Sreda, 26.06.2019

Magazin » Zabava » Zanimljivosti » Piksar teorija

Piksar teorija

Objavi ovaj članak na

9.02.2015 11:45 AM

Piksar studio je započeo revoluciju kada su crtani filmovi u pitanju. Svako je sigurno pogledao i automatski zavoleo bar jedan Piksarov crtać. Ne samo da su nam doneli zabavne filmove, izazivali suze i smeh, predstavili duboke junake sa kojima smo saosećali i za koje smo navijali, već je svaki film sa sobom nosio važnu poruku. Do sada smo imali prilike da uživamo u 14 Piksarovih filmova, a da, ne samo nismo imali nijedan promašaj već je svaki bio prilično veliki hit. Kako im je to pošlo za rukom? Možda se tu krije nešto više… Šta ako bih vam rekao da su svi filmovi povezani, da svi likovi žive u istom univerzumu samo u drugim vremenskim periodima? Ludo, zar ne? Kakve veze superheroji, igračke koje pričaju, čudovišta, pacov koji kuva, matorac sa letećom kućom i ostali imaju jedni sa drugima? Odgovor se krije u teoriji koju je započeo Džon Negroni, a koja nastavlja da se razvija iz dana u dan.

Hronološki priča počinje sa filmom „Brave“ čija se radnja odvija u Mračnom dobu u Škotskoj. U filmu, Meridaotkriva moćnu magiju „varljive svetlosti“ koja slučajno pretvara njenu majku u medveda. Magija potiče od lude veštice koja neobjašnjivo nestaje svaki put kada prođe kroz vrata, navodeći nas da pomislimo da možda i ne postoji, što je daleko od istine i na vešticu ćemo se vratiti nešto kasnije u nekom drugom filmu. Dakle, ovde prvi put vidimo da se životinje, a i objekti u vešticinoj radionici, ponašaju kao ljudi i to je objašnjeno korišćenjem magije. Vekovima kasnije, životinje na kojima je veštica vršila eksperimente su polako evoluirale i događaji u filmovima koji slede će predstavljati borbu za vlast između ljudi, životinja i mašina. Priča se dalje deli na napredak životinja i napredak veštačke inteligencije.

Brave

Što se životinja tiče, filmovi „Finding Nemo“, „Ratatouille“ i „Up“ su postavili pozornicu za veliki okršaj vrsta. Ako ste primetili da je „A bug’s life“ izostavljen ne brinite, to nije slučajno i kasnije ćete otkriti zašto.

U filmu „Finding Nemo“ vidimo da su ribe dosta napredne, imaju škole, puteve, organizovane su. Saznajemo da ljudi zagađuju zemlju i eksperimentišu na životinjama, i usled toga postaju negativci naspram sve inteligentnijih i ujedinjenijih životinja. Počinje da se oseća netrpeljivost prema ljudima, a životinje postaju znatiželjne i poprimaju više ljudskih karakteristika. Upoznajemo i Dori, ribicu koja pati od gubitka kratkoročnog pamćenja kao rezultat eksperimenata koji su na njoj vršeni. Više o njoj, i verovatno o produbljenju loših odnosa između ljudi i životinja, saznaćemo u nastavku „Finding Dory“.

Ratatouille

U „Ratatouille“-u vidimo pojavu personifikacije kod životinja i njihovu želju za daljim razvojem. Remi je pacov koji hoda na zadnjim šapama, pere šape pre jela, čita i želi da uživa u kvalitetnoj hrani, da meša ukuse i stvara nešto novo, odnosno kuva, nešto što je striktno ograničeno na ljude. Od Remijevog klana vidimo strah i mržnju koju osećaju prema ljudima, ali on uspeva da stvori prijateljski odnos sa malom grupom ljudi koji ga bez straha i predrasuda prihvataju i pronalazi uspeh. Glavni negativac filma, kuvar Skiner, nestaje i niko ne zna šta se sa njim desilo, odnosno šta je uradio sa saznanjem da životinje premašuju svoje instinkte i da su sposobne da obavljaju ljudske poslove bolje od ljudi.

Moguće je da je Čarls Manc, negativac iz „Up“-a, saznao za glasine koje je Skiner pokrenuo i dobio ideju da napravi izum kojim bi čitao misli životinja, uglavnom pasa, kroz ogrlice koje nose u filmu. Kroz te ogrlice Manc otkriva da su životinje pametnije i sličnije ljudima nego što smo to mislili. Ova tehnologija mu je bila potrebna kako bi našao egzotičnu pticu kojom je bio opsednut, i čak je pomenuo kako je puno pasa „izgubio“ otkako je stigao u Južnu Ameriku. Iako ne znamo šta se tačno desilo sa Dagom i ostalima posle Mancove smrti, ono što znamo je da je mržnja između životinja i ljudi dodatno rasla usled silnih eksperimenata i zagađivanja životne sredine. Sada kada su otkrili potencijal životinja, ljudima je bila potrebna bolja tehnologija kako bi ih lakše i bolje izučavali, što dovodi do industrijske revolucije koja je nagoveštena u ovom filmu.

Up

Na početku filma Karl je primoran da proda zemljište velikoj korporaciji zato što se grad širi. Razmislite malo,koja je kompanija zaslužna za zagađivanje i potpuno uništenje života na zemlji u dalekoj budućnosti? BNL je kompanija koja je bila zadužena za sve u vreme filma „Wall-E“, čak smo kroz reklame u filmu saznali da je BNL preuzeo vlade širom sveta i da je jedan kompanija uspostavila svetsku dominaciju.

Kada je veštačka inteligencija u pitanju, počinjemo od filma „The Incredibles“, koji je drugi u hronološkom rasporedu. U pitanju su ’50. i ’60. godine prošlog veka i zahvaljujući magiji superheroji su ti koji čuvaju red u svetu. Glavni negativac filma Sindrom nezadovoljan što ga nisu prihvatili u grupu superheroja, iako ne poseduje nikakve moći, odlučuje da se osveti tako što će ih sve istrebiti. U tu svrhu stvara Omnidroid, robota koji uči i pamti poteze heroja i prilagođava se, i energiju nulte tačke, elektromagnetnu energiju u vakuumu. Ovo je krucijalni momenat jer Omnidroid postaje dovoljno svestan i počinje da deluje samostalno, zanemarujući naredbe svog kreatora, kako bi iskorenio jedinu stvar koja može da zaustavi mašine, heroje.

Toy story

Tada na scenu stupa „Toy story“. Kao što smo već pominjali, Sindrom je koristio oružje koje je za pokretač imalo energiju nulte tačke, nevidljivu energiju koja se nalazi na talasnim dužinama, i tu energiju su vremenom upijale igračke dajući im inteligenciju, osećanja i moć samostalnog kretanja. Igračke otkrivaju da je ljudska ljubav veliki izvor energije i da zavise od ljudi, a čak je nagovešteno da igračke izgube život kada uskladište i nisu u dodiru sa ljudima. Iako ih ljudi koriste i odbacuju, igračke su srećne, ali kako vreme odmiče javlja se jasno nezadovoljstvo. U prvom delu igračke udruženim snagama napadnu Sida, u drugom Džesi prezire Emili, njenu vlasnicu, jer ju je napustila, dok u trećem Lotso Meda Grliša praktično mrzi sve ljude zbog fizičkog i psihičkog zlostavljanja koje igračke trpe. Igračke više nisu zadovoljne statusom „quo“, što daje razlog mašinama i predmetima da preuzmu primat, a kako je do ovih događaja prošlo 40, 50 godina od „The Incredibles“, veštačka inteligencija je imala dovoljno vremena da osnuje BNL. Iako nije došlo do otvorenog sukoba, mašine su preko ove korporacije rešavale sve probleme čovečanstva i polako preuzimale kontrolu nad ljudima, što dovodi do već pomenute industrijske revolucije, što dalje dovodi do zagađenja životne sredine i ustanka životinja protiv ljudi.

I tako, kada smo došli do 2000. godina gotovo svi superheroji su nestali i čovečanstvo je postalo ranjivo, a životinje su znatno napredovale i imaju mogućnost da u „Planet of the apes“ stilu zauzmu čelnu poziciju u svetu. Kada je rat konačno izbio, mašine su pritekle u pomoć ljudima i spasile ih pobedivši u ratu. Ipak, pobeda nije došla bez posledica, narušena je ravnoteža na Zemlji čineći život nemoguć za ljude, i mašine, odnosno BNL je morao da pošalje preostali ljudski rod u svemir na brodu zvanom Aksiom, a deo mašina je ostao da upravlja Zemljom, što vidimo u filmu „Cars“.

Cars

Na osnovu mnogih ljudskih znamenitosti i tradicija znamo da se „Cars“ odigrava na Zemlji, ali nema ni ljudi ni životinja zbog rata odnosno odlaska u svemir. Još jedan dokaz je da su automobili prisvojili ljudske običaje i način ponašanja jer su nekada živeli zajedno i to naučili od njih. U drugom delu filma automobili idu u Evropu i Japan što dodatno učvršćuje ovaj deo teorije. Ali šta se onda desilo sa automobilima? Do sada smo videli da su ljudi izvor energije mašina i to je razlog zbog kog se nikada nisu potpuno otarasili ljudi, a kako saznajemo iz filma „Wall-e“, nauspešno izveden plan BNL-a je bio da se, pošto reše problem zagađenja, ljudi vrate na Zemlju. Ono što sa sigurnošću znamo je da u „Cars 2“ postoji energetska kriza jer je gorivo koje se dobija iz nafte jedini izvor energije za automobile, iako postoji opasnost od dodatnog zagađenja. Pojavljuje se Olinol, kompanija sa alternativnim gorivom, sigurnijim za okolinu. Moguće je da je to „prirodno“ gorivo krivac za uništenje velikog broja automobila, a kako je Olinol kompanija vođena od strane BNL-a, kompanije zaslužne za potpuno zagađenje Zemlje da je bilo kakva vrsta života nemoguća, mašine su u potpunosti napustile Zemlju, za sobom ostavivši samo Volija.

Wall-e

Osam stotina godina od kako su ljudi napustili Zemlju u Aksiomu, svemirskom brodu koji smo pominjali, a koji zapravo predstavlja Nojevu barku za ljude poslatu u svemir kao poslednja nada da se spasi ljudski rod, jedina mašina preostala na Zemlji usled nestanka svih resursa je svima omiljeni robot Voli. On je preživeo zahvaljujući očaranošću ljudskom kulturom i prijateljstvu sa bubašvabom, što mu je pomoglo da očuva svoju ličnost i osećaj ispunjenosti. To je ono što ga je činilo jedinstvenim. Roboti na Aksiomu nisu davali nikakvu svrhu ljudima, čak su napravili ljude zavisnim od njih za sve jer su tako naučeni dok su bili samo igračke. S druge strane, Voli se sećao vremena kada su ljudi i mašine živeli u slozi, daleko od problema sa zagađenjem izazvanim od obe strane. Voli predstavlja robotskog Isusa, koji zajedno sa svojom voljenom Evom spašava ljudski rod i donosi im novi početak na Zemlji. Ali šta biva posle? Za vreme završne špice „Wall-E“-a vidimo da je iz cipele u kojoj se nalazila poslednja biljka izrasla u veliko drvo, drvo koje neobično mnogo liči na drvo iz filma „A bug’s life“.

A bug's life

Znamo zbog bubašvabe iz „Wall-E“-a da su neki insekti preživeli, što znači da bi se lakše „vratili na noge“ od ostalih vrsta. Dalje, kada se „A bug’s life“ uporedi sa ostalim Piksarovim filmovima o životinjama postoje ogromne razlike, što stvara ideju da se radnja odvija u dalekoj budućnosti. Nijedan drugi Piksarov film nema životinje koje nose odeću, i za razliku od Remija i ostalih pacova, koji tek eksperimentišu sa ljudskim aktivnostima, bube imaju mnoge. Bube imaju gradove, barove, reklame, mašine koje sami prave, dok je u okeanu, primera radi, najljudskija stvar koja postoji škola. Druga stvar je da je, uz filmove o automobilima, ovo jedini film u kom se ljudi uopšte ne pojavljuju. U jednom trenutku, jedan od mrava opisuje opasnosti Fliku rečima „napolju ima zmija, ptica i većih buba“, ne spominjući ljude. Verovatno zato što ih u postapokaliptičnom svetu nije puno ostalo pa su retko viđeni i ne smatraju se velikom pretnjom zbog toga. Takođe, bube mora da su bile ozračene da bi imale tako dugačak životni vek. Prosečan život mrava je 3 meseca, a kako kažu „da se određene stvari događaju svake godine“ znamo da žive znatno duže od toga. To je moguće samo ako su mravi očvrsnuli usled evolucije i mutiranih gena. Tako su ljudi, mašine i životinje živeli zajedno do trenutka u kom se stvorila nova, dominantna vrsta, čudovišta.

Monsters Inc.

Civilizacija čudovišta je zapravo na Zemlji u veoma dalekoj budućnosti, čak vekovima i vekovima posle „Wall-E“-a. Odakle su došla? Zapravo, bila su tu sve vreme, samo u vidu životinja, koje su polako mutirale u čudovišta od ozračene zemlje, koja je zagađivana više od 800 godina. Morate priznati da sva čudovišta neopisivo podsećaju na životinje, samo veće, inteligentnije i civilizovanije. Postoje dve opcije šta se desilo sa ljudima, jedna je da jednostavno više nisu mogli da prežive na Zemlji, dok je druga i daleko zanimljivija da su čudovišta i mašine zaboravili da su im ljudi potrebni i da su ih se ponovo rešili, ne shvatajući da su pogrešili dok čovečanstvo nije izumrlo. Elem, u filmu „Monsters Inc.“ dolazi do energetske krize zato što ljudi više ne postoje. Kako su ljudi izvor energije, uz pomoć mašina čudovišta pronalaze način da koristeći vrata putuju u ljudski svet skupljajući energiju kako bi preživeli, ali nije reč o drugoj dimezniji već se vraćaju u prošlost. Konekcija između filmova „A bug’s life“ i u „Monsters Inc.“ je prikolica koja izgleda gotovo identično, samo što u filmu o bubama izgleda znatno starije i ofucanije, nema ljudi u njoj, ne rade svetla i čak je trava okolo znatno osušenija za razliku od one u kojoj Rendal završi, i time dokazuje hronološki raspored.

Dakle, iako je prošlo mnogo vremena, mržnja životinja, odnosno čudovišta, prema ljudima nikada nije nestala. Čudovišta su se oslanjala na anti-ljudske instinkte verujući da će dolazak u dodir sa ljudima ugroziti njihov svet, kao što je to bio slučaj u prošlosti. Zato su plašili ljude, sve dok nisu uvideli da je smeh efektniji zato što je po prirodi pozitivniji. I na kraju su ljudi, životinje i mašine napokon pronašli način da razumeju jedni druge i žive u slozi. Što nam ostavlja još samo slatku malu devojčicu po imenu Bu. Ona nikada nije prebolela svoju „macu“ i postaje opsednuta pronalaženjem svog prijatelja. Setila se da su vrata bila ključ u pronalasku Salija prvi put i postaje… VEŠTICA!

Boo Is The Witch In Brave

Upavo tako, Bu je veštica iz „Brave“. Ona, poput mašina i čudovišta, pronalazi način da uz pomoć vrata putuje kroz vreme kako bi pronašla Salija i vraća se nazad u Mračno doba do onoga od čega je sve počelo, magije „varljive svetlosti“. Dokaz koji ide u prilog ovoj teoriji su dva predmeta iz njene radionice, crtež Salija i izrezbareno drveno vozilo „Pizza planet“-a koje nema smisla ako ga nije već videla. Takođe, setite se da je veštica konstantno nestajala kada god prođe kroz vrata i da Merida nije mogla da je pronađe ponovo, to je zato što je putovala kroz vreme baš kao što to rade u „Monsters Inc.“. Opsednutost za Salijem ju je vodila kroz ceo Piksarov svet, odnosno sve filmove, i na tom putu je za sobom, verovatno slučajno, ostavljala raznorazne stvari što objašnjava pojavu predmeta i likova iz drugih Piksarovih filmova u tom filmu koji trenutno gledate. Dakle, Bu putuje kroz vreme pokušavajući da nađe Salija, ali da li ga na kraju nađe? Svakako se vide bar još jednom na kraju „Monsters Inc.“-a, ali je verovatno morao da prestane da je posećuje zbog njene bezbednosti. Ja lično verujem da ga je našla, i njihova ljubav je ono što spaja sve piksarove filmove. Ljubav između drugačijih ljudi iz drugačijih vremena i čak drugačijih vrsta pomoću koje pronalaze način da žive zajedno u miru. I eto, to je Piksar teorija.

Boo and sully

Kako vam se sviđa? Da li ima nešto sa čime se ne slažete ili što biste dodali? Sledeće godine nam Piksar donosi „Inside out“ i „The good dinosaur“, a u godinama nakon toga i „Finding Dory“, „Toy story 4“, „Cars 3“, „The Incredibles 2“ i još tri neimenovana projekta. Šta mislite kako će se oni uklopiti u Piksar teoriju? Otvorite um i oslobodite maštu…

Andrija Bogunović
časopis InterFON

Pregled komentara (0)

Pošaljite komentar

Ocena: 0,00 od 0 glasova 12345

Napiši komentar




jun 2019.
P U S Č P S N
« maj    
 12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930