Šta određuje cenu zlata?

Zlato je mekani, zlatnožuti plemeniti metal veoma otporan na većinu hemikalija. Može se rastvoriti samo uz pomoć hlora, cijanida, žive, selenskom kiselinom, pojedinim huminskim kiselinama i kraljevskom vodicom, odnosno mešavinom sone i azotne kiseline. Jedan je od tri najbolja provodnika toplote i električne struje, a lako je za obradu zahvaljujući svojoj maloj tvrdoći.

Zlato je jedan od najrastegljivijih metala. Zanimljiv je i podatak da se unca zlata čija težina iznosi 31,103 grama, može razvući u konac dužine 56 kilometara, a da pritom ne pukne.

Zlato je mera za vrednost od davnina

Vrednost zlata se kroz istoriju menjala, a od 2015. godine beleži konstantnu progresiju. Zato, mnogi stručnjaci savetuju da se deo imovine od 5 do 10% uloži u investiciono zlato.

Na cenu zlata utiču brojni faktori. Među njima je cena zlata na svetskim berzama, gde su najznačajnije u tom smislu berze u Londonu, Sidneju, Hong Konku, Njujorku. U Londonu se cena formira dva puta dnevno, u 10.30 i u 15 časova po lokalnom vremenu. Cene u zlatarama su za nijansu veće u odnosu na cene na berzi i prilično konstantne.

Konkretno, osim ponude i potražnje, skoka ili pada svetskih valuta, na cenu ili vrednost zlata utiče njegova čistoća, a na cenu samog nakita od zlata osim težine i čistoće, značajno utiče i kvalitet obrade. Najčešći oblik trgovine zlatom su zlatnici i poluge.

Inače, cena zlata kao vrednosti izražava se u ceni po uncama i to u dolarima, evrima i funtama.

Kada je u pitanju odnos zlata i valuta, zanimljivo je to da je do 1971. godine važio Zlatni standard, odnosno dolari su imali pokriće u zlatu. U periodu koji je usledio, ukida se Zlatni standard i štampanje dolara više ne prati pokrivenost u zlatu.

Među državama sa najviše zlatnih rezervama, prva tri mesta rezervisana su za SAD, Nemačku i Italiju, nakon kojih slede Francuska i Kina.

Smatra se da je zlato počelo da se koristi kao sredstvo plaćanja u 6. veku pre nove ere. Zlato je jedan od prvih metala koje je čovek počeo obrađivati i jedan od retkih metala žive i upečatljive boje.

Ono što je za ovaj plemeniti metal posebno zanimljivo jeste da se ne zna precizno kolike količine zlata su do danas iskopane i koliko ga zapravo još u prirodi ima, ali se zasigurno zna da ono u nekim delovima sveta i dalje postoji u dovoljnoj meri da izaziva "zlatnu groznicu" kod određene skupine ljudi koji se njime bave.