Razlozi zbog kojih ne bi trebalo da odete na tetoviranje?

Iako pravi razlozi za tetoviranje suštinski ne postoje, jer su uvek stvar ličnih afiniteta i želja, oni protiv su definitivno iskristalisani, a među njima najvažniji su argumenti koji se tiču zdravstvenog aspekta i razloga zašto uopšte želite da se istetovirate.

Boje za tetovaže ne podležu standardima

Iako tetovaže postoje maltene koliko i čovečanstvo, primećuje se da su poslednjih godina ipak i neka vrsta trenda modernog doba. Procentualno izraženo, od svega 1% ljudi tokom 20. veka, preko 5 procenata u prvoj deceniji 21. došli smo do neverovatnih 12 % onih koji su u ovom trenutku istetovirani najmanje jednom s tendencijom rasta ovog broja.

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, arhaični argument protiv tetoviranja koji se dugo primenjivao a tiče se toga da ćete se bitno razlikovati od drugih i "šta ćete kad ostarite", u velikoj meri otpada, jer kada sadašnja generacija zapravo ostari, plaže će biti prepune drugih starih istetoviranih ljudi, zar ne?

Ipak, individualni pristup tome nikada nije zanemarljiv, te razmislite o svojim potencijalnim tetovažama u odnosu na protok vremena i da li ste spremni da se nosite sa tim. U zavisnosti od mesta na kojem se nalazi tetovaža, ljudska koža kao i kompletno telo neminovno će se sa godinama menjati, te treba imati u vidu u kom smeru će te promeni ići da li će vaša tetovaža to stoički moći da podnese.

Ono što, međutim, svako ko se tetovira ili tek želi da se istetovira treba da zna, bez obzira na estetske i druge kriterijume, jeste činjenica da ni dan danas boje koje se koriste za tetoviranje ne podležu nikakvim standardima. Za sada je poznato samo njihovo poreklo, izvesne reakcije u dodiru sa suncem i drugim faktorima, dok da li su štetne ili uopšte nisu zapravo niko pouzdano ne zna.

Crna boja dobija se spaljivanjem sirove nafte, katrana ili gume i zapravo predstavlja industrijsku čađ, posebnim hemijskim procesom pretvorenu u tinkturu za bojenje. Crvena, narandžasta i žuta, sa druge strane su tzv. azo-jedinjenja, odnosno organske supstance koje su česti alergeni, a prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti razlažu se i postaju jedinjenja za koja se sumnja da su kancerogena. Plava i zelena boja uglavnom sadrže bakar i nikl, što su metali koji su inače zabranjeni u kozmetologiji.

Boje za tetoviranje ubrizgavaju se pliće ili dublje u slojeve koji se nalaze neposredno ispod kože, te prirodnom razgradnjom zapravo ostaju u našem ogranizmu, tu se zadržavaju dugo i vremenom menjaju svoja hemijska svojstva. Zato, pre nego što se posvetite svim drugim razlozima, ipak dobro razmislite i ovom aspektu tetoviranja.