Stereotipi koji važe za decu sa posebnim potrebama

Kada kažemo stereotipi, najpre mislimo na uobičajeno mišljenje o nekoj temi, a u ovom slučaju o deci sa posebnim potrebama.

Nažalost, zaista su prisutni brojni stereotipi i predrasude u vezi sa ovom temom.

Obično se toga drže ljudi, koji nisu baš u potpunosti upućeni u to da su to zaista posebna deca i da je svako od njih jedinka za sebe, kojoj treba posvetiti značajnu pažnju, kako bi mogla da se razvija u sopstvenom ritmu.

Ali dok takvi stereotipi žive, neće biti ni malo lako niti deci koja su svrstana u tu kategoriju, niti njihovim roditeljima i porodici. Zato je važno da svi članovi društva shvate da ta deca i te kako zaslužuju pažnju i da treba da imaju svoje mesto u društvu, bez obzira da li se radi o grupi u vrtiću ili razredu u školu, odnosno u bilo kojoj drugoj instituciji.

Predrasude o različitostima

Upravo zato što su deca sa posebnim potrebama drugačija od drugih su i predmet određenih stereotipa. Ako bi društvo bilo bolje razvijeno, odnosno svi njegovi članovi, shvatili da nema potrebe da budu netolerantni prema takvoj deci, svet bi bio mnogo bolje mesto za život.

Sa ciljem da deca sa posebnim potrebama budu prihvaćena u društvu, što je moguće bolje, se implementira takozvano inkluzivno obrazovanje. Zapravo se radi o uključivanju dece sa posebnim potrebama, to jest sa razvojnim smetnjama i dece sa invaliditetom u uobičajeni sistem školovanja.

A sve to je doprinelo da stereotipi, iako i dalje prisutni, budu manje uočljivi. O deci sa posebnim potrebama se sve više govori i u medijima, te im se posvećuje pažnja mnogo veća nego ranije, pa se i ljudi upoznaju sa takvim mališanima i bolje ih razumeju.

Na taj način se posebno utiče i na smanjivanje postojanja uobičajenih stereotipa, što svakako pomaže da deca sa posebnim potrebama imaju bolje mesto u društvu.