14. januara 1742. godine umro je Edmund Halej (Halley), ebgleski astronom i geofizičar, po kome je Halejeva kometa dobila ime.
Bio je direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom. Prv je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. godine zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Napravio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.
Kao jedan od sekretara Kraljevskog društva (britanska akademija nauka u to vreme) ohrabrivao je Isaka Njutna da objavi svoju čuvenu knjigu „Matematički principi filozofije prirode“, i pobrinuo se za njeno štampanje, koje je pomogao i sopstvenim finansijskim sredstvima.Halejeva orbita oko Sunca je dosta izražena u trenutku kad je najbliža Suncu, nalazi se između Venerine i Merkurove orbite, ali se zatim otisne čak i do Neptunove orbite.
Kad je udaljena od Sunca ona nije ništa drugo do obične lopte od gasa i smrznute prašine koja slabo reflektuje Sunčevu svetlost.
Ali, kada se približi Suncu, gas se zagreva i postaje fluorescentan. Tako se gas i prašina delimično raspršavaju, obasjani Sunčevim zracima, stvarajući onu karakterističnu maglu. Halejevoj kometi je potrebno 76 godina da obiđe celu svoju orbitu, a za to vreme je u blizini Sunca (kada je mi možemo videti) veoma kratko…
