Svi mi znamo nekoga ko ima podosta godina a sasvim jasno vidi da čita novine bez naočara. Međutim, kada bi ta osoba otišla oftalmologu, verovatno bi bilo utvrđeno da je kratkovida, odnosno, da dobro vidi na blizinu a nejasno vidi na daljinu.
Postoji jedna izreka ili šala, koja kaže da Japanci posle 40-e svi nose naočare, jer loše vide, a to kod nas Srba nije slučaj. Zašto? Ne zato što mi vidimo bolje od Japanaca, nego zato što su se Japanci svi pregledali! Šalu na stranu, posle četrdesete godine najčešće se javlja potreba za nošenjem naočara i kod ljudi koji ih nikada ranije nisu nosili. (sem naočara za sunce). Kao i za sve u životu, preventiva je najvažnija, odnosno redovne kontrole kod oftalmologa.
Naočare za vid - iskustva
Najčešće ćemo sresti ljude koji jedne naočare koriste kada čitaju, a kada ih nešto upitamo iz udaljenosti od par metara, oni moraju da nas pogledaju preko naočara, to jest da ih spuste sa lica. Ti isti ljudi, mogu nositi i druge naočare, za daljinu, jer udaljene predmete ne vide jasno. Radi se o osobama koje koriste tako zvane, jednonamenske ili monofokalne naočare. Ovo ne predstavlja problem ljudima koji imaju samo jednu dioptriju, ali je problem u gore navedenom slučaju, naročito za ljude koji su na poslu, pa stalno moraju skidati jedne i stavljati druge naočare na lice.
Upravo zbog ovog problema postoje višenamenske naočare.
Nekada su postojale bifokalne, i njih su obično nosili naši roditelji. Te naočare je odlikovala jedna vidljiva linija koja je delila dva konveksna sočiva: najveće konveksno sočivo u donjoj polovini okvira (za gledanje blizu) i najmanje konveksno sočivo u gornjoj polovini okvira (za gledanje na daljinu).
Loše osobine ovih naočara jesu da se predmet koji se gledao kroz deo za daljinu naglo uveličava kada se pogleda kroz deo za blizinu. To je tako zvani „skok slike“. One ne pokrivaju srednju udaljenost, od 40-80 cm, pa nisu pogodne, recimo, za rad na računaru.
Ove nedostatke rešavaju progresivne (multifokalne) naočare. One imaju deo za srednju udaljenost i korekcija se menja postupno, od vida za daljinu na vrhu, preko srednje udaljenosti, sve do vida za blizinu, na dnu. Srednja zona bi se nazvala prelazni koridor. Kada gledate isprva u daljinu pa naglo skrenete pogled na neki predmet koji vam je u blizini od recimo 30 cm, oko se postepeno prilagođava i vi nećete imati „skok slike“, odnosno nećete taj predmet videti odjednom uvećan.
Ukoliko radite u kancelariji, potrebno vam je da gledate u tastaturu, monitor, čitate dokumenta, kao i da podignete pogled i razgovarate sa strankama i kolegama. Ukoliko imate dve različite dioptrije, pomoći će vam skraćena progresivna sočiva za naočare. Sa njima ćete dobro videti na udaljenosti od 3-4 metara kao i na blizinu. Međutim, ovakve naočare ne koriguju vid na daljinu, koja je veća od 5 metara, recimo.
Sigurno znate nekoga ko ima fotogray naočare, ili fotobrown. Reč je o fotosenzitivnim dioptrijskim sočivima za naočare Kod ovih naočara menja se boja i stepen propustljivosti u zavisnosti od količine svetlosti kojoj ste izloženi.
Spomenimo i polarizovane monofokale, njih ćete koristiti ukoliko ste sportisti, pa ste u blizini snega ili vode, odnosno površina koje reflektuju svetlost. Takođe su preporučene i vozačima prilikom dugih dnevnih vožnji.
Od čega su izrađena sočiva za naočare?
Postoje mineralna (staklena) sočiva i organska (plastična) sočiva.
Preko 90% svih ugrađenih sočiva su plastična, a ljudi ih više vole jer su duplo lakša od staklenih, i ne lome se lako. Prednost staklenih je u tome što se ne grebu lako, za razliku od plastičnih, ali i ovaj problem se može rešiti upotrebom odgovarajućeg sloja. Polikarbonatska sočiva se preporučuju deci i sportistima jer su otporna na lom i lagana.
Naravno, niko od nas ne želi debele naočare, tako da savremena optika i tu nudi rešenje. Debljina se može korigovati kada se dijametar sočiva uskladi sa veličinom okulara. Sve ovo možete postići u dogovoru sa vašim optičarem.
Ukoliko vam smeta svetlo, odlučite se za fotoosetljiva sočiva. Kada ste na suncu, ona će potamneti, a posvetleti kada uđete u zatamnjenu prostoriju.
Obojena ili sunčana sočiva, ili narodskim jezikom rečeno, naočare za sunce, štite nas od UV zračenja, ali trebalo bi da znamo da i ona mogu biti dioptrijska.
Savremena optika takođe nudi i poboljšanje osobina vaših sočiva, kao što je korišćenje antirefleksnog sloja. Sočiva zbog ovog sloja postaju prozirnija, i ukoliko na primer, radite za jako osveteljenim monitorom, refleksije skoro da i neće biti, i rad će biti mnogo prijatniji i lakši. Takođe, značiće vam i ukoliko vozite automobil noću.
UV sloj se preporučuje svim ljudima koji rade na otvorenom, ili su dugo vremena izloženi sunčevim zracima, jer ukoliko su nezaštićeni, vremenom mogu dobiti kataraktu, a u poznim životnim godinama može doći i do potpunog gubitka vida.
Vreme izrade naočara za vid
Neke optičke kuće nude mogućnost izrade naočara za 15 minuta, a najčešće ćete sačekati jedan dan.
Naočare za vid – cene
U optičarskim radnjama često možete dobiti kompjutersko određivanje dioptrije koje je besplatno uz kupovinu naočara, a cene se kreću od 1200 do 9900 dinara, pa naviše.
*Cene su date orijentaciono, za precizne informacije, za naočare za vid molimo da kontaktirate optičarske radnje ispod teksta.
