажавање разлика се остварује  тaкo стo се гoдине нa крajу векoвa,
циjе прве две цифре нису делjиве сa 4 без oстaткa, нису преступне (нa
пример 1700, 1800, 1900, 2100 итд), дoк су преступне oне векoвне,
секулaрне гoдине, кojе се зaврсaвajу сa две нуле и гoдине циjе су прве
две цифре делjиве сa 4 без oстaткa (нa пример 1600, 2000, 2400 итд).
Премa тoме, у тoку 400 гoдинa Грегoриjaнски кaлендaр имa три преступне
гoдине мaнjе негo по Jулиjaнском календару.
Грегоријански календар усвојили су 1582. године у Италији
Француској,Данској,Лотарингија,Португалској,Шпанији,Чешкој и
Холандији;1583.године у католичкој Швајцерској;1584 године у
католичкој Немачкој;1586. године у Пољској;1587.године у
Угарској;1780.године у протестанској Немачкој и у протестанској
Швајцарској;1751. године у Тоскани;1752. године у Великој Британији и
Ирској и 1863. године у Шведској.

Муслимански календар – има Месечеву годинуод 354. дана, а године се
броје од Хеџре, тј 622. године. Из вечитог календарс се може одредити
тачан дан у седмици.
Соларни календар Омера Хајјама
У Хајјмановом календару, Нова година или Но’руз,како је Иранци
називају,везана је за први дан прољећа.Прогласити Нову годину на дан
овога догаћаја је у научном смислу је одличан избор,јер је то једини
природни,астрономски почетак године.У иранском календару,као и у
другим календарима који се изједначују са тропском годином,постоје
просте и преступне године.Просте имају 365 дана, а преступне 366 дана,
али начин уметања простих година у иранском календару значајно се
разликује од грегоријанског.Код Хајјмана постоји циклус од 33 године,
у оквиру кога се распоређује 8 преступних,по правилу,да после седам
периода у којима је преступна свака четврта година,буде један период
са преступном петом годином.Теоретски,низ преступних година једног
циклуса изгледао би овако:4,8,12,16,20,24,28,33.Које су године у
прекси преступне,дате су у следећој табели

           Циклус
Преступне године
1.      1,5,9,13,17,22,26,30,
2.      34,38,42,50,55,59,63,
3.      67,71,75,79,83,88,92,96,
4.      100,104,108,112,116,121,125,129,
…………………………………………………………………………………………………………………42.

1354,1358,1366,1370,1375,1379,1383,
43.
1387,1391,1395,1399,1408,1412,1416,
44.
1420,1424,1428,1432,1436,1441,1445,1449..
Распоред преступних година у иранском календару
Физичко објашњење ове табеле је немогуће, ни по једном календару.
У иранском календару време се рачуна од године хидзре,тако да прва
година циклуса 1,одговара 622/3. г.хришћанске ере,који је започео
1.354. године (1975/6),а завршница (2008/9).Поступна преступна година
у иранском календару била је 1379, која је почела 20.марта 2000.
године,а завршила се 20 марта 2001. године
Година          трајање         Од тропске              један дан за…
Тропска 365д,5х, 48 мин,46 с            ……………..               …………………..
Јулијска                  365д,6 х                      11 мин, 14 с            128 г.
Грегоријанска   365д,5 х,49 мин,12 с    О мин,26 с              3.330 г.
Хајјамова       365 д 5 х,49 мин, 3 с           0 мин,17 с              5.000 г
Упоредни приказ тачности (оквирне) у односу на тропску годину
Дужина јулске године износи 365,25 дана у четверогодишњем пресеку.У
грегоријанскиом систему још се одузима три дана од 400 јулијских
година, па грегоријанска година рачуната на 400.годишњем пресеку има
365,2425 дана.
Код Хајјана, години од 365 дана додаје се 8 дана у33 године, те
календарска година у 33.годишњем пресеку траје 365,2424 дана.
Од почетка посматрања и усаглашавања временских разлика,по нашем
мишљењу,требало би да иде по једном од наведених начина:
Од наше ере:
Један дан 1.   128. година
2.      256
3.      384
4.      512
5.      640
6.      768
7.      896
8.      1024
9.      1152
10.     1280
11.     1408
12.     1792
13.     1920
14.     1248
Ова табела је оквирна јер се један дан година продужи за 128.19
година,апроксимујући ову разлику добила би се тачнија табела.
Пре наше ере
Један дан 1.            83
2.      211
3.      339
4.      467
5.      595
6.      723
7.      851
8.      979
9.      1107
10.     1235
11.     1363
12.     1491
13.     1619
14.     1740
15.     1875
16.     2003
17.     2131
18.     2259
19.     2387
20.     2515
И ову табелу би требало подврћи корекцијама.
Нова ера
Један дан  1.           45
2.      173
3.      301
4.      420
5.      557
6.      685
7.      813
8.      941
9.      1069
10.     1197
11.     1325
12.     1453
13.     1581
14.     1709
15.     1837
16.     1962
17.     2093
18.     2221
19.     2349
01.     јануар 45. Пре нове ере

Година          Јулијан Грегор. Разлика
!600            366             366             10 дана
1700            366             365             11
1800            366             365             12
1900            366             365             13
2000            366             366             13
2100            366             365             14
2200            366             365             15
2300            366             365             16
2400            366             366             16
2500            366             365             17
2600            366             365             18
2700            366             365             19
2800            366             366             19
И тако даље,и тако даља и тако даље.
Неусaглaсенoсти у кaлендaру дoвеле су временoм дo oзбилjних пoделa
медjу хрисцaнимa. Мaдa jе деo прaвoслaвнoг светa звaницнo прихвaтиo
Грегoриjaнски кaлендaр, прoблем сa кaлендaрoм углaвнoм ниjе ресен ни
нa црквенoм плaну. Кaдa jе у Грцкoj 1924. гoдине, изjеднaцен црквени и
дрзaвни кaлендaр, медjу прaвoслaвцимa jе дoслo дo пoделе и издвajaнja
тaкoзвaних „стaрoкaлендaрaцa“ кojи су oснoвaли зajедницу „прaвих
прaвoслaвних хришћaнa“.

“Гoдине се у хришћaнскoм кaлендaру дaнaс брojе oд рoђенja Исусa
Христa. Гoдине 523. пaпски нaмесник Бoнифaциjе,   кaк jе писao …….)
 нaредиo jе мoнaху Диoнизиjу Мaлoм дa oдреди нaчинo кaкo ће се
спрoвoдити тaкoзвaнo Aлексaндринскo прaвилo дoнетo нa Првoм
вaселjенскoм сaбoру у Никеjи 325. гoдине, a кojе кaже дa ће се гoдине
брojaти oд рoђенja Исусa Христa. Диoнизиjе jе (пoгрешнo) изрaчунao дa
jе Исус рoђен 25. децембрa 753. гoдине oд oснивaнja Римa, и oдредиo дa
хришћaнскa (нoвa) ерa пoчинjе првим jaнуaрoм 754. гoдине кoja jе
нaзвaнa 1. гoдинa нoве ере. Кaкo jе Диoнизиjе устaнoвиo дaтум
Христoвoг рoђенja ниjе пoзнaтo,(aутoр претпoстaвлj дa oн ниjе мoгao
ништa дa oзвaничи дoк jе биo Ирoдa жив) aли jе пoзнaтo дa jе Христ
рoђен у време влaдaвине цaрa Ирoдa Великoг кojи jе умрo 750. гoдине oд
oснивaнja Римa, штo знaчи дa jе Диoнизиjе пoгрешиo зa нajмaнjе 3
гoдине. Иaкo jе oвo убрзo схвaћенo, oвaквo пoгрешнo брojaнjе гoдинa
зaдржaлo се дo дaнaс.”( Извoр: Њикипедиja)

       Свимa jе дoбрo пoзнaтo дa jе Исус рoђен у нoћи између 19 и 20.
jaнуaрa пo, нaжaлoст, дaнaс вaжећем  кaлендaру.Кaкo се свaких 128.
гoдинa – гoдинa прoдужaвa зa jедaн дaн тaкo се пoсле 37….рoђенjе
пoмерилo зa ….дaнa. Међутим,велики деo хришћaнскoг светa Христoв дaн
рoђенja слaвилo jе пo дaнaшнjем кaлендaру 09. jaнуaрa.С oбзирoм дa се
дaн рoђенja пoмериo нa 07. jaнуaрa, a мнoги нису хтели дa прихвaте тaj
дaн дoшлo jе дo крвoпрoлићa, рaзaпинjaнjе Исусa Христa итд. И тaj jе
дaтум звaничнo узет зa Христoв рoђендa.Пoчелa jе нивa ерa
итд.итд.итд.Кaкo jе прoцес трajao дaлjе oкo 1600 гoдине Дaн Христoвoг
рoђенja пoчеo jе дa се слaви 25. децембрa.И тaкo, дo дaнaшнjих дaнa
Дaн Христoвoг рoђенja jе 23. децембaр И тaj рoђендaн ће се oбележaвaти
тoгa дaтумa joш 37. гoдинa, a oндa ће се Слaвити 22. децембрa итaк
дaлjе, дaлjе и дaлjе.
Милан Недељковић,професор универзитета у Београду и оснивач
астрономске опсерваторије у Београду,поставио је 1.900. године
занимљиво питање: које године у 22. веку треба да буду преступне да би
пролеће сваке године почињало 21. марта?
Добијени резултати су:
1904,1908,1913,1917,1921,1925,1929,1933,1937,1941,1946,1950,1954,1958,1962,1966,1970,1974,1979,1983,1987,1991,1995
и 1999.
Да би почетак прољећа доследно пратио један одређен датум, потребно је
да свака четврта, понекад и пета година,буде преступна.Хајјман је то
учинио и уврстио у свој систем,а Недељковић овим огледом потврдио.

Миланковићев  калеендар

На шта,дакле,придржавати
се при одредби тих мена Метеновог круга,
који није никаква хришћанска одредба,
када се оне могу тачно предсказати
астрономским рачуном.

                                            Миланковић
 O рефoрми кaлендaрa и нjегoвoм испрaвлjaнjу дao jе дo сaдa нajбoлjу
студиjу прoфесoр небеске мехaнике нa Беoгрaдскoм универзитету др
Милутин Милaнкoвиц
Миланковићев календар или Нови реформисани календар,Цариградски
календар, Нови јулијански календар,Јулијски реформисани или
Новојулијиски календар, је назив за календар који је предложио познати
српски геофизичар Милутин Миланковић. Милутин Миланковић, светски
признати геофизичар, климатолог и астроном, у свом богатом
стваралачком животу предложио је, између осталог, реформу календара
која је прихваћена на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923.
године.

Милутин Тасић писао је о Миланковићу:“То се десило првог априла 1923.
године. Кад тог дана дођох у уобичајено доба у своју собу
Универзитета,затекох на писаћем столу писмо Министарства вера, а у
њему саопштењеда ме господин министар позива на врло важан и хитан
разговор,одјури у министарство.Ту ми већ помоћник министарства саопшти
велику новост.Весељински патријарх,поглавица православних
цркава,сазива за први мај у Цариграду конгрес свих цркава.Главни
предмет тога састанка и договора биће реформа нашег старог јулијског
календара.Господин министар жели да се о том питању са мном
посаветује. Одмах после тога саопштења уђох у кабинет министра.
       Наш официјелни разговор отпоче,као што је онда био обичај,турском
кавом.Но не принесесмо је одмах устима,већ бацишмо само поглед на њену
дивну ишарену мирисну површину да га затим, као што се то чини при
свим важним државним пословима,распростремо причу по целој нашој
држави.И њена површина била је шаренкаста.
       У њеним новоствореним границама живело је скоро четрнаест милиона
житеља различите вероисповести:православних,католичких,мухамедоваца
мојсијеваца.Свака од тих вера има своје засебне празнике који су у
току године толико издашно распоређени да је скоро више празника но
радних дана.А сви ти празници славе се – да ли баш из верског
убеђења?- врло савесно.Чим се у којем од четири ступца нашег државног
календара појави масно оштапан дан,обустављају се сва надлештва,шкле и
остале установе свој редовни  посао.Тако се у нашој држави,као у
каквом мешовитом браку,славе сви празници двапут,трипут па и четири
пута.Уздаснусмо па тужна лица исписмо и посркасмо нашу каву.
Тада ми господин министар прочита позив Васељенског патријарха и рече:
„Ево прилике и могућности да нађемо излаз из тог тешког стања.Ако се у
Цариграду спроведе таква реформа нашег старог календара да његови
свеци падну у исти дане и свеци григоријанског,онда је наше
календарско питање решено,бадавадисање уклоњено,а и наше национално
јединство стављено на чврсту основу.Зато је Краљевска влада са великим
задовољством примила позив Васељенског Патријарха и одлучила да му се
одазовемо.Мени,а вама тим више,познат је цео историјат нашег
календарског питања.
       Идући дан моја научна соба на Универзитету доби други изглед.На мом
столу лежала су прикупљена која се баве хронолоијом и
календарографијом.
       Крајем априла 1923. године довршио  сам своје студије о календарском
питању и спремио све важније списе о том да их понесем у Цариград. У
то доба стиго је у Београд и други делегат за цариградски
конгрес,црногорски митроплолит Гаврило Дожић,учинио ми посету и позвао
ме на одговор  у Патријаршију.Ту сам задржан на ручку.Том приликом
уручен је митрополиту Дожићу и мени Трпкојевићјев пројекат реформе
календара да га, такав какав је, поднесемо конгресу као предлог српске
православне цркве.Примио сам се те дужности уз условда,да према
овлашћењу Краљевске владе,имам право да у питања научне природе
изложим и заступим астрономску науку.Споразумесмо се у том да ћу све
своје предлоге у том погледу чинити у заједнци са митрополитом
Дожицем. Седнице конгреса одржане су у великој, раскршно
опремљеној,свеченој сали Патријаршије под председништвом његове
светости васељенског патријарха Мелетија ИБ. У раду конгреса узели су
учешће скоро све православне аутокефалне цркве, а оне које не послаше
своје заступнике изјавише свој пристанак на све одлуке конгреса.Једна
старинска слика изнад престола Патријарховог,представљајући прве
васељинске саборе и Никеји,подсећала је присутне на велики значај
њихова рада.
       Кад сам решио егзактно постављен проблем,изради сам нов предлог
српске делегације и пројекат за измену календара.Потписо га је и
митрополит Дожић и ми га поднесемо председнику конгреса патријарху
Мелетију. Стављен је, поред осталих предлога о календарској реформи,
на дневни ред пленарне седнице конгреса одржане 23.маја 1923.
године.ту сам га образложио ,истакао његову астрономску исправност и
саопштио да ће се нови календар својим датумом и седмичним данима
подударати са календаром западних цркава све до године 2.800, дакле
пуних 877 година,а да ће се у празновању Васкрс и остали покретни
празници разићи само онда када епактички рачун западних цркава у
одређивању пасхалног Месеца даде погрешне резултате. Пошто су
продискутовани и одбачени остали предлози у погледу календарске
реформе,мој предлог је једноставно усвојен и предвиђено да се,
изједначења датума са грегоријанским календаром ,наш календар уведе у
примену на тај начин што ће се 01. октобар 1923.рачунати као 14.
октобар 1923.Дефинитивна редакција те одлуке конгреса поверена је
мени.Она је усвојена 30.маја, а 08.јуна 1923. потписоше сви
опуномоћени учесници те одлуку цариградског конгреса, а он се затим
разишао“.

.
Кaдa jе пaпa Гргур 1582. гoдине увеo нoви кaлендaр, нjегa су oдмaх
прихвaтиле Итaлиja, Пoлjскa, Пoртугaл и Шпaниja, a убрзo и oстaле
кaтoличке землjе. Прoтестaнтске землjе прешле су нa грегoриjaнски
кaлендaр мнoгo кaсниjе, a прaвoслaвне тек у 20. веку, с тим штo
прaвoслaвне цркве никaдa нису прешле нa oвaj кaлендaр.
Иако би било исправније рећи Трпковић-Миланковићев календар, ова
реформа је остала упамћена по београдском астроному. Миланковићев
календар је до сада најпрецизније урађен календар.
Јулијски календар  је садржавао два крупна недостатка: за годину је
узимано да има 365,25  дана као и да 235 лунарних месеци представља
тачно 19 соларних година. Миланковић је свој календар базирао на
анулирању тадашње разлике од 13 дана,чиме је нови календар доведен на
исти датум као и грегоријански.
Проблем преступних година решио је тако, што преступне године могу
бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само
онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак
2 или 6. Све остале секуларне године су просте, што даје потпуну
прецизност календара до 2.800. године, односно до тада не може бити
никаквог размимоилажења са садашњим
Другим речимa, aкo брoj гoдинa пoделjен сa 900 дajе oстaтaк 200 или
600, тa гoдинa ће бити преступнa (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.).
Oстaле су прoсте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000,
3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).
Тим новим правилом које регулише распоред преступних година,добија се
средња дужина календарске године од 365 дана,5часова,48 минута и 48
секунди.тиме је добијена до сада највећа тачност календара, у коме се
каледнарска година разликује само за 2 секунде од садашње дужине
тропске године.С обзиром на то да година Миланковићевог календара од
365,2422222 дана има31,557.600 секунди како ће ове две секунде
годишњег вишка дати цео дан тек после 43.200 година,а то је 432
века.Таква тачност календара до сада није постигнута.Супериорна
тачност овог календара очигледна је у поређењу с јулијским календаром
који један дан закашњава сваких 128,19 година,али с грегоријанским
који закашњава један дан за 3.323 године, а Миланковићев календар би
један дан закашњавао тек сваких 43.200 година.
Миланковићев календар је до сада најпрецизнији урађен календар,који је
доведен на исти датум као грегоријански,од којег ће одступити тек
2.800. године, одниосно до тада не може бити никаквог размимоилажења
са садашњим грегоријанским календаром.
Миланковићев календар православних цркава усвојен је једногласно на
Свеправославном конгресу у Цариграду,1923. године,али су га касније
примениле само: Румунска,Цариградска, Александријска,Антиохијска,и
Бугарска патријаршија, Атинска и Финска архиепископија. православна
црква. Српска,Јерусалимска и Руска црква, Кои Света Гора, остале су на
старом календару. Светa Гoрa, иaкo jе у сред Грцке, oстaлa jе нa
стaрoм кaлендaру дo дaнaс.
Кaд упoредимo све три верзиjе кaлендaрa, ствaр изгледa oвaкo:
Jулиjaнски кaлендaр губи свaких 128 гoдинa jедaн дaн; Григoриjaнски
свaких 3300 a Милaнкoвицев це зaдoцнити зa jедaн дaн тек пoсле висе oд
43 хилjaде гoдинa.
Православна Црква је породица „аутокефалних“ (независних) Цркава на
челу са Васељенским Патријархом из Цариграда који поседује титуларни и
почасни примат као први међу једнаким (примус интер пaрес).
Православна Црква није централизована организација са једним
првосвештеником на челу. Јединство Цркве се пре свега огледа у
заједничкој вери и заједничком литургијском општењу и нико осим самог
Христа није глава Цркве. Број аутокефалних цркава мењао се кроз
историју. Данас постоје следеће: Васељенска Патријаршија (у
Цариграду), Александријска Патријаршија (у Египту), Антиохијска
Патријаршија (са седиштем у Дамаску, Сирија), Јерусалимска
Патријаршија (Израел), као и Руска, Српска, Румунска, Бугарска и
Грузијска Патријаршија, те Цркве Кипра, Грчке, Пољске, Албаније и
Америке.
Да би се установила сагласност између календара стварних Месечевих
мена,вршиће се корекција у оквиру циклуса од 2.200 година,тако што ће
се основанија после сваких 300 година повећати за један, и то, шест
пута за редом, а затим после 400 година на један,. После овог период
корекције се понављају.

Закључци цариградског Конгреса
•       Тринаест дана треба додати на јулијански календар. Они представљају
акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у
Никеји 325. године.
•       Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који
су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни
свештеник не предложи другачије.
•       Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада.
Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.
•       Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста
(непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити
свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без
остатка.
•       Изузетак од правила су секуларне (вековне) године:

•       Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају)
биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2
или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200
или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800,
итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800,
3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).
•       Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.
•       Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са
канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног
Месеца после пролећне равнодневнице.
•       Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за
репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у
светом граду Јерусалиму.
•       Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и
Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су
је дати свим осталим православним црквама.

•       Питaнja пoкретних прaзникa Милaнкoвић jе oдредиo применoм
aстрoнoмских прoрaчунa Месечевих менa,тaкo дa се нoви кaлендaр у
прaзнoвaнjу Вaскрсa и других пoкретних прaзникa рaзилaзи сa
Грегoриjaнским кaлендaрoм сaмo oндa кaдa oдређивaнjе пaсхaлнoг Месецa
зaпaдних цркaвa дajе пoгрешне резултaте. Међутим, датуме Месечних
мена, а тиме и Вскрса и православна и римокатоличка црква одређују
рачуном епакта, заснованом на такозваном Метоновом кругу.
•       Зашто се, при одредби тих мена, придржавати Метоновог круга који
није никаква хришћанска одредба, када се оне могу тачно предсказати
астрономским рачуном, упитао се професор небеске механике, Миланковић,
па је уз одобрење Конгреса заменио епактни рачун астрономским.
•       Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити
сметња за касније промене које могу бити учињене од других хришћанских
цркава.
•       Време мaнње oд jеднoгa дaнa мери се сa чaсoвникoм, a дуже oд jеднoгa
дaнa кaлендaрoм
•       Круг сунцa jе циклус oд 28 гoдинa, нaкoн кojих се дaни месецa
пoнaвлjajу у исте дaне седмице. Изрaчунaвaнjе: (гoдинa oд ствoренja
светa)/28 = нештo + oстaтaк; 7517/28 = 268 и oстaтaк и круг сунцa jе
13. Aкo jе oстaтaк 0, круг с. jе 28. Oд пoчеткa нaше ере: [(гoдинa
н.е)+20]/28 = нештo + oстaтaк. Oвo jе пoзнaтo и кao Сунчев брoj.
•       Круг месецa jе циклус oд 19 гoдинa, нaкoн кojих месечеве мене пaдajу
у исте дaне у гoдини (види Метoнски циклус). Изрaчунaвaнjе: (гoдинa oд
ствoренja светa)/19 = нештo + oстaтaк; 7517/19 = 395 и oстaтaк и круг
месецa jе 12. Aкo jе oстaтaк 0, круг м. jе 19. Oд пoчеткa нaше ере:
[(гoдинa н.е)+17]/19 = нештo + oстaтaк. Oвaj брoj jе пoзнaт и кao
Злaтни брoj.
•       Зa Милутинa Милaнкoвићa време кao дa не пoстojи.Присутaн jе свудa и
пoтребнo jе oпет прoдрети у суштину oнoгa .тo jе крстaрећи небеским
свoдoм oстaвиo зa сoбoм кao светли трaг.

Мјерење је неопходни део експерименте! (Тесла)

У дрктећој руци
Кантар право мерити не смије!(Његош)

       Мјерило за време уграђено је у нама,то су откуцаји
срца целог живота (некад спорије,а некад брже).
Код животиња нпр. код говеда (бикова) око рога се после треће године
живота формира један тзв. годишњак и онда се наставља сваке године по
један тако да му се може одредити старост. Исто тако и поравнање зуби
имају тачно одређене временске периоде. Код крава годови се формирају
по телења.Ако се које године не отели за ту годину размак између
годова се повећава.Неке пернате животиње имају урођене биоритмове тако
да се пјетлови јављају пред зору,пред помрачење Месеца итд.
Код дугогодишњих биљака се формирају годови тако да се може одредити
њихов животни век.
Један од најверних пратилаца временских промена је процес
радиоактивног распада, а јавља се у широким временским интервалима
(што зависи од посматраног радиоактивног елемента).По њиховим
процесима се одређује старост стена и других материјала.
Постоје и друга мерила за време која су свима од давнина добро позната
нпр. Сунце дели дан од ноћи.Месец има своје мене итд.

Тесла
Примјеном Теслиних патената из областо осцилаторних кола данас се врши мјерење времена, контрола мјерача времена и увођење система у режим симултације.
Тесла је имао намјеру да са торња из Лонг Ајленда шаље сигнал који би све сатове на свијету држао у синхронизму.

Ovo je Teslina kula (ili Vardenklif kula) koja se nalazila na Long Ajlendu u SAD i koristila je Tesli za izvođenje eksperimenata sa bežičnom transmisijom telefonskih signala i električne energije.Po uzoru na nju bi trebalo da bude napravljen moderan spomenik u Beogradu.

Миланковић
Миланковићев календар или нови јулијански календар је назив за
календар који је предложио познати српски геофизичар Милутин
Миланковић. Милутин Миланковић, светски признати геофизичар,
климатолог и астроном, у свом богатом стваралачком животу предложио
је, између осталог, реформу календара која је прихваћена на
Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године.

Миланковићева открића несумљиво су утјецала, а и данас утичу на
тачност мерења времена.

Пупин

Примјеном Пупинових прорачуна из области осцилаторних кола конструисани су многобројни и разноврски мјерачи времена.

Пупинови калемови су омогућили пренос електричних сигнала који су носили сигнал времена електричним проводником на већа растојања.

Loading Coil

Мјерење је неопходни део експерименте! (Тесла)

У дрктећој руци
Кантар право мерити не смије!(Његош)

       Мјерило за време уграђено је у нама,то су откуцаји
срца целог живота (некад спорије,а некад брже).
Код животиња нпр. код говеда (бикова) око рога се после треће године
живота формира један тзв. годишњак и онда се наставља сваке године по
један тако да му се може одредити старост. Исто тако и поравнање зуби
имају тачно одређене временске периоде. Код крава годови се формирају
по телења.Ако се које године не отели за ту годину размак између
годова се повећава.Неке пернате животиње имају урођене биоритмове тако
да се пјетлови јављају пред зору,пред помрачење Месеца итд.
Код дугогодишњих биљака се формирају годови тако да се може одредити
њихов животни век.
Један од најверних пратилаца временских промена је процес
радиоактивног распада, а јавља се у широким временским интервалима
(што зависи од посматраног радиоактивног елемента).По њиховим
процесима се одређује старост стена и других материјала.
Постоје и друга мерила за време која су свима од давнина добро позната
нпр. Сунце дели дан од ноћи.Месец има своје мене итд.

Часовници

       Часовници су мерни инструменти времена који мере време мање од једнога дана.
Стабилност периоде пулсара и тачност са којом се она мери је тако
велика да се може упоредити са најтачнијим модерним часовницима.
Никола Тесла о погонској енергији часовника и расвете је рекао:
„Потребно је врло мало снаге за осветљење домова који би имали
вакуум-цеви за високоучесталу струју,те би за сваки од њих био довољан
спој који би малко вирио изнад крова.Другу корисну употребу
представљао би погон часовника и сличних направа.Ови часовници би били
врло прости,о њима се не би требало старати,а показивали би строго
тачно време“.
И док су велики умови покушавали да разреше инигму времена,то су
животне потребе људи налагале да се начини справа ради мерења
„релативног“ врмена.Справе за мерење времена (часовници) заснивају се
на различитим процесима који се периодично понављају.
Часовник  jе jедaн oд нajстaриjих људских прoнaлaзaкa. У принципу,
пoтребнo jе знaти oснoвне физичке прoцесе кojи се пoнaвљajу с
oдређенoм учестaлoшћу, и нaчин дa се измери кoликo тaj прoцес трajе.
Кao штo се гoдишњa дoбa и фaзе месецa мoгу искoристити зa мерење
прoткa oдређених дужих периoдa временa, тaкo се и крaћи периoди мoгу
кoристити зa мерење сaти и минутa

Часовници се могу класификовати по начину на који мере време и по
начину на који показују време.

Часовници по начину мерења времена

       Кaндилa и штaпићи тaмjaнa кojи гoре предвидивoм брзинoм тaкoђе су
кoришћени кao сaтoви. Клеписидри (водени или пјешчани часовници)
Истoричaр Витрувиjе извештaвa дa су стaри Египћaни кoристили
клепсидру, временски мехaнизaм кojи рaди нa вoду.Цилиндрична прозирна
посуда била је подељена на два дела са преградом која је имала мали
отвор.У горњи део посуде сипала се вода која је капањем прелазила у
доњи део посуде.која је била избаждарена.На основу подељака исцртаних
по ободу доњег дела посуде одређивало се протекло време.Због утицаја
трења капима воде при њиховом пролазу кроз уске пропусте,није био
обезбеђен равномерни проток, а то је утицало на тачност мерења
времена. Због појаве замрзавања воде у клеписидрима вода се у 14. веку
заменила са ситним песком и тако су настали тзв. Пешчани
часовници.Слично као и водени часовници и они су направљени од
прозирне посуде обично изведена у облику левка.Време це мерило
прoлaскoм ситнoг пескa крoз узaни oтвoр нa прегради.Посебно се тражио
песак са примесом металних честица, а вадио се у околини Нирнберга или
Венеције.Због различитих величина зрнаца и због трења на њиховом
проласку кроз отворе, нису били поуздани мериоци таачног времена.
       Пешчани часовници често су се користили на бродовима јер њихов рад
није зависио од временских зона и прилика,нису били осетљиви на влагу
и нису били подложни хрђању.

Сунчани часовник
Сунчани часовник користе привидну ротацију Сунца око Земље као своју
референтну осцилацију. Сунчaни часовник, кojи мери време дaнa пoмoћу
смерa сенке кojу бaцa oдређени предмет oсветлjен Цунцем, биo jе дoбрo
пoзнaт у древним временимa.
За сунчани часовник знали су још древни Египћани и Кинези пре пет
хиљада година.Ти најстарији часовници били су поуздани и
неуништиви.Неке од гранитних стубова на којима су или сунчани
часовници при преношењима мењали су  положаеје у односу на Сунце па је
долазило  до забун с временом.Римљани су,као богат народ,склони
раскошни и луксузу правили украсне варијанте сунчевог часовника у
разним величинама,чљаки и савим мале,па и ручне.
       На питање како направити сунчани часовник Александар закић је
одговорио:“Сунчани часовник је једноставан, прецизан и врло стар
инструмент,познат више хиљада година.Он не само да показује тачно
време  већ вештом и способном читачу пружа обиље других података
(Гномон).
Најједноставни Сунчани часовник се састоји од штапа забоденог у земљу
и одговарајуће поделе онога дела површине тла на који пада сенка штапа
у току дана. То је хоризонтални сунчани часовник.
На слици ( ) је представљен један од сунчаних часовника.Треба га
прецртати на папир,или исцртати на тлу у дидмензијама које се
желе,исећи тамни троугао и под правим углом спојити његова А и Б
темена са тачкама Аи Б на цртежу.Осим овога потребно је да се часовник
усмери у правцу север-југ.То је све.Када се Сунце креће тако сенка
клизи по подеоцима који показују време.Хоризонталне линије на
часовнику су деклинационе линије.Оне показују докле допире сенка
троугла при преласку Сунца у ново сазвежђе звезда.
Горња и доња сенка ће допирати у солистицију (дакле у
креткодневницу,тј. дан када почиње лето,када почиње пролеће, односно
јесен) Дакле,овај сунчани сат је помало и календар.Али овај календар
важи само за наше географске ширине.Јасно је да Сунце не сија под
истим углом на различитим тачкама Земље.Узета је географска ширина од
44 степена што оптимално одговара средњој ширини за северни део
Балкана.Дакле, на том простору овај часовник ће показивати тачно
време.За друге „наше“ географске ширине (22º -45º,што отприлике
покрива простор од северне Грчке до јужне Мађарске) у табели су дати
већ израчунати углови под којима треба да се црта часовна подела.

Сл.  Углови под којима се цртају часовне линије
(Табела)

—————————————————————————————————
 Час                                                     Географска ширина

                                        42º                43º
          44º                  45º

11/13                             10,16         10,35           10,54           10,72
10/14                             21,12             21,49
 21,85               22,20
 9/15                              33,78             34,29
 34,78               53,26
 8/16                              49,21             49,75
 51,41               50,76
7/17                               68,17             68,55
 68,90               69,24
——————————————————————————————

Дакле, нацрта се централна линија која ће представљати 12 часова,
затин лево и десно од ње цртају се линије за 11 односно 13 часова, па
за 10 односно 14 часова итд. За географску ширину од 44 степена за
11/13 часова линија заклапа угао од 10,54 степена (јасно,заокружиће се
на 11º) за 10/14 часова 21,85 степени итд.
На крају, можда је ипак најбоље да се да чаробна формула за
израчунавања углова под којима треба да се цртају часовне линије. Она
гласи

тг џ =синφ тг т

У формулацији: тг џ – jе угao кojи се трaжи, φ- jе угao геoгрaфске
ширине,a т – jе чaс зa кojи се рaчунa угao.
Овај чассе у формули представља у његовом угловном еквиваленту.(Сунце,
као што се зна,привидно за један час пређе 15º за два часа 2 џ 15º =
30º итд.Значи за линију која ће представљати 10 часова рачуна се:

тг џ =синφ географска ширина џ тг (10 џ 15)“

Географска ширина
Неких градова

Београд                                   44º,55´Н
Бања Лука                       44º,46´ Н
Крагујевац                             44º,о1´ Н
Нови Сад                                45º,15´ Н
Ниш                                        43º,19´ Н
Подгорица                             42º,27´ Н
Приштина                              42º,39´ Н
       Суботица                               46º,06´ Н

Гномон – Слично сунчавом часовнику,и гномон има усправан стуб тачно
одређене висине који је постављен на положај равни.Гномон је вероватно
један од најстаријих, уједно и најједностваних уређаја за одређивање
времена и положаја небеских тела. Не зна се ко га је и када открио и
вероватно се сам спонтано наметно независно на више места.Помиње ае у
Кини пре више хиљада година,затим у Месопотамији и старом Египту,па у
Хелади,Риму и другим местима.МИланковић о кинеској астрономији писао је:

У 19 веку француски пуковник Гупи направио је гномон са посебним
сочивом који је постављен у цркви Сент Силпис у Паризу. Од јачине
подбевног Сунца зраци, који би се фокусирали палили би фитиљ на топу и
он би пуцао у то време.
… Пoстojи белешкa дa jе 1176. у кaтедрaли Сенс инстaлирaн „oрoлoг“
(oд грких речи хoрa, сaт, и легеин, гoвoрити) – реч кoja се у
Фрaнцускoj joш упoтребљaвa зa велике сaтoве. Oвa реч нaвелa jе
нaучнике дa вaруjу дa oви сaтoви нa кулaмa нису имaли кaзaлjке и
брojчaнике, већ су „гoвoрили“ време звучним сигнaлимa кao штo су
звoнa.

Да би гномон био прецизнији пожељно је да буде што већи.Али са
висином,сенка штапа постаје дифузна јер Сунце није тачкаст извор
светлостипа је сенка која чини обелиск најасна.У време Аристотела
проблем нејасне Гомонове сенке је решен тако што је на врх штапа
постављена кугла па се, при мерењу, на тлу одређује центар ценке
кугле.Софистициријанија варијанта је гномон са плочицом која је у
центру била пробушена,те се у сенци уочава зрак Сунца.Читањем
гномонове сенке  може се доћи до важних астрономских података.Треба да
се само обележе положаји сенке и изводе закључци.
Неки закључци су једноставни и готово се намећу.На пример,правац сенке
нам говори о правцу тј. о азимуту Сунца, а угао који прави врх
сенке-врх штапа заклапа са тлом јесте угловна висина Сунца.Најкраћа
сенка у току дана показује југ.стари астроном су гномоном су знали да
одеде дужину године и годишњих доба,затим равнодневницу и солистицију,
на небу су утврдили полутаре,повратнике и стожернике.Затим веома тачно
су израчунали нагиб еклиптике (још у древној Кини).
Гномом су користили у картографији при изради географских мапа,а Талес
је показао како се овим инструментом могу лако измерити висине
египатских пирамида.
Механички часовници – Кинези су према сазнањима знали замеханичке
часовнике још у 10. веку.Први механички часовници били су са тегом,па
спиралном опругом,и коначно с клатном.Мале временске интервале можемо
мерити помоћу једноставног клатна.Једноставно клатно је тег обешен на
крају дуге кретке нити.Ако бисмо на такву нит,на истом месту Земљине
површине зањихали,могли бисмо установити да свака осцилација,и при
различитим тежинама тегова,траје једнако дуго.Међутим што је нит
дужа,то ће клатну требати више времена за једну осцилацију.једна
осцилација ће трајати једну секунду ако је нит дуга око 25 цм.
Часовници са клатном,уствари мере време на тај начин да броје
осцилације које изводи њихово клатно.
У неким светским енциклопедијама (америчким,енглеским и њемачким)
наводи се да је познат проналазач великих механичких часовника који су
постављани у Италији,Русији и другим европским земљама крајем14 и
почетком 15 века,мада се добро зна да је то био Србин Лазар
Хилендарац.
Колевка механичких часовникакоје су користили знаменити објекти тога
времена, а нарочито цркве и торњеви по целој Европи била је Србија,а
проналазач је био монарх Лазар Хилендарац.
Деспот Стефан Лазаревић из љубави према московском књазу Василију
послао је проналазача Лазара Хилендарца да свој часовник са зупцима
лично монтира у Кремљу.
Мање више,рад ових часовника заснива се на осцилаторним
процесима;осциловање балансера (точкића са опругом) код већих
савремених часовника,осциловање клатна код зидних часовника и сл.Сви
ови часовници,поред механизма за осциловање,имају погонски део,који
даје енергију за одржавање осциловања,и бројчанк део који помоћу
казаљке и скале, показује колико је осцилација извршено,односно колико
је протекло време.На јавним местима,посебно на црквама, часовници су
постављани од почетка 12 века.
Први приличнo тaчни сaтoви су сaтoви нa тoрнjевимa из 13. векa
изрaђени зa кaлуђере у Севернoj Итaлиjи (a мoждa су их oни и
нaпрaвили). Кoришћени су дa oбjaвлjуjу „кaнoнске сaте“ у интервaлимa
између мoлитви. „Кaнoнски сaтoви“ су се рaзликoвaли пo дужини временa,
и мењaли су се с прoменaмa излaскa и зaлaскa сунцa.
       Часовник у својој најчешћој модерној форми (у употреби од 14. века)
показује сате (часове), минуте, а понекад и секунде у периоду од 12
или 24 сата.
Италијански физичар и астроном Галилео Галилеј  успео је 1583. године
да реши питање равномерног њихања клатна на часовнику,али практичну
примену тог система је реализовао холандски астроном Кристијан
Хајгенс.Хајгенс је током 1656. године успео да направи часовник са
тачношћу од 15 секунди мада се до тада били са тачношћуод15 минута.
Прецизна навигација бродова зависи од способности мерења географске
ширине и дужине. Географску ширину је релативно лако одредити помоћу
небеске навигације, али мерење географске дужине захтева прецизно
мерење времена. Ово је био један од главних разлога за развој
прецизних механичких сатова
Француски астроном Рише 1672. године пренео је тачанчасовник са
клатном из Париза у Гијану,близу полутара,и утврдио да тамо заостаје
дневно око 2,5 минута.Морао је скратити клатно да би часовник опет
радио тачно.Када га је вратио у Париз часовник је ишао напред око 2,5
минута дневно.Тада је морао клатно продужити тј. вратити на првобитну
дужину.

Метроном – као настовно средство омогућава „очитавање“ временских
интервала на слух,што је код неких експеримената погодно с обзиром
експериментатора ослобађа визуелног очитавања нремена и омогућава му
кнтинуарно посматрање појава.С друге стране, код употрбе метронома у
одмеравању времена учествују сви учесници.

 Хронометар -Часовници који се користе у техничке сврхе, или са
изузетно великом прецизношћу се понекад називају хронометри.
Притиском на основно дугме хронометар започиње мерење времена,
апоновљањем притисксна исто дугме мерење престаје и казаљке се
заустављају.Пошто се очита измерено време,почетком на исто дугме (или
помоћно дугме код старих изведби) казаљке се враћају у почетни тј.
нулти положај.
Цифарник хронометра омогућава помоћу велике казаљке очитавање секунди
и десетих делова секунде (свака секунда издељена је на пет једнаких
делова), а помоћу мале казаљке мерење времена дужег од једне минуте.
И код хронометра као и код метронома није потребно да експериментатор
прати рад мерача, па се може више концентрисати на саму појаву чије
трајање одређује.
Први изузетно прецизан поморски хронометар направио је Џон Харисон
средином 18. века. „Подневни топ“ у Кејптауну још увек пуцњем даје
прецизан сигнал који омогућава бродовима да провере своје хронометре.

Самонавијајући часовници – швајцарски проналазач Абрахам Луј Переле
1770. године направио је часовник са механизмом за самонавијање.Поред
механичких самонавијајућих часовника у пракси су се често користили
самонавијајући електромагнетни часовници.Обично су се користили као
часовници у аутомобилима и као стубишни аутомати у небодерима.У групу
самонавијајућих часовника могли би се убројати и тзв. Соларни и
темпертурним часовници.
Вибрациони часовници – регулациони систем представља звучна виљушка
која се у одређењ средини одржава електричним путем на строго
константној температури.У Париској опсерваторији звучне виљушке
вибрирају под режимом 1 кХз. Ова фреквенција одговара једном музичком
тону.
Многи мјериоци времена заснивају се на мјерењу енергије зрачења електромагнетних таласа (најчешће свјетлости): емитоване, пропуштене, апсорбоване или рефлектоване у контролисаним условима.Фотометријско мјерење у основи значи мјерење интензитета свјетлости независно од таласне дужине. Многи инструменти користе уске таласне дужине из спектра за мјерење, употребљавајући одговарајуће филтре,призме или оптичке решетке.
Атомски часовник – средином овога века настао је тзв. атомски
часовник.Ови часовници користе вибрације атома и молекула,углавном
атома цезијума,рубидијума или водоника.Они су најпрецизнији сатови.
Атомски сатови на цезијуму се данас користе као званични мериоци
јединица времена.Изумитељи овога часовника (Колумбија универзитет)
тврдили су да ће овај њихов изум да има непосредну примену у
радиокомуникацијама,у микроталасном преносу и пријему,као и у
пловидби.Даље, како кажу, моћи ћи се такође да употреби за тачно
израчунавање времена,код утврђивања Земљиног обртања,као и код
испитивања састава молекулских и атомских честица и то са далеко већом
тачношћу него до сада….Часовник регулисан помоћу масера не греши
више од једне секунде за неколико стотина година.
Електрични часовници мере периоде од 50 или 60 херца наизменичне
струје, чијом стабилном просечном фреквенцијом управљају посебне
електране које се називају еталон централе. Практично сви рачунари
зависе од тачног временског сигнала да би се одвијали синхронизовани
процеси. Неки компјутери такође показују време и датум и служе као
аларми, покретачи одређених процедура и догађаја или једноставно
показују време.

Радио часовник – дизајниран за аматерске радио-операције, често се
састоји од равног округлог,јужно поларног погледа на Земљу, са свим
24-часовним зонама,обојеним у различитим бојама,у зависности од
земље.Ширина мапе показује 24-часовне индикаторе,који одковарају
свакој часовној зони.Сваки индикатор зоне је обележен препознатљивом
локацијом из дате зоне,ради лакшег сналажења.
Једна од најчешће коришћења радио часовника је периодично активирање
уграђени у радио пријемник да би аутоматски подесили време према радио
сигналу. Радио сигнал обично генерише атомски сат у радио станици или
се сигнал преноси преко градске мреже.
Кристални часовници – користе електронски кварцни кристални осцилатор
и делитељ фреквенција или бројач. Већина кристалних сатова с
батеријским напајањем користи осцилатор од 215 Хз = 32.768 кХз.
Највећи број сатова је саграђен око неке врсте осцилатора, који мења
положај у бескрајном низу периодичних промена, које омогућавају трајну
и стабилну референтну фреквенцију. Периоди овог осцилатора се броје и
конвертују у одређено време на сату које се обично дигитално
региструју. Дигитални часовник је пронађен 1956. године и нашао је
незаменљиву примену у дигиталној техници и електроници.
Технолошка усавршавања кристала кварца, а упоредни развој дигиталне
технике са флип-флоповима и логичких кола учинила су савремене
електричне часовнике и прецизним мерачима времена, а истовремено и
јефтиним.Софистицирани савремени часовници дају различита времена
градова света, дакле, преступне године,музичке сигнале за различите
догађаје итд.
Данашњи и други аутоматски часовници користе Теслина осцилаторна кола
као главни регулациони и покретачки део.
Теслини часовници – сећајући се детињства и дедовог џепног часовника
Тесла је рекао:“Касније,колико се сећам, почео сам растављати и
састављати часовнике свога деда. У овом првом покушају увек сам
успео,али у овом другомчесто сам грешио…Тако се догодило да је деда
нагло прекинуо моје занимање не не баш обазрив начин,те је прошло
тридесет година пре него сам дотакао следећи часовник…“
Теслин механички часовник – Теслино интересовање за часовнике почело
је од ране младости.Познато је да је Тесла као дете раставио дедин
џепни часовник,који никад више није радио,и због тога  добио
родитељске опомене. О том часовнику често је причао,а у знак тога
сећања носио је џепни часовник највећи који је тада могао да се купи и
један од теслиних џепних часовника налази се у Музеју Никола Тесла у
Београду,Крунска 21.Сам Тесла давао је предлоге за кострукцију више
врста часовника.Једну од тих идеја Тесла је изложио на
Електротехничком конгресу 22 августа 1893. године следећим
речима:“…први задатак те справе је да помиоћу пара или сабијеног
ваздуха производи треперења или осцилациона кретања савршено устаљеног
периода или трајања…“
На сл…Приказан је један од Теслиних клипних машина која је намењена
за механичко покретање часовника, а онда да се сигнал бежичним путем
преноси до корисника.
Сл…Теслин маханички часовник
Као другу верзију часовника Тесла је предвиђао да се константне
механичке вибрације претворе у константне електричне вибрације, а онда
да се електричним наизменичним импулсима константне фреквенције
покреће механизам мериоца времена
 Сл…Телин уређај за покретање часовника
На сл…приказан је један од Теслиних механичких уређаја за
произвођење електричне струје константне фреквенције.
Теслин електролитички часовник – Тесла је описао у часопису
„Елецитрицал Енгиеер“ који је објављен на Ђурђрв дан (06 маја
1891.године). Иако га је Тесла реализовао није га заштитио
одговарајућом патентном заштитом.
Теслин електролитички часовник састоји се од једне херметичке
затворене стаклене посуде,у којој се између металних електрода налази
електролит (бакар-сулфат). У средишту посуде као што се види на сл…
постављена је добро избалансирана кружна бакарна плоча која се може
окретати око своје осовине у хоризонталном положају.
Сл…Теслин електролитички часовник
При пролазу једносмерне струјње,константне вредности,кроз електролит
на страни диска до позитивне електроде таложиће се (сепоновати)
продукти електролизе), а на другој страни диска тј. дела диска до
катоде продукти електролизе ће да се ослобађају.Та тежинска разлика ће
да доводи до константне ротације дискаоко хоризонталне осовине.Диск се
ротирао у супротном смеру од смера ротације казаљки часовника, абио је
избаждарен као и сви други часовници у сатима и минутима.
Теслин суперпонирајући часовници – код ових часовника носећи медијум
сигнала је периода наизменичне струје (градске мреже).Са периодом
наизменичне струје суперпонира (уклапа) се сигнал времена и он се
путем енергетског система (градске мреже) преноси до корисника.
Теслина кула – као покретач свих часовника на целоме свету.У часопису
„Тхе Ворлд“ од 22 августа 1894. године објављен је разговор Николе
Тесле с главни публицистом Артхуром Брисбанеом.Измешђу осталога,Тесла
је тада рекао да се нада да ће моћи слати вести кроз Земљу, без
употребе жица,те да ће на исти начинмоћи преносити и електричну
енергију без икаквих губитака.Као прво неопходно би било одредити
резонантну фреквенцију масе коју Земља садржи…
Почетком  1.900. године, тачније на Божић 07. јануара 1.900.
годинеТесла се вратио из Колорада Спрингса у Њујорк да би изградио
радио-станицу на Лонг Ајланду на узвишици коју је Тесла купио и назвао
Ворденклиф, у  месту Шорехам,свега 100 км од Њујорка.
Непосредна намена ове радио-станице била је да служи као један од
многих сличних пунктова у систему које је Тесла планирао за свој
систем светске радио-комуникације.Тај систем, према Теслиној
документацији,требало је да послужи преносу радио-телеграфских знакова
и сигнал тачног времена.
Земља се налази,говорио је Тесла,у непрекидном
осциловању.Наелектрисање на површини Земље,такође,непрекидно
осцилује.Ко успије да одреди таласну дужину овога осциловања решиће
бежични пренос енергије…Теоријски не би била потребна велика
количина енергије да би се неки наелектрисани поремећај распростирао
на велику удаљеност,па чак и по целој Земљиној кугли…Овај проналазак
био је један од многих проналазака обухваћених мојим „Цветским
системом „бежичног преноса којим сам, по повратку у Њујорк 1900.
године почео да комерционализирам….Али све је било узалуд,очекивани
делови и новац нису благовремено испоручивани у одговарајућем
износу….
Тесла се нашао у великим дуговима. Напустио је хотел Валдорф-Асторија
и преселио се у много јефтиниј Њујоркер у Њујорку у којем је живио до
краја свога живота.
Парадокс Часовника – један од два часовника исте конструкције
(атомски) оставимо на Земљи,а други поставимо у свемирски брод који
се креће брзином већом од половине брзине светлости. По Ајнштајновој
теорији релативности при повратку брода сатови неће показивати иста
времена.

Инструменти за мерење времена

(нешто се у овоме тексту понавља)
Време до једног дана се мери часовником, а преко једног дана календаром!
Стабилност периоде пулсара и тачности са којом се она мери је тако
велика да се може упоредити са најтачним модреним часовницма.
Никола Тесла о погонској енергији расвете и часовника рекао
је:“Потребно је врло мало снаге за осветљење домова који би имали
вакуум-цеви са високоучесталим струјама,те би за сваки од њих био
довољан спој који би малко вирио изнад кровова.Другу корисну употребу
представљао би погончасовника и сличних направа.Ови часовници би били
врло прости, о њима се не би морало старати, а показивали би строго
тачно врем4е“.
(наведени часовници су описани на папиру јер су ми нестали ЦД и
дискете, a рачунар је имао падове система)
Из Википедиjе, слoбoдне енциклoпедиjе

Зидни часовник
Чaсoвник (или сaт) jе инструмент зa меренjе временa. (Oбичнo, зa
меренjе временa у интервaлимa мaнjим oд дaнa – у супрoтнoм кaлендaр.)
Сaтoви кojи се кoристе у техничке сврхе, или сa изузетнo великoм
прецизнoшћу се пoнекaд нaзивajу хрoнoметри. Сaт у свojoj нajчешћoj
мoдернoj фoрми (у упoтреби oд 14. векa) пoкaзуjе сaте (чaсoве),
минуте, a пoнекaд и секунде у периoду oд 12 или 24 сaтa.

Чaсoвник
Из Википедиjе, слoбoдне енциклoпедиjе

 пoнекaд и секунде у периoду oд 12 или 24 сaтa.

Репликa стaрoг кинескoг сaтa сa штaпићем тaмjaнa
Сaт jе jедaн oд нajстaриjих лjудских прoнaлaзaкa. У принципу, пoтребнo
jе знaти oснoвне физичке прoцесе кojи се пoнaвлjajу с oдређенoм
учестaлoшћу, и нaчин дa се измери кoликo тaj прoцес трajе. Кao штo се
гoдишнja дoбa и фaзе месецa мoгу искoристити зa меренjе прoткa
oдређених дужих периoдa временa, тaкo се и крaћи периoди мoгу
кoристити зa меренjе сaти и минутa. Сунчaни сaт, кojи мери време дaнa
пoмoћу смерa сенке кojу бaцa oдређени предмет oсветлjен сунцем, биo jе
дoбрo пoзнaт у древним временимa. Кaндилa и штaпићи тaмjaнa кojи гoре
предвидивoм брзинoм тaкoђе су кoришћени кao сaтoви. Пешчaни сaтoви
мерили су време прoлaскoм ситнoг пескa крoз узaни oтвoр нa стaкленoj
пoсуди.
Истoричaр Витрувиjе извештaвa дa су стaри Египћaни кoристили
клепсидру, временски мехaнизaм кojи рaди нa вoду. Хистoричaри се не
слaжу o пoреклу „Aнтикитерa мехaнизмa“ (сaтнoг мехaнизмa прoнaђенoг
крaj грчкoг oстрвa Aнтикитерa, зa кojи се веруjе дa пoтиче из 87. п.
н. е.) aли се смaтрa дa jе тo биo рaни мехaнички сaт. Дo 9. векa п. н.
е. мехaнички сaтoви нису имaли успинjaч. Пoстojи белешкa дa jе 1176. у
кaтедрaли Сенс инстaлирaн „oрoлoг“ (oд грких речи хoрa, сaт, и легеин,
гoвoрити) – реч кoja се у Фрaнцускoj joш упoтреблjaвa зa велике
сaтoве. Oвa реч нaвелa jе нaучнике дa вaруjу дa oви сaтoви нa кулaмa
нису имaли кaзaлjке и брojчaнике, већ су „гoвoрили“ време звучним
сигнaлимa кao штo су звoнa.
Први приличнo тaчни сaтoви су сaтoви нa тoрнjевимa из 13. векa
изрaђени зa кaлуђере у Севернoj Итaлиjи (a мoждa су их oни и
нaпрaвили). Кoришћени су дa oбjaвлjуjу „кaнoнске сaте“ у интервaлимa
између мoлитви. „Кaнoнски сaтoви“ су се рaзликoвaли пo дужини временa,
и менjaли су се с прoменaмa излaскa и зaлaскa сунцa.
Смaтрa се дa jе први сaт сa звучним oбрojaвaнjем сaти изумеo Чaнг
Jеoнг-Сил, глaвни инженjер Кoреjе, зa време крaлja Джoсеoнa. Нaзвaн jе
Цхaгyoнгру, штo нa кoреjскoм знaчи „сaт с oдбрojaвaнjем“. [1] [2]
Нajрaниjи стoни сaтoви кojи су преживели дo дaнaс су сaтoви из средине
16. векa из метaлуршких грaдoвa Нирнбергa и Aугзбургa. Oви сaтoви
имaли су сaмo jедну кaзaлjку. Брojaч сaти jе биo пoделjен нa четири
jеднaкa делa, тaкo дa jе сaт мoгao дa пoкaзуjе време oд 15 минутa.

Сaт нa Биг Бену, Лoндoн, Енглескa. Oсoбa висoкa 5 стoпa и 4 инчa (1,63
м) кoja пoкaзуjе oзнaку зa 6 сaти убaченa jе у слику у прирoднoj
величини. Кaзaлjкa зa сaте jе дугa 9 стoпa (2,7 м) a кaзaлjкa зa
минуте 14 стoпa (4,3 м)
Следећи знaчajaн рaзвoj у прецизнoсти jaвиo се 1657. с прoнaлaскoм
сaтa с клaтнoм. Joш рaниjе jе Гaлилеj имao идеjу дa искoристи
нjихajуће клaтнo зa пoкретaнjе сaтнoг мехaнизмa. Кристиjaн Хajгенс се,
међутим, oбичнo смaтрa зa прoнaлaзaчa. Oн jе нaпрaвиo мaтемaтичку
фoрмулу oднoсa дужине клaтнa и временa (99,38 цм или 39,13 инчa зa
jедну секунду временa) и дao дa се први тaкaв сaт нaпрaви. Енглески
сajджиja Вилjем Клемент jе 1670. нaпрaвиo „успинjaч сa сидрoм“, зa
рaзлику oд Хajгенсoвoг „успинjaчa сa крунoм“. Зa непуну генерaциjу
дoдaте су и кaзaлjке зa минуте и секунде.
Узбуђенjе збoг сaтa с клaтнoм привуклo jе пaжнjу дизajнерa кojи су
нaпрaвили рaзне oблике сaтoвa. Нaпрaвлjенo jе кућиште зa смештaнjе
сaтa с клaтнoм. Енглески сajджиja Вилjем Клемент jе измислиo oвo
кућиште 1670. Oтприлике у истo време кућиштa су пoчелa дa се изрaђуjу
oд дрветa с лицем oд стaкленoг емajлa. Ели Тери jе 17. нoвембрa 1797.
први пaтентирao сaт. Oн jе пoзнaт кao oснoвaч aмеричке индустриjе
сaтoвa.
Рaзвoj електрoнике у 20. веку дoвеo jе дo сaтoвa без икaквoг сaтнoг
мехaнизмa. Време нa oвим сaтoвимa мерилo се нa рaзне нaчине, нa пример
пoмoћу квaрцних кристaлa или рaспaдaнjем рaдиoaктивних елеменaтa. Чaк
су и мехaнички сaтoви нaпajaни бaтериjaмa, чиме jе нaвиjaнjе сaтa
пoстaлo сувишнo.
Нaменa
Сaтoвa имa у кућaмa и кaнцелaриjaмa, мaли се нoсе нa руци; велики се
нaлaзе нa jaвним местимa, нпр: нa железничким стaницaмa или црквaмa.
Мaли сaтoви се честo нaлaзе у углу кoмпjутерских дисплеja или нa
мoбилним телефoнимa.
Нajвaжниja нaменa сaтa ниjе увек дa „пoкaзуjе“ време. Oн се кoристи дa
„кoнтрoлише“ или упoзoрaвa нa oдређене дoгaђajе, нпр: aлaрмни сaт, сaт
нa видеo уређajимa или темпирaнa бoмбa.
Прaктичнo сви рaчунaри зaвисе oд тaчнoг временскoг сигнaлa дa би се
oдвиjaли синхрoнизoвaни прoцеси. Неки кoмпjутери тaкoђе пoкaзуjу време
и дaтум и служе кao aлaрми, пoкретaчи oдређених прoцедурa и дoгaђaja
или jеднoстaвнo пoкaзуjу време.
Нaвигaциja
Прецизнa нaвигaциja брoдoвa зaвиси oд спoсoбнoсти меренja геoгрaфске
ширине и дужине. Геoгрaфску ширину jе релaтивнo лaкo oдредити пoмoћу
небеске нaвигaциjе, aли меренjе геoгрaфске дужине зaхтевa прецизнo
меренjе временa. Oвo jе биo jедaн oд глaвних рaзлoгa зa рaзвoj
прецизних мехaничких сaтoвa. Први изузетнo прецизaн
Примена календара
 Женски кaлендaри > кинески кaлендaр зaчећa

Кинески кaлендaр зaчећa jе прoнaдjен у близини Пекингa у грoбници
jеднoг цaрa. Кaлендaр jе стaр oкo 700 гoдинa. Тренутнo се нaлaзи
излoжен у jеднoj пекингскoj устaнoви. Уз пoмoћ oвoг кaлендaрa, мoже се
претпoстaвити пoл дететa нa oснoву стaрoсти мajке и месецa у тренутку
зaчећa труднoће.Рaзни прoрaчуни везaни зa труднoћу, плoдне дaне. A
истo нa oвoj стрaници мoжете прoценити време Вaшег зaчећa. Лепи дaни
вaших рoдителja 🙂
Календар трудноће
Прати своју трудноћу из недеље у недељу.
Кaлендaр oвулaциjе – изрaчунaвaнjе плoдних дaнa

Утврдите кaдa су вaм плoдни дaни и пoвећajте шaнсе дa oстaнете у другoм стaнjу.

Пoтребнo jе сaмo дa унесете први дaн вaшег пoследнjег циклусa и
прoсечнo трajaнjе и дoбићете кaлендaр плoдних дaнa зa нaредних пет
месеци.

Нaпoменa: Изрaчунaвaнjе се зaснивa нa приближним дaтумимa и
пoдрaзумевa редoвaн менструaлни циклус. Укoликo вaм jе циклус
нередoвaн, пoкушajте и сa другим метoдaмa.
Изрaчунajте плoдне дaне
Први дaн пoследнjе менструaциjе

Прoсечнo трajaнjе циклусa

Изрaчунaвaнjе плoдних и неплoдних дaнa jе метoдa кoja се зaснивa нa
кaрaктеристикaмa менструaлнoг циклусa. Свaкa женa кoja имa циклус нa
28 дaнa, имa oвулaциjу (oслoбaђaнjе jajне ћелиjе) oкo 14. дaнa
циклусa.

Календар важних датума у размножавању говеда
(Дип.инж.Велимир М. Јовановић)

Календар је врло једноставано применљив, а могу га користити сваки
одгајивач говеда.Помоћу њега одгајивач може врло једноставно  да
утврди датум повођења као и друге важне датуме у размножавању говеда,
нпр. период засушења,калострални период,могуће повођење итд.
Потребно је само да стрелицу „дан оплодње“ која се налази у покретном
кругу календараподеси на датум када је оплодња обављена.

Календар приредби у Србији садржи бројне манифестације,приредбе
културно-забавног карактера,саборе и смотре које се одржавају током
целе године,(Изузетно обогаћени туристичком понудом Србије. (незнам
колико о овоме; има доста материјала?).

Ако се буде штампала ова књига онда долази још једно поглавље са
конкретним историјским догађајима везаним за календаре и једна моја
хипотеза о календарима и новом календару . О том по том. Митар.

Шефе ово је неуређен рукопис који у ствари представља увод у ширем
смислу, а сад би се требалоунијети конкретни примјери и моја хипотеза.
Митар

Подела календара по трајању:
Велики вечити календар
Годишњи календар
Месечни календар

Подела календар по положалу:

зидни кaлендaр,
стoлни кaлендaр,
джепни кaлендaр
ручни календар
Познати календари:
•       Календар за годину:…………
•       Адресар календар
•       Азбиказемов календар
•       Астечки календар
•       Астрономијско бројање година
•       Архаични календари
•       Атички календар
•       Антички македонски календар
•       Бахаистички календар
•       Бенгалски календар
•       Берберски календар
•       Босанац
•       Балкан
•       Братство
•       Будистички календар
•       Буњевачки и шокачки календар
•       Бенгалски календар
•       Вавилонски календар
•       Вијетнамски календар
•       Византијски календар
•       војник
•       Војни календар
•       Вуков календар
•       Видовдан
•       Вардар
•       Васкрсење
•       Вечити календар
•       Велики орао
•       Велики србобран
•       Велики војни календар
•       Војвођанин
•       Восток
•       Вршаннин
•       Враголан
•       Врањачки календар
•       Годишњи календар
•       Грегоријански календар
•       Гооугле календар
•       Дискордијански календар
•       Даријски календар
•       Далматинац
•       Домаћи народни календар
•       Етиопски календар
•       Египатски календар
•       Реформисани египатски календар
•       Енглески календар
•       Етиопски календар
•       Енохов календар
•       Фискална година
•       Зороастрички календар
•       Звјездани датуми (Стар Трек)
•       Германски календар
•       Годишњак
•       Голуб
•       Граничар Гвожђар
•       Гусар
•       Грегоријански календар
•       Хебрејски календар
•       Хецеговац
•       Хинду календар
•       Индијски национални календар
•       Индонезијски календари
•       Ирански календар
•       Ирски календар
•       Истој
•       Исламски календар
•       ИСО седмични датум
•       Јеврејски календар
•       Јерменски календар
•       Јавор
•       Јединство
•       Јапански календар
•       Јулијански календар
•       Ревидирани јулијански календар
•       Календар Маја
•       Религиозни календар Маја
•       Соларни календар Маја
•       Дугачки календар Маја
•       Кинески календар
•       Коптски календар
•       Календар из Колињија
•       Календар Грчки
•       Католичко календар
•       Календар Рапа Нуија (Ускршњи Оток)
•       Календар Колубара
•       Календар Мика Миша
•       Календар просвета
•       Календар републиканац
•       Календар село
•       Календар спас
•       Календар српски четник
•       Календар српски гусар
•       Календар свој своме
•       Календар ваздушна одбрана
•       Календар Високи Дечани
•       Календар ловац
•       Календар митраљез
•       Календар нова зора
•       Календар нови дани
•       Календар њива
•       Календар отаџбина
•       Календар пчела
•       Календар планетар
•       Календар плава звезда
•       Календар подсетник
•       Календар полицајац
•       Календар овулације
•       Кинески календар зачећа
•       Календар трудноће
•       Календар менструације
•       Календар окота животиња
•       Календар вакцинације
•       Календар са државним празницима
•       Календр рестаурације
•       Календар догађаја
•       Календар активности
•       Календари са преступном седмицом:
•       Календар Дискворлда
•       Календар Средње Земље
•       Календар Звјезданих ратова
•       Камени афрички календар
•       Литургиjски кaлендaр
•       Лунисоларни календар
•       Малајаламски календар
•       Мајански календар
•       Међународни празници
•       Међународни фиксни календар
•       Мезоамерички календари
•       Миланковићев календар
•       Мингуо календар
•       Нанакшахи календар
•       Непалски календар
•       Нови земаљски календар
•       Хебреjски кaлендaр
•       Немачки календар са празницима
•       Олимпијада
•       Општи-грађански-календар-и-време
•       Пакс календар
•       Предесетнички календар
•       Позитивистички календар
•       Пољопривредни календар
•       Порески календар
•       Породични календар
•       Правда
•       Православље
•       Привредник
•       Проповедач
•       Професорски
•       Пучки календар
•       П оштански календар
•       Преступна година
•       Православни календар
•       Православац – црквени календар
•       Православни литургијски календар
•       Рапа Нуи календар
•       „Пирели“ кaлендaрa
•       Привредник
•       Радио календар
•       Раднички календар
•       Ратник
•       Републиканац
•       Родољуб
•       Рударски
•       Руски народни календар Зарија
•       Рузмарин календар
•       Ружица
•
•       Рунски календар
•
•       Римски календар
•       Римски републикански календар
•       Рунски календар
•       Руми календар
•       Собраћајни календар
•       Сељачка слога
•       Савинац
•       Слобода
•       Слога
•       Смиљевац
•       Соко
•       Српски соколи
•       Соколић
•       Србија
•       Србијанац
•       Србин
•       Србобран
•       Српско-нарпдни календар
•       Српче
•       Српкиња
•       Српска црква
•       Српски сокол
•       Српска индустрија
•       Српска зора
•       Српски борци
•       Српски будимски календар
•       Српски илустровани
•       Српски музички
•       Српски православни
•       Српски православни календар васкрсење
•       Српсски православни стари јулијски вечити календар
•       Српски учитељски календар
•       Српски свештенички календар
•       Српски усељенички календар
•       Српски велики кикиндски календар
•       Српски велики бекчерички
•       Стражилово
•       Суботичка даница
•       Стручни поштански календар
•       Сто-годишњи календар
•       Свети Сава
•       Светски календар
•       Светски сезонски календар
•       Симетрија454
•       Словенски календар
•       Совјетски револуционарни календар
•       Сол календар
•       Соларни календар
•       Сунчев кaлендaр
•       Списак календара
•       Српски народни календар
•       Сремац
•       Свиларски
•       Фирентински календар
•       Француски револуционарни календар
•       Општи-грађански-календар-и-време
•       Задругар
•       Задружни календар
•       Захумље
•       Забавни календар
•       Застава
•       Здрављак
•       Земљорадник
•       Зенит
•       Зета
•       Зимзелен
•       Златибор
•       Змај
•       Зора
•       Зорица
•       Жандарски календар
•       Жељезничар
•       Женски календар
•       Жељезник
•       Жена
•       Жича
•       Жички календар
•       Живинарски календар
•       Жижан
•       Хеленски календар
•       Фирентински календар
•       Француски револуционарни календар
•       Холоценски календар
•       Универзални месечни календар
•       Фискaлни кaлендaр
•       Црквени календар
•       школа
•       Школски календар
•       Шпански календар
•       Шпански католички календар
•       Шаљивац
•       Шести јануар
•       Шумадинац
•       Шуматовац
•       Шумско-пољопривредни календар
•       Тајландски лунарни календар
•       Тајландски соларни календар
•       Тибетански календар
•       Тибетански календар
•       Турски календар
•       Таковац
•       Тежак
•       Технички календар грађевинац
•       Топола
•       Тимин календар
•       Требевић
•       Трезвеност
•       Трговац
•       Трговачки календар
•       Турф каслендар
•       Учитељски календар
•       Уједињење
•       Узданица
•

       Календари        п • р • у

Астро • Грегоријански • Хебрејски • Исламски • ИСО • Кинески Типови
календара Лунисоларни • Соларни • Лунарни
________________________________________
Асирски . Бахаистички • Бенгалски • Берберски • Бикрам Самбат •
Будистички • Етиопски • Германски • Хинду • Индијски • Ирански • Ирски
• Јапански • Јавански . Јерменски • Ђуче • Јулијански (реформисани) •
Јулијански (стари) • Коптски • Корејски • Литвански • Малајаламски •
Мајански • Мингуо • Нанакшахи • Непал Самбат • Рунски • Тамилски •
Тајландски лунарни и соларни • Тибетански • Вијетнамски• Џхoсa •
Зороастријански
________________________________________
(Архаични календари:) Македонски (антички) • Бурмански • Астечки •
Атички • Вавилонски • Колињи • Египатски • Енохов • Фирентински •
Француски • Хеленски • Мезоамерички • Педесетнички • Рапа Нуи • Римски
• Рунски • Словенски • Совјетски • Византијски
________________________________________
(Предложени календари:) 30×11 • Абизмални • ЦЦЦ&Т • Холоценски •
Међународни фиксни • Нови земаљски • Пакс • Позитивистички • Сол •
Свјетски • Светски сезонски • Симетрија454 • Даријски (за Марс)

Кaлендaр Мaja

Кaлендaр Мaja у свojoj финaлнoj фoрми нajверoвaтниjе пoти?е из 1. векa
пре Христa, и мoгу?е jе дa кoрене ву?е из цивилизaциjе Oлмекa.
Неверoвaтнo jе тa?aн и прoрa?уни свештеникa Мaja тoликo су прецизни дa
jе кoрекциja кaлендaрa jедaн десет хилjaдити деo дaнa прецизниja негo
кaлендaр кojи ми дaнaс кoристимo.

Oд свих дaвних кaлендaрa, кaлендaр Мaja и других културa Мезoaмерике
jе нajкoмплексниjи и нajинтересaнтниjи. Месец jе пo нjему имao 20 дaнa
и имao jе 2 рaзли?ите кaлендaрске гoдине:

Религиoзни кaлендaр Мaja
Свети Циклус или тзoлкин, кojи jе имao 260 дaнa и

Сoлaрни кaлендaр Мaja
Неoдре?енa Гoдину или хaaб кoja jе имaлa 365 дaнa. Oвa двa кaлендaрa
пoдудaрaлa су се свaке 52 гoдине. Oвaj периoд oд 52 гoдине нaзивao се
„свежaнj“ и Мajaмa jе знa?иo oтприлике истo штo нaмa дaнaс предстaвлja
jедaн век.

Свети Циклус oд 260 дaнa сaстaвлjен jе oд двa мaнja циклусa

Свaки oд дaнa предстaвлjен jе именoм бoгa кojи нoси време прекo небa и
тaкo oзнa?aвa смену дaнa и нo?и. Именa дaнa су Имиџ, Ик, Aкбaл, Кaн,
Цхиццaн, Цими, Мaник, Лaмaт, Мулуц, Oц, Цхуен, Еб, Бен, Иџ, Мен, Циб,
Цaбaн, Еизнaб, Цaуaц и Aхaу. Неки oд oвих су бoгoви живoтинja, кao штo
jе Цхуен – пaс и Aхaу – oрao. Aрхеoлoзи су истaкли дa Мajaнски
редoслед живoтинja имa сли?aн редoслед сa лунaрним зoдиjaкoм мнoгих
Истo?них и Jугoистo?них Aзиjских цивилизaциja.

У 260 дневнoм тзoлкин-у, време не те?е прaвoлиниjски, негo се кре?е у
пoнaвлjajу?ем кругу сли?нoм спирaли. Двa циклусa oд 13 и 20 дaнa
препли?у се и пoнaвлjajу без прекидa. Кaлендaр би пo?еo сa 1 Имиџ, 2
Ик, 3 Aкбaл, и тaкo дaлjе све дo 13 Бен, нaкoн ?егa се циклус
нaстaвлja сa 1 Иџ, 2 Мен, и тaкo дaлjе. Oвoгa путa дaн Имиџ биo би пoд
брojем 8 Имиџ, и пoследнjи дaн у 260-дневнoм циклусу биo би 13 Aхaу.

Никo ниjе сигурaн кaкo jе тaкo неoби?aн кaлендaр уведен у упoтребу.
260-дневни циклус мoже дa пoвеже некoликo небеских пojaвa, уклjу?уjу?и
кoнфигурaциjу Мaрсa, пojaве Венере, или сезoне пoмрa?енja. Мoже ?aк дa
предстaви и интервaл изме?у зa?е?a бебе и нjенoг рo?енja.

260-дневни кaлендaр jе кoриштен дa oдреди вaжнa дoгa?aнja кaкo зa
лjуде тaкo и зa бoгoве.

Биo jе кoриштен дa именуjе пojединце, предo?и буду?нoст, дa oдреди
пoвoлjне дaне зa битке, брaкoве и тaкo дaлjе. Свaки дaн имao jе свojе
знaменjе и свojу aсoциjaциjу, и немилoсрдни мaрш oд 20 дaнa jе биo кao
непрекиднa мaшинa зa прoрицaнjе кoja jе oдре?ивaлa судбине Мaja.

Неoдре?енa гoдинa или хaaб, кoja jе брojилa 365 дaнa сли?нa jе
дaнaшнjем, мoдернoм кaлендaру. Сaстaвлjенa jе oд 18 месеци oд кojих
свaки сaдржи 20 дaнa, сa несре?ним периoдoм oд 5 дaнa нa крajу. Oвaj
светoвни кaлендaр бaвиo се исклjу?ивo гoдишнjим дoбимa и
пoлjoпривредoм и биo jе бaзирaн нa сун?евoм циклусу. Месеци су се, пo
реду, звaли oвaкo: Пoп, Уo, Зип, Зoтз, Тзец, Џуц, Yaџкин, Мoл, Цхен,
Yaџ, Зaц, Цех, Мaц, Кaнкин, Мaун, Пaџ, Кayaб и Цумку. Несре?ни периoд
oд 5 дaнa jе биo пoзнaт кao уayеб, и смaтрao се зa злoсутнo време кojе
jе мoглo дa узрoкуjе oпaснoст, смрт и лoшу сре?у.

Пo Мajaнскoм „сун?евoм“ кaлендaру претпoстaвлja се дa jе нoвa гoдинa
пo?инjaлa у Jулу пo нaшем дaнaшнjем кaлендaру сa месецoм звaним Пoп.
Мajaнски 20-дневни месец увек jе пo?инjao сa зaвршеткoм претхoднoг
месецa и нaстaвлjao се сa дaнимa oд 1 дo 19 дoк jе 20 дaн oпет биo
пo?етaк следе?ег месецa и тaкo дaлjе. Из тoг рaзлoгa Мajе су верoвaле
дa свaки месец врши утицaj нa следе?и. Премa тoме би нoвa гoдинa у
кaлендaру Мaja пo?елa сa 1 Пoп, прa?енa сa 2 Пoп, све дo 19 Пoп и билa
нaстaвлjенa сa пo?еткoм месецa Уo кojи би се oзнa?aвao кao 0 Уo, пa
тек oндa 1 Уo, 2 Уo, и тaкo дaлjе.

Пoвезивaнjем кaлендaрских гoдинa (Тзoлкин и Хaaб) нaстajе циклус oд 18
980 дaнa или приближнo 52 кaлендaрске гoдине. Крaj oвoг циклусa oд 52
гoдине увек jе унoсиo стрaх у лjуде jер се верoвaлo дa би дoшлo дo
крaja светa и небo би пaлo нa землjу укoликo бoгoви нису били
зaдoвoлjни нa?инoм нa кojи су лjуди извршaвaли свojе oбaвезе.
52-гoдишнjи циклус jе ме?утим биo неaдеквaтaн дa мери прoтицaнjе
временa.

Из тoг рaзлoгa нaстao jе тре?и кaлендaр нaзвaн

Дугa?ки кaлендaр
кojи jе биo бaзирaн нa следе?им временским jединицaмa: кин (jедaн
дaн); уинaл (месец сaдржaн oд 20 дaнa); тун (гoдинa oд 360 дaнa или 18
месеци); кaтун (20 гoдинa); бaктун (400 гoдинa). Пoстojaле су и ве?е
временске jединице кojе су се звaле: пицтун, цaлaбтун, кинцхилтун и
aнaлтун. Свaки aнaлтун jе биo jеднaк периoду oд 64 милиoнa гoдинa!

Дугa?ки кaлендaр пo?инjе oд сaмoг пoстaнкa пa све дo дaнaс. Дaтум тoг
пoстaнкa jе 3114. гoдинa пре Христa или 3113 гoдинa пре Христa пo
дaнaшнjем кaлендaру. Тa гoдинa jе пoстaвлjенa кao пo?етнa гoдинa –
сли?нo кao штo и ми кoристимo Христoвo рo?енjе.

Дa oзнa?и дaтум, кaлендaр Мaja кoристиo jе 5 брojевa у oвoм редoследу:
бaктун, кaтун, тун, уин, кин. Oвo би билo нaписaнo кao, нa пример:
9.10.19.5.11 10 Цхуен 4 Кумку, штo се превoди кao 9 бaктун-a (1, 296
000 дaнa), 10 кaтун-a (72 000 дaнa), 19 тун-a (6840 дaнa), 5 уинaл-a
(100 дaнa), 11 кин-a (11дaнa). Тo дajе збир oд 1,374,951 дaн
(приближнo 3 764 гoдине) oд пoстaнкa. Тo би, премa кaлендaру кojи
дaнaс кoристимo билa 651. или 652. гoдинa нoве ере.

Jеднa oд нajве?их улoгa oвих кaлендaрa ниjе билa дa oдреди тa?aн дaтум
негo дa усклaди пoступке вo?a Мaja сa истoриjским и митoлoшким
дoгa?ajимa. Делa кoja су бoгoви извoдили пo тим митoвимa пoнoвo су
извo?енa oд стрaне вo?a Мaja, ?естo нa гoдишнjицу oригинaлнoг
дoгa?aja, кojу су свештеници Мaja претхoднo пaжлjивo изрa?унaли.
Кaлендaр jе тaкo?ер кoриштен дa oзнa?и време прoшлих и буду?их
дoгa?aja. Неки спoменици Мaja, нa пример, бележе дoгa?ajе кojи су се
десили пре 90 милиoнa гoдинa, дoк други предви?ajу дoгa?ajе кojи би
требaлo дa се десе зa 3 000 гoдинa.

Кaлендaр тaкo?ер предви?a буду?нoст нa принципу дaнaшнjег хoрoскoпa.
Нa пример, Мajе су верoвaле дa дaтум рo?енja oсoбе oдре?уjе нjену
судбину крoз живoт. Тaкo jе свaкa oсoбa oд свoг рo?енja билa пoд
утицajем oдре?енoг бoгa. Неки бoгoви су били пoвoлjниjи oд других, a
дете рo?енo пoд утицajем дoбрoг бoгa смaтрaнo jе сре?ним. Дете рo?енo
пoд утицajем не тoликo дoбрoг бoгa jе мoрaлo крoз ?итaв свoj живoт дa
се брине дa му бoг буде нaклoнjен, пoсебнo зa време перoдa oд 5
несре?них дaнa сун?евoг кaлендaрa.

Мнoги нaу?ници су се питaли зaштo jе кaлендaр Мaja тoликo кoмпликoвaн.
Делoми?нo, из рaзлoгa штo су свештеници Мaja све oдлуке у вези дaтумa
дoнoсили схoднo сa светим (духoвним) дoгa?ajимa и пoлjoпривредним
циклусимa. Из тoг рaзлoгa ниjе билo пoтребнo зa прoсе?ну oсoбу дa
рaзуме кaлендaр, тaкo дa су свештеници мoгли дa гa рaзрa?уjу кoликo
гoд су тo смaтрaли пoтребним.

Стaри кaлендaр Мaja се joш увек кoристи у jужнoм Мексику и брдoвитим
пределимa Мaja пoд стaрaтелjствoм свештеникa кojи joш увек кoристе
260-дневни кaлендaр у сврху oбoжaвaнja и других шaмaнисти?ких
aктивнoсти.

Aстрoнoмиja

Мја биолошка будућност је сваким даном неизвеснија!

„Богат данима и сит живота упокоји се и приближи се онима својима…“(библиј
Космос је отприлике најмања рупа у коју чоњек може да сакрије главу. (Г.К.Честертон)

Време,време што стално пролази,
које може бити заборав заборава,памћење које се распрши у пепео,
пепео који остане да дрема и који би могао да растури,
а можда га и растура, и нблажи повјетарац..(Алфредо Гевара)

Пјесак времена уроњен је у нови почетак (Игњације К. Гриб)
Добра вјест је онакоја стигне на вријеме!
У почетку створи Бог небо и земљу.
А земља беше без обличја и пуста,
беше тама над безданом,
и дух Божији дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост.
И би свјетлост.
И виде Бог свјетлост да је добра,
и растави Бог свјетлост од таме. (прва књига Мојсијева)
У исто вријеме ће те се с,ијати и плакати!
Апстракт

Како би окарактерисао време
Срaмни стуб временa.
Искрaдa се време.

Време исто у свим системима
Дође мило вријеме
Немaм временa
Астрономско вријеме
Неко вријеме
За време
То вријем
Исто вријеме
Време сутра
Бољи времена
Временске перспективе
Кад је вријеме
Од времена
Вријеме је!
Није вријеме
Модерно вријеме
Његовог времена
Луда времена
Тренутaк
цajт нoт !
Немам времена за тоо,
Као да се враћа време
Било је одавно вријеме да се настави даље.
Господо, времена нема!
Долазеће вријеме
Одлазеће вријеме
Неодређени вријеме,
У духу времена,
Благовремено
Умро природном смрћу
У другим временима
Иди време је.
Дочекао свој евреме
Овог времена
Доста времена
Свога времена
Давна времена
Временски период
Време невиности
Временска разлика
Временска зона
Временска прогноза
Непредвидљиве
Време транзиције
Време настанка
временске промјене
Златно вријеме
Вријеме брања
Врјеме благостањв
Вријеме се мијења
Вријеме одмора
Одбијен због времена
Не треба толико времена
Немам времена
Тога вренмена
Да је вријеме
Конструкција времена
Неодређено вријеме
Зла времена – натјерали орла да зимује међу кокошкама
Најсретније вријеме
Кратко вријеме
Мало времена
Много времена
Неодређено вријеме
Тешка времена
Будуће вријеме
Већ у вријеме
Најтежа времена

До зла бога рђево вријеме.
За време – Божића
Временска раздобља
Временски окови
Зуб времена
Све ово време
Сва ова времена
За време
Временом долази
Временом пролази
Доће вријеме
Дуго времена
Свога времена
Различита времена
Срамни стуб времена
Тачно на вријеме
Дуже вријеме
То вријеме
Право вријеме
Љетно вријеме
Прољетно вријеме
Зимско вријеме
Међу вријеме
Рполазно вријеме
Античко вријеме
Релативно вријеме
Протекло вријеме
Тог времена
У право врјеме
У прави час
Све вријеме
Бијо је то вријеме
Своје вријеме
Туђе вријеме
Право вријеме
Вријеме грабљивица
Извојевао борбу са временом
Временска баријера
Модерно вријеме
Премало је времена
Требало је времена
Много времена
Појам времена
Сопствено време
Исто време
Истовремено
Соспствено вријеме
У време
Борба са временом
Кад је вријеме одлетјело
Бреме трајања
Тачно вријеме
Давна времена
Вријене је пред вама
У право вријеме
Вријеме је за
Вријеме ентузијазма
Врјеме нешто носи
Вријеменски судови
Вријеме суди
Точак времена
Кратко вријеме
Дуго вријеме
Мало бремена
Вријеме успона
Вријеме великих епидемија
Вријеме ратних сукоба
Вријеме је поста
Превремено
Повремено
Симбол времена
Остало је мало времена
Слике једног времена
Њега зауставља вријеме
Слободно вреијеме
Вријеме љубави
Када вријеме проводи
Ова времена
У то вријеме
Мање времена
За време
Све вријеме
Нема времена
Кратко вријеме
Временски период
Када је вријеме
Кад је то било вријеме
Прогноза времена
Након времена
Прошло је доста времена
Заказано вријеме
Неко вријеме
Губити вријеме
Прво вријеме
С времна на вријеме
Читаво вријеме
Слободно вријеме
У посљедње вријеме
Дуго времена

Младост на вријеме не рачуна
Била је то једно вријеме
Земља твоја моја је
Све ноге је газе нико је нема, нико (Никола Гиљен)

Кад погледате у небо, вечност је непоктерна.Али кад завирите дубље у душу бескраја и измјерите спектар огњишта звезданих свјетова, разабраћете, уистину, како се све удљаљује, све се шири и бјежи. Вјечност је задихана.Никад се неће одморити. (Мирослав Антић)

Време до једног дана се мери часовником, а преко једног дана календаром!

Часови твоји нестварни
свему су нас учили.
Николу Теслу,као свеца си волео,
Ту љубав на ннас си пренео.
Мирјана Сијерковић

Сећајући се детињства и дединог џепног часовника Тесла је рекао:
„Касније колико се срећам,почео сам растављати и састављати часовнике
свога деде.У овом певом покушају увек сам успевао,али у овоме другом
често сам грешио….
                                             (Никола Тесла)

Када је завршио трећи разред основне школе,ујак Василије му је
поклонио сребрени сат „корисно средство за васпитање, јер сам њиме
научио мерити време“.

                                      (Милутин Миланковић)
„Aстрoнoм имa дa пoлaзећи oд неoспoрних чинjеницa и неминoвних зaкoнa
небеске мехaнике,егзaктним jезикoм мaтемaтике oпише векoвне секулaрне
прoмене рaспoредa Сунчеве тoплoте нa пoвршини Землjе…Aстрoнoмиja
мoже дa нaм кaже и oнo штa ће бити….Aстрoнoмиja и мaтемaтикa су
свojим узрaстoм тoликo ускo пoвезaне дa се не мoгу jеднa oд друге
oдвojити..“
(Милутин Милaнкoвић)
Уносити садашњост научне истине
у догађаје садашњости
значи служити прошлости.
                              Иво Андрић

Време је мајсторско решето.
                                 (народна изрека)
Време је новац.
                   (Француска изрека)

Прошлост дуго траје.
                               (Д. Матић)

Време умире дуго
                             (Драгутин Тадијановић)

Садашњост је увек садашњост,али никад није иста.

(Етиенне  Клеин)

Где иде садашњост кад постоји прошлост,а где је прошлост?

          (Лудвиг Виттгенстеин)

Песак времена уроњен је  у нови Почетак!
                                                      Игнације К.Гриб

„Даљинаш  простором време
Носен видиком маште
Тражећи ново Сунце…“
                            (В.Бојанић)

Лако је вама Србима!Ви имате своју историју!
(Јосип Јурај Штросмајер, Димитрију Миланковићу)

„Религија је опијум за народ“.
(Лењин)
Певајући у „ Невреме“-ну,песник В.Јокановић  (1999.) у својиј песми
под називом: Вријеме ратно, испева:
Да ли је стварно, или  ја сањам
Све ми је друкчије у ово невријеме
Милија ми је музика што је слушам . ….

Певајући у „ Време“-ну Велес Перић  је написао:
Њој ће бити
двадесет осам лета,
а било јој је
двадесет друга, после суше,
онога маја,
када је синула као дуга
на своду моје душе

Певајући у  „Време у невреме“-ну  Васа Крчмарски је написао:
…О! Време! Ти души недоступно биће.
Хаосу се нагло поломише древи
милиони дана где свак свога гута…

У својој пјесми под насловом:Искрада се вријеме Јоцо Бумбуловић Бумбул
је подед осталога написао : Присвајаш ли вјечност, грешниче,
                                  запућен пртеном стазом?
                                  Јеси  искрен опрост затражио,
                                  молитвом прочишћење спознао?
                                   Јеси ли љубав у срце усадио
                                   слободној души мира дао?

Митров календар

Календар је начин мјерења времена дужг од једног дана. Никола Тесла је са својим прорачунима израчунао да би тијелу при слободном падању требало 84 минута тј. 1,4 часа да би из једне тачке са површине Земље крећући се по пречнику направило једну пуну осцилацију. Примјера ради, ако би занамарили све Земљине величине сем гравитације тј посматрали само гравитационо поље Земље. Па из једне тачке са једног краја пречника Земље пустили тијело да слободно пада по полупречнику кроз центар Земље онда би се тијело по закону слободног падања кретало једнолико убрзано да центра Земље, тј. првом половиином пречника (полупречника) , а онда једнолико успорено другом половином пречника (полупречника) Земље. Затим, поново би се убрзано кретало супротним смјером тј. према центру Земље, а онда једнолико успорено до почетне тачке. Вријеме за које би тијело направило ову пуну осцилацију трајало би 84. минута тј. 1,4 часа. Хајганс је израчунао да би тијела на екватору била у бестежинском стању када би дан на Земљи трајао 1,4 часа. У том случају година би трајала 21,2 дана. Како се Земља креће константно успоравањем дан постаје све дужи, а и година све дужа, тако да данас дан износи 24 час, а година 365,241875 или 365 дана,5 часова, 48 минута и 46 секунди.
Тесла је израчунао да би тијело на једној половини полупречника Земље имало брзину 7,79 км/с. Затим, ако би се тијелу та брзина сопштила са површине Земље, вертикално навише тијело би се подигло на ту висину (200 км) да би његова центрифугална сила била једнака тежини и тјелоби се у Земљином гравитационом пољу налазило у бестежинском стању. Ова брзин асе данас у физици назива Прва космичка брзина
Znači ukoliko želimo da pošaljemo neki satelit u kružnu orbitu na visini od recimo 200 km od Zemljine površine, moraćemo da mu saopštimo brzinu od 7,79 km/s. Kao što vidimo prva kosmička brzina nije konstanta nego ima različite vrednosti za različite poluprečnike orbite na kojima se satelit kreće (i naravno za različite planete). Takođe treba pomenuti da će orbita satelita koji kruži na nekoj visini postajati izduženija, odnosno elipsasta ukoliko mu na toj visini saopstimo veću

Потом, Тесла је израчунао да би тијело при слободном падању при пролазу кроз центар Земље имало брзину 11,2 км/с. Ако би се тијелу та брзина сопштила са површине Земље, вертикално навише тијело би напустило дјеловање Земљиног гравитационог поља и нашло би се слободно у Гравитационом пољу Сунца и понашало би се као и други планетоиди.Ова брзина се у физици назива Друга космичка брзина. . Ako imamo u vidu da je brzina koju telo ima kada je E = 0 druga kosmička brzina postaje jasno da je ona isto što i prabolična brzina, tj. da se zbog oblika putanje koju telo ima pri drugoj kosmičkoj brzini ona zove još i parabolična brzina.

Друга космичка брзина за Сунце која износи 16,7 – 42 км/с се назива ТРећа космичка брзина. Ако би се тијелу та брзина сопштила са површине Земље, вертикално навише тијело би напустило дјеловање Сунчевог гравитационог поља и нашло би се слободно у Млијечном путу и понашало би се као и други стеми слични Сунчевом систему.

„Četvrta kosmicka brzina je brzina potrebna da se neko telo (lansirano iz Sunčevog sistema) oslobodi gravitacije cele Galaksije, odnosno Mlečnog Puta. Iako se navode razne vrednosti (reda 290 km/s), zapravo se još uvek pouzdano ne zna kolika bi ona mogla da bude. Ovo je posledica činjenice da mi još uvek ne znamo precizno masu Galaksije“. (Гугл)
Из прорачуна мени свих познатих календара ја сам за при дан календара узео Сретање Господње које са празнује и обиљежава и у нашем времену. По Грегоријанском календару Сретење осподње је дана 15 фебруара. По народноммвјеровање то је дан када се среће љето и зима. По миојим прорачунима и изучаваљима скоро код свих народа до појаве ислама Сунце је било „Бог“, јер у истину Сунце је извор живота. Народи су пратили кретање Сунца и спознаје преносили са кољена на кољено. Многи народи су нарочито посвећивали пажњу заласку Сунца и изласку Сунца и мање више сви су се, нарочито увече, молило Богу тј. Сунцу да се поново сутрадан пјави. Кретање заласка Сунца се пратило из дана у дан из године у годину, а нарочито је обраћана пажња при заласку Сунца дана када је на сјеверној хемисвери била краткодневница. Сутра дан, ако би зрака Сунца најавила да се дан креће ка продужавању трајања дана (тај дан ми зовемо Бадњи дан), посебно се обиљежавао, а нарочито прво вече (Бадње вече) и сутрашњи дан (Божић).
Служећи се календарима као први дан који је регистрован повратак Сунчевог зрака (Божанско Сунце са висине) као знака да ће дани трајати дуже било је Сретење Господње. То је био дан од којег се дужина обданице продужавала односно од када Сунце поново доказује своју непобедивост.Како је ротација Земље била успорена и година је дуже трајала, „рођендан непобедивог Сунца“ је сваких 128,19 година било један дан касније по тада важећим календарима, а раније по Григоријанском календару. Тако грубо узето сваких 384.године, гдина је дужа за три дана или због лакшег рачунања узима се 400. година.
Српска православна црква слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.
Сретење Господње се код хришћана слави на 40 дан од Божића.

Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.
На Сретење 1804. године подигнут је Први српски устанак.
На Сретење 1835. године донет Сретењски устав, први демократски устав Србије, па је слављен и као Дан уставности.
Од 2006. је Сретење и Дан војске Војске Србије.[тражи се извор од 10. 2011.]

Имајући ове промјене у виду, значи, да је послије 128 година краткодневница била, по Грегоријанском календару, 24 фебруара, а послије 384 године 12. фебруара тј на Дан Света Три Јерафа. Српска православна црква слави их 30. јануара по црквеном, а 12. фебруара по грегоријанском календару.
Света три јерарха су светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти.
Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном). А овај заједнички празник установљен је у 11. веку за време цара Алексија Комнина. Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу – СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА – који се празнује 12. фебруара (30. јануара по јулијанском календару), а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује. И то: Свети Василије Велики празнује се 14. јануара (1. јануара по старом календару), Свети Григорије Богослов 7. фебруара (25. јануар, по старом календару) и Свети Јован Златоуст 9. фебруара (27. јануара, по старом календару).
Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити Сва Троица заједно су рекли: „Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту.“ Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.

9. фебруар………….6. фебруар………..3. фебруар…………31.јануар………..28.јануар………..25.јануар……….22.јануар……….19.јануар…………….16.јануар…………13.јануар………..10.јануар………..7.јануар…………4.јануар………1.јануар……..28.дњецембар……….25.децембар………..22.децембар.

9.фебруар
Свети Јован Златоуст 9. фебруара (27. јануара, по старом календару).
, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Светог Василија Великог

25.јануар
Свети Григорије Богослов 7. фебруара (25. јануар, по старом календару) и
која је величала Светог Григорија Богослова, одликова се китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите.

1. Јануара
Свети Василије Велики празнује се 14. јануара (1. јануара по старом календару ). Био је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.

16. јануар (по старом календару)
После ослобађања Светог Апостола Петара, вериге су чуване као светиња. Јерусалимски Патријарх Св. Јувеналије (420-458), поклонио је вериге царици Евдокији, супрузи Теодосија III Млађег (408-450), 437. (или 439) године. Једну веригу, послала је својој кћерци Евдоксији у Рим, а она је саградила храм посвећен Апостолу Петру, и положила веригу у храм, где се и данас налазе. У Риму су већ биле и друге вериге којима је Свети Апостол Петар био окован пред своје страдање у Риму, у време цара Нерона. Чудесном догађају ослобађања Апостола Петра, посвећена је успомена која се слави 16. јануара. По народном веровању, од Верижица (Верижњака, Часних верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почне да загрејава земљу.
Народ прича да је једном и Свети Сава био окован па је по ослобођењу, сачувао вериге и њима лечио. Једном се сусретне са Светим Петром, и размену своје окове. Сава је Петру дао хладне, а Петар Сави вруће. Да нису тако урадили, народу би лети било превруће, а зими прехладно.

7.јануар

Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Источне цркве које користе Јулијанском календару славе 7. јануара, јер по истом то одговара 25. децембару. Божић је у многим државама света верски, али и државни празник.
Према Библији, Исус Христос је Син Божји, којег је родила Девица Марија благодаћу Светог духа у граду Ветлејему. Према физици то је први Сунчев зрак краткодневнице на сјеверној хемисвери.
Православни свијет је почео да слави Божић прије 2012. година. Ова вјера као и свака друга морала је и мора да има своје обичаје и обреде. Тако Православни свије је ранији или Грчки краст који је има све дијелове једнаких димензија промјенио и носећи дио крста направио за двије дужине већим и поставио га на куглу, односно глобус што значи православље на цио свијет. Улаз у богомоље тј. цркве постављен је искључиво са западне стране, а олтар на источној страни цркве.Вјерске обреде обављају искључиво стојећи окренути истоку јер су тако најближи Богу. Фамилије имају Крсна имена тј. Славе. Крсте се са три прста десне дуке. Дјецу крсте. Мртве сахрањују у гробове тако да су ноге према истоку, а глава према западу. Изнад главе поставља се крст са натписом са запада. Свештеници врше обреде испред крста са западне стране, окренути истоку итд,итд,итд…

25.децембар
Слављење Божића бивало је све раширеније, организовале су се гозбе, а често се на божићни дан јео вепар. Енглески краљ Ричард II био је домаћин божићне гозбе 1377. године на којој се појело 28 волова и 300 оваца. Постојало је и посебно божићно пиво.
На Нову годину су се у Енглеској размењивали поклони. Хришћани су од давнина дан Исусовог рођења сматрали и почетком нове године, а то је вредело у скоро читавој Европи. Осим чињенице да се Нова година често назива Млади Божић или Мали Божић, 1691. године Црква је прихватила 1. јануар као почетак нове године и сам празник Нове године јер је Божић породични празник, а Нова година је заједнички празник.
Протестанти су осудили божићно славље. 1647. енглески пуританци су забранили Божић у Енглеској, забрана је након једне деценије укинута, али су се свеједно многи противили његовом слављењу.
Римокатолици имају своје вјерске обреде који су, обично, супротни православним обичајима нпр. У цркве улазе са источне стране. Крсте се читавом шаком.итд.итд.итд.

22 децембар
По данашњем календару овогодишње краткодневнице су 21. децембра…………

Међувремени афоризми
До зла Бога, рђево вријеме:
Боље бити на ивици понора него на ивици разума!
1. Откуд вријеме кад је прохујало?
1. Цајт-нот је безвремено стање.
2. Тренутак је најкраће вријеме.
3. Момент је нешто дуже вријеме
4. Вријеме долази непозвано
5. Вријеме тече и под водом
6. Вријеме увијек побјеђује.
7. Прегазио га точак времена.
8. Изгубио је борбу са временом.
9. Умро, слабо прогнозирао.
10. Након смрти, вријеме почиње од смрти
11. Умријети, значи изгубити вријеме.
12. Вријеме је пред њим и послије смтри.
13. Вријеме стиже у прави час
14. Једино је вријеме тачно.
15. Давна времена не могу остарити
16. Немам појма о појму времена.
17. Младост на вријеме не рачуна.
18. Како дефинисати неодређено вријеме?
19. Како предвиддјети непредвидиво вриејме?
20. Ко је позлатио златно вријеме?
21. Био би несретан у сретном времену!
22. Лијени се уморе и за вријеме одмора.
23. Живио је дуго и у кратком времену.
24. Живио је лако у најтежем вренену.
25. Није га оглодао ни зуб времена.
26. Отишао је када му је смтр дошла.
27. Поштени се објесио о срамни стуб времена.
28. Кратко је ишао дуго времена.
29. Он је исти, времена су различита.
30. Живио је истовремено у међувремену.
31. Чекао је да му вријеме нешто донесе
32. Досаднима је превише времена.
33. Одужило му се кратко вријеме.
34. Стрмо му је вријеме успона
35. Мртви су у сјенци времена
36. Страно му је ово вријеме.
37. Одужило му се кратко вријеме
38. Након времена, све је релативно.
39. На заказано вријеме не може се закаснити
40. Био је у затвору у слободно вријеме
41. Тако брзо прошло му је доста времена
42. Био му је кратак периодски период.
43. Све вријеме није имао времена
44. У то вријеме живио је изван времена.
45. У то вријеме није рачунао на вријеме
46. Слике прошлог времена могу само да се сањају.
47. Државни суд скрати му временски суд.
48. Најкраћа је ноћ за вријеме дугодневнице
49. За дуг живот премало је времена
50. И непролазно вријеме је пролазно.
51. непријатно је хладно љетно вријеме.
52. Заковао се у временске окове.
53. Било му је најлакше, у најтежим временима.
54. Будуће вријеме је на дугом штапу
55. Невидљива је промјена времена
56. Вријеме настанка је љепше од времена нестанка
57. На крају је дочекао своје вријеме.
58. Модерно вријеме је у духу времена
59. Ко вријеме не мјери дуже живи!
60. Само вријеме свој рукопис чита.

Увијек је вријеме за љубав.

(Марко Краљевић се истим путем враћа назад. То је већ много пута у календарским пјесмама описан повратак Сунца послије јесење равнодневнице, која је опште позната у српској средњовјековној астрономији). Календарска поезија представља само један сегмент српске духовности.Иако су у њој сачувани многи елементи традиционалне српске културе.

ГРЕШКЕ ПРИ МЕРЕЊУ ВРЕМЕНА У СОЛАННОМ СИСТЕМУ
Мр Митар Бороја
Београд
Мја биолошка будућност је сваким даном неизвеснија!

„Богат данима и сит живота упокоји се и приближи се онима својима…“(библиј
Космос је отприлике најмања рупа у коју чонјек може да сакрије главу. (Г.К.Честертон)

Време,време што стално пролази,
које може бити заборав заборава,памћење које се распрши у пепео,
пепео који остане да дрема и који би могао да растури,
а можда га и растура, и нблажи повјетарац..(Алфредо Гевара)

Пјесак времена уроњен је у нови почетак (Игњације К. Гриб)
Добра вјест је онакоја стигне на вријеме!
У почетку створи Бог небо и земљу.
А земља беше без обличја и пуста,
беше тама над безданом,
и дух Божији дизаше се над водом.
И рече Бог: нека буде свјетлост.
И би свјетлост.
И виде Бог свјетлост да је добра,
и растави Бог свјетлост од таме. (прва књига Мојсијева)
У исто вријеме ће те се с,ијати и плакати!
Апстракт

Звездама ћемо помјерити путе
Сунцима засут сељенске студе
Да у све куте зоре заруде
Да од милине дуси полуде
Санта Марија делла салуте!
Лаза Костић

Како би окарактерисао време
Sramni stub vremena.
Iskrada se vreme.

Време исто у свим системима
Дође мило вријеме
Nemam vremena
Астрономско вријеме
Неко вријеме
За време
То вријем
Исто вријеме
Време сутра
Бољи времена
Временске перспективе
Кад је вријеме
Од времена
Вријеме је!
Није вријеме
Модерно вријеме
Његовог времена
Луда времена
Trenutak
цajt not !
Немам времена за тоо,
Као да се враћа време
Било је одавно вријеме да се настави даље.
Господо, времена нема!
Долазеће вријеме
Одлазеће вријеме
Неодређени вријеме,
У духу времена,
Благовремено
Умро природном смрћу
У другим временима
Иди време је.
Дочекао свој евреме
Овог времена
Доста времена
Свога времена
Давна времена
Временски период
Време невиности
Временска разлика
Временска зона
Временска прогноза
Непредвидљиве
Време транзиције
Време настанка
временске промјене
Златно вријеме
Вријеме брања
Врјеме благостањв
Вријеме се мијења
Вријеме одмора
Одбијен због времена
Не треба толико времена
Немам времена
Тога вренмена
Да је вријеме
Конструкција времена
Неодређено вријеме
Зла времена – натјерали орла да зимује међу кокошкама
Најсретније вријеме
Кратко вријеме
Мало времена
Много времена
Неодређено вријеме
Тешка времена
Будуће вријеме
Већ у вријеме
Најтежа времена

До зла бога рђево вријеме.
За време – Божића
Временска раздобља
Временски окови
Зуб времена
Све ово време
Сва ова времена
За време
Временом долази
Временом пролази
Доће вријеме
Дуго времена
Свога времена
Различита времена
Срамни стуб времена
Тачно на вријеме
Дуже вријеме
То вријеме
Право вријеме
Љетно вријеме
Прољетно вријеме
Зимско вријеме
Међу вријеме
Рполазно вријеме
Античко вријеме
Релативно вријеме
Протекло вријеме
Тог времена
У право врјеме
У прави час
Све вријеме
Бијо је то вријеме
Своје вријеме
Туђе вријеме
Право вријеме
Вријеме грабљивица
Извојевао борбу са временом
Временска баријера
Модерно вријеме
Премало је времена
Требало је времена
Много времена
Појам времена
Сопствено време
Исто време
Истовремено
Соспствено вријеме
У време
Борба са временом
Кад је вријеме одлетјело
Бреме трајања
Тачно вријеме
Давна времена
Вријене је пред вама
У право вријеме
Вријеме је за
Вријеме ентузијазма
Врјеме нешто носи
Вријеменски судови
Вријеме суди
Точак времена
Кратко вријеме
Дуго вријеме
Мало бремена
Вријеме успона
Вријеме великих епидемија
Вријеме ратних сукоба
Вријеме је поста
Превремено
Повремено
Симбол времена
Остало је мало времена
Слике једног времена
Њега зауставља вријеме
Слободно вреијеме
Вријеме љубави
Када вријеме проводи
Ова времена
У то вријеме
Мање времена
За време
Све вријеме
Нема времена
Кратко вријеме
Временски период
Када је вријеме
Кад је то било вријеме
Прогноза времена
Након времена
Прошло је доста времена
Заказано вријеме
Неко вријеме
Губити вријеме
Прво вријеме
С времна на вријеме
Читаво вријеме
Слободно вријеме
У послједње вријеме
Дуго времена

Младост на вријеме не рачуна
Била је то једно вријеме
Земља твоја моја је
Све ноге је газе нико је нема, нико (Никола Гиљен)

Кад погледате у небо, вечност је непоктерна.Али кад завирите дубље у душу бескраја и измјерите спектар огњишта звезданих свјетова, разабраћете, уистину, како се све удљаљује, све се шири и бјежи. Вјечност је задихана.Никад се неће одморити. (Мирослав Антић)

Природа на сје донијела на свијет слободне и неспутане,
Ми себе затварамо у некакве уске ограничене области.
Врло је жалосно и опасно зависити од другога
(Жан Старобински)

Нико ме на свијету није покорио, сем мене. (Александар Македонски)
КАКО ОСТВАРИТИ ПРВУ ОЛИМПИЈАДУ ГРМЕЧКЕ КОРИДЕ У СРБИЈИ
?
Шта би било – кад би била Прва олимпијада Грмечке кориде?
За две године Друга олимпијада Грмечке кориде!
Успјех је сигуран уз праву подршку.
Ово је вијек мене и кориде!
У здравом тејелу,здрав дух и паметна глава!

Трепери јасика
У дворишту школе
И воли оне
Који се воле.

Химна Сунцу

Ти хитрога хода,доступно свима,
Ти створитељу светлости,о , Сунце
Што обасјаваш озарен простор.

Ти се дижеш пут богова
И пут људи – ка свима
Како би видели светлост небеску.
Ти јездиш преко неба
И самераш дане, ноћи
Мотерћи сва што је рођено.

Седам риђих коњља вуку ти кочије
Возе те к нама, свевиди боже,
О Сурјо, блиставе косе.
(Према, РГ-вода,И,50)

Може и без календара да се мјери вријеме

Дугогодишњо бескалендарско мјерење врмена довело је до неких законитости по која се владају неки празници у хришћанском свијету, ма нарочито код паравославног свијета. Тако напр. Мали Божић буде седам дана послије Великог Божића и у исти дан. Свети Саво је три недјеље послије Великог Божића, а Св. Тривун пада у половину шесте недјеље послије Великог Божића.Спасовдан је увијек у шести четвртак послије Великог четвртка.Духови падају у осму недјељу послије Васкрса,а Ивандан је на пола године послије Божића. Послије Петровдана на размак између појединих светаца је три недјеље. Од Петрова до Св. Илије има три недјеље, а исто толико између Велике и Мале Госпојине.Такође и од Мале Госпојине до Михољдана прође исто вријеме.И од СВ. Луке до Аранђелдана је три недјеље.Од Аранђелдана до Божићних поклада је седам дана, а до Вавадења је седам дана, док је од поклада до светог Николе три недјеље, а у коли дан буде Арханђелдан у тај дан су и Свети никола и Свети Стеван.

Аој, Лико каменита,
Буди вазда поносита –
Родила си великана:
Нашег Теслу из Смиљана! Ооооој!

ПЕСМА О ТЕСЛИ
И дечак један олују прати
И креће у свет за видиком,
Не зна шта може а жели знати
Како узети снагу грому
И усмерити алтернатор,
Имати космос у атому,
Електромотор, акумулатор,
Збијену снагу ко див у боци
Који се пушта кад нам треба,
То желе прави ствараоци,
Мостови између земље и неба.
И сада грми негде над Ликом,
И мајка зове чобанче драго,
Ниџо, јабуко, мамина дико,
Поћерај кући благо.

Душко Трифуновић

НИКОЛА ТЕСЛА
Хаљине беле, хаљине црне, хаљине разне
Мокре се хаљине вују
Певају црна слова кроз главе празне
Црни компас носе кроз Србију
Ништећи прстом призивају сову
Померају време у сопственој призми
Стављају катанце празном слову
Збуњени и сами примичу се катаклизми
Око мрачне осе низ паприка љутих
И док скачу жезла по земаљском трону
А горе високо изнад звезда љутих
Још опанак српски греје васиону.
Милоје Дончић

ЕЛЕКТРИКА
Електрика – то је струја,
Опасна је као гуја!
Притаји се, мудро ћути
Али кад се та наљути,
Шалити се са њом није,
Може лако да убије,
Муњом севне, пламен пали
А да није било Тесле
Ко зна кад би за њу знали!
Оливера Цупаћ

БАЈКА О ТЕСЛИ У ТРИ ЧИНА
I
Следбеници «Уранијум академије»
Из Сан Дијега, Америка,
И даље тврде да су у сталној комуникацији
Са његовим звезданим бићем
Које се налази у Космосу.
II
А понад Смиљана када промиче,
Личког села у којем је
Прву муњу промисли Божје
рукама чистим детињим ухватио
Мали Никола Тесла,
Син оца Милутина,
Свештеника православног,
И матере Ђуке,
Песмом опседнуте Србијанке,
Звезда Даница,
Најсјајнија међу звездама,
Као тек запрошена девојка озари се,
Као невеста коју је погодила стрела Аморова,
Застане и проспе прегршт благословене светлости
На овековечене слике детињства.
Звезда Даница једина зна тајну:
Зна да није било смрти ни 7. ни 8. јануара,
Као што је накнадно утврђено.
Све то поверено је у стиховима
Које је Тесла читавог живота записивао
А никада објавио.
Означавајући их као сувишне личне
Сам их је уручио посестрими Звезди,
Јединој суђеној пратиљи.
III
http://www.yurope.com/org/
Београд зове Америку.
http://www.concentric.net/tesla/~Jwwagner
Није знао да је измислио Интернет,
Али измислио га је.
Доказ је проверљив сваког трена.
Управо сразмерно са протоком времена
И са остваривањем његових замисли
Расте интересовање лаика за Николу Теслу.
Данас на Интернету постоји
Преко 70 хиљада сајтова о њему,
Што је више него што заузимају
Водеће звезде Холивуда заједно,
duskavrhovac@beotel.yu.

Душка Врховац

БЕЗ ТЕСЛЕ БИ ЖИВОТ СТАО
Кад би само нека сила,
У тренутку уништила,
Све што нам је Тесла дао,
На Земљи би живот стао.
Сви трамвају, камиони,
Па аути, авиони,
И фабрике све би стале,
Од велике па до мале.
Радио би био мутав,
ТВ слику изгубио,
Фрижидер би заплакао,
А у собу мрак би пао.
Милорад Шојић

ПОЈМОВНИК
Николај
Интуиција
Концентрација
Лакоречје
Амбиција
Таленат
Енергија
Светлост
Лика
Анђео
Јелена Ковачевић

ТЕСЛА
(на стопедесту рођења)
Сјај му варница ума рађа се
недосежан: изван времена је.
Незнаним неуништиво занет,
у Фарадејском кавезу лебди чедан
чаробник божанске енергије.
Преобразитељ немогућег
у «ДА»: вечно могућег!
Као жива муња ил’ Волтин лук; он
беше тих посредник међу световима.
Недокучивим жељама испунитељ.
Самотник огрнут бљеском идеја.
Једине оне грејаху га
несебично да их дарује
као сам Бог. Рођен за све,
за све што изгледаше немогуће.
Милосрдни дародавац толиких
пропаћених снова
најзад искованих
у збуњену стварност
широм зеблог света!
Спаситељ тихи
над морем незнања
свепокривајућ умом.

У оклевању тренутка звезданог
Као сам Сервантес шалећи се да је дао –
Оног Вестингхауса-Санча и њега Дон Кихота!
Па ипак: и кроз неисплакано јутро
Влагом спопалог Чикага он оста
Увек онај прозрачни призив чеда,
Сетном даљином понет Србин
Из малених Смиљана крај Госпића.
Марко Магарашевић

НИКОЛА ТЕСЛА
У Смиљану крај Госпића,
Док су птице цвркутале,
Свет угледа свога тића –
Анђеоски лик Николе.
Родило се чедо српско
На тој кршној земљи Лици,
Да постане чудо светско
У напретку и науци.
Донео је благостање
Читавоме људском роду;
Свет га воли и помиње,
Као свеца, к’о слободу.
Свој је народ прославио,
У туђини широм света;
С поносом, увек, на њега,
Срце нам се ко цвет расцвета.
Јелена Јеремић

ТЕСЛИНА ВЕРА, НАДА И ЉУБАВ
1.
Тишина
И догађаји
Отмености
Приближавали су га
Још за живота
Праску
Видљивог ишчезнућа
Чим би у Пепелу
Препознавао
Ужарену Светлост
Претварао се у Сенку
И звездану тачност
Која шета
Од Смиљана
До водопада Нијагаре
У личким баштама
У зидовима и темељима
Изашло је светло
И обасјало Икону
Са молибденим Речима
Да га приме
У Сунчевој питомини
Срце му је ишчекивало
Узбуђено
И дању и ноћу
Други Прасак
За Божје
Веровање
2.
У воденом огледалу
Нијагаре
Препознао је
Другу Намеру
И страх
Да не исцуре
Црвени судови
Док не испричају о ономе
Како је зачет
Почетак Тајне
Када је отворио
Трећу Намеру
Ни од кога виђену
У Нади
Да је примени
Крепила га је
Унутрашња просветљеност
Блажени белег
Мајчиног погледа
И Велики Прасак
У Космосу
3.
Раширених руку
Обгрлио је
Сунчев круг
Голим телом
Да заштити
Звездани склад
Охрабрила га је
Светлост
Из Три Прста
Који обликују Икону
И Ореол
Око Новог Неба
Блиставих очију
И усхићен
Улазио је Тесла
У омамљено Срце
Да преноћи
Блажено додирнут
Божјим тајнама
И дариваном
Трећом Добротом
Коју је завештао
Човечанству
Душица Илин

Инсцерт из пожутјеле бележнице
Срби имају много разлога да се поносе Теслом, не само због тога што је он Србин, што је рођен у православној кући у једном малом православном селу, већ и због тога што је сам Тесла увек с поносом истицао своје порекло, што је искрено и дубоко волео свој павославни народ и земљу Србију. На нама је да истрајемо и преданим радом оправдамо овај светао лик. Међу великим и значајним личностима српског народа Никола Тесла је у националној историји упамћен и издвојен на више драгоцјених начина: Прво, као син православног свештеника. Затим, као највећи проналазач у историји наше цивилизације. Потом и као члан Српске академије наука. Србин у туђини, који је за свога живота изразио жељу да се сва његова заоставштина, пост хумно, чува у Србији.
Научни свет је био запањен величином и једноставношћу Теслиних проналазака. Зато,Теслини патенти, како они из електроенергетске области тако и из области високофреквентне технике и радиотехнике, машинства и астрономије, бивају предмет многобројних плагијата и прерада. Неправедни однос према Тесли илуструје податак да је Врховни суд САД-а тек 1943. године, неколико месеци после Теслине смрти донио пресуду у којој се потврђује да његови патенти о радиотехници имају предност над Марконијевим проналасцима из те области. Но, и поред тога, па чак и данас, у многим светским енциклопедијама, популарној, али и стручној литератури често занемарују се заслуге Николе Тесле за развој радиотехнике и дају се предности неким другим тзв. проналазачима. У ствари, нико пре Тесле није ни наслућивао особеност струја високе учесталости, јер их практично још није ни било. Тек уз помоћ фамозног Теслиног трансформатора без гвозденог језгра, а при електричној резонанцији, створене су те високофреквентне – Теслине струје. Поље њихове примене данас отворено је за електрично хладно осветљење, за електромедицинску терапију, за било коју телекомуникациону примену а све то на основу продубљених проучавања и многих инжењерских реализација или патената Николе Тесле.
Међутим,најзначајни домен примене Теслиних патената који се односе на производњу и примену еклектромсагнетних таласа, јесу радио-комуникације (телемедицина, телеграђевина , даљинска управљања покретним објектима, итд),које су једино и могуће коришћењем високофреквентних струја.
Теслине студије, открића и проналасци показују одлике праве мултидисциплинарности.
Због великог индустријско-комерционалног значаја Теслиних радова и заинтересованости капитала да се обиђе патентна заштита отворају се многобројни патентни спорови за које се Тесла, због своје заузетости, врло мало интересује. Често је говорио да не жали што су други посуђивали његове патенте него што немају своје.
С посебним одушевљењем Тесла је, поред: Тамо далеко, стихова из Горског вјенца и романа „Хајдук Станко“, рецитовао стихове из наше епске поезије. Једна од њих је била Змајева родољубива песма о Луки Филиповом коју је Змај написао 1876. године непосредно после битке на Вучијем долу. У рукопсу Змајевих песама које је Змај лично поклонио Николи Тесли (1892) била је и песма о Лука Филипов.
У Теслиним забелешкама наведени је и подвучено име Луке Филипова Драгишића касније позбнатог као „Фатипашић“.

Теслина љубав за Змајеву позицију није била ни случајна, ни пролазна. Захваљујући Теслиним преводима Змај је био први српски писац после Вука чије дело су амерички читаоци, и не само они, упознали на својем језику већ у 19. веку, за Змајева живота.
Наше епске песме су у Америци, половином предпрошлог века, биле познате широј читалачкој публици јер је Тереза Талфи, девојачки Робинсон, преводила Вукову збирку епских песама.

ТЕСЛА ЈЕ РЕКАО

Гусле су најјача сила да освоје душу Србинову.
.
Ја волим гусле и народсну песму. Гусле су ми остале у драгој успомени још док сам био дете у Лици. Гусле су најјача сила да освоје душу Србинову!…знајте да ми је нешто велико и покренуло. Велика је и снажна српска песма са гуслама
чија се снага не може измерити.

Имам ћерилицом штампане све Вукове народне песме и често прочитам поп коју, колико да се освежим народним духом и да не заборавим српски језик.

Ја волим јунаке, нарочито сам очаран новим јунаштвом српске војске које је потаманило славу Грка и Римљана.

Змајеве пјесме, толико су наше да је готово немогуће превести их на било који други језик… Данас је час да се памти и за вјекове. Искористимо величанствену жртву и храброет, коју наша браћа у старом крају дневно доприносе за срећу свих Срба.
Врло је тешко наћи човека који има све три квалификације: Знање, правичност и несебичност. Лична искуства су, природно, врло жива у мојој свести.

„Ви сте срећан гуслар! Ви ћете својом песмом, свуда стећи пријатеља, нарочито међу Србима…Зато бих вам препоручио да вечито останете при томе послу… Тим ћете највише користити свом народу…“ Теслине речи гуслару Перуну Перуновићу.

Кад Срби виде Сунчеве зраке после летњег пљуска , они веле да то виле чешљају косе.

РЕКЛИ СУ О ТЕСЛИ

Живот и дело Николе Тесле, српског великана науке и изумитељства, инспирисали су многе песнике, књижевнике и публицисте, а нарочито стручњаке и научнике да пишу о њему.
Грант Константинович Цверава

Тесла из Лике, баште перунике,
љиљана,
син проте Милутина и мајке Ђуке
из Смиљана.
Словима имена Талес, моје се презиме
пише.

Миља Вујановић-Регулус

Жеља која ме је од младости мучила да видим Николу Теслу, испунила ми се, и при томе сетио сам се првих појмова о Тесли..
Гуслар Перун Перуновић

Теслина љубав за епску књижевност и његово добро познавање српских народних јуначких пјесама и легенди помогли су му не само у његовој хуманој и патриотској дјелатности у Америци него и у научним и проналазачким остварењема
Владо Гојнић

Теслин морал није био ништа мањи од његове генијалности. Тесла је један од најгенијалних визионара и проналазача, а сигурно најтајанствених научника који су живели у 19. и 20. веку.
Мирко Кутлача

Теслин живот је веома убедљив пример како се рођени геније може пробити у животу и постићи велике успехе снагом свога ума, чак и у најтежим условима…Данас, многи научници стоје задивљени Теслином далековидошћу и кратковидошћу његових савременика, који нису схватили шта им Тесла нуди…Тесла је имао ванредну визију будућности и трудио се целог живота да технику помери далеко испред свога доба…Људи ситна духа нису могли схватити овакве особине. Оне изазивају забуну јер стоје изнад просечних људскох интелектуалних и моралних норми…
Вељко Кораћ
Свет дугује Тесли велику захвалност
Артхур Комптон.
Дубоко сам ганут Теслином смрћу!
Роберт Миликен

Србски бог Перун из књиге древне се
смешио,
једну од тајни Тесла је убрзо
решио.

…С Неба промоли Перун прст сунчевог
зрака,
на челу исписа Тесли звезду са осам
крака.
Миља Вујановић-Регулус

Испунила се Перунова жеља – сусрео се са Теслом
У својој књизи „То су Словени“ др Паја Радосављевић, професор Универзитета у Њујорку поменуо је и гуслара Перуновића. Када је Тесла прочитао о гуслару Перуновићу, замолио је професора Падосављевића да доведе гуслара да га чује и види…
„Беше дивно мајско јутро, пише Перун. Напољу, као у мојој души, беше све весело. Био сам спреман, изађем напоље, да уживм у љепоти мајског јутра и разгледању великог града Њујорка;али сам на телефону очекивао мог пријатеља др Пају Падсављевића, професора њујоршког факултета, да ми јави, хоће ли ме Тесла примити, или не. Тесла ретко кога прима…Телефон зазвони…Пошто се др Падосављевић јавио. Ја сам му рекао: „Мој докторе, јесу л’ добри гласи на уранку, од нашега Тесле крилатога? Доктор се насмејао па рече:’Гуслару, будите спремни, и тачно у десет сати будите пред Теслиним кабинетом. Тесла жели да Вас види’.
Испуњен големом радошћу, што ћу видети највећег човека данашњег доба, спремио сам се, и на одређено време и место стигао.
На двадесетонм спрату изнео ме лифт,у једном сјајном предсобљу, пред великим стакленим вратима, на којима пише Никола Тесла.
Притисну дугме од звонца и врата се отворише. Преда мном изиђе један отмен господин, који ме упита шта желим и ко сам. Пошто казах, поведе ме кроз једну дивну собу у величанствен и сјајан Теслин кабинет. Учиње ми се као да сам ушао у рај, инстинктивно осетих да се примичем једном божанственом бићу. Безбројне справе и физички апарати сјајни кабинетски намештај, и беспримерни рад и чистоћа одаваху да ту пребива велики и знаменити човек. Тесла сеђаше за столом, а у руци држаше једну светлу куглу,која га обасјаваше,те личаше на Христа, ка дму нметници сликају светлост око главе. То је била лампа бежичне светлости коју је Тесла изумео…..
САДА СЛИКА…

Пошто ме сагледа, устаде и приђе ми у сусрет. Ја му се поклоних и са неколико бираних речи поздравих. Он ми снажно и срдачно стеже руку и љубазно понуди фотељу да седнем. Нисам могао одмах да седнем, него сам очаран и задивљен посматрао најлепшег господина, кога сам икад у животу видео. Висок и прав као копље убојито, леп и мио, као најлепча девојка, стајао је предамном геније света – Никола Тесла. Његов господски и леп стас, посећао ме је на лепоту и сјај легендарног у народним песмама прослављеног косовског јунака Косанчић Ивана…..
Висок јунак у појасу,
Стаса витка хода поносита,
Јуначкога ока и погледа,
Коса врана ко крила гаврана,
Права слика Косанчић Ивана!

Пошто смо се упознали и сели, Тесла отпоче разговор; „Мени је драго што Вас видим. За Вас сам чуо веома похвално. Ви сте војник и гуслар…После једночасовног разговора са Теслом,знајући да је Тесли свако минут веома скуп, устанем да му се захвалим на пажњи и да одем. Тесла ме љубазно испрати и у знак пријатељства позва на вечеру. Био сам гост краљевима и министрима, војводама и генералима, бановима и сердарима, владикама и гувернерима, али ми ничије гостољубље није толико драго било, колико Теслино. Зато сам са великом поносом и одушевљењем примио ту почаст. Вечера је била спремљена у дивној рестаурацији Хотела ‘Асторија’,за три особе:Теслу, др Радосављевића и мене. Ја сам се силно радовао, што ми се дала прилика да што боље упознам тога интересантног човека. Вечера је била царска. Тесла је 64. године, алије тако здрав, свеж и снажан, да му не би дао нико више од 36. година. Те вечери је био изванредно весео. Шали се слатко и духопвито. Причао је много успомене из детињства и ђаковања. У шали запитао сам га што се не ожените? Он ми је кратко и веома озбиљно одговорио: „Нерадо читам ту тајну природе!“Причао сам му за многе крајеве и природне лепоте наше Отаџбине. Све га је то јако интересовало. Када сам му причао о величанственој природној лепоти Дурмитора и језера испод Дурмитора: „То бих желео видети“.
После богате вечере и слатког разговора, кренули само се нас троица у Теслин кабинет, да чује гусле које воли није чуо четрдесет година.
Како је Тесла осетио гусле, Перун је забележио:
„Већ у почетку певања песме ‘Стари Вујадин’ приметио сам да на Теслу остављам добар утисак.У средини песме Тесла се мало занесе, низ образ му потекоше сузе. Мене то још више одушеви, па сам све снажније певао….

СТАРИ ВУЈАДИН
Ђевојка је своје очи клела:
„Чарне очи, да би не гледале!
Све гледасте, данас не виђесте,
Ђе прођоше Турци Лијевљани,
Проведоше из горе хајдуке:
Вујадина са обадва сина;
На њима је чудно одијело:
На ономе старом Вујадину,
На њем , бињиш од сувога злата,
У чем наше на диван излазе;
На Милићу Вујадиновићу,
На глави му чекркли челенка,
Баш челенка од дванаест пера,
Свако перо по од литру злата.“
Кад су били бијелу Лијевну,
Угледаше проклето Лијевно,
Ђе у њему бијели се кула,
Тад , говори стари Вујадине:
„О синови моји соколови!
Видите ли проклето Лијевно,
Ђе у њему бијели се кула?
Онђе ће нас бити и мучити:
Пребијати и нооге и руке,
И вадити наше очи чарне;
О синови, моји соколови!
Не будите срца удовичка,
Но будите срца јуначкога,
Не одајте друга ни једнога,
Не одајте ви јатаке наше,
Код којих смо зиме зимовали,
Зимовали благо остављали;
Не одајте крчмарице младе,
Код којих смо рујно вино пили,
Рујно вино пили у потаји.“
Кад дођоше у Лијевно равно,
Метнуше их Турци у табницу,
Тавноваше три бијела дана,
Док су Турци вијећ , вијећали
Како ће их бити и мучити;
Кад прођоше три бијела дана,
Извадише старог вујадина,
Пребише му и ноге и руке;
Кад стадоше вадит , очи чарне,
Говоре му Турци Лијевљани:
„Казуј, курво, стари Вујадине!
Казуј, курво, дружину осталу,
И јатаке, куд сте доходили,
Доходили, зиме зимовали,
Казуј, курво, крчмарице младе,
Код којих сте рујно вино пили,
Пили рујно вино у потаји?“
Ал , говори стари вујадине:
“ не лудујте, Турци Лијевљани!
Кад не каза за те хитре ноге,
Којено су коњма утицале;
Ине казах за јуначке руке,
Којно су копља преламале
И на голе сабље ударале;
Ја не казам за лажљиве очи,
Које су ме на зло наводиле
Гледајући с највише планине,
Гледајући доље на друмове,
Куд пролазе Турци и трговци.“

После свршене песме Тесла устаде и снажно ми стеже руку, па се окрену ка доктору Радосављевићу и рече: „Гусле су најјача сила да освоје душу Србинову“. Перун наставља:

КОСОВКА ДЈЕВОЈКА

Уранила Косовка дјевојка
Уранила рано у недељу,
У недељу прије јарка Сунца,
Засукала бијеле рукаве,
Засукала до белих лаката,
На плећима носи хлеба бела,
У рукама два кандила златна,
У једноме лађене водице,
У другоме руменога вина;
Она иде на Косово равно,
Па се шеће по разбоју млада,
По разбоју честитога кнеза,
Те преврће по крви јунаке;
Ког јунака у животу нађе,
Умива га хлађеном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хлебом бијелијем
На јунака Орловића Павла,
На кнежева млада барјектара,
И њега је нашла у животу,
Десна му је рука осечена
И лијева нога до колена,
Вита су му ребра изломљена,
Виде му се џигерице беле;
Измиче га из те млоге крвце,
Умива га лађеном водицом,
Причешћује вином црвенијем
И залаже хебом бијелијем;
Кад јунаку срце заиграло,
Проговара Орловићу Павле:
„Сестро дага, Косовко дјевојко!
Која ти је голема невоља,
Те преврћеш по крви јунаке?
Кога тражиш по разбоју млада?
Или брата или братучеда?
Ал , по грку стара родитеља?“
Проговара Косовка дјевојка:
„Драги брате, делијо незнана!
Ја од рода никога не тражим:
Нити брта нити братучеда,
Ни по греку стара родитеља;
Мож , ли знати, делијо незнана,
Кад кнез Лазар причешћива војску
Код прекрасне Самодреже цркве
Три недеље тридест калуђера?
Сва се српска причестила војска,
Најпослије три војводе бојне:
Једно јесте Милошу војвода,
А друго је Косанчић Иване,
А треће је Топлица Милане;
Ја се онда деси на вратима,
Кад се шета војвода Милошу,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје,
На јунаку ко0ласта аздија,
Око врата свилена марама,
Обазра се и погледа на ме,
С , себе скиде коласту аздију,
С , себе скиде, па је мени даде:
, На, девојко, коласту аздију,
По аздији по имену моме:
Ево т , идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза;
Моли Бога,драга душо моја,
Да с , здраво из табора вратим,
А и тебе добрасрећа нађе,
Узећу е за Милана мога,
За Милана брата побратима,
Кој , је мене Богом побратио,
Вишњим Богом и Светим Јованом;
Ја ћу теби кум венчани бити. ,
За њим иде Косанчић Иване,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуче,
Свилен калпак, оковано перје,
На јунаку коласта аздија,
Око врата свилена марама,
На руци му бурма позлаћена,
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде бурму позлаћену,
С руке скиде, па је мени даде:
,На, девојко, бурму позлаћену,
По чему ћеш мене споменути,
А по бурми по имену моме:
Ево т , идем погинути душо,
У табору честитога кнеза;
Моли Бога, моја душо драга,
Да ти с, здраво из табора вратим,
А и тебе добра срећа нађе,
Узећуте за Милана мога,
За Милана брата побратима,
Кој , је мене Богом побратио,
Вишњим Богом ии светим јованом;
Ја ћу теби ручни девер бити. ,
За њим иде Топлица Милане,
Красан јунак на овоме свету,
Сабља му се по калдрми вуће,
Свилен калпак, оковано перје,
На јунаку коласта аздија,
Око врата свилена марама,
На руци му копрена од злата,
Обазре се и погледа на ме,
С руке скиде копрену од злазта,
С руке скиде, па је мени даде:
,на, девојко, копрену од злата,
По чему ћеш мене споменути,
По копрени по имену моме:
Ево т , идем погинути, душо,
У табору честитога кнеза:
Моли Бога, моја душо драга,
Да ти с , здраво из табора вратим,
Узећу те за верну љубовцу. ,
И одоше три војводе бојне.
Њи ја данас по разбоју тражим.“
Ал , беседи Орловићу Павле:
„Сестро драга, Косовко девојко!
Видиш, душо, она копља бојна
Понајвиша а и понајгушћа,
Онде ј , пала крвца од јунака
Та доброме коњу до страмена,
До страмена и до узенђије,
А јунаку до свилена паса,
Онде су ти сва три погинула,
Већ ти иди двору бијеломе,
Не крвари скута ни рукаве.“
Кад девојка салушала речи,
Проли сузе низ бијело лице,
Она оде своме бјелом двору
Кукајући из бијела гласа:
„Јао јадна! Уде ти сам среће!
Да се, јадна, за зелен бор ватим,
И он би се зелен осушио.“

Између осталога разговара речима: „Јако ми импонује јуначка смрт онога Црногорског мајора што је погинуо са својим батаљоном на Скадру (То је био Павле Пламенац)
Могуће је, али можда је Тесла мислио на погибију Бошка Јездића – „као зора лепог“:

„Коња игра преко поља равна
Јездић Бошко из Лознице дивне
Покрај црне воде желоцтивне:
Два му ока два вечера табна,
На образу белолико цвеће,
Руј санчани на усне му слеће,
Испод шлема сија осмех дана.

А говоре с Морихова горе:
„Лепшег коња и лепшег јунака
„Не видесмо у кити момака
„Од кад крици кроз кланац се хоре-
„Да ли слути да ће погинути?“

Коња игра преко поља равна
Јездић Бошко из Лознице дивне,
Срчан витез душе милостивне,
Румен одсјај поколења давна,
Појас стари, па за смрт не мари,
Не плаши се хајдучка мегдана,
Оро силан,па холо шестари:
За њега су окршаји крути
Замамљива песма у разбоју,
Локва крви бокор од шебоја….
Шта да слути хоћеш погинути?
Децо наша, уздисаји љути.“
Јелић Милосав

На завршетку певања Тесла рече: „Ви сте срећан гуслар! Ви ћете својом песмом, свуда стећи пријатеља, нарочито међу Србима…Зато бих вам препоручио да вечито останете при томе послу… Тим ћете највише користити свом народу…“
Ја сам, господине Тесла, својим певањем измамио доста суза из очиу нашег народа, али ме ничије сузе нису дирнуле колико ове Ваше. А што гуслару?- Зато што сам мислио да се велика бића лако не покрећу.
– Е, али знајте да ме је нешто велико покренуло. Велика и снажна српска песма уз гусле чија се снага не може измерити.
Узбуђено се сећајући своје Лике Тесла је испричао један свој ‘експеримент’ из свог детињстава. Чуо је тада од гуслара у својем селу Смиљану како певају:“Ману Марко сабљом и десницом И посече дванаес Арапа“. Дванаес Арапа одједном! Реалној природи Теслиној ово је изгледало невероватно, а хиперболе тада није разумевао. И зато је хтео да учини експеримен. Када су му родитељи једном отушли од кућа мали Никола узме сатару, уђе у њиву кукуруза и размане десно и лево да се увјери колико се једним ударцем нможе оборитои. Када је један део њиве покосио схватио је да је учинио штету. Његов отац, прота, вративши се кући, када је видео учињену штету, тако га је избио да је једва поднио батине.
Ето тако је Тесла платио своју научну радозналост и свој први експеримент.
Пошто је већ било време за растана, устао сам, срдачно се захвалио на гостољубљу и великој части коју ми је указао па га упитах:“ Шта ћу рећи господине Тесла, до Ваше стране нашем народу, кад будем дошао“? Поздравите наш мили народ без разлике на веру, и одушевљавајте га за слогу, братство и јединство, јер му је у томе спас. Срећан пут!“

Др Никола Теслаје први у експериментална испитивања и истраживања увео фотографију. У Колорадо Спрингсу са фотографија испитивао је муње и своја варничења. Испитујући природне муње ( гранање,попречне пресеке, дужине и облик…) закључио је да муње при додиру са земљам имају веће ппопречни пресеке, а са неких снимака закључио је да с прежњење одвија и од Земље ка облаку.

Из биљежнице о Теслином трансформатору
Напајање Теслиних трансформатора

Генерарорско напајање Теслиног трансформатора ( у даљем тексту ТТ)

За паљење гсних лампи под притиском др Никола Тесла је често користио високофреквентне и високонапонске генераторе. Лампе које се нису могле палити директно помоћу генератора есла је палио тако да је генераторски напон трансформисао помоћу трансформатора без жељезног језгра.У тако насталом јаком елекричном и електомагнетном пољу сијлице су светлиле без било којега галванског споја.То је први бежични пренос електричне енергије , Те појаве навеле су Теслу да конструише високофреквентне алтернаторе који су давали и преко 10 000 Херца. … Немци су Теслине вишеполарне алтернаторе конструисали који су давали и преко 35.000 Херца. Описујући Теслино предавање које је Тесла одржао 19. фебруара 1892. године у Паризу француски научник Блондел обележавањем Теслин рођендан 1937. године рекао је да је био задивљен када је видео како сијалица и цев без ијакве везе са извором струје у одвојеним просторијама на даљеини од неколико десетина метара светле тако јасно да се могло у замраченој соби читати.

Сл.1 Генераторско напајање ТТ

Пишући на ову тему у часопису Радио-телеграф и телефон, инг Славко Бокшан је рекао; “… патент бр. 649 621, септембра 1897. године стоје у директној вези са патентом бр. 645 576. и
допуњава га у погледу заштите апарата за одашиљање и примање електричних талас и у погледу принципа резонанције…..

Напајање ТТ комутатором

Комутаторке су електричне машине које једносмерну струју једног напона претварају у једносмерну вишег напона или једносмерну струју нижег напона претварају у наизменичну струју вишег напона…..

Индукторско напајање ТТ

Један од првих ТТ састојао се од једног великог индуктор који се напајао из генератора једносмерне струје око 10 килоата. Прекидач је био Теслине конструкције са живиним млазом.

Сл.2. Индукторско напајање ТТ

Индуктор је пунио батерију од Лајденских боца са дебелим стаклом, а понекад је тесла користио стаклене боце и слану воду као електролит.Наелектеисане боце су се празниле преко варничараили роеационог прекидача кроз примат ТТ који се састојао од неколико намотаја дебеле електропооводљиве жице која не мора бити изолована. У средишту примарног намотаја уграђен је секундарни намотај који се састоји од неколико хиљада танке изоловане жице.Један крај (доњи)секундарног намотаја се уземљи,а други крај се споји са електродама одговарајућег облика. Секундарни намотај се подеси (промјеном имдуктивитета или капацитета) да резонује са осциловањем у примару.

Магнетно напајање ТТ

При комструкцији магнетног напајања ТТ обично се стални магнет ротира, а на истој осовини се налази и прекидач примарног намотаја…..Овај систем напајања ТТ се користи на местима где нема довољно електричне енергије или да ТТ не прљају електричну мрежу напајања.

Напајање ТТ високофреквентним алтернаторима

На својим демонстрационим предавањима др Никола Тесле је користио слајдове приказане на сл.3. Везе као на овим слајдовима срећу се касније у два патента из 1897. године у којима је Тесла заштитио своју апаратуру и систем за пренос електричне енергије без жица..

Сл.3 Теслини слајдови

Ови тзв. Многополарни Теслини алтернатори имали у преко 380. магнетних пари полних наставака тј пари полова и при великим брзинама давали су преко 35.000 Херца.
Марта 1893. године др Никола Тесла је на Националном друштву за електроинжењере у Сент Луису одржао предавање које се односило на систем за пренос “сигнала” или можда чак снаге, на било које растојање без употребе жица…

Напајање ТТ без варничара

Др Никола Тесла је претпоставио да ће уређаји приказани у Дневнику истраживања у Колораду Спрингсу стране 189, 190 и 191, еконономинчије производит поремећеје него када се користи варничко пражњење.

Трансформаторско напајањ ТТ

Напајање ТТ је најчешће преко мрежног трансформатора. Да би ТТ радио нормално неопходно га је напајати напоном од 7 до 30. киловолти. Тесла је у Колораду Спрингсу користио мрежи трансформатор фирме Вестингхаусод 50 киловолти, снаге 100 киловата. Н атеслиној патентној пријави бр, 568 179 фиг.4. Представљена је шема трансформатора напајања…… Тесла је наменио за потребе јавне, рекламне и другие расвете.

Напајање ТТ са средљим изводим

Најчешће везе које је Тесла користио са овом врстом трансформатора приказане су уДневнику истраживања на сликама 55, 56 и 57. Заједнички тј. Средњи извод из високонапонског трансформатора који је служио за напајање ТТ обично је био уземљен ил или галвански спојем преко пригушнице са средњим изводом примарног намотаја ТТ трансформатора.

Самоиндуктивно напајање ТТ

др Никола Тесла је пригушнице или тзв. Самоиндуктивне калемове напајао из батерије или акумулатора. Код овога начина напајања треба ускладити брзину акумулације енергије у калему и затварања примарног кола. Др Никола Тесла је на својим патентним пријавама бр 568 176, 568 179 577 670 и 583 953 шематски приказао начине на на које се могу користити пригушнице у системима напајања ТТ…..

Индуктивна заштита ТТ

Ако уређај за напајање ТТ нпр генератори или трансформатори , једно кратко време у кретком споју онда се у струјно коло, а пре варничара, морају уградити оптерећења. Тесла је обично користио пригушнице или индуктивна оптерећења и кондензаторске батерије.
(Тесла је овај вид заштите описао у Дневнику из колорада)

Кондензаторска заштита ТТ
Заштиту извора напајања ТТ нпр. Генератора или трансформатора од кратког споја при раду ,а нарочито у случају квара на прекидачу (кратког споја варничара) може се остварити помоћу кондензатора. ( Види дневник из Колорада).

Филтри код ТТ

Филтри су електрични склопови којирзличите фреквенције различито пропустају. Ако су елементи филтра само индуктивни или само капацитивни тада постоји само једна гранична фреквенција између пропусног и непропусног подручја. Њиховом комбинацијом могуће је добити већи број граничних фреквенција. (филтри за ниже, више и појасне фреквенције)….

Исправљачи у системима напајања ТТ

Исправљач је степен који директно или посредствомтрансформатора везаног за градску мрежу стварају једносмерни напона за напајање ТТ.Сви исправљачи, осим оних једноставне конструкције; састоје се од мрежног трансформатора, једне или вше исправњајућих диода, електричног ( електролитичког) кондезатора и стабилизатора напона. Поред ових основних делова, исправљачи могу да имају још неке елементе ( чопере), елекронске регулаторе напона и склопове које их чине употребљивим и сигурним.
Исправљачи се деле на: механичке, са вакумским диодама, са гасом, тиратронске, живине, купрооксидне и селенске,као и исправљаче са полупроводничким елементима. У зависности од изведеног кола, исправљач могу бити једнострани, двострани, вишефазни, затим у мосном и каскадном споју (за умножавање напона).

Транзисторско напајање ТТ

Транзистор је комбинација Н и П полупроводника (ПНП и НПН), чије је основно својство да може вршити појачање снаге.
Начин рада сличан је као и код обичног ТТ. Разлика је једино у томе што код ТТ примарно и секундарно коло морају бити у резонанцији. Неспорно је да се ови услови огу остварити електронски тј. Помоћу електронских склопова.Обично се код ових ТТ, који су намењени школским потребама, напајање врши нижимнапонима (4,6,9,12 волти) да би се избјегао струјни удар при извођењу експоната.

Напајање ТТ астабилни мултивибраторима

Ако је потребно добити праугоне излазе импулса, примјењују се кола са отпорницима и диодама за пуњење кондензатора. Пуњење кондензатора не врши се кроз примарни намотај атт, него кроз посебне отпорнике за пуњење кондензатора , јер су диоде инверзно везане. При пражњењу кондензатора, диоде се отварају и колекторско оптерећење представља два паралелно везана отпорника , и то отвори примарно коло ТТ и отпор пуњења кондензатораОтпорима ограничавају се кондензатотска струја.

Астабилни мултивибратор са индуктивном побудом

Обично се користи транзисторска тзв. пушпул веза.(два транзистора).
Као извор напајања могу се користити батерије који дају мање напоне. Ови ТТ заузимју мале габарите, које не сметају при ношење (Портабл ТТ)

Конвенционално ЕЦЛ коло
Оптички комуникациони системи захтевају врло брза електронска колакао што су мултиплексори, кола за одлучивање и аналогна кола.Свако ЕЦЛ има два комплементарна излаза (ИЛИ / НИЛИ) и захваљејући томе и чињеници да се струјни прекидачи могу везати паралелно или редно или и паралелно и редно, могуће је извршити синтезу сложених логичких функција са релативно малим бројем транзистора…( ФПД -ЕЦЛ, ФЕТ, МОСФЕТ , ЦОС / МОС кола). Коло ома једноставну конструкцију и веома брзе промене напона на излазу.

Тиристорско напајање

Док механички прекидачи тзв. Вибратори поседују механичке контакте, електрични прекидачи тј. Инвертори са транзисторима раде бесконтактно. Ако на електродама тиристора нема импулса из генератора онда су тиристори отворени. Појавом одговарајуђег импулса из генератора на управљајућој (Г) електроди једног тиристора он се отвара и кроз примарни намотај ТТ тече сртруја која у секундару ТТ индукије електромоторну силу и пуни се комутациони кондензатор који има двоструки напон вредности батерије…..
Појавом следећег импулса (друге полупериоде) отвара се други тиристор и процес се наставља.

Напајање Теслиним “паљењем”

Теслине трансформаторе нмање снаге могу се напајати системом за електронско паљење радне смјеше код СУС мотора тј Теслиним паљењем.(Контактно -транзисторски уређај).

Електролучно напајање

Један од најстаријих резонатора са негативнимотпором је осцилатор са електричним луком. У зависности од Л и Ц осцилатори са електрични луком може да ради у подручју од звучних осцилације тзв, Теслин пјевајући електрични лук па до 500 килохерца. На овај начин могу се направити ТТ до неколико киловата.

Динатронско напајање ТТ

При раду, решетка триоде треба да довије одређени позитивни напон, већи од аналогног потенцијала.Стварањем струје решетке пада анодна струја…..

Осцилатор са тунел диодо

Тунел или Есакијева диода, такође показује особине негативног отпора. Да би се помоћу тунел диоде добило осцилаторно коло неопходно је да радна тачка буде на негативној страни струјно-напонске карактеристике. Поред тога, елементи склопа морају заједно са диодом сачињавати одговарајуће резонантно осцилаторно коло.

Триодно напајање

Теслин сарадник ЛИ де Форест је радећи на Теслини електричним и магнетским отклонским системима (деловање на катодне зраке) дошао до конструкције Триод.
Триоде се обично спајају у “пушпул” везу. Обично се праве осцилатори са осцилаторним колом у решеткино струјном колу. У овом случају реакција настаје преко капацитета између аноде и мрежице , а долази до изражаја када је анодно коло подешено на мрежно осцилаторно коло.

Триодни осцилатор са звучном виљушком

Звучна виљушка је један од првих резонатора која се користи при спољашњој побуди електронских осцилатора и користи се у фреквентном подручју од 100 херца до 10 килохерца.

Триодни осцилатор елестичним пером

Користи се на исти начин као Теслина жица или звучна виљушка

Триодни кварцни осцилатор

Сам кварц у тим споевима може служити као осцилаторно коло или саставни део осцилаторног кола, а може се поставити и у повратну везу где има улогу филтера.Ако се кварц користи у осцилаторном колу онда се обично користи паралелна веза, а у повратној вези редна резонанција.

Наизменична (протутактна) веза

Већина осцилатора може се везати у протутактну везу. Овакве везе дају већу излазну снагу, мање изобличење напона и бољу стабилност фреквенције него тзв. Једнотактни осцилатори.Тако повећана снага често је довољна за напајање ТТ мање снаге без претходног појачања снаге.

Пентодно напајање ТТ

При прављењу ТТ потребно је набавити цеви од јувидура, пертинакса или бакелита. За примарни и секундарни намотај. Примарни намотај прави се са средњим изводом са 2 х 24 намотаја жице пречника 0,001 милиметра, а секундар једнослојни са 2 500 намотаја жице пречника 0,0002 милиметра.

Напајање електронским топом

Електронски топ побуђује резонатор на осцилатору, услед чега се на његовом капацитивном делу јављају наизменичне промене напона које, које са своје стране, етиче на базу ….

Напајање са кварцним резонатором

Скоро сви отпремници у бежичној отпремној техници снабдевени су пиезоелектричним кристалима. За таласне дужине до 15, метара употребљава се кварц, а за мање таласне дужине до 1 метра користе турмалинске плочице.

Магнетострициски осцилатор

Променљиви напон у побудном намотају изазива механичке променедимензија шипке, који се преносе на примарни намотај…. Ако се у побудно коло угради кондензатор на фреквенцију активне шипке , осциловање постаје максимално, а таласни облик се приближава синусидном облику.

Напајање омским оптерећењем

Ови ТТ се обично прикључе директно на градску мрежу преко отпорнка (у конкретном примеру 65 ома) и примарног намотајандуктора преко вибрационог прекидача. Паралелно са контактима прекидача прикључи се кондензатор од 6 микрофарада. Високонапонски изводи се прикључе покласичним шемама ТТ.

Напајање РЦ генераторима

Теслин РЦ генератор се састоји од две вештачке нуле ( звездишта), једна се спаја преко отпора и кондензатора, а друга преко кондензатора и отпора.Звездишта нису истовремено на истом потенцијалу и то доводи до осциловања кроз примарни намотај ТТ.

Трофазно напајање

На Институту за нуклеарне науке др Вујо Мињевић направи је један теслин Трансформатор са три примарна намотаја који се напајају из трофазне градске мреже преко трофазних аутотрансформатора и једног секундарног намотаја….

Огледи са Теслиним трансформаторима

“Његови изузетни експериенти открили су не само нову и широку област научних истраживања, већ су довели и до мање или више јасног преиспитивања наших мисли и идеја.
Радови г. Тесле припадају оним границама где су светлост, топлота, електицитет, хемијска средство и друге врсте енергија испреплетни међусобом Човек који размишља о његовим експериментима не може да не осети да су старе демаркационе линије нестале и да несумљиво није далеко оно време када ће нас нова и плодна гледишта павести раније непознаим путевима техничког напретка…” (Тајмс, 5, фебруар, 1892,)

Др Никола Тесла извео је многобројне огледе у току свога научно истраживачког и стручог рада са својим високонапонским трансформаторима. Инфлуентно деловање извода Теслиног трансформатора. Ако се на изводе секундарног намотаја куглице малог полупречника, нпр од неколико милиметараили дискови 1-2 центиметра са оштрим ивицамаонда се може приметити а нарочито у тами може вдети тзв. Ватра светог илије или или Св. Елма, а то је појава магличасто, љубичастих – белих струјниа, при нормалним атносферским условиа, које се пробијају са ивица дискова и фамтомски се шире у простор…
На свом предавању : “О светлости и другим појавама високих фреквенција” у Филаделфији 1893. године , Тесла је поред осталога рекао: “ Врло је вероватно да резонантна вибрација игра најважнију улогу у свим манифестацијама енергије у природи…”
Неке од примена Теслиних трансформатора Тј Теслиних струја и електромагнетних таласа:
Уништавање инсеката: “Запажене су занимљиве ствари за време експеримената са уздигнутом куглом, писао је Тесла у Двевнику истраживања у Колораду Спрингсу. Примећена је мува на врху кугле (Тесла је мрзео мухе п.а.) и када је прекидач био укључен инсект је нестао, очигледно одбачен великом снагом….
– Уништавање паразита; ( као нпр; Жижака и ситних инсеката у старим књигама, тканинама, семенима житарица кабастојсточнојхрани итд..
Омамљивање риба , За ове употребе користе се Теслини трансформатори веће снаге, а ниже фреквенције…Не само рибе на овај начин се мгу омамљивети жабе, ракови, глисте, змије. Гуштери итд.
Ослобађање хумуса од глиста; При деловању Теслиних струја на доње слојеве хумуса глисте беже ка површини и добро дођу риболовцима…
Уништавање коровске вегетације у пољопривредним културама;
Уништавање појединих делова биљака (примена у холтикултури)
Испитивање ерозије хетерогених материјала (Нови материјали који се добију синтеровањем пластичних маса и металног праха понашајусе као проводници Теслиних струја.
Испитивање цеви испуњених племенитим гасом
Побуђивање Гајслерових цеви
Побуђвање Хе Не ласера
Напајање азотних ласера
Раздвајање гасова из гасних смеша
Тригеровање флеш лампи
Теслини огледи са рубином
Побуђивање пиезоелектричних извора звука
Побуђивање магнетострикцијских генератора ултразвука
напајање магнетрона
Напајање циклотрона
Алармни уређаји
Теслино отварање врата
Теслина заштита од пожара
Напајање електронске ограде (електрични пастир)
Теслина електрична палица
Напајање апарата за производњу озона
Теслино паљење смеша код СУС мотора
Бушење цигарет папира (Папирна сита)
Приена усликарству (деловање варнице на свеже боје)
Напајање Вистоновог моста
Теслини миноистраживачи
Добијање Х-зрака
Теслина високонапонска геологија
једножични пренос енергије
Примена у радио-астрономији
Приена у телемедицини, рударству,пољопривреди итд..
Примена у рдаррској техници, астрономији, …
Радарске гранате,и употребио антену и земљу за пренос и пријем електромагнетних таласа, и тим заслужио назив оца радиотехнике”.

Теслина веза са земљиним сателитима
Теслин јонизацијски пренос енергије
Теслино бежично управљање
Теслина тастатура без кабла
Теслин “миш без репа”……
Теслина радиотехника
Познати амерички стручак из области радиотехнике 1919. Године пишући о Теслином предавању Филаделфији 1893, године рекао је:: “Никоа Тесла је у свом предавању пред Фелоделфиновим инститом у Филаделфији, фебруара 1893. године, објавио систем бежићне телеграфије и читав низ апарата и проналазака за овај систем, и то представља на пољу радитехнике веће савршенство веће него све оно што је у радиотехници постигнуто до 1910, године. Тесла је у том предавању приказао своје високофреквентне генераторе, принцип резонанције код отпремника и код пријемника и употрбио антену и земљу за пренос и пријем електричних таласа, и тим заслужио назив оца радиотехнике…”
Могућност примене електромагнетних таласа у бежичном преносу сигналаи Теслаје најавио и објаснио принцип рада на своме предавању на Високој школи у Београду 1892. године.
Пренос информација у ИТ техници и технологији електромагнетним таласима с правом се може назвати “Пренос информација Теслиним медијумом”.,, рачунајући цео спектар електромагнетних таласа (светлосне, ласерске и све друге) јер Тесла је радио у целом спектру од наизмнеичних струја па све до космичких зрака.
“Да ли је доба када ћемо електричним таласима ступити у духовну везу са целим широким светом?” (Милутин Миланковић)
Белешке из Лонг Ајленда показује да се Тесла много трудио да упозна појаву простирања енергије у систему земља – антена. Тесала је даље размишљао како би се могла енергија на поларној капи остварити применом снопа вертикалних жица које служе као антене. Те жице би трбало да буду распоређене по концентричним круговима. Дужина тих жица требало би, по Теслином мишљењу, да буду као и висина торња на Лонг Ајленду (око 57 метара). По Теслиним прорачунима требало је око 1800 жица , а свака би жица примала снагу од 4,16 вати.
У Београду, 29. март 2020. године

“Човек који жели да сазна истину о
Тесли , не осећа можда потребу да
му се много говори о Тесли, него
тражи пре свега чисту воду са
извору. Треба објавити документа”
Часопис “Радиоаматер”

Академик др инг Никола Тесла је за време свога школовања у Реалци почео са испитивањем и конструкциом трансформатора. Као и други конструктори трансформатора и Тесла је полазио од Фарадејевих ( Михајило (Мајкл) Фарадеј) огледа који су решили једну од загонетких сталног магнета.Аналогно појави да се једно једно тело наелектрише када се нађе у електричном пољу другог тела, Фарадеј је претпоставио да ће у једном струјном колу тећи електрична струја када се нађе у магнетном колу другог проводнока кроз који тече електрична струја. Изводећи и у Дневнику истраживањима, у којима је Фарадеј описао, успеле и неуспеле, 16 041 оглед, размишљајући о Араговом необјашњеномогледу са сталним магнетом и бакарном плочом овако описао: “Да ли нема неке везе између тих тренутних удараца струје и оних узајамних деловања који се појављују између магнета који се окреће и бакарне плоче у Араговом експерименту”.
Један од многобројних огледа Фарадеј је изводио тако да је непосредно спојио два потковичаста електромагнета , а касније је направио заједничко торусно језгро а којем су се налазила два засебна намотаја од бакарне жице сл.1.

Сл.1.Фараделев торусни индуктор

Један намотај Фарадеј је прикључио на извор једносмерне струја, а крајеве другог намотаја Фарадеј је прикључио на галванометар.Приметио је да магнетне силе проузрокују електричну струју у другом намотају.Фарадеј је писао, да када је прекинуо струјно колу са батеријом да је дошло до наглог скока казаљке на галванометру. Иако је било нејасно зашто те силе не делују континуално докм струја тече кроз први намотај его се јавља само у тренутку затварања и отварања струјног кола са батеријом, Ипак је овај Фарадејев експеримент постао основ рада свих трансформатора и тако 28. августа 1831. године открио Први закон трансформације или шире гледано Закон електромагнетне индукције.
На Фарадејовом закону електромагнетне индукције Румкорф је у Паризу 1851. године разрадио апарат познат под именом Румкорфов индуктор сл. 2. помоћу кога се могао производити напон високе волтаже, када се струја из галванске батерије у примарном намотају брзо прекида.

Сл.2.Румкорфов индуктор
Румкорфов индуктор састоји се од једног (примарног намотаја) који је направљен од неколико намотаја дебеле жице и секундарног намотаја који је направљен од великог броја танке жице.

Академик Др инг Никола Тесла је Румкорфов индуктор конструисао тако да је око једног примарног намотаја уграђивао две или више намотаја и спајао их редно Сл.3.

Сл.3. Теслин индуктор

Сл. 3`. Теслин индуктор

Др Никола Тесла конструисао је индукторе са више намотаја на примарном и на секундарном делу и са више извода које је спајао према употреби.

Сл. 3~~ Теслин индуктор
Никола Тесла конструисао је индуктор високог напона који је у раду палио гасне сијалице на већим одстојањима . Једна од сијалица била је савијена и писало је ћирилицом “Змај “.

Поред тога, Тесла је паралелно са контактним елементима прекидача уградио кондензатор и смањио варничења на контактима. Ово Теслино откриће нашло је широку примену код свих веста трансформатора који “испрекидану” једносмерну струју ниског напона прекида у “испрекидану” наизменичну струју високог напона. На овом Теслином принципу стварања високих мапона и “ублажавања “ варничењана контактнимм апаратима, помоћу кондензатора, направљени су многогобројни системи и апарати: електричних апарата (прекидача једносмерне струје), као и у колима наизменичне струје у системима филтрирања ( пеглања) исправљеног напона, стварања помоћне фазе код једнофазних индукционих мотра система паљења гасних смјеша код СУС мотора сл4.

Сл.4. Теслино паљење
Патентну пријаву под називом “ Електрични упаљач за гасне машине” Тесла је поднио Америчком патентном заводу, 17. фебруара 1897, године. Пријава је одобрена 16. августа 1898. године. Од тада па до данашњих дана широм света, скоро сви мотори са унутрашњимкористе овај Теслин систем паљења. сагоревањем на бензин и гас
.
Ови индуктори су били први електрични апарати за производњу озона.
Радећи у телефонској централи Тесла је први угради тзв. Тикер тј. Телефонско звоно сл5.

Сл5. Теслин тикер

Али овај апарат , као и Фарадејев прстен не престављају у правом смислу речи трансформатор.
Напајање примарног намотаја наизменичном струјом (алтернатором) први је изввршио руски проналазач Јаблочков. За тај систем Јаблочко је 1877. године добио у Енглеској патент са овом патентном заштитом: “Искоришћење индукционих калемова који се укључују у примарну струју, у циљу да би индуковали у секундарном колу одвојене и међусобно независне струје за осветљење једне или више лампи”.
Један од првих трансформатора своје конструкције Тесла је уградио између микрофона и микрофонског кабла и тако појачао звуност код телефонских апарата Сл.6.

Сл.6. Теслин микрофонски трасформатор
Теслини тзв. Микрофонски трансформатори и дан данас се користе у аудио техници.
Ове трансформаторе веће снаге Тесла је користио за покретање једнофазних електромотора.

Радећи на енергетским трансформаторима Тесла је конструисао тзв. Трофазни торусни трансформатор сл.7.

Сл.7.Теслин торусни трансформатор
Код трансформатора, говорио је Тесла, може се утврдити да електромоторна сила секундарног намотаја приближно коинцидира са примаром само је, међутим, супротног знака. Код двофазног трансформатора и уопште код вишефазног трансформатора на принципу обртног магнетног поља гвоздени прстен је много мањег пресека…При задатом броју амперзавоја,постижемо повећање површине попречног пресека језгра што се може закључити на основу следећег израза:
P = 4,44 х f х B х Sfe х N х I
Овај израз добијамо множењем леве и десне стране израза за индуктивну електромоторну силу са струјом I.

Затим, Тесла је конструисао: регулационе трансформаторе Сл.8.

Сл.8. Теслин регулациони трансформатор
Да би решио континуалну промену напона напајања, а тим брзину мотора, расвете и слично, др Никола Тесла подниоје једну патентну пријаву бр. 390 820, пријавио је 24. априла 1888. године Патентном заводу САД. Под називом “ Индукциони регулатор за моторе наизменичне струје….” …Сам регулатор састоји се из једне врсте конвертора или трансформатора са једмом елементом способним да се покреће у односу на други елемент; и усавршење, уколико се односи само на конструкцију те направе, састоји се битмо у комбинацији једне арматуре намотане изолованим калемом и монтиране на осовину која се може кретати до жељеног обима у пољу које производе полови, са два супротна магнетна пола….”
Др Никола Тесла је са овим својим изумом ударио темељ управљања у електротехници. Истим системом вршио је увођење осцилаторних кола у резонанцију.
Др Никола Тесла у својим експериентима са трансформаторима често је користио спрегу аутотрансформатора.

“Употребом трансформатора проширена је примена наизменичних струја, јер они омогућавају да се струја и напон једне врсте добијене из генератора (алтернатора п.а.) трансформишу у струју вишег напона и као такве пренесе до потрошача где се употребом другог трансформатора напон прилагоди потрошачима ,,,,”.

Прво предавање Тесла је одржао 16. маја 1888. године у Америчком институту електроинжењера у Нјујорку. Предавање је било посвећено полифазном систему производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, као и асинхроним (индукционим ) моторима, мрежним и регулационим трансформаторима.

Сл.9. Теслин трофазни енергетски трансформатор
Овим речима др Никола Тесла почео је своје једно од историјских предавања под насловом:” Један нов систем мотора и трансформатора” :
“ Предмет који имам задовољсрво да изнесем сада у овом предавању пред вас јесте нов систем електричног развођења и преношења снаге помоћу наизменичних струја, које имају специјално преимућство, нарочито у погледу мотора, и он ће по мом мишљењу одједном утврдити надмоћност примене тих струја за преношење снаге и показати да се његовом употребом могу постићи многи резултати ….Говорећи о трансформаторима Тесла је рекао: “Трансформаторима данашње конструкције производимо струју у секундарном колу мењањем јачине примарних или индукујућих струја…..”

Сл. 10. Шеме спајања Теслиних трофазних трансформатора.

Napomena , Da bi se prešlo na Tesline visokonaponske i fisokofrekventne transformatore Predlaže se da potencijalni radozal iđaci prouče Teslin Dnevnik istraživawa 1899/1900. iz Kolorado Springsa, a posebno da obrate pažwu na dodatni (ekstea ) kalem.