Kada su otvoreni prvi saloni za tetoviranje U Beogradu?

Iako se čini da je popularnost tetovaža upravo sada u zenitu, one su ipak nastale mnogo ranije i zapravo su oduvek bile u izvesnoj meri zastupljenje širom sveta. Kako se saznaje iz različitih izvora, prve tetovaže vezuju se još za stari Egipat i pronađene su na mumificiranim telima starim oko 2.000 godina. Postoji međutim uverenje da su tetovaže još starije od toga, jer su tragovi na telu slični tetovažama pronađeni i kod tzv. Ledenog čovek koji potiče iz Bakarnog doba (3.000 godina p.n.e.)

Simbolika tetoviranja kroz istoriju se menjala

Tetoviranje se ipak nešto masovnije primenjivalo u Egiptu i bilo je mnogo popularnije kod žena nego kod muškaraca. U to vreme iscrtavanje ženskog tela predstavljalo je simbole plodnosti, božanstva i veselja.

Simbolika ni danas možda  nije mnogo drugačija, ali način nanošenja samih tetovaža umnogome jeste. Smatra se da su staroegipatske tetovaže nastajale tako što se ugalj u prahu trljao na željeno mesto i ostavljao dugotrajan trag na koži.

Prema podacima dostupnim na internetu, prvi tattoo majstor bio je izvesni Martin Hildebrandt iz Bostona koji je tetovirao vojnike tokom četvorogodišnjeg američkog građanskog rata (1861- 1865). Neke od najpoznatijih tetovaža su i one koje su ucrtavane logorašima za vreme Drugog svetskog rata kako bi ih obeležili, kako ispostavilo kasnije za ceo život.

Prva mašinica za tetoviranje, koja je po tehnici i načinu unošenja boje ispod kože veoma slična današnjim, nastala je međutim tek krajem 19. veka, odnosno 1891. godine u Njujorku. Samjulel O'Rajli prilagodio je Edisonovo penkalo potrebama tetoviranja i svoj izum ubrzo patentirao.

Istorija tetoviranja u Srbiji smatra se da potiče iz doba kada su Turci vladali ovim prostorima i mnogo je sumornija njegova simbolika nego što je to danas slučaj. Naime, prema predanju nekih domaćih tattoo majstora, žene su u to doba tetovirale ogromne krstove na grudima, kako bi se zaštitile od otmica i silovanja koji su bili veoma česti. S obzirom na religijsku konotaciju ove tetovaže, koja se sukobi sa verom Osmanlija, ponekad im je ovaj detalj na grudima zaista spasavao živote.

Bez obzira na različitu simboliku i uprkos zastupljenosti tetovaža širom sveta tokom istorije čovečanstva uopšte, one su ipak dugo bile ilegalna stvar. Smatra se da je prvi legalni salon za tetoviranje otvoren u Beogradu tek u drugoj polovini 20. veka, a da je do tada sve rađeno krišom.