11. marta 2004. godine preko 200 ljudi je poginulo, a više od 1600 je ranjeno u terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu.
Serija ovih napada poznata je i kao 11-M ili 11/3, a napadi se smatraju najtežim terorističkim zločinom na području kontinentalne Evrope u istoriji.
Trinaest bombi eksplodiralo je na četiri putnička voza koja su putovala jugoistočnim delovima Madrida. Ti vozovi bili su puni studenata i radnika, a eksplozije su se dogodile tokom vremena najveće jutarnje gužve, na tri različite železničke stanice, što je doprinelo visokom broju žrtava. Mnogo leševa ležalo je na šinama kad su spasioci stigli. Sila eksplozija raznela je vozove i odbacila delove leševa u vazduh.
Ubrzo je za seriju koordiniranih napada od strane španskih vlasti optužena baskijska separatistička grupa ETA. Ta grupa odbacila je odgovornost, i sumnja je pala na islamske ekstremiste kad je policija pronašla jedan kombi sa detonatorima i stihovima iz Kurana u njemu. Kasnije, jedno pismo, navodno Al-Kaidino, došlo je arapskom listu Al-Kuds u Londonu preuzimajući odgovornost za masakr. Odgovornost al-Kaide potvrđen je pronalaskom jedne kasete sa porukom te organizacije.
Bombe na vozovima detonirane su uz pomoć mobilnih telefona sa pri-pejd karticom. Svaka od njih se sastojala od po 10 kilograma ukradenog industrijskog eksploziva Goma-2, zasnovanog na nitroglicerinskoj bazi.
Postojala je sumnja kako je razlog za napade bilo špansko vojnu učešće u Iraku.
