24. novembra 1833. godine rodio se Jovan Jovanović Zmaj, srpski pisac i borac za nacionalno i političko oslobođenje.
Bio je član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, uređivao je nekoliko časopisa. Bio je istaknuti dečji pesnik i autor ličnih ispovesti.
Najbolji deo Zmajeve lirike su njegovi „Đulići“ i „Đulići uveoci“, u kojima je opevao nežnu i plemenitu ljubav prema svojoj ženi i tugu i očaj usled njene smrti i smrti njihove dece. Nežan i dobar otac, čija su deca rano preminula, i uman čovek i veliki rodoljub koji zna vrednost podmlatka, on se, naročito poslednjih godina života, ceo posvetio stvaranju poezije o deci i za decu.
Taj deo njegove lirike je od posebnog značaja, jer je Zmaj ostao nenadmašni srpski dečji pesnik — „Čika Jova“. One imaju veliki moralni i poučni značaj. U njima su mnoge generacije prvi put počele da saznaju za ono što je istinito, dobro i lepo. Zmaj je imao naročita razumevanja za decu, umeo da se uživi u njihov način mišljenja i osećanja i da stvori poeziju koju deca razumeju i vole. To je vaspitna poezija, ali i poezija koja ima umetničke vrednosti. U tim pesmama su dati realno i živopisno ne samo lepi već i ružni dečiji nagoni, ceo dečiji život.
Najraznovrsniji i najobilniji srpski pesnik, Zmaj je ujedno i najpopularniji.
Od svih srpskih pesnika, on je najdublje ušao u narod, bio najviše čitan i najviše voljen. Građansko društvo je volelo njegov lak i pristupačan izražaj. Zbog te velike popularnosti stekao je glas najvećeg srpskog pesnika, ali mu kritika to nigda nije priznala.
Umro je 1904 godine u Sremskoj Kamenici…
