Kako da znate da su vaši instrumenti u stomatološkoj ordinaciji potpuno sterilni?

Ništa nije važnije od zaštite života pacijenata i osoblja u svakoj pa i stomatološkoj ordinaciji. Ipak, nove okolnosti sa kojima se svi pa i stomatolozi suočavaju zahtevaju upotrebu lične zaštitne opreme i odgovarajuće procedure za obezbeđenje i pokrivanje zdravstvenog tima ali i pacijenata - od glave do pete.

Instrumenti za čišćenje i sterilizaciju za ponovnu upotrebu možda su samo jedan od najzamornijih delova vašeg dana. Ali suština je da je to takođe presudan deo ovog posla. Kada znate da instrumenti ne sadrže potencijalno zarazne materijale i ostatke, to je od presudne važnosti za kvalitetnu negu koju ćete pružiti pacijentima kao zdravstveni radnici.

Bitni prvi korak u sterilizaciji instrumenta je uspešno čišćenje i važno je da ga pravilno uradite. Ako instrument nije pravilno očišćen i na njegovoj površini se ostavi bilo kakav biorazgradivi ili strani materijal, može delovati kao prepreka sterilizatoru (obično parom). U stvari, ako instrument nije pravilno očišćen, ne može biti sterilan.

Svi organski i neorganski ostaci moraju se ukloniti da bi se postigla sterilnost. Organski materijal poput krvi može dovesti do infekcije ako se ostavi na instrumentu. Neorganski materijal poput cementa i kompozita mogao bi dovesti do rđanja ili otkopavanja instrumenta, što ga čini neupotrebljivim i smanjuje mu vek trajanja.

Ovih dana većina čišćenja instrumenata postiže se automatiziranim postupkom poput ultrazvučnih čistača ili sredstava za dezinfekciju. Uz pomoć ultrazvučnih sredstava za čišćenje, instrumenti su potpuno potopljeni u rastvoru deterdženta, a mehurići (kavitacija) se neprestano formiraju i rasprsnu, uklanjajući tlo razbijanjem veza koji drži otpad na instrumentima. Mašine za dezinfekciju koriste vodu i deterdžent na visokim temperaturama da bi prisilno skidali prljavštinu sa instrumenata, direktno pod pritiskom, kao i indirektno natapanjem u vodi i smesi za deterdžente.

U oba automatizovana procesa čišćenja postoji nekoliko parametara koji se kombinuju da bi se dobio efikasan proces čišćenja.

Svi ovi faktori rade zajedno kako bi se efikasno očistili instrumenti. Ako jedan od ovih parametara ne uspe vaš postupak čišćenja neće uspeti.

Mehanika praćenja sterilizacije je prilično poznata - hemijski indikator u svakom pakovanju i redovno biološko ispitivanje monitora svakog sterilizatora. Oni se izvode rutinski kao provera kako bi se osiguralo da proces sterilizacije pravilno funkcioniše. Ali, ako se instrument koji nije čist ne može sterilisati, postavlja se pitanje da li je proces samog čišćenja jednako važan kao proces sterilizacije.

Sigurno biste mogli da pogledate instrumente nakon što su očišćeni da biste videli da li je na njima ostalo nešto slično kao kada ispraznite mašinu za pranje posuđa kod kuće, ali nisu sve komponente krvi uvek vidljive golim okom. Uobičajena praksa za ispitivanje ultrazvučnog čistača je izvođenje testa folije. To uključuje stavljanje komada folije u ultrazvučno sredstvo za čišćenje, a zatim pregled. Problem je u tome što je kavitacija samo jedan faktor u procesu ultrazvučnog čišćenja.

Koristite sve procese kako bi bili sigurni u sterilnost opreme čak iako deluju sterilno, testovi koji služe za njihovo otkrivanje ne pokazuju uvek sve parametre.