Jednoj sadržajno zreloj igri, poput Gun-a, kojoj nije potrebno jeftino dodvoravanje publici, malo “jača” doza brutalnosti, promišljeno dozirana, može samo da koristi.
Odlično ispričana priča predstavlja koktel elemenata proverenih Wild West legendi o zakopanom zlatu i čiste fikcije autora. Ovakva mešavina rezultovala je “ukusnim” zapletom, koji će zasigurnopostati reper za buduće slične poduhvate. Sve se naravno odvija u 19. veku na Divljem zapadu i više nego očigledno podseća na američke vesterne. Inače u savremenom Holivudu ovaj žanr je revitalizovan nakon ostvarenja kao što su „Unforgiven“ od Clint Eastwood-a i „Open Range“ potpisanog od strane Kevin Costner-a, a Gun konačno omogućava da nešto od viđenog i doživimo.
Čitajući o igri pre nego što sam je pokrenuo, stekao sam utisak da se radi o svojevrsnom GTA klonu u kome ulogu pandura, gangstera i automobila preuzimaju šerifi, kauboji, Indijanci i konji. Ipak predosećaj me je ovog puta prevario. Kao prvo, Gun je prilično linearniji i kraći od članova GTA serijala.
Nudi manji broj sporednih misija, a lokacije na kojima se odvija akcija su (ako uzmemo u obzir veličinu San Andreasa) prilično ograničene. Imajući u vidu da je akcenat na osnovnoj priči, postaje vrlo jasno da je Gun ipak tipična akciona igra u trećem licu upakovana u ambijent Divljeg zapada. Ovo naravno nije ništa loše, pogotovo ako dodam da je koncept igre u par segmenata unikatan. Jahanje konja je, recimo, sjajno urađeno, a ruku na srce već smo se pomalo i uželeli kauboja i Indijanaca. Druga bitna stvar je solidno implementiran tzv. Quick Draw mod – pandan čuvenom bullet time-u – prava stvar za dočaravanje brzine potezanja i pucanja revolveraša sa Divljeg zapada.
Generalno gameplay u Gun-u nije ništa spektakularno (osim jahanja konja), no ono što će vas držati uz monitor jeste autentična vestern atmosfera, koja prijatno osvežava od buljuka naslova smeštenih u period Drugog svetskog rata, Tolkinov fantazijski svet ili Marvelov strip. Misije će dizajnom držati pažnju. Akcija je dobro usklađena sa interesantnom pričom, a to je ujedno i osnovni razlog zbog kog mi ni u jednom trenutku nije bilo dosadno.
Gun nudi standardni arsenal eksploatisan na Divljem zapadu.
Pa iiimma tu raznih tipova pušaka i revolvera, fiksnih mitraljeza i topova, ma iiimma sve. Čak će vam se pružiti prilika da odapinjete strele iz luka. Glavnog junaka posmatrate iz trećeg lica, a kao što rekoh Quick Draw je zanimljiva varijacija na već postojeću temu.
Intuitivno je harmonizovan sa akcijom i daje određenu dozu raznovrsnosti.
Sve ovo je začinjeno momentima kao što je usporavanje vremena prilikom skalpiranja protivnika i sl. Ovakvi detalji mogu biti vrlo zabavni, pa čak i učiniti da obračun sa glavnim bajom postane lična stvar.
Doduše, na početku kontrole deluju nespretno raspoređene, ali kada ih podesite po svom ukusu i naviknete se na QD mod i pucanje iz sedla, pošteno ćete se nauživati. Zadaci su po težini odmereni tako da probude takmičarski duh, a da ne izazovu frustracije kod manje iskusnih kauboja. AI je tačno onakav kakav se i može očekivati te ne treba očekivati doktore vojnih nauka na borbenom polju.
Muzika, zvučni efekti i gluma su fenomenalni. Ovo me nije iznenadilo s obzirom na uloženi trud, a kvalitetni filmski pristup u načinu pričanja priče pravi je pogodak.
Iako igra koristi neke DirectX 9.0 shadere, ne izgleda onako kako bi trebalo da izgleda današnji hit.
Tačnije, više liči na običan port sa konzole (govorimo o starom Xbox-u), tako da bi bilo kakve priče o nekoj revolucionarnoj grafici viđenoj u Gun-u bile neumesne. Ipak, grafika dobija prelaznu ocenu, a njena glavna prednost je u tome što i pored prosečnosti ne utiče negativno na zabavu.
Multiplayer zaboravite, ali zato možete provesti dosta vremena uz sve ono što nudi single-player kampanja.
Na primer, možete unapređivati vašeg glavnog junaka kupovinom opreme i poboljšanjem njegovih osobina u RP fazonu.
Na kraju, šta reći osim da će Gun svakome, ko ga proba, pružiti nekoliko sati dobre zabave, a to je i svrha postojanja, života, vasione i svega ostalog, zar ne?
