25. avgusta 1530. godine rodio se Ivan IV Vasiljevič, ruski car poznatiji kao Grozni. Ovaj nadimak dobio je zbog grubog načina na koji je suzbijao samovolju boljara. Bio je osnivač grada Arhangelsk i pripojio je Sibir- Rusiji.
Za vreme njegove vladavine Rusiji su bila otvorena vrata prema Evropi i počela je sa radom prva štamparija. Reformisao je vojsku, a Moskva je postala državno i crkveno odredište.
Imao je samo tri godine kada je nasledio oca Vasilija i jedino što je video oko sebe, bila je bespoštedna borba za vlast tokom koje su mnogi ubijeni i mučeni. U takvoj atmosferi i on je počeo da uživa u mučenju drugih. U početku to su bile životinje, a kada je odrastao i preuzeo vlast i titulu cara njegove žrtve postaju ljudi. Prve su bili boljari, koje je optužio da su njegovu mladost koristili kako bi napredovali. Njihov vođa princ Andrej Šujski bačen je psima.
Kada je umrla njegova žena Anastazija svi su žalili, a Ivan je bio ubeđen da je ona otrovana i rešio je da se osveti. Nije znao kome, pa je počeo da ubija bez kontrole. Bez suđenja i ispitivanja neki od najbližih saradnika su ubijeni, a njihove porodice uništene.
U svađi sa Novgorodom, koji je želeo da se priključi Poljskoj, Ivan je naredio da ubiju stanovnike ovog grada, što je i učinjeno. Stradalo je oko 50.000 ljudi. U samoj Moskvi bila su organizovana suđenja posle kojih su žrtve klane, davljene ili kuvane. A onda su, 1572. Tatari ušli u grad i napravili još veći pokolj. Ivanova vojska uspela je da pobedi neprijatelja.
Godine 1581. Ivan Grozni video je svoju trudnu snaju kako nosi nedoličnu odeću i tukao ju je dok nije doživela spontani pobačaj. Kada je njegov sin Ivan saznao za to počeo je da se svađa sa njim, ali ga je razjareni Ivan Grozni udario štapom i ubio ga. To ga je potreslo i ubistva su prestala. Želeo je da se pokaje, ali nije nalazio mir. Umro je od trovanja za vreme šahovske partije.
