Kažu da se ubica uvek vraća na mesto zločina…
Tako sam se i ja ponovo našla tu gde sam bila najsrećnija.
Jednom su ovde svitala nežna jutra i padale nestrpljive noći.
Sećam se tih snežnih dana, koja su topile jedne vrele ruke od kojih su tekli vreli potoci sreće.
Tu sam krala jednu ljubav nekome i sa žarom gradila temelje za moju ljubav.
Svega se sećam… Svega…
Jednog stidljivog pogleda i tužnih očiju… I mog ustreptalog srca poput dečjeg i bezbroj leptirića u stomaku.
Savršen zločin.
