24. marta 1999. godine, tačno u 20 časova NATO avijacija započela je vazdušne napade na SR Jugoslaviju.
Bombardovanje je trajalo 78 dana, a tokom akcije nazvane „Milosrdni anđeo“, u kojoj je učestvovalo čak 19 zemalja, poginulo je preko hiljadu ljudi, a više hiljada je ranjeno. Za vreme vazdušnih napada, teško je oštećena infrastruktura, kao i vojni i civilni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri, a šteta je procenjena na 30 miliona dolara.
NATO agresija, bila je završna faza Rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operacija „Namerna sila“ 1995. godine i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
Intervencija NATO pakta je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bio je incident u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.
Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom Unmika i Kfora. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih ne-Albanaca…
