Osnovnim merilom nečijeg ponašanja smatra se ponašanje za stolom. Međutim, i tu ima mnogo preterivanja i veštački stvorenih pravila, pa se mnogi boje da odu na neki prijem da ne bi u nečemu pogrešili. Po pravilu bi trebalo da se za stolom ponašamo na isti način i u svojoj kući i kod rodbine i kod prijatelja, u restoranu ili na nekoj svečanosti. Međutim, ipak se svi ležernije ponašamo u svom porodičnom krugu.
Dok sedimo za stolom, bilo da je to kod kuće ili na nekom skupu, treba se ponašati opušteno i prirodno. Ne smemo žuriti sa jelom. Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas. Laktove treba držati uz telo, nikada raširene. Nad stolom se ruke drže samo do članaka, a lice uvek treba da bude u visini ivice stola. 
Kod kuće obično svaki član porodice ima svoje mesto za stolom za vreme jela. Ako smo u gostima, domaćica poziva sve da sednu za sto i svakom određuje njegovo mesto. U svečanim prilikama domaćini pozivaju sve goste da zauzmu svoja mesta za već postavljenim stolom. Domaćica pre nego što sedne za sto pokaže gostima mesta na koja treba da sednu.
Domaćini sede za stolom na dva suprotna kraja, jedan naspram drugog. Sa desne strane domaćice sedi najvažniji gost (po položaju ili godinama), a sa leve strane drugi gost po važnosti. Sa desne strane domaćina sedi najvažnija gošća, a sa leve druga po važnosti. Ostali gosti se razmeštaju za stolom naizmenično žena-muškarac. Bračni parovi ne treba da sede zajedno, ali se mladenci ne odvajaju.
Domaćica tako postavlja jelo da ne mora svaki čas da ustaje. Hranu joj može dodavati domaćin koji još ima zaduženje da seče pečenje i suhomesnate proizvode za predjelo. On takođe gostima služi i piće. Domaćici može pomagati i mlađi ženski član porodice i najmlađa gošća kada su u gostima porodični prijatelji.
Dok sedimo za stolom, stolicu dovoljno primaknemo, ni suviše blizu da nam bude neudobno, ni suviše daleko, da se ne bismo klackali prilikom sedenja. Na stolicu sedamo sa leve strane. Ako nismo sigurni kako se neko jelo jede, teba sačekati da naši susedi počnu sa jelom. Tanjir ne smemo prepuniti jelom. Ako nam se neko jelo posebno sviđa, možemo sipati i drugi put. Ako domaćica primeti da nam jelo prija i posluži nas, možemo sipati i treći put. Supa se sipa samo jednom. Obično roditelji sipaju deci hranu u tanjir. Salvetu za vreme jela držimo na kolenu i njome se možemo koristiti da ovlaš obrišemo usta ili vrhove prstiju. Neukusno je vezati je oko vrata ili staviti za pojas, haljinu ili bluzu.
Dok jedemo, treba držati zatvorena usta i žvakati nečujno. Ne smemo nikada biti halapljivi. Nepristojno je razgovarati punim ustima. Takođe je nepristojno odbijati da se poslužimo i držati se uzdržano za stolom. Ako nam se neko jelo ne sviđa, ne treba ga kritikovati, već više uzeti od drugog jela. Ne treba podrigivati, ni štucati dok sedimo za stolom, ali ako nam se slučajno desi, moramo se izviniti ostalima. Ako nam malo hrane padne na odeću prilikom jela, izvinimo se i obrišemo mrlju krpom ili salvetom.
Kada jelo sipamo u tanjir, nikada to ne činimo svojim priborom, već onim iz činije koji je predviđen za sipanje jela. Posebnom kašikom se sipaju jela, sosovi i tako dalje. Za stolom se ne smemo suviše nisko naginjati nad tanjirom. Ukoliko nekome treba nešto dodati, to činimo iza leđa, a ne susedu ispred nosa.
Ako nas neko nešto pita, prvo treba progutati hranu koju imamo u ustima pa tek onda odgovoriti. Za vreme jela ne smemo biti suviše glasni ni u govoru, ni u smehu. Ako pričamo sa nekim, treba se okrenuti prema njemu i govoriti što tiše. Za stolom ne započinjati razgovor koji nekoga može uvrediti ili ražalostiti. Teme razgovora su obično kratke i lake. Ne pričati o odsutnim osobama, niti sebe stavljati u središte razgovora. Ne smemo praviti suvišne gestove držeći nož i viljušku u ruci. 
Ako ženska osoba nosi tašnu ili rukavice, može ih staviti pored sebe na sto, ako ima mesta. Ako je tašna veća, stavlja je na stolicu iza sebe, a ako je veoma velika, spušta je na pod pored svoje stolice.
Kod nas je uobičajeno čačkanje zuba posle jela, mada u inostranstvu na stolu nikada nećete videti čačkalice. To nije znak nemara, već pridržavanje propisima da se zubi ne čačkaju za stolom. Ako se na stolu nalaze čačkalice, možemo ih upotrebiti, ali usta zaklanjamo rukom.
Kako treba jesti
Sendviči, pogačice sa salamom ili šunkom ili kiflice se uzimaju rukama. Ako su veliki, preseku se nožem i grizu. To važi i za pite sa makom i orasima i neke suve kolače. 
Sitni kolači se rukom prinose ustima. Trešnje, baštenske jagode, višnje i šljive se uzimaju rukom. Od jela se rukama služimo kod rakova i nekih vrsta riba. Supa se jede kašikom koju držimo u desnoj ruci. Ako je vruća, ne smemo duvati u nju da bi je ohladili, već treba malo sačekati. Kad je supa pri kraju, tanjir se može malo podići, ali na suprotnoj strani, ne prema sebi. Ako se supa servira u šolju, pri jelu se koristi mala kašika. Pri kraju, kašiku možemo izvaditi i staviti na tanjir, a supu popiti. Rezance i knedle ivicom kašike lagano sečemo u tanjiru.
Kako ćemo jesti predjelo, zavisi od njegove vrste. To vidimo po postavljenom priboru. Špagete jedemo viljuškom i kašikom, a francusku salatu i pršutu nožem i viljuškom.
Jaja se jedu na različite načine, zavisno od načina pripremanja. Meko kuvano jaje se servira u čaši i jede kašičicom. Ako nije oljušteno, ljuska se sa gornjeg dela skida kašičicom. Kajgana i jaje na oko jedu se viljuškom, prženo jaje sa sirom ili šunkom, viljuškom i nožem. Oljušteno tvrdo kuvano jaje jede se rukom. Jaja se nikada ne jedu srebrnim priborom za jelo.
Hleb i pogača se otkidaju i stavljaju u usta ili se premazuju nekim namazom. Nije lepo drobiti i umakati hleb u mleko, kakao, ili kafu. Izuzetak su regionalna jela (na primer pogača i so) koja i propisuju kako treba jesti.
Sir se jede na različite načine, u zavisnosti od vrste. Meki kravlji sir i sir sa kajmakom jede se kašičicom. Tvrdi sirevi se seku nožem i prinose ustima na komadiću hleba. Ako se sir služi na tanjiriću u tankim kriškama, jede se viljuškom i nožem.
Kobasice i viršle se negde u prolazu (u staničnom bifeu, na ulici) mogu jesti rukom, ali kući, za stolom, nožem i viljuškom. Treba pritom paziti da nam, kad zabodemo viljušku, mastan sok ne iscuri na odelo. Zato najpre vrlo pažljivo zabodemo viljušku, pa onda sečemo neposredno kraj viljuške.
Pileće meso jedemo nožem i viljuškom. Jedino u intimnom krugu možemo zubima glodati meso sa kostiju. U restoranu to nikada ne treba raditi, već nožem i viljuškom pažljivo odvojiti meso od kostiju. Ostale vrste mesa jedemo nožem i viljuškom, osim ako nije usitnjeno ili sečeno na komadiće i servirano u sosu. Tada koristimo samo viljušku. 
Ne treba odmah iseći svo meso u tanjiru, već postepeno seći komad po komad.
Sve vrste jela od krompira (kuvan, restovan, pomfrit) jedu se samo viljuškom. Ne sme se seći nožem tokom jela, ni gnječiti u sosu ili gulašu. Samo se čips jede rukom.
Guščija pašteta se jede viljuškom i nožem, a uz nju se pije dobro vino (na početku ručka belo polusuvo, a na kraju crno). Jede se bez salate, sa tostom i maslacem.
Špagete možemo jesti viljuškom (u desnoj ruci) i kašikom (u levoj ). Viljuškom namotavamo špagete pomažući se udubljenom stranom kašike. Ako tako ne umemo, možemo jesti kao i ostala jela.
Salate se jedu iz tanjirića koji se nalazi sa leve strane iznad glavnog tanjira. Jedu se samo viljuškom.
Kuvana testa (knedle, valjušci) jedu se samo viljuškom.
Artičoke se jedu tako što prstima odvajamo listić po listić. Ako su listići već odvojeni, sredina se jede viljuškom.
Špargle se jedu viljuškom, tako što se preseče zeleni kraj.
Ostrige se drže u levoj ruci, a otvaraju se viljuškom.
Kavijar se stavlja nožem na hleb namazan maslacem i jede iz ruke. Ukusniji je ako se na njega nacedi i malo limuna.
Sosovi se nikada ne jedu kašikom, niti se u njih umače hleb. Najbolje je ostaviti jedan krompir, izgnječiti ga i tako pojesti sos.
Rakovi se jedu prstima. Može se rak uzeti desnom rukom iz činije i levom pridržavati na tanjiru, dok ga odvajamo od trupa. Isto tako, možemo držati oklop desnom rukom, a levom povlačiti noge da izvučemo unutrašnjost, pa meso prihvatiti viljuškom. Repne prstenove otvaramo specijalnom viljuškom (prvo odstranjujemo utrobu). Noge se nikako ne sišu, već ih još u kuhinji istucaju, a meso se krckalicom odvaja od kore. Posle jela peremo ruke u činijici sa toplom vodom i limunom.
Ribe se jedu posebnim širokim nožem i viljuškom. Nožem se prepolovi riba duž kičme i odvoji od kostiju koje se stave ili na ivicu tanjira, ili na poseban tanjir za kosti.
Kompot jedemo srednjom kašikom. Koštice ispuštamo na kašičicu i stavljamo na ivicu tanjirića.
Torte, voćni i čokoladni kolači jedu se malom viljuškom. 
Kreme i pudinzi se jedu kašičicom.
Palačinke se jedu viljuškom.
Sladoled se jede pljosnatom ili običnom kašičicom iz metalne ili staklene čaše. Ako u njemu ima voća ili pečenog testa, oni se raseku ivicom kašičice.
Jabuke i kruške razrežemo na kriške, oljuštimo i jedemo rukom.
Narandža se zareže nožem po kori, oljušti i jede rukom, krišku po krišku.
Breskve i kajsije se nabodu na viljušku, ogule nožem, zatim se seku mali komadi i jedu.
Banane se ogule (prethodno se vrh odreže nožem), seku na komadiće i jedu.
Trešnje, višnje i grožđe jedemo rukom, a koštice i ljusku vraćamo rukom na tanjir.
Baštenske jagode poslužene sa peteljkom jedemo rukom, a zašećerene, dezertnom kašičicom srednje veličine.
Šumske jagode, maline, kupine, bobice jedu se kašičicom.
Grejpfrut se servira prepolovljen i jede kašičicom.
Lubenica, dinja i ananas se serviraju u kriškama i jedu nožem i viljuškom.
Bela kafa, čaj ili kakao serviraju se u restoranima za doručak u posebnoj šolji, nezaslađeni. Za belu kafu može se mleko servirati i odvojeno. U posebnoj činijici servira se šećer. Vlastitom kašičicom samo mešamo piće, onda kašičicu odložimo i pijemo. Uz čaj se servira i limun u kriškama sa korom ili već isceđen. Može se servirati i rum u boci i po želji sipati u čaj. Ako smo u gostima, piće ne pijemo dok domaćin (ili domaćica ako je on odsutan) ne da znak za početak, tako što nazdravi svima. Kasnije i ostali gosti mogu nazdravljati. Žene nazdravljaju samo ako su domaćice na kućnim prijemima.
Postavljanje stola
Na prvom mestu treba voditi računa o broju gostiju koje treba pozvati. Gosti ne bi smeli da sede suviše zbijeni za stolom (između svakog gosta treba predvideti bar 50 cm). Za ručak se može staviti beli stolnjak ili stolnjak u boji ako smo pozvali rođake ili bliske prijatelje. Umesto stolnjaka mogu se staviti setovi u boji (podmetači za svaki pribor za jelo). Za večeru se obavezno stavlja beli stolnjak. Stolnjak mora prelaziti 15-20 cm. rub stola na svakoj strani. Salvete se za ručak stavljaju na tanjir (ili se slože u trougao ili tako da stoje uspravno u tanjiru), a za večeru pored tanjira sa desne strane. Obavezno su od platna. Samo ako su gosti izuzetno bliski, upotrebljavamo papirnate salvete.
Sto možemo ukrasiti cvećem koje se aranžira u plitkim vazama duž stola. Ako je svečana večera, možemo na sto staviti svećnjake sa svećama koje se upale neposredno pre ulaska gostiju i prostoriji daju topliju atmosferu.
Osim pribora za jelo o kome je već bilo reči, na sto stavljamo i dovoljan broj slanika sa solju i biberom. Ako se iz slanika ne sipa so ili biber, uz njih se stavlja kašičica. Gosti nikada svojim priborom ne uzimaju začin.
Veoma je koristan stočić za posluživanje. Koristi se za donošenje jela i rezervnog pribora za posluživanje i odlaganje upotrebljenog posuđa. Na svečanim trpezama je preporučljivo uz svaki pribor za jelo staviti i mali karton sa rukom ispisanim menijem. Tako će gosti unapred znati koja će jela biti služena.
Pre ručka ili večere služe se aperitivi. Oni se nalaze na jednom manjem stolu, već sipani u čašu. Pri izboru aperitiva treba paziti na ukus i navike gostiju, ali i na svoje mogućnosti. Ponekad gosti prilaze i služe se sami, a ponekad ih služe domaćini. Uz aperitiv se služe slani bademi, slani štapići i slično. Posle služenja aperitivom, gosti prilaze stolu. Međutim, aperitiv se može služiti i za stolom. Tada domaćin nudi pića i donosi gostu ono koje on želi. Ovako se aperitiv služi u restoranu.
Posuđe za jelo
Posuđe za jelo za svečane prilike treba da bude boljeg kvaliteta.
Osnovni plitki tanjir stoji na dnu u sredini pribora za jelo i svojim spoljnim rubom dopire do ivice stola. Na njega se tokom obeda nikada ne servira hrana, već služi da se preko njega stavljaju tanjiri za pojedine vrste jela.
Plitki tanjir služi za predjelo, međujelo i glavno jelo (ne jedan za sve, nego poseban tanjir za svako jelo).
Iz dubokog tanjira jede se supa ili varivo. On se obično donosi napunjen i stavlja na glavni tanjir. Tanjir za toplo jelo se zagreva.
Tanjirići služe za predjelo, salatu i hleb. Tanjirići za hleb i salatu su sa leve strane glavnog tanjira. U posebnim tanjirićima se služe kolači i dezert.
Činije služe za supu ili salatu. One se stavljaju na sto, a gosti sami uzimaju kutlačom ili posebnom kašikom ponuđeni sadržaj. Činijice (plitke ili duboke) služe za salatu, predjelo, kompot, puding, sladoled, supu. Kada se jedu rakovi, špargle ili oljušteno voće, s leve strane glavnog tanjira stavlja se činijica sa toplom vodom i kriškom limuna za pranje prstiju. Šoljice služe za duplu crnu kafu, belu kafu, čaj, mleko, kiselo mleko, supu, kakao i drugo. Obavezno se stavljaju na tanjirić. Ako se služi čaj sa limunom, limun se donosi na posebnom tanjiriću, nikako na tanjiriću sa šoljicom. Ako se supa služi u šoljici, stavlja se zajedno sa tanjirićem na glavni tanjir.
Pribor za jelo
Osnovni pribor za jelo su kašika, viljuška i nož. Kada smo kod kuće, obično se služimo jednim priborom za jelo, osim kada jedemo voće i kolače. Na svečanom ručku ili večeri, u gostima za svako jelo postavlja se poseban pribor. Kašike i noževi se stavljaju sa desne strane tanjira i to onim redom kako će se upotrebljavati, a viljuška sa leve strane. Ponekad se kašika može staviti i poprečno iznad tanjira. Ako se uvek služimo priborom od spoljne ka unutrašnjoj strani, nikada nećemo pogrešiti, bez obzira što nismo sigurni koji deo pribora zašta služi.
Dok jedemo, nož držimo u desnoj, a viljušku u levoj ruci. 
Ako jedemo samo viljuškom, držimo je u desnoj ruci. Nož i viljuška se drže tako da se njihova drška obuhvati palcem i kažiprstom, a oslanja se na ostala tri prsta koja su savijena. Da bismo lakše sekli hranu, kažiprstom pritiskamo nož, ali ne prejako, ni preblizu oštrici. Nožem se na viljušku u tanjiru dodaje sos, varivo i drugo. Pritom treba paziti da ne stružemo po činiji. Nožem se nikako ne sme prinositi hrana ustima. Ni viljuška se ne stavlja u usta, već se njenim vrhom hrana prinosi ustima.
Kašika se drži u desnoj ruci tako da palac stoji na gornjoj strani drške, a kažiprst i srednji prst na donjoj. Kašika se prinosi ustima sa uže strane. Nikada se ne stavlja cela kašika u usta, već se samo srkne bez šuma. Tokom jela glavu držimo mirno, a kašiku prinosimo ustima. Nikada se ne uzima jelo prepunom kašikom. Kada završimo sa jelom, ostavljamo kašiku u tanjiru.
Ako još želimo da jedemo, prekrstićemo u tanjiru nož i viljušku, a ako smo završili, pribor stavimo paralelno od desne strane prema sredini tanjira. Na ovaj znak tanjir i pribor se mogu skloniti sa stola.
Pribor za jelo nikada ne stavljamo na sto! Takođe ga ne treba stavljati na rub tanjira!
Kašikom se jede supa i razna kuvana jela. Malom kašikom se jede kiselo mleko, jogurt, meko kuvano jaje, kompot, sladoled, krem, torte sa kremom, šumske jagode, borovnice, maline i kupine. Njome se takođe meša kafa, čaj, mleko i kakao.
Viljuškom se jede meso, krompir, riba, gusto varivo, burek, jaja, testenine. Malom viljuškom se jedu predjela i kolači.
Viljuškom i kašikom se jedu špagete, ali se samo viljuška prinosi ustima.
Rukom se otkida hleb, pogača, tvrđi kolači, (na primer štrudla), sendvič, uštipak, keks, suvi kolači i neke vrste voća kao što su domaće jagode, breskve, trešnje, šljive.
Čaše
Svako piće ima svoju čašu i od toga zavisi i oblik čaše. Posebnog oblika su čaše za aperitiv, posebno za crno vino, za belo vino, za šampanjac, za pivo, za vodu.
Čaše se postavljaju desno iznad tanjira i to po redosledu upotrebe sa desne strane na levo. Po pravilu, čaša stoji više desno što će se pre upotrebiti. Izvan reda, najčešće sasvim levo, stoji čaša za vodu. Ona se pri početku jela napuni hladnom ili kiselom vodom. Čaše za pivo imaju po-dmetače. Rakija se služi u malim čašama. Viski se služi u čašama istim kao za vodu. Čaše za vinjak su slične onima za crno vino, ali imaju kraću dršku. Belo vino se služi u čašama sa dužom drškom, konusnog oblika ili u obliku lale. Za crna vina su čaše sa kraćom drškom ovalnog oblika i trbušaste. Za penušava vina (šampanjac) koristi se čaša sužena pri dnu. Flaširana vina se toče iz originalnih boca zatamnjenog stakla. Otvorena i konzumna vina se toče iz bokala od prozirnog stakla. Mineralna voda se služi u originalnim bocama, a obična u prozirnom bokalu.
1 komentar
Comments are closed.